Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Domaćin pristupi ponizno Nikiji, a ovaj poruči jelo i piće. „Izgubio si, sinovče, nedavno oca“, reče Nikija posle malog odmora Aristotelu. Ovaj žalosno obori glavu.
Ovaj žalosno obori glavu. „Beše to dobar i valjan čovek“, nastavi Nikija, „pobratismo se na dvoru u Peli. Njega pozvaše bogovi, a mene baci sudbina u ovu zemlju Grka.
Domaćin im donese pržene ribe, hleba, maslinki i dva bokalčeta vina. Oni ućutaše i dadoše se na posao. Nikija odrubi ribama glavu, raskoli ih svojim debelim prstima vešto po dužini, izbaci iz njih kosti i poče da ih proždire,
Sa ovim vidljivim znacima kraljevske milosti uputih se Platonu“. Aristoteles slušaše netremice, a Nikija pričaše. „Kad izađeš iz varoši kroz njenu severnu kapiju, opazićeš pored spoljnjeg Kerameikona, groblja poginulih boraca,
“ Pri ovim rečima Nikijinim Aristoteles preblede kao krpa. „To stoji onde napisano?“, upita on zastrašenim glasom. Nikija se nasmeja. „Ali meni, Nikiji, koji o geometriji ni pojma nemam, to ne smetaše da me Platon dočeka oberučke“.
Aristoteles zinu, Nikija pričaše dalje. „Naš veliki filozof bavi se politikom, razmišlja i poučava kako bi trebalo urediti državu da u njoj svaki
Kad si ti ovde, nemam više tih briga“. Aristoteles htede da mu nešto odgovori, ali ga Nikija preduhitri: „Svršena stvar! - Hej, domaćine, još dva bokalčeta vina!