Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: E, to mi je milo! A šta je inače taj Nikaragua? ŽIVKA: Koj' Nikaragua? ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet! ŽIVKA: Kako šta je, pa konzul!
ČEDA: E, to mi je milo! A šta je inače taj Nikaragua? ŽIVKA: Koj' Nikaragua? ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet! ŽIVKA: Kako šta je, pa konzul! ČEDA: Ama, počasni konzul.
ČEDA: A je 'l' te, molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui? ŽIVKA: Ama, kakav Nikaragua, ubio te bog! ČEDA: Pa taj naš zet. ŽIVKA: A, za njega pitaš. Ime mu je Rista Todorović. ČEDA: Dakle, Rista?
ČEDA: Ama, kojom devojkom? ŽIVKA: Pa sa tvojom ženom. ČEDA: I doći će ovamo Nikaragua da je gleda? ŽIVKA: Razume se! ČEDA: E, to je lepo! Slušajte, pa treba kazati devojci da se obuče.
DARA: Zar ti, boga ti, uzimaš tu stvar tako ozbiljno? ČEDA: Pa kako da je ne uzimam ozbiljno kad će taj Nikaragua doći sutra da te gleda? DARA: Može on mene gledati koliko hoće, pitanje je hoću li ja njega gledati.
) ŽIVKA (klone od uzbuđenja u fotelju): Nikaragua, crni Nikaragua, šta ćeš ti tamo? RISTA (uzbuđen): Ne znam... tako... sudbina valjda.
) ŽIVKA (klone od uzbuđenja u fotelju): Nikaragua, crni Nikaragua, šta ćeš ti tamo? RISTA (uzbuđen): Ne znam... tako... sudbina valjda.
VASA (uzme pismo): Rista! ŽIVKA: Koj' Rista?... VASA: Pa taj, de, Nikaragua. ŽIVKA: Samo mi on još treba na ovu muku. Šta hoće, boga ti? VASA (čita): „Poštovana gospođo Ministarka.
VASA: Jeste, ti! ČEDA: Ko bi to rekao? VASA: I znaš kako smo saznali? ČEDA: Baš sam radoznao? VASA: Saznao Nikaragua i javio nama. ČEDA: Ama, zar se taj Nikaragua još meša u naše porodične stvari?
VASA: I znaš kako smo saznali? ČEDA: Baš sam radoznao? VASA: Saznao Nikaragua i javio nama. ČEDA: Ama, zar se taj Nikaragua još meša u naše porodične stvari? VASA: Ne meša se, nego napisao i traži satisfakciju.