Obradović, Dositej - BASNE
Ovi, iz nekakva sujeverija, mnogokrat mogući, ne hoćaše je ubiti. Njegovo dete nehotice zgazi na zmiju, a ona ga ujede. Vrisne dete.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I nehotice ote mu se neka zloslutna misao: »Eto opet 25!« pa pođe malo napred među goste, a sve se snebiva. — A gle, Pupavca!
Oseća kako su mu oči pune suza, pa ga to čisto ljuti, te se mrgodi. Ispušio je lulu brže nego obično, pa se i nehotice maša za pojas, te vadi duvan i brže-bolje puni drugu... Kad bi navrh Gologa brda, stade malo i pogleda onamo u Ovčinu.
Put ide baš kroz sred Zarožja, pored vratnica kmetovih. Strahinja pomisli i nehotice da bi dobro bilo da se svrati malo kod Purka i još nekih poznanika, te da se alali s njima. Ko zna kad će se videti.
— A stanide, more! — pa skresa na onaj glas. — Ne na kuma i svetog Jovana! — učini Purko, pa i nehotice opali pištolj. Osuše se puške i s jedne i s druge strane. Digoše viku i jedni i drugi. Samo se čuje: — Drž' se, Purko!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I zagleda se Turčinu u lice. A to lice beše tako blago, tako milo da ti se činilo da je svetiteljsko. Marinku se i nehotice oteše reči: — Moj dobri efendija!...
I ne da se to sakriti od oka koje motri!... Čovek i steže srce, i kruti se, ali ga samo oko odaje... Pogled mu se nehotice zaustavlja na onome koga voli; obrazi rumene, a on i ne zna... Ta, samo srce lupa i gurka ga napred... k njemu!...
Seti se onih strahota, onog obamiranja... pa mu pođe kapa uvis... — On je tu!... On je tu!... šaputao je Lazar i nehotice... — Šta li ću, bože, raditi ako se sukobim s njim?... Ja znam, on me mrzi...
Ta to je još juče bilo... Još juče je ta kuća bila kao i njegova... — Uđi, uđi! — govorio je starac. On se nehotice maši kape i pođe ruci, ali Aleksa planu i trže ruku. — Natrag, tebi da dam ovu ruku da je poljubiš!... Natrag! Odlazi!.
I primače joj se još bliže, pa joj obavi svoju snažnu, mušku ruku oko pasa... A devojka izgubi pamet... I nehotice odgurnu njegovu ruku, odgurnu je gotovo besno... — Šta ti je? — upita je Stanko. Ona skoči: — Ništa... ne diraj me!
On priđe bliže i smotri kako donja usna modri i pada... — Dajte sveću!... — reče i nehotice. Sve se užurba. Nasta zapevka. Bolesniku nešto senu u očima, ali samo za trenutak, pa se ugasi...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Tu ti je otac! Čekaj da mu kažem! Kako beše tek zora, i putnici neodlučno stajahu na obali, to i nehotice svi obratiše pažnju ovoj sceni. Kapetan otrča napred u mehanu da probudi Blagoja.
Prvu čašu dade kumu Ninku. On uze čašu, skide kapu i ustade, a seljaci nehotice svi poustajaše i poskidaše kape. Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo!
Mislio sam nešto, ne znam ni sâm šta. A u svaku misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti — trebalo je, dakle, samo otkraviti led, i zrak će
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Isakovič se vajkao, da će ga taj saputnik, i nehotice, otkriti, već pri prvom pregledu papira, u prvom kontumacu. Pitaće ga, ko je, odakle, kud putuje, zašto.
Kad je na jednom zastanku silazila iz kola, bila se nalegla na ruke Pavlove, tako da je morao, i nehotice, osetiti koliko je, i kroz haljinu, topla, kao da je gola, a morao je osetiti i koliko je snažna.
Činilo mu se da je poznao, i nehotice, ćopavi korak Božičev, zatim, korak Johana Šmerca, praćen udarcem štapa po zidu, a zatim i šum koraka, koji su bili
Preletao je pogledom, i nehotice, niz njena leđa. Niz njenu kosu boje kestena, niz njena pleća razgolićena, prema običaju onog vremena.
On joj i nehotice pritrča. Reče joj da se ostavi toga. Izneće on to, kad se bude razdanilo, i prosuti. Ona ga je zaprepašćeno i uplašeno
Trže se i vide, kraj postelje, malu sobaricu domaćina, pa nehotice uzviknu, nežno: Francl! Ona, međutim, nije bila ista, kao dan pre, nego bleda, isplakanih očiju, naduvenih usana – kao
Smrt će nastupiti, uskoro. Mogu otići. Čemu da to gledaju? Spasa nema. Pavle je i nehotice bio klekao i podigao njušku životinje, sa koje je curila neka sluz, zelena.
Eto, sa tim rečima jedne žene, koju je bio, nehotice, sreo, na, svom putu u Rosiju, Isakovič ostade, u Švehatu, u prašini.
dolaze u Vijenu radi svojih, nerešenih, molbi, i nepravednih kazni, da se tuže – Isakovič pomisli da ta žena može, i nehotice, da ga izda. Njena kuća je, svako veče, bila puna sveta.
Svetina ih je, i nehotice, obarala na zemlju. Pavle je poslednje korake, do Garsulija, mogao da učini samo kao da pliva, kao da rukama razgrće
Pa se otuda u Isakoviču vosplamenilos o Rosiji želanije? Volkov je bio u razgovoru, nehotice, prešao na ruski – bar je Pavle to tako pričao, docnije, bratencima.
Kajzerling je bio dreknuo: „Slušaju!“ A Isakovič, zbunjen, zaprepašćen, dodade, i nehotice: „Slušaju!“ Kajzerling se onda, milostivo, osmehnu, pa reče da će sve ostalo, što je potrebno, kapetan čuti od
Teodosije - ŽITIJA
podvizavanja, i protiv đavola mužastava, i borenja, i odoljenja svetih ljudi, ako su za dobro uopšte sposobni, nađu se i nehotice pogođeni u srcu pa se trude da protiv mislenih protivnika i neprijatelja duša naših iskusni i protivni postanu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Otimajući se, tako, njenim rukama, vukući je nehotice za kosu, svojim vezovima na klobuku, koji se zaplitahu i u njeno odelo, jednako je, ljubeći je sad, za rastanak, u usta,
Tako, razbudivši sve, nikome ne dadoše da spava. Išli su od kuće do kuće, po mraku. I nehotice, mada to nisu tražili, nailazili su i na žene.
Mrate, golicajući ga nehotice, nepodnošljivo, pri tome, svojim dugim prstima. Aranđel Isakovič hrabrio se, i po stoti put, mislima da to niko neće
Terezije, zatim pozdrav u njegovu čast sa zastavom i vikom njegovog imena i titule, koje su vojnici, kraj svih kazni, nehotice, izgovarali Renbeklau, uz gromko „vivat“.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁵³ Ako slučajno, nehotice, ugleda nakazu, najbolje je da brzo rukom dodirne zemlju ili da u sebi izgovori zaštitnu magičnu formulu: „Samo je on i
Ureći se može hotimice, namerno, svesno, ali i nehotice, bez namere, nesvesno. Najveća tragedija je kada dobri ljudi, bez namere i protiv svoje volje, ureknu upravo onu osobu
krajevima roditelji decu niti hvale niti miluju, a nerado dopuštaju i drugim ljudima da to čine, strahujući da im oni i nehotice ne „nabace urok“.
Ne valja preskakati dete jer neće više rasti, veruje naš narod. U Grblju, recimo, kažu: „Kada dijete leži a nehotice kakvo djete ili čovek pređe preko njega, treba opet da se natrag (pro njega) povrati; drukčije ne bi više raslo.
Tako, recimo, Jeremija Popović kaže da majka u Šumadiji „kod dece i nehotice razvija raspuštenost. Još dok je dete u kolevci, može mu se svakog časa narušiti mir, te ono plače.
svesno ne žele da dete nauči i koje oni eksplicitno zabranjuju, ali s obzirom da se sami na taj način ponašaju, dete i nehotice, imitiranjem uči ono što vidi.
Posebno učenjem narodnih pesama, dete i nehotice, spontano, ovladava novim stilskim figurama i uzvišenom retorikom kojom se one odlikuju.
Matavulj, Simo - USKOK
“ Tu izreku bješe on, Janko, nehotice, razumije se, izazvao njekoliko puta, te se ne mogaše načuditi toj neobičnoj suprotnosti — pokornosti vladici u njekim
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
) Te i nehotice onaj drugi, lakši glas kod takvih se pesama približava modelu dečje pesme. Jesenjin se, na primer, uzalud upinjao da
Vučov junoša će, na kraju, jedini smisao života otkriti, nehotice, u ljubavi. VII Nešto više — ili nešto manje? — od igre, od potrebe za igrom, stoji u osnovi ove dečje poeme.
Ovo izdvajanje, koje vrše dobronamerniji čitaoci i kritičari, zasnovano je na boljem sluhu za Ćopićevo delo. Ali ono, i nehotice, sugeriše pogrešno objašnjenje činjenice da je Ćopić, kasnije, često gubio ljupkost i miloštu, pretvarajući se,
i moj djetinjski voljeni svijet i zato sjećanje na toga neznanog junaka iz mog sela uvijek me ponovo rastuži, pa se i nehotice pripitam: - Šta li sad radi moj Maligan?
Ta je potreba toliko u nama, da neke pesničke replike i obrte izbacujemo usput, nehotice, sa punom svešću o beznačajnosti svoje igre.
Milićević, Vuk - Bespuće
Sve ga je smetalo, bunilo, uzrujavalo. On je već toliko puta, i nehotice, pročitao natpise u kolima i znao ih gotovo na pamet; neke fraze, grozne i sakate, urezale mu se u pamet i neprestano
trebalo od Zagreba do kuće, dugo, ali on bi volio da put još traje, da se još vozi negdje daleko u noći, da zamišlja, i nehotice, svoju kuću osvijetljenu, punu nestrpljivosti i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju varaju uši, koja od
jednu tužnu uspomenu , koja ga je, i kasnije kad je mogao da razumije njihove jade i opravda djela iz očajanja, i nehotice odbijala od tih ljudi; njih je razdvajao jedan grob, koji se, kao i svaki, dugo pamti i spominje, a još teže zaboravlja i
Pa kad je silazio u baštu, sjeća se da se je nehotice okrenuo prema njihovom prozoru i učinilo mu se da je spazio jednu žensku glavu koje je ubrzo nestalo.
„Našto sav ovaj nemir, zbunjenost, slutnja koja se rađa u meni? Šta će to meni sada?“ I tražaše odgovor. Pogled mu nehotice pade na njihove prozore. Svjetlo je bilo ugašeno; valjda su već bili legli.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dio njegove neobične slave tako je nehotice prelazio i na mene, pa sam ubrzo postao vrlo poznat među seoskom dječurlijom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čoveku, kad je vidi, nehotice zadrhti duša, grud omekša i čisto oseti neki tih, blag miris što ga zadahne pred njenom pojavom.
Njegovo crno, mesnato i podbuhlo lice, sa vodnjikavim očima i velikim ustima, beše tako surovo i silno, da se čovek nehotice okretao od njega... Uđe on zanoseći se. — ’Adžike mori! Što?
— Šta ti je? — pita ga ona vragolasto. — Ti si, ti — moja! — Eh! — nehotice, iznenada poleti joj usklik iz dna grudi. I brzo se saginje da sakrije radost i kao krv rumene obraze. — Nemoj, Stojane!
iza vrata, držeći me za ruku i mrmljajući nešto u sebi svojim debelim, izbrazdanim ustima, tako je čudno izgledala da nehotice povukoh ruku: — Govori!
Sad i Mita diže glavu i okrete se k njoj. Odjednom svi mi nehotice počesmo da je gledamo, pratimo njene pokrete. Ona to opazi.
Kostić, Laza - PESME
Kô napreg od kašlja, zaptiven. suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vratma kucnuo neko. zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: ulazi!
” Tako zbori cura, pa se čudom krsti, u krst se već slažu nehotice prsti! Dok se tako krsti bula, u tom času u crkvi maloj na ikonostasu ikona se jedna stresa u okviru, ikona Đurđa,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Brže bolje uze nož da ribu rasplati, ali se ne malo začudi kad u utrobi ribinoj nađe svojih trideset forinata što mu nehotice iz nedara ispadoše u reku kad je ono vode pio. Pristavi ribu uz vatru, pa otrči na pijacu da kupi i malo brašna.
ja kako to zaboli kad žena umre, ali, šućur bogu, taj bol časkom prođe, žena kad umre tako ti je: kô kad se čovjek nehotice ubije u lakat, ja u golijen od noge, plaho ti ga može zaboljeti, ali časkom prođe kô da ništa nije ni bilo; čini šućur
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka. I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša.
— Gospodine naredniče, javlja komandir da osmatrate: gađa naša baterija. Pri strahovitome tresku mi i nehotice zavukosmo glavu u ramena.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A istovremeno sam, nehotice, posmatrao šta sve jedan seljak radi sa svojom šajkačom. On je tu šajkaču nosio na glavi; na jednoj sahrani je šajkaču
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Od smeha mog umire dan, a svakoga kog pogledam, stiže moja sudba, sreća i san. Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu. Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice.
među Bečlijama, izazvali tek mrtvački sanduci prestolonaslednika i njegove žene, grofice Kotek (koju je Princip ubio nehotice, gađajući guvernera Bosne, generala Poćoreka). Sva je stanica bila zavijena u crno.
Pređe me jutarnja jeza. Video sam još Mesec, sjajan, pa se i nehotice osmehnuh. On je svud isti, jer je mrtvac. Osetih svu našu nemoć, svu svoju tugu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Kako to može? — uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?.. On se, recimo, rodio ..74. godine, a Skupština njegov dan rođenja proglasi da je u godini .
tom trenutku kao da mi zazvoni u ušima opet onaj satanski, podrugliv smeh nekog zlog duha ove srećne i blažene zemlje. Nehotice uzdahnem.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Smijući se, pomiješaše se. Pošto se ižljubiše posjedaše. „A što vama šće da pucate?“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja.
„Nije ništa, malo oslabih!“ odgovori on, malko se nasmijavši i tražeći očima. „A tražiš onoga?“ reče serdar pa i nehotice se namrdi, „hodite amo, gospodine!“ reče mahnuvši onome glavom. Stranac se primače.
Bješe to očajnički pogled. I lice mu bijaše blijedo i rastrojeno, tako da se djevojka nehotice trže. „Ne!... ne zna niko do Boga, kako mi je ovoga časa!“ reče on žalosno. „Kamo sreća da nijesam prebolio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Brat je mio koje vjere bio. — Gospodska do vrijemena, a bratinska do vijeka. — Svoj svome i nehotice bratuje. — Teško ovci koja se tuđi svog krda. — Tuđa krv braću dijeli. — Najgora je ptica koja kalja svoje gnijezdo.
“ (tj. da se mlijeko ukiseli dok ona bude do vrata), pa se obrne k vratima, a lonac i mlijeko za njom po zemlji, jer je nehotice bila zapela nogom za uprtu od torbe. Milutinu po polutinu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad ujutru svane, vide oni u brodu da njega nema, pa počnu plakati i jaukati sudeći, da se notnjo sam nehotice utopio, i nikako se nijesu mogli utješiti I za najviše njegova žena, jer su se premnogo pazili.
Ona ovo posluša, ali nehotice zaboravi jedan dan jednoničiti, nego nešto malo izjede, te kad dođe vrijeme do rođenja, rodi struk bosioka mnogo lijep
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja uđe u kujinu. — Molija bih vas, šjor-Grgo, za jednu rič — reče Bakonja, pa se i nehotice obliznu, pogledavši na pečenje. — Šta ćeš, dite? — Kako se zove ona tica zlatna repa? Eno je u vrtlu. — Ono je pajun.
Kad se povrati u stričevu sobu, oči mu i nehotice prionuše za gvozdeni kovčežić, koji je jednijem bokom virio ispod kreveta.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pri pogledu na sitno, izmršavelo stvorenje prisutni su i nehotice uzmicali. Devojčica je bila tako slaba da nije imala snage ni da ustane ni da zaplače.
Takve oči starica još nikada nije videla. Podsećale su je na zrake sutonskog sunca, cvet dragoljuba, krila leptira. I nehotice, starica se zabrinu. »Možda su seljanke bile u pravu?« pomisli. »Možda dete nije od ovoga sveta?
ulici grada, među čistačima i nosačima, pijanicama i beskućnicima, pojavi se jednoga dana dečak pred kojim su se svi i nehotice zaustavljali. Kako i ne bi? Svetlokos, svetlook, sav prozračan, dečak je izgledao kao da dolazi iz nekog drugog sveta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o napreg od kašlja, zaptiven, suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vrat'ma kucnu neko Zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: Ulazi! Otvoriše se vrata nečujno, Nečujno stupi jedna bela senka Ne, nije senka, mrtvac.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A dok je za sobom, za samim ramenom, osećao živo ono sasvim lako šuštanje svilene svetinje, prolaznici se i nehotice uklanjahu pred njegovim čudnim, neustrašivo slobodnim hodom.
Novi car, da ga Alah poživi, umiriće nam krv. Starac je još govorio, dok sam se ja i nehotice sećao visokih i dostojanstvenih kiparisa u groblju, kraj puta, gde smo noćili, i sna moga kaplara Be lića.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ja je ne zadržavam; znam, tamo je potrebna. Ali, možda i nehotice, odgovore podešavam tako da svaki od njih sadrži u sebi skrivenu po jednu udičicu koja za sobom povlači njenu repliku.
Mora da sam im napravio dojam čovjeka koji neće naškoditi osim nehotice, no koga nikako nije dobro pozivati za svjedoka.
Prolazi pod rasvijetljenim prozorima za kojima općinska glazba vježba uvertiru Fra Diavola, upada i nehotice u njen ritam, i stupa u njemu, žustro kao šegrtić.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prvi koraci odjeknuše neobično u ovom mračnom prostoru i hajduci se i nehotice zaustaviše pri ulazu. — Palite sveće, more; hoćemo da polomimo vratove po mraku!
Kroz kukuruze približavahu se i provlačahu se tri čoveka, koji neobično izgledahu u ovoj polutami. Đuricu nehotice obuze jeza; on opruži pušku i stade da se privlači krušci. — Jovo, jesi li ti ?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ni video nisam tada Vaše lice — Samo Vam se zbunjen javih nehotice... 1903. I TAKO... Eto suzâ baš nikako! A rado bih ja oplak'o Svoj Vavilon — stare dane I sve nade — zatrpane Sa
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bio sam ubeđen da bi bio potpuno zadovoljan ako bi mesto nadnice dobijao samo hranu. Jednom mi je, i nehotice, ispričao da je učio Teološki fakultet u Frajburgu, u južnoj Nemačkoj, i da bi se sigurno zaposlio, da mu tu njegovu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Razgleda se: nigde nikoga. Vrata su od štale i zagona zaprta, ona od kuće odškrinuta. Stupi napred i, kao nehotice, zastane. Već je zanoćilo.
Vade kruh iz torbe, krmadaju ga, no nekako im se ne prima zalogajem u ustima; zvijeraju uokolo, a pogled im i nehotice pada na skitača Mitra, koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju,
Dugo sinovi oca posmatraju, i sve jači nagon osvaja ih za kućom, pa i nehotice u duši budi se nemir; razdraženo gledaju oko sebe, no blagi pogled očev, pun trpljivosti, smiri ih i nanovo se
S ulice čuje se snažni ljudski hod: pomisli da vojnici marširaj u, pa i nehotice osluškuje, dok za kuću zaminuše. — Jesi li sašila?
Njoj i nehotice pred oči dolazi vojnik u teškoj službi na straži, pomisli na nj i kao osjeti zimu napolju, sažali nepoznatoga patnika i
Sunce je i do mora doprlo i mjestimice ga obasjalo; nad pučinom drhte njegove tople zrake. Ide nasipom kraj mora, a i nehotice ustavi se kod vojničkoga broda što je toga časa kretao iz luke.
sneveselila; prignula se na jednu stranu čamca i pustila ruku da joj niz čamac nagne, prsti joj se tope u moru, ona i nehotice okusi nekoliko kapi i osjeti slanu vodu u ustima. I zamišljeno gleda u morsku dubinu. Danas će se u selu vjenčati.
što pred prozorom od svoda treperi i niže pada na sliku svetoga Antona, a misli nikako da joj se srede: sve joj i nehotice bježe na školj, i pred očima čisto joj sijeva ona bistra i jaka svjetlost nepregledne pučine.
morske lažine nanesene od noćašnje oluje, — eto se primirila i ne može da misli na njegovu nesreću, već joj misli i nehotice skreću drugamo.
duge sijede kose, zarasle obrve i jaki, još zdravi zubi; pa onda lice, suncem i posolicm osuto, ali još puno, — i nehotice pogledah na škrape što preda mnom iz mora vire. — Sjedite, nemojte radi mene...
On gleda u nju svojim modrim, desnim okom, i na nju se, i nehotice, blago podsmjehuje. STARICA Parobrod se otisnuo od kraja, okrenuo i izišao iz spljetske luke; s njegove palube, po
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
odgovornom temom kao što je uloga književnosti i umetnosti uopšte u prožimanju nacionalnih kultura1, on gotovo nehotice, i možda u nekoj vrsti samoodbrane, želi da započne razgovor sa neke neformalne, neočekivane, pa čak i manje ozbiljne i
“ Čitalac ne može a da se ovde i nehotice ne seti snižavanja visokih tuđih, „uvezenih“ vrednosti; da, naime, mimogred ne pomisli na poznatu teoriju Hansa
samo na jednoj pojedinosti – onu svetu i mitsku slamu koja se iz otvorene ribe rasula i iz rasporene vučje utrobe viri nehotice projektujemo na slamu koja iz rasporene lutke viri.
Svaku sklopljenu rečenicu, na primer, hotimice ili nehotice ocenjujemo s obzirom na njenu formalnogramatičku ili semantičku ispravnost; spregove pojedinih reči ili sintagme isto
stavlja na određene muke svakog ko se s dužnim pijetetom i ljubavlju prihvati da o Mišiću piše: već prvu rečenicu, i nehotice, započinjete podignutim glasom, koji, na kraju krajeva, oduzima kontrolu nad tekstom.
Ovde se i nehotice prisećamo onih poletnih i u poletu svome ipak suspregnutih iskaza iz starih i najstarijih naših tekstova; iz njih
nas „uzbuđuju“ jedino kao tajnoviti) i za koje nam iznenada dadnu skup pravila, „gramatiku“ prema kojoj su sastavljeni, nehotice i po inerciji, ne pružaju sebi prave razloge, proglašavamo konstrukcijama eksperimentalnog, alegorijskoga,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
] više se znalo i pamtilo [. . . ]“. Do greške je došlo zato što, čak i nehotice, Stanković polazi od Sofkinoga znanja kao od prvog i osnovnog izvora, a sve ostalo samo se pridodaje.
telu u prisnoj blizini i pri doticanju s Markom nisu hotimična, nisu ni svesno povezana s erotskim, ali jesu nesvesno i nehotice.
A i sam Mita tako se čudno ponaša da se nehotice javlja primisao: možda umire zato što se bolesti ne odupire, što se bezvoljno prepušta umiranju.
Raznolike stvari, viđene raznim očima, u Seobama su prikazane tako da čitalac nehotice u jednima od njih prepoznaje, vidi one druge.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U nestašnom letu veselo i smelo Na duvar poglêda, na svetlište belo; Obrnu se k sveći, nehotice, čilo, „Gle, još jača svetlost!“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom.
No gruneš li kapu o tle, Zlo će biti: Za kapom ćeš, nehotice, Ljosnut’ i ti. »Javor« 1887. HOP! svršetkom 1886 godine Najpre skoči pa onda reci: hop! Narodna poslovica.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
bilo čisto kao staklo, istok preliven svetlim rumenilom, vazduh tako svež, gust i neiskazano prijatan da su se grudi i nehotice široko nadimale da ga što više uvuku; česte su oživele od ptičijeg poja i cvrkuta, po šumarcima više nas skakutale su
Obiđeš jedan trup, preskočiš drugi, streseš se kad nehotice u travi nagaziš na odsečenu glavu i ideš sve dalje i dalje, sve brže i brže...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ne vidi se sad od magle, ali tu se negde nalaze pobijeni konji. Dok mi to Gruja priča, ja sam i nehotice pogledao levo i desno, gde bih se u slučaju potrebe mogao da sklonim. Naišli smo na neku paprat.
Imate li kakav vaš talisman? Ja neobično volim da to skupljam. — Talisman! — pitao sam se i nehotice se pipnuh za džepove. — Šta ti je to „talisman“? — zapita Luka. — Amajlija...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
SPIRIDON JOVIĆ SPOMEN Sećaš li se onog sata Kad si meni oko vrata Bele ruke savila, I krijući tvoje lice Meni pone nehotice Tvoju ljubav otkrila?
krivi, nego slavonsko obćinstvo, koje si u pevanju ne da granice metati; ili mnogom prepisivanju, gde se lahko što i nehotice promeniti more.” Isti ovaj Slavončićev a ne Vidakovićev tekst preštampan je i u Deželićevoj Pjesmarici, Zagreb 1865.
— To vam je cela istorija.” Može biti da je Zmaj ovde, ma i nehotice, nešto prećutao: pesnik koji je Homjakova nekoliko puta citirao kao moto, i možda baš iz iste sveščice iz koje i Zmaj,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I već je bila drukča, mekša. Kao hoteći da mu pomogne a i kao izvinjavajući sebe, nehotice, iznenada, kad on dođe, poljubi je u ruku, prošapta ona: — Pa kako si mi, sinko?
Star sam... I zaista, tada se oseti toliko star, suv, bolan, ispečen od bola, da nehotice grčevito podiže ruku, uhvati se njome za usta, vilice, kao da spreči da mu to ne drhti, trese se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
cvet u opanak, i on je čuo kako petao peva: »Kuga je u Banima u gornjim Konavlima!« ali čim je nehotice iz opanka s peskom istresao i p. cvet, »od toga časa nije više razumevao živine« (ZNŽOJS, 13, 1908, 308).
Ćipiko, Ivo - Pauci
On se od ostalih odvojio, prislonio se uz ogolelo stablo i nehotice potekoše mu tople suze nuz blijedo lice... ...Vjetar fijuče oko golih grana, blijedi sunce, i domalo spustiće se
Padoše mu na pamet one silne, blagoslovne riječi, i on ih na dogledu blagodjeti u sebi i nehotice ponavljaše: — Od munje, grada i groma— oslobodi nas, gospodine!
” Taj vapaj mnogima ostade usađen u pameti, i kada iziđoše iz crkve na sunčevu žegu, nehotice im naviraše na usta... . „Bože, zemlji tvojoj dažda daj!
Sada shvaćaše što je to rad i patnja, i u duši ga ljuto zaboli njihova nesreća. Uhodu pogled mu i nehotice pada na njihova obličja i ustavlja se na njima, k'o da istraživa kolika li se tuga skriva pod tim, naoko prijegornim
— 'Ajdemo! — trže ga iz snatrenja Jurin glas. U duzi privladalo je crvenilo; kaže: obilato vino, — opazi nehotice Marija. — Nij e virovat' ! — odgovori suho Jure i krenu dalje. Po selu vrvio svijet što se iz polja vraćaše.
— odazove se življe... — Brat piše da sam potribna za posao... — A kako ću ja bez tebe? — istrgnu se Ivu naglo i nehotice, te se odmah silom nasmija da ublaži silu tih riječi.
se drugome tužno osmjehnu, i, nakon što im se zjenice zasvijetliše, oboriše ih u isti mah k zemlji — zbližiše se kao nehotice. Uto i Jure priđe k njima. Svi ostadoše na nogama.
A djevojka, dok ga spazi, ponamjesti kao nehotice maramu i krene rukom da zagladi kosu. On se ustavi kod zida, nasloni se na nj, pogleda je i naglo izusti: — Još danas
Nije trebalo! — ponovi i kroči bolje, kao da ga veseli zvuk zvona na to nehotice nagoni. Društvo časom zastane da primi poklon od mladoga učitelja, koji, zbunjen, priđe k njemu, i u hitnji navlači
— javi se mladi učitelj, koji je cijelim putem ćutao. — A ja se ljuto prevario jutros u školi. Čuli ste, rekao am mu nehotice: „Varate se”! — Govori i tare znoj s lica. — Pa, on je pogriješio! — opazi Ivo. — Svejedno; naljutio se.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Strašan prizor koji nam je razorio zenice. Niko me ne može ubediti da je to slučaj, ili nesreća što se dešava nehotice, jer znam put kojim je ova užasna slika božijeg gneva doprla do nas.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu. Bolest ju je raznežila prema samoj sebi. — Gle čuda!
Odnosi se izmenili, on nije više dete, on prosto ne prima i ne dozvoljava takvo postupanje. I nehotice, zbunjen, mladić je počeo nemački da govori. Gospa Nola odmahnu obema rukama, i odjedared se dobroćudno nasmeja.
Stale su se i nehotice ređati tužne pesme. Srca nabrekla, profesor i đak se izjednačio; razliva se samo tihi razgovor melanholične naše
Krkljaj, pa pauza. Krkljaj, pa pauza. Otac Milanov pomisli: Neka, lakše mu je tako, odmara se. I nehotice stade brojati krkljaje. Opet krkljaj, pa pauza. Opet krkljaj, pa pauza. Pauza, još pauza. Pauza, pauza, pauza, pauza.
A kad je izvadio džepnu maramu, bilo je to nešto tako lepo i fino, da je Branko i nehotice primakao glavu i kratkovide oči.
Neću se ženiti. Kamilavku, pa u arhimandrite. Ha! ha! Biću feš kaluđer, je li? Pavle, siromah, skoro sasvim ćelav, i nehotice upre oči u divnu kosu Brankovu. — Što kosa može da bude ukras!...
Frau Roza nije učestvovala u razgovoru, ali je sedela za stolom, srećna. I nehotice sam je sravnjivao s mojim pokojnim ocem.
Jezična mala Soka je ovo poslednje, džepove čika-Mišine, možda i nehotice branila. Pretstavljala čika-Mišu pred drugaricama: — Izvadi čitav red flašica i kutija i isečaka iz novina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
sivonju... rogonju — govorio je Luka plačevnim glasom, podražavajući Isajla. — Sram te bilo! Isajlo i nehotice stade mirno. — Ja baš nisam tako kazao, gospodine poručniče... — Nisi?...
— viknu neko iza mojih leđa. Ja se upola okretoh i videh samo jednu tamnu masu, koju voda valja. I nehotice zaustavih konja. — Terajte, što stojite! — viče sa obale poručnik Kosta.
Pogledali smo se značajno. Niko ni reči ne progovori. Ali su svi i nehotice bili upravili pogled u našu pozadinu, da bi uočili pravce odstupanja. Zvanični izveštaji ne stižu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
I nehotice leptiri su je podsećali na cvetove koje je neki ludi vetar zahvatio i poneo. I u snu i na javi poče se Kapljici priviđat
»Gluposti!« — pomisli. »To sigurno svetli rosa na suncu!« Bljesak je bio tako jak da on i nehotice zatvori oči. Kada ih je otvorio, trave su ga samilosno posmatrale.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zamaskiranom analogijom prošlosti i sadašnjosti, poređenjem koje je nehotice činio sam slušalac, pevač je primoravao slušaoca da veruje u grandioznost, veličinu i zakonitost sadašnjosti, on je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta vi tu šapćete, a?! — grmnu on tako strogo da najbliži đak šaptač i nehotice sunu naviše i ukoči se u mjestu kao ledenica. — Šta šapćete? Preplašenom đaku — škljoc-škljoc!
U-uh, što boli... Jao, jao, evo ga mili niz leđa! Jovanče mu brže-bolje posvijetli iza vrata, pa i nehotice prasnu u smijeh. Pećina odjeknu kao da neko lupi daskom o dasku. — Što se sad smiješ?
— Ih, dosad nijesam ni znao kako je lijepa ova naša šuma — ote se i nehotice Jovančetu. — Čini mi se da sam tek sad progledao.
Začuđeni knez nije u prvi mah znao šta da kaže. Povezani dječaci veselo zažagoriše. Jovančetov otac, i nehotice, s ponosom izbaci: — Pazi samo moga hajduka. Ne da se taj. — Ima i pravo dječak! — graknu Nikoletina.
Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: — Rat! Pred školom je stajala učiteljica Lana isto tako uznemirena.
Stajao je pred Lanom, prav, naoružan i odlučan, slika i prilika nepokorena naroda gnjevom obuzeta. Učiteljica i nehotice stuknu i zadivljeno raširi oči. — Ama jesi li ti to, Nikola?! — Ja ili koji bilo sin ove zemlje, svejedno!
Poljar se sav strese od neobične slutnje i nehotice se sjeti početka neke stare junačke pjesme: „Ili grmi, il se zemlja trese, il udara more o bregove...“ — Eh, ili grmi!
— Dobar je čovjek čiča Lijan — sjeti se Jovanče učiteljičinih riječi. Kao da i nehotice potvrđuje te njegove riječi, starac lagano ustade, skide šešir s glave i reče svečano i tiho: — Da joj odamo počast
— Ovuda je nemoguće spustiti se — reče Jovanče i nehotice ustuknu pred provalijom. — Moglo bi se izići tamo na stranu, pogledaj samo desno — skrenu mu pažnju Lazar Mačak.