Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Greje, ko da se na neki smrtni greh izliva milost, sija, kao da nečija gladna ruka vrapce hrani. VEST Preko ljubičastog polja, u kasnu jesen, brzo i šumno, prelete jato vrabaca iz
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« — Ćiro, Ćiro! — ... Badava sam se ja pravd’o da nisam; da sam pono moj rođeni, a da je to nečija vaistinu satanska i paklena uncutarija i moja suvišna iskrenost prema ljud’ma, i da sam ja nevina žertva svega toga...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali ako bi se desilo da je u pitanju ćer nečija, onda da se žene, ili dadu glavu. On, nema šta da kaže Božiču. Istina je da je Tekla, kad je išla kod Ziminskih,
Dim, bez plamena. Kad joj muž legne u postelju, i kad odlazi iz postelje, ona se oseća kao da je, ona, Ana, nečija zamena. Oseća se ponižena. Nešto se desilo među njima, na ovom putu, i ovde, gde ima da žive odsada.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Prodavac kolača natisnu niz vašarište, a njegova mala šatra zakači se za nečija kola i otpraši na sasvim drugu stranu. Stražar s visoke sahat-kule razdera se koliko ga grlo nosi: — Narode, lavovi
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zaposlio se kao sudski pripravnik u opštinskom sudu. Svi su mislili da će mlada žena biti nečija divna mlada žena. Postala je žena čoveka koji nedeljom nikada nije kod kuće.
u dvorištu, patos prebojen uljanom bojom za podove, i plavičasta tavanica — ali unutra su neke nepoznate, tuđe stvari i nečija druga deca... Mirisi tuđih jela.
Za tri meseca promenila si sedam kreveta. U tuđim kupatilima hvatala se plesan po umivaonicima. Nečija kosa u tvom češlju. Dama u rastvorenoj čipkanoj haljini predložila ti je da spavate zajedno.
Povratka nema i ne može biti. Plava glavica njene kćeri iščezava u dimu: »Zar nije božanstvena?« gura majka nečija leđa za susednim stolom. A onda se žiri povlači da donese odluku i njih ponovo nema, čak ni među pratiljama.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta veliš, vojniče, jes vidio ovoga šideta, majka ti pjevala! Bome, sad nečija strina melje orahe. — Ovo nas, kanda, napipaše, grebem im nikoljdansku varicu! — iskolači se Marko.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prsti ruku joj behu pomodreli i izbodeni iglom. Kao da me nečija ruka uhvati za srce i steže ga jako, pa ga onda opusti te da se što više raširi i razlije gorčinom. — Što pitaš?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Valovi se mute, on se klati, lice mu posivi kao bolnom psetu, u ruci nema više znaka, onda ga gurne niz vodu nečija noga.
5. Posle predsoblja i amblema ulazimo u glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
No već i cure se umiriše. A čega da se plaše, kad nema ništa strašno! Pa što baš, ako nečija ruka i zaluta, te oproba: je l' košulja od pravog ćenara, na kakvim lepim, punačkim grud'ma...
možda, iza drugog trnja cilja drugo oko: svu pažnju obratili smo na sudbonosni kupinjak, gde će se, uvereni smo, rešiti nečija sudbina. Taman se približismo kupinjaku, a neko viknu: — Eno ga!
Rakić, Milan - PESME
Ne znam. Al̓ kad mi budućnost se javi, Ko dobra majka, kao Eden pravi, Nečija silna ruka zdere masku: Ja lupu čujem tužnu ko opelo, I čudna jeza prostruji kroz telo — To čekić bije o čamovu dasku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da se osloni na planinu, i ona bi se srušila. Deblja je njegova dlaka, nego nečija ćuskija. Deset krat bi te prodao, i od kapare piti dao, a ti ne bi znao. Do podne mrzi na sebe, po podne na ceo svet.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— niz dečakov obraz skliznu suza, a iz grla ptice zažubori pesma kakvu nikada niko nije čuo i obavi ga kao nečija topla, samilosna ruka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Osećao sam da mu je jedino potrebno bilo da ga nečija ruka, ma i najmanje, podrži u povremenoj duševnoj klonulosti. I kad sam mu trećega dana, na rastanku, rekao: —
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pa znači li to da umjetnost ne postoji? Ili da je ona samo iluzija? Ili čak samo nečija bubica? Naravno, oni se ne slažu, oni ne odobravaju. Shvatljivo. To je njihovo. Oni se time brane.
A mi — mi smo već na drugoj obali. I eto, u krajnjem času, kada nam najviše treba nečija prisna blizina, između nas i naših najbližih, između nas i svega, zaleglo je nešto podmuklo, zalegla je jedna
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njima nije bila potrebna intervencija ili nečija naklonost da bi ih primili. Meni je to trebalo i po tome sam zaključio da su oni ipak izgledali činovnicima kao
onih koji su branili grupu u središtu događaja, ali se nije čula nijedna psovka niti se primećivala želja da se prolije nečija krv. Studenti treće i četvrte godine posmatrali su sve to sa strane kao sudije.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dejstvovati ili zle (onostrane) sile ili prosto zli ljudi, pa otuda raznolike zabrane i strahovi, recimo da se preskoči nečija senka, da se na nju nogom stane, strah da je neko ne zazida, zaziranje da se posmatra sopstvena senka dok je nemirna
Miljković, Branko - PESME
Ali to lice ostaje najbolji dokaz zelenoga sunca i viđenih škorpija. Iza toga lica nečija krv čeka da bude rođena i ona će prepoznati to lice.
Krakov, Stanislav - KRILA
Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se. Čemu? Kućama porušenim u kojima se pletu pletenice za nečija gojazna ramena? Pobijenoj, iskidanoj deci? Obrazi su mu goreli rumenilom sve jače. Zakašljao se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Pobiće nas naša artiljerija... Kroz rov se razleže žagor. Ljudi su pripravni na skok. Iz bugarskih rovova izlete nečija ruka. Čuje se neko brujanje, i kroz tresak granata zaori se pesma: Sprem’te se, sprem’te, četnici.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— da u vodu stupa, Daću mojoj ja svirjeli udarenja tupa, Da se slažu, nek' osjeti, s pljeskanijem volna, I da duša tu nečija ljubvom taje bolna.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
„Dosta je samo?“ Ta suložnica da sam nečija, Il’ turske bule crna ropkinja, Težina ’vako grozne uvrede Na podloj bi mu krvi plinula. STANIŠA: Ćut’, ženo!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio. Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu... Vidim ja: čobani gledaju zgodu da je maknu... „E, nećeš”, mislim...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Velika, čuvena Tašana. Ali to nisam ja. Nisam nikada bila ja, svoja Tašana. Uvek nečija. SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako.
Velika, čuvena Tašana. Ali to nisam ja. Nisam nikada bila ja, svoja Tašana. Uvek nečija. SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako. Kao devojka: Tašana, lepa kći gazda-Mladena.
Nisam nikada bila ja, svoja Tašana. Uvek nečija. SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako. Kao devojka: Tašana, lepa kći gazda-Mladena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sedite eto tu, na ovu klupicu, da, nečija je bila, tu ćete lakše pisati. Pitate da li ko obilazi te grobove? Obilazim ih samo ja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Planine su se izdigle jedna nad drugom, kao da je zemlja nekada bila uzburkana pučina, pa je promisao nečija namah zaustavila. Razmeštali smo se pored vatri.
Voz je krenuo, a sa njima zajedno i ono klube. Hteo bih da ga izbegnem, da ga razbijem jednom... Nada mnom je stajala nečija glava i osetih kako mi nešto hladno i prijatno prelazi preko lica... Moju pažnju privlači neki opojan miris.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako i ne bi? Jednom su je ribari izvukli na površinu mora, ali samo što je u okrugle oči upila sjaj sunca, a nečija ju je ruka zgrabila i vratila u vodu. Ko zna šta bi sve videla da je napolju ostala malo duže?
Nikoga nije tražila. Skoro i zaboravi na priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s dna i ponose u visine. Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala?
Sedefnoj ruži stade dah. Ali, nije bilo vremena za divljenje Gornjem svetu: nečija ruka grubo ju je držala, čupala joj utrobu i raskidala pluća. Tako i do skrivenog Ružinog blaga dođe. — Gle, biser!
Ne daj me! Jedva da je metlica i prošaputala svoje upozorenje, a nečija se ruka ispruži i izvuče metlicu iz dečakove ruke. Venac okupljenih ljudi uzrujano se zatalasa. — Daj mi je, daj!
Ali, tek što joj se primače, a nečija je ruka zgrabi. — Prvo ću ja počistiti svoje dvorište, a onda ti čisti carevu carevinu!
Jedva je mogao da prepozna u njima one uspravne, mrke lepotane. — Šta će tek sa mnom biti? — uzdahnu orah, kad ga nečija pažljiva ruka odvoji u stranu. Tek tada opazi kako ga drvoseča i njegova mlada žena pomno posmatraju.
»Sad šta je — tu je!« pomisli i u strahu zatvori oči, kad se nečija ruka ispruži, neko je skide sa gomile i odvoji u stranu. Oj, kako je treštalo, kako plamtelo!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir. Gubeći dah, požuriše u pravcu škole.