Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko je jurio tamo-amo i tukao. Zeka, prav kao bor, čisto popevaše od radosti što njegova nejaka četica takav lom gradi. Zavrzan je pravio šale i sa živim i sa mrtvim.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kao nemoguća neka snaga što se trenutno duboko i lažljivo bila pritajila i podala uticaju one užasne sumnje da je možda nejaka i slaba, pred snažnom pretnjom onog naduvenog džina koga nije poznavala i čiju moć nije mogla odmeriti.
kukavica, najniži, najbedniji čovek, ljudina jedna zdrava i snažna, koja dopušta da se oko njega muče ova bedna i nejaka deca, plaču ovi jadni starci.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Da su mu nejaka deca sad ostala bez majke, to ga nije toliko potreslo. Za bratom je čak osećao izvesnu žalost; bio je uveren da mu je
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za nejaka stvora koga mati ostavi ukraj stoga vlasteoskoga sena, vlastelskih krstina, na milost i nemilost tuđih duša.
Radičević, Branko - PESME
“ Malo bilo, eto još dvojice, A za ovim opet četvorice, I svak viče: „Eto nam Turaka. U zbegove slaba i nejaka!...“ I mi odma učinismo tako, Sakupismo slabo i nejako, Spremismo se u kamen i goru I stigosmo onamo pred zoru.
Al' ko goni onamo kroz ždrelo, Sobom nosi jedno čedo belo? Zalud moma otima s' nejaka, Kad je pusta snaga u junaka. Oh, Tale je štono vidiš tuna, Što s' otima, divna je Ajkuna.
(3) Lisni gaju, ti za me nejaka Dikojega odgaja poletara, Tamo-amo ja veselo skaka, Branjen ladom od sunčana žara; Oj izvore, da dosta šljunaka Ti
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
I govori Jagodina majka: “Lakše hajde, Radonja na konju, Na vodi je nejaka Jagoda, Nejaka je polupaće sude, Ludo, mlado, prepadnuće mi se.
I govori Jagodina majka: “Lakše hajde, Radonja na konju, Na vodi je nejaka Jagoda, Nejaka je polupaće sude, Ludo, mlado, prepadnuće mi se.
“ Al’ govori Radonja sa konja: “Ne budali, Jagodina majko, Nije tvoja nejaka Jagoda, Svu noć mi je na ruci prespala, Desnu mi je pretištila ruku.“ 164. “Kraju, kraju, moj mrnaru!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vi tu večerate i pijete, mene ovakog sedog starca, kukavca, dedaka nejaka, u društvo ne zovete! Kad sam ja bio u stara vremena nekih plemena plemeniti pastir, ja isteram moje ovce u poljanu,
Klao ga je od jutra do predveče; nožina tupa, ruka nejaka, vratina kneževa kao u vola oraćega, nikad glavu od trupa razdvojiti; i da ne naljeze jedan naš iz drva te mu uzajmi
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
je briga skinuta s glave, kad se strahovanje rasplinulo, ili čak pretopilo u blaženi i malko umorni osmijeh olakšanja. Nejaka dob i nježno zdravlje; kasnije prostorna udaljenost, a uvijek moja nespretnost u praktičnim stvarima — sve je išlo u
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Najstarija kći pošla je u šumu da što useče, ali slaba je od nje korist: nejaka je i boji se lugara kao žive vatre. Ilija sedi i puši i, mesto da gleda u vatru i da ga veselo plamen razgaljuje, gleda
Otac mu umre dok je još dete bio; zatim mu se majka preuda u drugo selo i ostavi ga u kući nejaka, sirotu, na milost i nemilost komšinica.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nije, otkada mu dva sina uzeše u vojnike, plaćao redovito tez i propio se čovjek, a ostala djeca nejaka .... A u varoš došao Jovica— tako su gazdu tada zvali i mnogi se toga svaju u uskim gaćama na kaiš i s crvenom kapom
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sve će biti spaseno. Ali kako nejaka ženska ruka da se izbori sa tim žilavim, krakatim čorbuljarem? Raširio noge, ukopao se u stenu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Šuti Marko, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu. Pravo ode bijelu šatoru, ka šatoru nejaka Uroša, dogna Šarca caru do šatora; onđe Marko Šarca odsjednuo.
vjenčano, da ga vjenča s gospođom kraljicom; koja knjiga od Sibinja grada, Janko u njoj na kumstvo zaziva, da mu krsti dva nejaka sina.
vojsku, il' ću ići kralju u svatove, da ga vjenčam s gospođom kraljicom; il' ću ići Sibinjanin-Janku, da mu krstim dva nejaka sina?
Ti ćeš biti ljuba Radulova, tamo su mi dva nejaka brata u tavnici Vlašića Radula, ne bi li ih kako izbavila!“ Pa se maši u svil’ne džepove, te izvadi dvanaest dukata i
“ Izišla su dva nejaka brata, izišla su na tavnička vrata: kosa im je — njom bi se pokrili, nokti su im — ukopali bi se.
Ode Rade preko gore čarne, Novak osta pod jelom zelenom a sa svoja dva nejaka sina. No da vidiš deli-Radivoja! Kad iziđe drumu na raskršće, loša mu je sreća priskočila: susrete ga Mehmed
Kad dođoše drumu širokome, Novak stade drumu u busiju, oko njega dva nejaka sina; al̓ eto ti jeke niz planinu, pomoli se trideset delija; svaki nosi džidu na ramenu i na džidi od hajduka glavu, a
tri tovara blaga, pravo ide drumom niz planinu; doke pade u busiju tvrdu, al̓ podviknu Starina Novače a na svoja dva nejaka sina, pa opali laka dževerdana, te pogodi Mehmed-Arapina posred pasa, ukide ga s glasa, ni zemlja ga živa ne dočeka.
ruke pod pazuke; al’ eto ti od Kladuše Muja, ide Turčin sa zelene londže, prigrnuo zelenu mavlutu, gleda sina nejaka Alila, pa ga pita silna poturica: „Što je, sine dijete Alile!
Kade Turci u polje dođoše, te se malo rahat učiniše, Janko zove nejaka Stojana: „O moj sine, dijete Stojane, idi, sine, u tursku ordiju, te pozdravi od Kladuše Muja: nek izvede nejaka
zove nejaka Stojana: „O moj sine, dijete Stojane, idi, sine, u tursku ordiju, te pozdravi od Kladuše Muja: nek izvede nejaka Alila, nek izvede polju na biljegu, da sabljama megdan pod’jelimo, neka vide vojske obadvije ko će kome oči prevariti, ko
Pa on skoči na noge lagane, te opremi nejaka Alila, izvede mu đoga debeloga, te se Ture na đogina baci, ponosito na biljegu dođe, ode čekat od Kotara Janka; s desne