Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kao da ala iz njega zija. Barem da ima kome ostaviti — ni pô jada, ali sâm kao panj; nigde nikog do onog dugačkog i suludastog sinovca, što sve selo tera sprdnju s njime...
buknu tek na jedan mah, pa ode kao besan. Jurio je ulicama ne gledajući nikog, pa hajd' pravo u kuću Nikolinu. Nikola sedi za doručkom sa svojom domaćicom i Savkom, i još tu beše neko od mlađih.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Stanko Jurišić. — Odskoči Šokčaniću, tako ti krsnog imena!... Pobesne lepo od jordama što nema nikog da mu odskoči!... – Ne mogu — reče Lazar. — Zar nema ko drugi?... — Zvao sam imenjaka, ali on je tamo s Jelicom...
Diže je malo više i zveraše po onom večernjem sutonu... Nigde nikog... On dahnu dušom, diže se i sede... Ali je umor bio veoma veliki.
Kaži tvome taji: da si ti devojka Stanka hajduka, i da onaj koji te se takne, nikog svoga više zagrliti neće!... A ti... bićeš moja!... Zbogom! Zbogom!... Ti si mi dušu umirila, hvala ti!...
Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog. — Dalje! Dalje! — vikao je Turčin. — Njetko jest! Potraži! Potraži!...
— Ne plaši se, čovječe! — Ne plašim se. — Vidjeo si, nejma nikog. Nego... šta si ono još htjeo?... Šta si ono uzviknuo: „da mi je!” Marinko ga pogleda dugim, značajnim pogledom.
Od mnogih evo vam jedne: Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca. Kod kuće ne beše nikog sem njegove popadije. Turčin beše i suviše osion da bi ga čovek mogao gledati ravnodušno.
Predajte se! Gora odjeknu i vrati mu reči njegove. Pritrčaše vatri — nigde nikog!... — Ih! — ciknu Turčin i uhvati se za glavu. — Oba mi oka, tu su bili! — kune se Marinko. — Ama gdje su sad?...
Ej, kako bih ja voleo da imam koga ženiti ja udavati!... Samac sam ti u svijetu. Nikog svoga do boga, koji jedini vidi moje želje i moje srce!... Sve bih dao da me samo hoće ovi svijet razumjeti!...
Pandur se vrati iz sobe, pošto je sve preturio, a ništa nije našao. — Šta je, Uso? — Nejma nikog. — Potraži, potraži!... — Ovdje nejma!... Ako nijesu na tavanu... — Potraži na tavanu.
— Potraži na tavanu. Doneše stube i Turčin se prepe na tavan. Pošto je u svaki ćošak zavirio, on se vrati. — Nikog? — Nikog! Utom se vratiše i oni što su po zgradama tražili, te javiše da nikog nema. — A je li ovdje bio pop?
Doneše stube i Turčin se prepe na tavan. Pošto je u svaki ćošak zavirio, on se vrati. — Nikog? — Nikog! Utom se vratiše i oni što su po zgradama tražili, te javiše da nikog nema. — A je li ovdje bio pop?
— Nikog? — Nikog! Utom se vratiše i oni što su po zgradama tražili, te javiše da nikog nema. — A je li ovdje bio pop? — upita Kruška Aleksu. — Nije. — A gdje ti je Jelica Miloševa? — Koja Jelica?
Dučić, Jovan - PESME
o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne dotače nikog osim mene.
Koliko je šuman eho moje laži, Da ne prenu nikog udarci mog srca! I koliko mira u reči gde grca Cela jedna duša i san od sveg draži!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A tako bi volela da čuje malo tamburu; nešto je raspoložena danas. Gleda u baštu. Tišina; nigde nikog. Ćarlija vetar, valjda je on i zalupio baštenska vrata. Ljulja se lastar i drveće i cveće. — Gle, gle!
— A šta ja tu lupam glavu, — veli Nića. — A kakva je fajn ova noć, nije ni čudo! Ta čudo bi bilo da nisam nikog sreo. Ej, da nisam samo na dužnosti, došlo mi je da se i ja ovako mator keša prođavolim malo... He, he!
— Šaca je dete... a šta bi’ i znao s njim!? — Pa zar nemaš baš nikog drugog?... A kako Arkadija... kako s njim? — Ta, on mi je već kudikamo pouzdaniji, pa njemu sam već smeo da kažem šta
ukrali konje, pa malo im što su odveli konje, neg’ mu još metli ular na vrat, pa otišli s konjima, a njega ostavili k’o nikog njegovog; a on kad se probudio, jedva su ga ukućani kurtalisali oni’ amova! Eto, tako!
Simikluša u Veliki Bikač, pa ga još kod Bočara izgubio iz kola, i tek kod Karlova opazio da tera prazna kola i ne vozi nikog. »A što ne paziš?« pcuju ga ljudi. »A što se ne drži ljucki!« brani se on; pa još ispadne da je drugi kriv.
Već se vidi čenejski toranj, al’ je daleko još do Čeneja. Putuju, al’ na putu još nikog da sretnu. Tako su išli dva i po sahata, i već počeše sretati najpre kola, a posle i pešake, neke Švabe u drvenim
« Tih dana se gđa Sida formalno preobrazila. Bila je sušta blagost, meka kao pamuk, nije nikog grdila, pa čak ni Žužu, nego je samo savetovala: »Sa lepim se, govorila bi tih dana, uvek više može učiniti nego sa
— reče i namršti se da bi ga zaplašila. — Neću — smeje se Rada, koji se, sem odžačara, nikog na svetu nije bojao. — Šta kažeš? — veli Jula, a digla obrve i napravila se ozbiljna i stroga. — Né—ću!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Al’ ću vam još štogod kazati. Mi nemamo dece. Nemojte misliti da vi uzimate kakvo siroče koje nikog nema. Ona je naše dete, mi se samo za naš rod trudimo, pa opet ćemo se, čim se može, pomagati. — To je već što drugo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Njega je grozno mučio njen temperamenat, živ, bujan, i nemiran, pun tople strasti, sav vreo. On je hteo da ona nikad nikog ne pogleda, nikad ni s kim ne progovori, nigde ne izađe i da se, nikome ne dopadne a ona to nije mogla.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Katinka, sem tog senatora, nije imala nikog na svetu. Iako na nju nije mislio, posle njene smrti, sad, u zatvoru, iznenada, Pavlu je bilo nekako milo da na nju misli.
Ta ono mi je brat ko mi je dobru rad! Ako mi je Pavle bratučed, nisam ja njemu šipka uz bubanj. On tera zeca, a nikog ne pita! Šta je imao da laje da ćemo da se selimo? Pa šta sad? Mi da đutimo, a vi, žene, da kakoćete?
Gospožu Božič bio je zaboravio. Na celoj toj velikoj pučini vijenskih krovova, nije imao nikog svoga. A kad bi se setio priča svog poočima Vuka, koji je dolazio u Vijenu, prilikom pripreme za izbor mitropolita,
Ako nije imala nikog svog u teatru, obično je, skoro svake noći, legala sa drugim. Tu mladu ženu bio je doveo u Varadin, iz Temišvara,
Od dugog čekanja, u jednom, polumračnom predsoblju, Isakoviču se umoriše oči i njemu se činilo da, kraj njega, nikog nema, nego da ga samo njegova senka, kad prođe kraj nekog kandelabra, prati.
Volkov ga upita onda: zar nikog nema u Beču? Pavle onda reče da poznaje samo bankara Kopšu, a zatim, kao dosetivši se, dodade da je na putu u Beč
Ogromna, tužna, praznina. Čamdžije su i njega prebacivale na tursku obalu, tek da vidi kako, tamo, nikog nema. A kad bi, na toj suprotnoj strani, i zaseli, iza žbunja, mogli su mirno da prate pokret sitnih konjića i krupnih
hodao gore‑dole po sobi, kao duh, zatim je mrmljao, razgovarao sa sobom, izbezumljeno, a zatim je i na Đurđa vikao, iako nikog u sobi nije bilo, a njegov bratučed bio, tako, daleko. Đurđe mu se smejao i pitao ga: Je li to put, dugonjo, u Rosiju?
Čuo je, iza sebe, njen smeh, ali kad se osvrte, dabogme, iza kola nikog nije bilo, sem idućih kola na drumu, u daljini. Agagijanijan mu, pred jednom alejom kestenova, reče da su stigli.
Je li to ona ista, koja ga je, u zagrljaju, sa suzama u očima, uveravala da nikad sreće u životu nije imala, i da nikad nikog nije volela, dok njega nije upoznala. Da bi išla sa njim u svet i kad bi znala da će, putem, da prosi.
Višnjevskom, kaže, samo Višnjevski pomaže. Da nema Višnjevskog, nikog Višnjevski ne bi imao. Pavle, kaže, sve misli na familiju, na nacion, na bog te pita koga.
U tom trenutku, i taj, inače grubi, debeljko, bio se sažalio na tu balavadiju, koja nema, sad, sem njega, nikog, svog, na svetu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Podneo je tužbu, tužio je tebe. ANTA: Zašto mene? SPASOJE: Za krivokletstvo. ANTA: A što samo mene, zar nikog drugog? SPASOJE: Tužio je i nas ostale, ali to nije krivično.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
on davio, vešao za noge, seckao sekirom na parčiće ili zatvarao u onaj vagon, nije imao ko da me brani, a nisam smeo nikog ni da pozovem. Jutro je dolazilo sporo, ali i na dnevnoj svetlosti nisam mogao da ne mislim na Rašidinog oca.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Sad neću više nikog pitati; hoću odavde upravo u Košicu. — To je još gore. — Već gore ne može biti, nego što je dosad.
Pred veče kišovito vreme, hladan vetar na Dunavu, ni pred dućanom nema nikog. Šeta se po dućanu, kad eto Pere sa još dva lađarska konjušara. Iz očiju im dobro ne gleda. Pera uđe sa konjušarima.
Tako kaže njen otac. Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna. Kad nije ništa pomoglo, frajla Juca nategne flašu s vitriolom i otruje se.
Ta i ja sam star, i ja neću dugo. Metnimo ruku na srce da nikog prevarili nismo, pa je duši pasoš gotov. A mislim da smo sva trojica više dobra neg’ zla činili.
I posle sto godina opominjaće se Čamče. Kazaće: Sad da nam je tu Čamča! — Fala bogu, nisam ni ja nikog prevario, valjda će se i mene ko opomenuti. — Saro, donesi vina, onog dobrog. Gospođa Sara donese i naspe.
Nije trajalo po godine, Šamika pohvali Macu, i Maca se dobro uda. Sad već u Sokolovića kući nema više nikog za udadbu. Sad je opet Šamika u Svirakovoj kući svakidašnji. Ovamo dolazi Matilda i njena kći.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne videći nikog, zagluveo, kao neko čudovište, on se jednako krstio i previjao ali bez glasa. Mlatarao je uvis rukama, metanisao i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(„Krivo sedi a pravo besedi“; „Govori istinu pa se nikog ne boj“; „U laži su kratke noge“; „Gde laž ruča, tu ne večera“ itd.).
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dvanaest sati udara, Tamnica se otvara, U tamnici nikog nema, Samo jedan popa drema; Hajmo, popo, napolje, Da vidimo kako je, Kako vojska maršira, Podigla se prašina, Kako
Provela je čitavu noć u spavaćim kolima ne sklopivši oka i ceo dan u gradu gde nikog nije poznavala. Čekala je veče, plašeći se da joj je umor od putovanja ostavio tragove na licu i da ne izgleda lepo.
Radičević, Branko - PESME
se vode ponapijem dobro, Te pogledim okoline, pobro, Al' stajau stene ponosite, Lipe grane raširile vite, Nigde nikog, debelo zalađe, Blago dragu ko tu drago nađe! Tice poju: Blago li si nama!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo progunđa nikog ne gledajući: — Dobiće neko vilama iza rogu, pa će ga proći volja za Marijanom.
Za tu priliku obuče se „pod sirotinjsku“ eda bi se vidjelo da je potrebit čovjek, pa će ti pravo, nikog ne propitujući, prema nevelikoj kući pod samom šumom.
Vid i Vida obično joj nikog nisu pokazivali osim zamršene gužve od hajduka, žandarma, volova i pečalnih seljaka, a baš te noći, uoči dolaska djeda
isto kao i onda kad je u đačkoj klupi pisao svoje prve pjesme o zimskom pejzažu ovoga istoga svoga rodnoga kraja: Nikog da svrati, zavijan han, bosanski tužni puti . . .
i poče raznježeno da recituje, dok ga je Sajan slušao, poispravljen i junački izbečen, kao da sluša govor pred akciju: Nikog da svrati, zavijan han, bosanski tužni puti, ko bijela koka miruje dan . . . — A, šta veliš, Sajane?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
” (Zatamnjenje) II SLIKA HASANAGINA KUĆA HASANAGA: Vidi ti, molim te, prepredenluka! Nikog manjeg, nego Imotskog kadiju! JUSUF: Ja sam ti rekao da beg vreba neku veliku zverku. Dobar kamen uglavio u temelj!
) BEG PINTOROVIĆ: Svi otišli na spavanje... Ne moram više ni s kim da razgovaram, nikog da gledam, da trpim, da nadmudrujem! Ne moram da budem ni brat, ni beg, ni podanik, Ni dovitljiv, ni razuman, ni jak!
Kostić, Laza - PESME
Jer nikog ne mož' gora kletva snaći, do zajedno s njime u raju se naći? Oh, zato, bože večne milosti, ne prosti njemu, il' nikom
Trovalo me je podmuklo, gnjilo, al' ipak neću nikoga klet'; štogod je muke na mene bilo, da nikog za To ne krivi svet: Jer, što je duši lomilo krilo, te joj u jeku dušilo let, sve je To s ove glave sa lude, Ѕanta
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!
Kad tamo al' ima šta i viđeti: soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikog do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom krevetu pa spava.
Ona kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: — Nigde nikog nemaš do mene jedinu pa i za mene ne mariš da poginem.
Carev sluga se bijaše veoma obradovao što je postao takva sila da se nikog ne boji, i da bi se privikao na oklopnike češće puta udaraše magarca i davaše im pojedine poslove.
Kad tamo dođe, dočeka je sestra, e bože dragi, nema kud bolje i krasnije, ko niđe nikog svog do nju jednu što ima. Borme se ona tu nekoliko dana pozabavila, djevojčica joj već poodrasla.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Evo ti sad predmeta „Poznavanje društva“! Evo ti ga sad! Nikog ne poznaješ u varoši, a svugde okolo zamke. Dobila si peticu iz „Poznavanja društva“ a ne poznaješ ni svoju rođenu
Čim stvar opali nizbrdo — nigde nikog ni od korova! I što je najcrnje, ono malo sveta po ulicama žurilo se nekuda kao sumanuto.
A kao glavni adut protiv starih Šveđana im je u tome što Šveđani nikog ne zovu kući, ne može, kao, nijedan naš čovek, sve i da se ubije, da ufura u švedsku gajbu!
Vi treba da platite provod što ćete zajedno sa njima dočekati tu čuvenu noć! Druga stvar — na takvim žurkama niko nikog pod milim bogom ne poznaje, to jest poznaju se samo onih nekoliko glavnih koji se stalno opaljuju po ramenima i govore
Pola jedan — e, tu se već kao malo zabrinem. Nešto se, znači, dešava? Obrnem dva-tri telefona: naravno, nema nikog kod kuće. Dva sata — bakuta već peva „Na Uskrs sam se rodila ...“ Bilo kako bilo, Nove godine nema, pa nema!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čovjeka čovjek od srca voli, ne plače niko, nikog ne boli u zemlji Vrapca Crvenog. Tu ponoć vozi srebrne sanke, a vjetar gudi uspavanke, i zvijezde klize niz
Vidiš ih zorom ranom, danju, u suton tih: nikog ne love one, nit iko lovi njih . . . A kod nas mećava gudi, zavija, čuda stvara, dok mali Sima sanja šume
“ Prope se plamen u tamu krova, obavi vilu veselim krilom. Tišina zatim zavlada mlinom kao da nikog nije ni bilo. Istoga trena čiča se prenu, oči mu stare lukavo sjaje.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
mačem presecaju arhive preko pasa da niko više nikog ne pozna ni dete ni oca ni onu majku mudru izbačene su iz upotrebe lične karte kakva vest jeres je ovde u pravu
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Seo ja tako na stolicu, a on, kad me vide, čisto se oveseli: „Gde si, zaboga, Agatone, ja nikog bližeg od tebe nemam!” TRIFUN (nakašljuje se): Ovaj... neće, kanda, biti da si mu ti, Agatone, baš tako blizak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Skidaj čizme! — Kad raskopča bluzu, Aleksandar poče: — Pođem ti ja odavde, i pravo u stan. Kad tamo... nigde nikog. Pitam posilnoga, gde je gospodin kapetan... Kaže, eto su u zabranu, večeraju. Ništa...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Dakle i to on zna... A kakva je to krasna devojka i odlična učiteljica. Pre dve godine svršila je školu. Sirota, nigde nikog nema, a vrlo lepa. Čuo sam ja još proletos da on obleće oko nje, pa eto...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
VATROMET Došlo je doba da nam duša sve lekove zna, i nikog, nikog ne treba, ponosna beskrajna. U telu nam je pobuna. U telu nam je gađenje, poniženje neverstvo zlo.
VATROMET Došlo je doba da nam duša sve lekove zna, i nikog, nikog ne treba, ponosna beskrajna. U telu nam je pobuna. U telu nam je gađenje, poniženje neverstvo zlo.
A što se tiče dvadeset i devete, koja se toliko puta klela da će pobiti sve austrijske oficire, nije, vele, nikog ubila. Pukovnik je dobio svega dva šamara. Puk se prosto razišao, kao što se sneg topi pored vatre.
Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog. Njemu je svejedno. Nema dece. Ja ga jedva čujem. Uskoro zatim, pred zoru, dobio sam sobu. Sve je tako smešno.
Kiša sipi, sitna, beskrajna – no to ne treba nikog da uznemiruje. Eno Madlen, posuta helenskom limunadom, stoji, sva crna, u noći – seća se izginulih vojnika Velike
To je detinjasto jasno. Ne slušajte nikog, i ostavite se, već jednom, onog našeg, paorskog, lakoverja. Ja, nemački đak, vrlo dobro znam šta pišem.
Prošla nedelja bila je madžarska. Sve su novine ćutale i čekale. Neka nikog, kod nas, ne prevari njina korektnost. Sad, dabogme, kažu da ih je bio strah od zapleta, koji je mogao nastati da je
Prvi put sam osetio da zemlja, na Suncu, posle kiše, drhti. Ceo dan nikog oslovio nisam. Uostalom, ovde je sve ćutljivo. Pričao bih vam da je sve tužno, ali to više, u putopisima, nije običaj.
31, u Mostaru. Putujem kroz Srbiju i Bosnu. Kad voz uđe u tunel, ili kad nikog nema u kupeju, otvaram naša Egzercirna pravila i urličem za mene novu, našu, komandu, na našem jeziku.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car je mrzeo ovoga starca, ali, zbog naroda, nije smeo da pokazuje svoju mržnju. On se dotle nikog nije bojao, a od ovoga starca, ne zna ni sam zašto, beše ga strah. Zato se sad počeo bojati i naroda.
MAGDALENA Svrši se najzad krvava drama... Svet se raziđe... Nikog ne beše: Onesvešćenu Mater odneše— Kraj Raspetoga osta sama Od Njemu vernih ljudi i žena— Ona, grešnica, Magdalena.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
da su unapređivali preko reda samo svoje najbliže rođake i lude za koje su se zauzimali njihovi prisni prijatelji, i nikog više. — Šta ćeš ti na to reći? — — Na to ću reći da sam sa odgovorom vlade potpuno zadovoljan.
— ču se sa sviju strana. Sad tek nastade prepirka, pravi haos. Svaki govori i niko nikog niti sluša, niti može čuti.
— Mi ovako ne možemo ništa učiniti. Svi govorimo i niko nikog ne sluša. Biramo vođu! Pa koga bi to između nas i mogli izabrati? Ko je između nas putovao da zna putove?
— opet će prvi. Dođe vreme polasku. Čekali su malo ne bi li se još ko prisetio da pođe s njima, ali, kako nikog ne beše, nije se moglo dale oklevati. — Hoćemo li se krenuti? — pitaju vođu. On ustade bez reči.
Čovek dosta imućan, živi od prihoda; jede, pije, zadovoljan, i ne trpi nikog što radi, a on sâm ništa ne radi. Punačak, troma hoda, ide ulicom, a lice napravi zlovoljno kiselo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« »Ne volim nikog, sem tebe, A odsad neću ni tebe. Na tebe ljudi mane kazuju: Prva mana — blijed, preblijed, Druga mana — tanak,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I PAVKA, DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo! Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet?
JEVREM: Nešto, hm, nešto! (Zatvori vrata kroz koja je Danica otišla.) Eto, sad nema nikog. Molim te kao brata, uzmi ovo zvonce pa sedi, evo ovde sedi, pa da mi daš reč. Hoću baš da probam.
SRETA: Gazda-Jevreme, popravljaj situaciju! JEVREM (zbunjeno i tupo posmatra sve redom, on nikog ne čuje i nikog ne razume i najzad očajno uzvikne): Dole vlada! SVI: Dole!
SRETA: Gazda-Jevreme, popravljaj situaciju! JEVREM (zbunjeno i tupo posmatra sve redom, on nikog ne čuje i nikog ne razume i najzad očajno uzvikne): Dole vlada! SVI: Dole!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sad to više nikog i ne potresa: Psi plaćaju cenu ljudskog progresa, A on, Progres, gazi svakog, bez reči Ako mu se nasred puta
Ništa žalosnije od rukavice Kad ostane bez životne drugarice! I nigde nikog da se potrese Kraj slike ove, zbilja potresne... Nikog da je uzme, kući ponese: Šta će mu leva, kad nema desne!
I nigde nikog da se potrese Kraj slike ove, zbilja potresne... Nikog da je uzme, kući ponese: Šta će mu leva, kad nema desne!
je živeo Avdo, naš pobro, Hranio se ribom, mlekom i travom, I bilo mu je dobro, kako je dobro Onima koji nemaju nikog nad glavom.
Babe su dozivale upomoć, ali Ne nađe se niko da ih sažali, Nikog, od Slankamena do Ade Huje Da se odazove, ni da ih čuje: Spava Valjevo, ćuti Arilje, Svi su oguglali na nasilje!
Ne, ne pozivam nikog na proslavu srebrnog, ili zlatnog jubileja. Reći ću ponešto o prilikama u kojima sam, krajem pedesetih, živeo i pisao.
Rakić, Milan - PESME
Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog.
Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne Nepregledna hrpa ranjenika kisne...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I pošto nikog nije gledala, niko njoj nije bio ravan i dostojan nje, naposletku i pravo je da tako i svrši. Bar da se zna!
Pandurović, Sima - PESME
Pa ipak, kao da je sa svih strána Došao tužan dah jeseni svele, Jer prelivi boja s rascvetanih grana Kao da nikog više ne vesèle. Čuj malih tica bezazleni poj... – One su iste k’o što behu pre — Al’ mi se sada čini — bože moj!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko se psa ne odbrani, ne umoli ga. — Zmija, kad ne može da ujede, repom ošine. — Ko svakog sluša zlo čini, a ko nikog još gore. — Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari. — Tko zlo čini, zlo i čeka.
— Inat je nesreću rodio. — Nesreća je dugorepa. — Sreća nikada do kraja ne traje. — Ne boj se nikog, sem svoje zle sreće. O VREMENU — Vreme je najskuplji novac. — Ništa nije jače od vremena.
2 Priča se da su nekad bile dve sestre: Vida i Koviljka. Njihov otac nije imao nikog drugog do njih dve, a bio je vrlo bogat.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona kad vidi da oca nema, počne tražiti put kući, pa naiđe na onu kuću u šumi odmah; uđe unutra, kad vidi da nigde nikog nema u celoj kući, zaključa vrata, govoreći: „Sam Bog da dođe ne ću mu otvoriti.
po vratu, dok sve devet posiječe pa se skine niz jelu, i polako siđe dole u grad, | onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: baš su to sve divovi izkorijenili i ponijeli!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže?
Vraća se Ikonija.) IKONIJA: Da mi je ko pričo, ne bi mu verovala! Stoji i govori, a pred njim nigde nikog! (Primeti Anđelka) Ja moram da sednem! Ćoro! jesi to ti? Nisi valjda pobego? ANĐELKO: Nisam, nego amnestija!
) IKONIJA: Veseli Anđelko, Bog da mu dušu prosti! CMILjA: Noliki čovek, pun života! MILE: Baš mala pratnja! Nikog iz društvenih organizacija! STAVRA: Laka mu crna zemlja! IKONIJA: Očajan dan za pratnju! Mnogo pada!
TANASKO: Posle pedeset godina, goskapetane, to ti se više ne razlikuje! To ti više nikog pod nebom ne zanima! MANOJLO: Kako da dokažemo?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ne samo po župama sv. Frane, nego čak i u Zvrljevu, niko nikog ne zove pravijem prezimenom ni pravijem imenom, nego svako čeljade ima nadimak.
— Zlo je, ćaća! Nije se dogodilo ništa što bi očima moga viditi, ali je zlo veliko. Od nikog vrimena sve je pošlo sunovrat. Niko nikoga ne gleda lipim okom, nego bi jedno drugoga otrovalo. Da bog sačuva!
— Je-li-te, fra-Jakove, zašta je bija skup kod gvardijana? — zapita ga Bakonja. — Poradi nikog dugo manastirskoga... ne znam počisto. Misliš li da ja slušam take stvari?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima. NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga. Ni senku čak da baci sinagoga. Rupa mesto crkve: ni porte, ni boga. Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga.
Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom? Zatočeni: ora je — prhnite iz tela! Ne leče pesme nikog (tvorce svoje truju): Gle pesnika u mraku usred dana bela Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju.
VRATA Ponekad, tako: na nekoj staroj zgradi Otvorim vrata — obično nikog nema. Posmatram stvari bačene ispod trema: Zurim u ormar (u kome žižak radi).
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?« Devojčica se ponovo vrati prvom prozoru. Ono maleno, svetlo biće nestašno joj namignu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali, to prvo pitanje koje više nikog ne zanima upućuje na ono drugo koje zanima samo Gospodar-Jevrema: bez izdaje, da li se moglo? Da li se, uopšte, može?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Đ. Jakšić XI LjUBAV (1-18) 1 Ljubim te, ljubim, dušo, Ljubim te, raju moj! A osim tebe nikog, Do samo narod svoj. On će sa mačem doći Kad kucne jednom čas Oteće staru slavu, Dobiće novi glas.
“ M. Mitrović LXXXIV Pustinja leži duga, i široka Veče, sja zapad... sve bukti u bl'jesku... Al' na njoj nikog - samo razasuti Skeleti neki vide se na p'jesku.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja se tržem, podižem zbunjeno glavu i divljim, nečovečjim krikom pitam, pretim: „Ko je? Ko je? Ko je?“ Ne bojim se nikog. Rvao bih se sa zemljom. Smrvio bih je.
Dockan, po mraku stižemo na malu stanicu. Ne poznajemo nikog. Sami smo, sedimo na đačkom prtljagu, drhtimo i unezvereni uzdržano jecajući čekamo polazak voza, dok nam pisak mašine
— Da vam nešto kažem, gospođice Tanja. Vi nemate baš nikog ovde? — O da, o ne! — Znate li šta? Eto ja sam tu. Za sve obratite se meni, molim vas.
Vratio se čim, osim stražara određenog kod uzetih topova, nije više nikog bilo i na svoja uska pleća natovario ranjenika kome su se noge vukle po izoranoj od granata zemlji i odneo ga na
Sviram, kao, u sviralu, a nigde nikog, osim stada i mene, nema. Odjedanput nagrnuše sa dve strane Arnauti, naoružani puškama, a među njima i puno nekih žena.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Došli smo da iznesemo ovaj drugi krevet. Tako, sad možete biti mirni; nikog vam nećemo uvaliti u sobu. Bolničari su pograbili krevet i iznijeli ga. Za njim je ostala praznina.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zbog toga se moji nikad nisu pričešćivali. — I ja ću se ispovediti... Nisam nikog ubila. ni onako... kakvo zlo učinila, što da mi ne da? — A od onoga nema ništa? — Što pitaš ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona, kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: — Nigde nikog nemaš do mene jedinicu, pa i za mene ne mariš da poginem.
Onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: „Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!
Kad tamo, al̓ ima šta i viđeti: soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikog do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom krevetu pa spava.
U toj medresi bijaše jedan Bošnjo, dosta bogat, a nikog od svoga roda ne imadijaše. Njemu dragi alah krenu u srce, te ti on poče čitluk po čitluk prodavati i sa svojim
Petković, Vladislav Dis - PESME
Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo. i dođe mi žao: “Možda je čekala, možda mnogo vole, A ja? — ja sam svirep, bezdušan i zao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Priznao sam im da imam samo pet centi u džepu, da nemam nikog poznatog u Americi i da nikog u ovoj zemlji ne poznajem izuzev Franklina, Linkolna i Heriet Bičer Stouv, čiju sam priču
Priznao sam im da imam samo pet centi u džepu, da nemam nikog poznatog u Americi i da nikog u ovoj zemlji ne poznajem izuzev Franklina, Linkolna i Heriet Bičer Stouv, čiju sam priču “Čiča Tomina koliba” čitao u
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
strukturni obrazac: (1a) šta su htele te reči bez težine (2a) bez tišine (3a) iste a druge (4a) na tragu gde niko nikog ne čeka (1b) šta su mogle te reči bez tišine (2b) bez težine (3b) druge a iste (4b) na pragu gde svako svakog ne
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Vratili smo se kao što smo i otišli. DARA: Bambadava smo išli. ŽIVKA: Što, niste nikog našli kod kuće? ČEDA: Čujte, majka, ja više neću da slušam te vaše savete.
ČEDA: Kako pa šta? Otkud se na kartama piše „ministarka”! Kao da je to zanimanje: ministarka. DARA: Pa kad ona neće nikog da zapita, no sve sama radi. ČEDA: Pa onda – šest stotina vizitkarata! Koliko godina misli ona da će biti ministarka?
VASA: E, pa ko će ako neće familija! DACA (pakosno i više za sebe): Niko nikog ne olajava ako nema zašto. SOJA (uzbudi se): Pa jest što kažeš, tetka-Daco, eto zar bi tvoju kuću olajavali da nisu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
grcanje Sofkino u hamamu, nije - izričito se kaže - „zbog toga što polazi za nedragog, niti što je drugog volela, jer nikog nije volela.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Teško si tebi u njegovoj vlasti I svakoj žrtvi kamatničke strasti! Jer ova avet, ovaj vampir bledi Ne pušta nikog dok ga ne iscedi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Sada nije bilo više nikog. I uvek su ljudi nekud odlazili. I umirali. Prljavi seljak je terao putem mršavo magare. Prošli su kroz selo, na gazu
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove. A ja sedoh, da u pesmi Stvorim lepši dan, — Mladu ženu uz kolevku, Zavarljivi san.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Putovali smo vozom koji je bio potpuno prazan. Polja su bila pusta. Na stanicama sem službenika nikog drugog nije bilo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— poče Stevica, sin popa Jove, žilavo i okretno momče. — znaš ti još kakav je to čovjek, da Bog milostivi sačuva! Nikog ne voli, nikog ne trpi, nikom ne vjeruje. Mrzi na sav svijet, a na rodbinu, čini mi se, najviše.
— znaš ti još kakav je to čovjek, da Bog milostivi sačuva! Nikog ne voli, nikog ne trpi, nikom ne vjeruje. Mrzi na sav svijet, a na rodbinu, čini mi se, najviše.
— čudi se kotlar. — Da šta ti misliš? — prodera se Simeun. — Kad sam stigô u Majdan, mrtvo sve kô groblje. Niđe nikog!.. Pače nije! Nijesam još bio stigô... Ama, nemoj, oca mu, pometati, pa čojek ne zna kako će... Zaboravi' se!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Kad sam navršila dvadeset prvu, a vi nikog niste našli, kazala sam vam: ja ću naći. Pa eto, našla sam! ANĐA: Ama, kako to „našla sam”... I... nije to valjda...
VIII JEROTIJE, MARICA MARICA (dolazi iz sobe): Jesi li sam, oče? JEROTIJE: Nisam. MARICA (gleda): Nema nikog? JEROTIJE: Nisam sam kad ti kažem... zauzet sam mislima... Vrlo važne brige.
(Zvoni.) MILISAV: Ja i gospodin Vića uđemo sami. JOSA (javlja se na vratima). ŽIKA: Ne puštaj više nikog! JOSA (povlači se). MILISAV: Steglo nam se srce, znaš već kako je, i jednako šapćemo i dogovaramo se.
Jakšić, Đura - PESME
1861. LjUBAV 1. Ljubim te, ljubim, dušo, Ljubim te, raju moj! A osim tebe nikog, Do samo narod svoj. On će sa mačem doći Kad kucne jedan čas — Oteće staru slavu, Dobiće novi glas.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I sinak bio majci, ili kćer, zamukni, zalud glas, kad nikog i ništa ne zovete. 4 Jadna jasnota, umlje, jadna reč, mračni put grete.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta se to s njom dešava? Je li ta žena pri čistoj svesti? Ako joj je stalo do čoveka, zar nije mogla naći nikog drugog nego baš monaha i to ovoga koji je smerniji od svake devojke? Izgleda da je u njoj proradila kurvinska duša.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Suri orli uzletaju Gorskom visinom, A potoci belaskaju Cvetnom dolinom. Svet izumro. Nikog nema, Da me pozdravi, Kô da celi život drema, Život ubavi!
On raznosi slatki miris i leluja kose tvoje, A ti spavaš, slatko sanjaš, moja ružo, cveće moje! Oko mene nikog nema, niti čujem živa java, Nebo ćuti, zemlja ćuti, sve spokojno, mirno spava.
Da l' je živa? Il' i nju, možda, izmeđ tuđa roblja, Zelena trava odavna pokriva Usred neznanog, dalekoga groblja, Gde nikog nema da je bar pomene, I njenu tugu i nevolje njene? 17.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Još dok sam živeo u Beču, ja sam bežao u varoški park, noću ili u podne, kada onde nikog više nema. Onde sam, u seni divljih kestenova, posmatrao ono umiljato umetno jezerce sa njegovim malim vodopadom i
Pred njom se opraštaju svi ratnici sa svojim milima, a ja ni sa kime. Ne ostavljam nikog iza sebe, samo jedan nerešeni problem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Međutim, kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i unuka majstor Kostina umrli su.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
(U sebi:) Ah, oficir, oficir!. Momak. Dakle, vi mene istinito ljubite? Devojka. Ja ću u tom sreću polagati da nikog više na svetu ne pogledim.
Petrović, Rastko - PESME
Njegovu pozvao; Pisao prijatelju ipak da sam dušu đavolu prodao; Poručivao posmrtne liste, poslednji novac tu dao: I nikog nije bilo da dođe da me uteši; A moj lik bi sam se grčio, kad bih naredio mu da se smeši.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad, iznenada, kraj samog svoga uha začu uzdah. Ko bi to mogao biti? Osvrte se Vedran levo, osvrte desno: nigde nikog! Ali, uzdah sve čujniji. Poče da ga zahvata nelagodnost. Ko uzdiše? — Ko si? — upita dečak.
Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla. Samo se čuo urlik psa. — Ti nikog njenim glasom nećeš isceliti, opominjem te. Samo mojim dahom pokretana svirala ima moć! Ostavi mi bar nju!
— Nije ti zabavan novi muž! — reče Ježica Hobotnici. — Bolje da si Glavatog Ugora odabrala! — Bolje da nikog nije izabrala! — s negodovanjem uđe u ljušturu Rak-pustinjak. Šta ima on s tim šlja— mom unaokolo! Poče veselje!
Šantić, Aleksa - PESME
1908. ČASOVI Ovdje nikog nema. U mračnoj samoći Sam stojim kô munjom opaljeno drvo; I huk vjetra, što se maloprije rvô S ogoljenim granjem,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na carskom drumu, sa sabljom koja nikog ne propušta, on deluje kao božanstvo osvete. Grujica Novaković — po potpunosti svoga lika, po bogatstvu crta,
Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, ti polaziš sjutra u Kosovo, s sobom vodiš sluge i vojvode, a kod dvora nikog ne ostavljaš, care Lazo, od muškijeh glava, da ti može knjigu odnijeti u Kosovo i natrag vratiti; odvodiš mi devet mile
Il' u kuli nigđe nikog nema?“ To iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana
Cijel Stambol jeste pozatvoran od mojega straha velikoga, osim vrata od Novoga hana! Da l' u njemu niđe nikog nema? Da l' je kako ludo i manito, koje jošte za moj strah ne znade?
On se vrati kroz Stambol-čaršiju, al' od svata nigđe nikog nema, sama stoji lijepa đevojka, i oko nje dvanaest tovara lijepoga ruha đevojačkog.
“ Gledi care na četiri strane, ne ima li tko bliže do Marka: al' kod Marka nigdi nikog nema, već najbliže care Sulemane.
Kad ja dođoh u polje Kosovo, jako svanu i ogranu sunce, u Kosovu niđe nikog nema, crna tama sve polje zastrla, ne vidi se sunce od oblaka, a iz tame junak izlazio na đogatu konju vilovitu, a đogat
mene toga žao nije, već ja žalim, Džaferbegovice, kad sam bio kod dvora mojega, išao sam u lov u planinu, a sad ovđe nikog ne poznajem“. Njemu veli Džaferbegovica: „Ne boj mi se, robe dragokupe!
Žao bješe Mustaj-begu Ličkom, jer od roda više nikog nema, pusti suze niz bijelo lice, pa on sjede na meke dušeke, cura pade u krioce glavom, jednu ruku u džepove
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
prohoda po svim jarugama, iza seoskih živica i po raznim vrzinama gdje god su rasle koprive, ispeče se i ožari, ali nikog ne otkri.
Praveći se da ide za nekim drugim poslom, poljar je stao poizdalje da se navija oko Prokina gaja, a kad je vidio da nikog nema u blizini, on se brzo uvuče u ljeskar na ivici šume. Tu se malo pritaji i poče da kroji plan.
Vijala bi ga kroz pet sela. Zavijano hajdučko gnijezdo ne priča više ništa o dječacima, ne zove više nikog u svoje okrilje. Jesu li ga, možda, svi zaboravili? Ne, ne. Jednog dana mogli ste šumom pratiti trag nekog dječaka.
Tražila je štab partizanskog odreda. — Nikog preko dana ne možeš kod kuće naći, sve se razbježalo od avijacije — žalio se poljar Lijan.
— Ih, pa kako toga da se ne sjetim! — začudi se Jovanče. — Tamo u onoj divljini sigurno nikog nema. Ubrzo mala povorka krenu preko podzemnog jezera. Naprijed je išao Mačak s fenjerom. Posljednji je bio Jovanče.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ta kako sag da tražim kad ubavo si znam da mi neće dadnu devojku? — Ta što nesi tražija nikog potakvog čoveka, od red čoveka...