Jakšić, Đura - PROZA
E, — hvali se Nikola, — baš sam srećan a da nema nje, zlo! Još bi mi drekavci i kuću oborili. Biva te i moj Zole proviri na vrata, al’ onaj
Malopre prođe ovuda moj đak Milisav, pokojnog Bogdana sin... dobro dete!... — Jogunica, — prekide ga Nikola, — ugursuz!... Ta, evo, ako se ja o njemu ne staram, onda, vere mi, nije mu se ni otac starao!... Pa kakva vajda?...
— He, he! — porugljivo smejući se, dodade Nikola Belić, — ti misliš, prijatelj-Radovane, da on u tim loncima jelo gotovi?... Zna to moja Stojna bolje nego ma ko...
Zna to moja Stojna bolje nego ma ko... Mađije su ono!... He, glavo! — Biće, Nikola, biće baš da su mađije... O tome su mi već i drugi pripovedali, — reče kmet-Radovan.
Htede uča i dalje da produži, ali mu ne dade Nikola: — Pa ko mu brani? Nek se ženi, al’, bogme, o njoj neka i ne misli!...
He, he! Zna Nikola Belić šta radi!... I tako se raziđoše... Učitelj ode u svoju osamljenu školu da o drugima razmišlja, jer nije imao
Ali ga nigde ne vide. Tek docnije, kao kradom, vukao se kroz gomilu sveta, a kad je došao do one sofre za kojom je Nikola Belić sa svojim gostima sedeo i veselio se, on malo ka’ zastade, a majci se učinilo da je na Stojnu nekako namignuo, a
Na duvaru je visio sv. Nikola, a na strani jedna duga puška i jedan nožić. Nožić beše zarđao, pa mu skoro i ne ličaše da stoji uza onu sjajnu pušku
Čudiše se tome i govoriše da otkako je Planinca, nije se nikome kuća zapalila. Dok tek, eto, dođe i Nikola Belić, bled i poguren, rekao bi da je za jednu noć preturio osamdeset godina; bele suknene čakšire mu na dvatri mesta
— Pa sumnjaš li, Nikola, na koga? — reče kmet Radovan, malo kao zvaničnim glasom. — Stvar se mora izvideti, mora se pronaći ko je u Planincu
— Stvar se mora izvideti, mora se pronaći ko je u Planincu palikuća. — Ne sumnjam, prijatelj-Radovane, — reče Nikola, ne sumnjam, nego baš znam ko je!...
Niko drugi, nego on... — Ko, Nikola, ko? — pitaše ga radoznalo gomila. — Ta onaj moj nesrećnik što mu ne htedoh dopustiti da se Sremčevom Jelicom oženi...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ Sad reče moj buljubaša Nikola Arsenijević iz Vukićevice, koji beše sa mnom došao: ,A nuto g’, kneže, Bog i duša, kake su mu noge tanke, ne ima ni
U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i venčati i druge obrede crkvene, to su dobro
Turci svoje sudove po kasabama, i tako u Valjevu je bio muselim i kadija, a on u nahiji knez kao i pre nemačkog rata. Nikola Grbović preko Kolubare bio je ljiški knez; a Podgorci, kojima je knez bio umro, dođu moliti mog oca da sjedini Podgorje
— No ove skupštine, koje ja pamtim, ovako su bivale: sva tri kneza, moj otac Aleksa, Nikola Grbović i Birčanin Ilija zajedno po s nekoliko kmetova dođu u Valjevo i donesu svaki od svoje knežine račune na sud,
) Tako je knez Nikola Grbović u svojoj knežini na Ljubeninu Polju, a Birčanin na Ponura. Kad se na Reljinom Polju pokupe kmetovi, svaki iz svoga
su na glasu bili u ono 12 godina naša tri kneza valjevska, i knez Ranko [Lazarević] šabački iz Svileuve; knez Nikola iz rudničke, knez Petar iz ćuprijske; [Stevan Andrejić] Palalija iz beogradske; i za druge sam slušao koje moj otac
Na toj skupštini bili su: od valjevske nahije moj otac Aleksa, Ilija Birčanin i Nikola Grbović, iz rudničke nahije knez Nikola, iz ćuprijske knez Petar, iz beogradske knez Palalija, i knez Stanoje
Na toj skupštini bili su: od valjevske nahije moj otac Aleksa, Ilija Birčanin i Nikola Grbović, iz rudničke nahije knez Nikola, iz ćuprijske knez Petar, iz beogradske knez Palalija, i knez Stanoje [Mihajlović] iz Zeoka i jošt drugi.
) Tako su i knez Nikola Grbović i Ilija Birčanin u svojim knežinama uredili. Opet vidinska vojska pođe na Beograd, jedna udari na Požarevac,
On (Aleksa), Birčanin I Nikola Grbović sednu na Paležu u lađu i dođu veziru u donji grad. Zapita vezir: „Kamo vojska?” — Kažu mu oni, da je sva vojska
Birčanin Ilija, moj otac i Milovan, kneza Nikole Grbovića sin (jerbo je knez Nikola Grbović bolovao), izađu iz Valjeva i sretnu Fočića u Polju Ljubeninu; on i̓ pretvorno vrlo lepo i prijateljski primi, pa
Turčin povadi nož i počne Stanoju glavu seći; a Nikola, sinovac Stanojev, koji nije ni 20 godina imao, kako vidi to, utrči u vajat, uzme kneževu šišanu, i poviče: „Nećeš,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Tu je sam gazda od kafane Nikola Jović, ponajbogatiji u Smederevu, sa svojom familijom: ženom i ćerkom jedinicom na glasu i u Smederevu i u okolini.
— Osim Nikole s familijom, tu je na balu i Branko Nebranović, advokat i prvi prijatelj i poznanik gazda-Nikolin. Nikola ga ne razdvaja gotovo od svoje rodbine.
— Odmah se tu poče svirka, igra, razgovor. — Gazda Nikola, opet, odvojio se u pobočnu sobu sa svojim ljudima pa uz čašu lepa vina bistre politiku, oglašujući da je svaki
Spolja se čuje potanak razvučen glas: — Ama, evo ulaznice! — Pustite ms! — Šta je tamo? — upita Nikola advokata, koji u taj mah uđe kod njega u sobu. — Hoće jedan, vele, unutra, a nije pristojno obučen. — Je li ovdašnji?
— Je li ovdašnji? — Čini mi se nije, kako momci kažu. — Pa nek uđe — reče Nikola i nastavi svoj politički razgovor. Advokat iziđe u salu i mahnuv rukom na jednog momka na vratima, reče: — Pustite
Devojka je od ovakve kuće — neka ima nakita. — Pa ne branim — reći će Nikola. — Ti već umeš da biraš nakite. To nek bude tvoj posao da nabaviš.
— O, vi'te, molim vas! — skromno se čudi Pupavac, a putnik još oduševljenije nastavlja: — Ili na primer, kakav čiča Nikola Poprda umesto da pritegne samaricu na konja, on ti je odreši sasvim.
buknu tek na jedan mah, pa ode kao besan. Jurio je ulicama ne gledajući nikog, pa hajd' pravo u kuću Nikolinu. Nikola sedi za doručkom sa svojom domaćicom i Savkom, i još tu beše neko od mlađih.
A Pupavac tek stade drekati: — To je sramota!... Sram vas bilo! Zar ste vi trgovac! — Ko ste vi? — skoči Nikola u čudu sa stolice. — Ja toliko potrošio... — dere se Pupavac još žešće... — a vi me za nos vučete...
— a vi me za nos vučete... Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički... — Ja toliko potrošio!...
— dreknu Pupavac već očajnički... — Ja toliko potrošio!... To je moja devojka!... — Napolje!... — viknu Nikola i diže stolicu. — Te igle... te haljine... sve je to moje!... — diči Pupavac iz petnih žila. Savka udari u plač.
Ele, kočije su Simičine zvrktale nasipom beloševačkim, a u njima je sedio Nikola učitelj i Sava, opštinski pisar iz Meonice.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ko će sa mnom! Pomisli šta je uradio ludi Nikola — obrijao brkove i upisao se u burševe! Ja, kao najstariji medicinar, usudio sam se dati mu jednu lekciju, posle koje
Pa Nikola Đero koji svaki čas dolazi mojoj kući i pita: „Treba l' što za kuću?” Moja mati zna šta to znači, i momče odmah dotrči
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Arkadije, kad siđe sa zvonare pa vide ko je u oltaru, lepo se skameni čovek većma nego kad mu se na snu javio sv. Nikola i naredio mu da kaže Janji grku da kupi crkvi treći polijelej i da povisi crkvenjaku platu.
Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!« a sveti otac Nikolaj mu odgovori: »He, sinko, mani i ti rukama, a već moja ti pomoć neće oskudjevati!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Velika mrtvačka glava, koja mu se približava, i pita. Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola! A mati? Mutter? Zvala se Petra! I dodade, a baba, Ikonija! Ona mi je bila nešto najslađe na svetu! Rođen? Geboren?
Svi ti njegovi dedovi, i deda Gavrilo, i deda Mijailo, i Pavlov otac, Nikola, kome se ni groba ne zna, i njegova mati Petra, čiji je sagoreli leš u Crnoj Bari ostavio, svi su oni dolazili,
kapetan Gavrilo Novakovič, lajtnant Georg Novakovič, kapetan Petar plemeniti Vuič, lajtnant Maksa Vuič, kapetan Nikola Šterba, lajtnant Subota Čuponja, lajtnant Đurka Gajič, lajtnant Mihailo Gajdaš, kapetan Neca Runič, i toliki drugi,
Božičevi prijatelji onda počeše da Isakoviča zadirkuju i Pavle je osetio da su za to i došli. Ismevaju ga, namerno. Nikola Lađevič, stasit, crn, sa licem kao da je u mermeru, bio je lepotan, ali je to lice kvarila crna, jareća brada, koju je
Tražio je da ga premeste, na tatarsku granicu. Sasvim je drugače, opet, kapetan Nikola Šterba došao. Taj je izvadio maršrutu i dobio vodiče, kroz Hungariju, od samih austrijskih vlasti.
Fenrik Nikola Dudvarski, u Adi, dobio je 44 lanca zemlje. Fenrik Gavrilo Ilijevič, 44 lanca. Isto toliko i fenrisi, Maksim Mirilovič
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Među Ličanima iseljenim u Ameriku vidno se istakao Nikola Tesla, naučnik velike vrednosti. Ali nov duh nije još prodro u ličanske mase, naročito u katoličke.
Ali sam u tursko vreme zapazio da su vođe srpske iz Tetova pokazivale takta i umešnosti. Dalje je Nikola Pašić, bivši predsednik srpskog ministarstva, tvrdio da su se njegovi stari iz tetovske kotline, iz sela Rogačeva,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ne odgovara im se. — Razvalićemo vrata! Počnu vrata izdizati. Gospodar, Sofra prekrsti se, povikne „pomozi sveti Nikola”, pa stane pred vrata na dva koraka, a nadžak podigao. Provališe kroz vrata. Prvi kapetan lopovski.
— Hajd’ sad opet da pijemo, da utaložimo kod koga jed, kod koga strah. — Sveti Nikola, blagodarim ti. Kako prvi put u crkvu stupim, odma’ ću ti od funte sveću zapaliti i srebrno kandilo na žrtvu prineti!
Na tom krasnom kandilu izrađeni su svetitelji, među kojima glavno mesto zauzima sveti Nikola. Posle nekoliko dana spreme se na put, kola natovare platnom i pođu natrag.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Dešava se, i to ne baš retko, jedna zagonetna pojava: s krštenjem se čeka i preko mesec dana od rođenja deteta. Nikola Begović, pop iz Like, piše: „Srbi uopšte drže se više svoga domaćega običaja, negoli što bi se držati imali
(Vuk, br. 1350) — Ko gođ što đelja, predanj pada. (Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.
2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.) (Vuk, br. 2983) — Mnogi čoek nije nazadan Bogom već sobom. (Vuk, br.
blaga, dečje narodne igre, započeo je da prikuplja i opisuje Vuk Karadžić, a posao su nastavili njegovi sledbenici: Nikola Begović, Vuk Vrčević, Milan Đ. Milićević, Luka Grđić Bjelokosić itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ispričam samo to kako sam uoči Svetog Nikole, zaštitnika moreplovaca, stavljao pocepanu čizmu u prozor, i kako je sveti Nikola, verovali ili ne, čak i za vreme rata ostavljao razne stvari u tu čizmu.
Božić-Bata, Sveti Nikola i Deda-Mraz su raskrinkani. Pitam se koga će sada izmisliti moj ujak? IGRANjAC Igranke su počele već prvog dana
Višnjevača me nekako nije privlačila. Bio sam trezven radio amater iz Kluba narodne tehnike »Nikola Tesla« u Katanićevoj ulici i hteo sam da otkrivam nove radio aparate sa jedanaest cevi. Zato sam samo jeo višnje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Biće sjutra coktanja i otpuhivanja kad se na njivi pojavi djed-Rade: - E, moj Nikola, zatrke se na kobile skače, a plug i brana traže drukčiju pamet.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KARADžIĆ 183 NIKOLA TOMAZEO 206 BRANKO RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZM
ne nalaze u školskom izdanju (Dimitrije Davidović, Đorđe Magarašević, Teodor Pavlović, Jovan Stejić, Danilo Medaković, Nikola Tomazeo, Milan Đ. Milićević, Vladimir Jovanović, Milorad Petrović, nekoliko najnoviJih pisaca).
Popović počeo je pisati. U njegovoj porodici bilo je izvesne književne tradicije, ded mu po materi, živopisac Nikola Nešković, pisao je stihove.
srbske (1865), Vanda (1868), Kobna tajna (1869), Marta Posadnica (1871), Marojica Kaboga (1879), Jan Hus (1880), Knez Nikola 3rinjski (1888).
sredini XIX veka, za XIX vek ono što je Dositej Obradović bio za XVIII vek: književni reformator i nacionalni tvorac. NIKOLA TOMAZEO Kao što Mihailo Vitković, Srbin po rođenju a Mađar po kulturi, pripada i srpskoj i mađarskoj književnosti,
Kao što Mihailo Vitković, Srbin po rođenju a Mađar po kulturi, pripada i srpskoj i mađarskoj književnosti, tako i Nikola Tomazeo, Srbin po rođenju a Talijan po kulturi, pripada i srpskoj i talijanskoj književnosti.
znatna imena u tuđim književnostima, a samo manjim i neznatnijim delom radili su na književnosti svoga maternjega jezika. Nikola Tomazeo rodio se u Šibeniku, u Dalmaciji, 27. septembra 1802, u trgovačkoj porodici.
Od polovine XIX veka došli su i katolici, kao Nikola Tomazeo, Matija Ban, Medo Pucić. Isto tako u današnjoj srpskoj književnosti ima pisaca katolika, kao Marko Car i Ivo
Sremac, Stevan - PROZA
Prošao već i sv. Nikola sa slavama i stereotipnim razgovorima na njima, i Božić, tu kroz koji dan. Sve se užurbalo da ga što bolje dočeka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed onda viknu strica Nidžu. — Nikola, odider vidi šta je ovo. Nema britve, nema ništa. Stric se odmah dosjeti jadu. — Pokrao Rade! — Koji Rade?
), ali ni to, izgleda, Nidži ne smeta. Ostrvio se čovjek, pa to ti je. — Nikola, sinko, pritrpi se dok makar ja ne sklopim oči, a onda kako ti drago — uzdiše djed i ne gledajući svog nemirnog
Biće sjutra coktanja i otpuhivanja kad se na njivi pojavi djed Rade. — E, moj Nikola, moj Nikola, zatrke se na kobile skače, a plug i brana traže drukčiju pamet.
Biće sjutra coktanja i otpuhivanja kad se na njivi pojavi djed Rade. — E, moj Nikola, moj Nikola, zatrke se na kobile skače, a plug i brana traže drukčiju pamet.
Neznanko je malčice ličio na svetog Nikolu, ali otkud on sad ispade? Zna se da je Nikola veliki putnik i zaštitnik sviju potukača, ali, ipak, i pored svega toga, neće ti se, vala, taj zimski svetac prikazati
Desno od pendžera, držeći joj u neku ruku ravnotežu, visio je sveti Nikola, Ugarčinova slava, svjetlucajući potamnjelom pozlatom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A javlja li se koji? — upita je mati. — Javlja se. Svaki dan. Evo baš jutros opet onaj Nikola poslao navodadžiku. Veli: samo ako hoće, pa odmah, do večer, ispit... — Momak dobar?... — Kao svaki čovek.
Čekaj ti! ... I zatim rupi u dvorište, podskakujući s noge na nogu, mali, raspasan, zanoseći se, tvoj muž, Nikola. Otpoče da lupa na kuhinjska vrata.
naročito nju, njenu prosedu gologlavu glavu i razdeljeni joj beli zatiljak, a ona šapuće: — Gospode, Hriste, Sveti Nikola, čudotvorče, slavo moja! Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi. Blagoslovi sofru, hleb tvoj, što ga ti dade...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
14. Bosanska vila — list za zabavu, pouku i književnost — urednik Nikola T. Kašiković, Sarajevo; iskorišćena godišta: 1887, 1889, 1890, 1891, 1892, 1899, 1901, 1909, 1912 i 1913. 15.
32. NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI: Po pričanju Miloša Zelenovića zabeležio Nikola T. Kašiković i objavio u Bosanskoj vili za 1887, str. 106. 33.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
marveni trgovac SOFIJA, njegova žena LEPOSAVA, kći mu od prve supruge JEVREM, penzionirati oficir — Maksimov brat NIKOLA, rukodjelac — Maksimov brat MAGA, Nikolina žena MITAR, kum Maksimov SVETOZAR, pisar i Sofijin srodnik DJEJSTVO
Moj se često ljuti, ali šta ću, kad ne mogu, eto, da se razbudim. SOFIJA: A dete plače? MAGA: Ljulja ga, eto, Nikola. SOFIJA (Maksimu): A da l bi ti zaljuljao dete?
(Leposava odlazi.) MAGA: Pa ne može se pomoći? SOFIJA: Ne može. MAGA: O, teško meni, toliki eto šećer! Ako čuje Nikola, ubiće me. A došla bi bila ranije, nego sam se, eto, zabunila bila s pređom.
SOFIJA: Pazi, sikira ima dva kraja. (Odlazi.) MAKSIM (sam, uplašeno): Ovakva nije bila. Sad je zlo! 3. NIKOLA, MAKSIM MAKSIM: Ah, Nikola, brate moj rođeni, stradaš li i ti, kao što ti ja stradam?
(Odlazi.) MAKSIM (sam, uplašeno): Ovakva nije bila. Sad je zlo! 3. NIKOLA, MAKSIM MAKSIM: Ah, Nikola, brate moj rođeni, stradaš li i ti, kao što ti ja stradam? NIKOLA: Šta je, Makso, kakva je to nevolja na tebe.
Sad je zlo! 3. NIKOLA, MAKSIM MAKSIM: Ah, Nikola, brate moj rođeni, stradaš li i ti, kao što ti ja stradam? NIKOLA: Šta je, Makso, kakva je to nevolja na tebe.
MAKSIM Ej, brate, ja sam ti prošao; ja sam mrtav, saranjen, zakopan — propao sam, pa to ti je! NIKOLA: Šta je, brate, pobogu? MAKSIM: Šta je? Imam ženu — ne ženu, nego lopova, pustaiju, arambašu.
NIKOLA: Šta je, brate, pobogu? MAKSIM: Šta je? Imam ženu — ne ženu, nego lopova, pustaiju, arambašu. NIKOLA: Tvoja žena pustaija? MAKSIM: Ne pustaija, to je malo; ubica. NIKOLA: Kakva nesreća! Šta je učinila?
NIKOLA: Tvoja žena pustaija? MAKSIM: Ne pustaija, to je malo; ubica. NIKOLA: Kakva nesreća! Šta je učinila? MAKSIM: Upropasti me, pa kraj. NIKOLA: Ali kako?
MAKSIM: Ne pustaija, to je malo; ubica. NIKOLA: Kakva nesreća! Šta je učinila? MAKSIM: Upropasti me, pa kraj. NIKOLA: Ali kako? MAKSIM: Kako, odvukla me sinoć na bal, pa sad oće da i mi pravimo bal.
NIKOLA: Ali kako? MAKSIM: Kako, odvukla me sinoć na bal, pa sad oće da i mi pravimo bal. NIKOLA: Idi, idi, ja mislim bogzna šta je učinila; a ono koješta. MAKSIM: Kaži mi, tako ti boga, vitla li tvoja kojekud?
MAKSIM: Kaži mi, tako ti boga, vitla li tvoja kojekud? NIKOLA: To ne; ali, ako oćeš da znaš, volio bi da je i takva. MAKSIM: E gle, šta ovaj budali!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Nismo svi! — kažem. Nedostaje još ujka Nikola, bakutine zaove i jetrve, pašenozi, deveri i kum Božidar, kao i ona deca s vašeg venčanja što su mami vukla šlep od
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa title se skruni titlić u zamišljen Žitomislić. PRIZREN, GNjILANE ...da viđu Prizren! Nikola І Petrović Njegoš: Onamo, 'namo Zec iz grma, s panja lane. Fijuk metka: muk - Gnjilane.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sagoh se. Ali snage nemam. Vojnik je izvuče. Obrisa je o šinjel... Neka slova... „kolić“... Prezime: Ah, Nikola Nikolić! „Tu je“, viknuh. „Sa njim je sahranjen taj Nikola Nikolić. Brže, brže!“ Sestra je grizla usne i lomila prste.
Obrisa je o šinjel... Neka slova... „kolić“... Prezime: Ah, Nikola Nikolić! „Tu je“, viknuh. „Sa njim je sahranjen taj Nikola Nikolić. Brže, brže!“ Sestra je grizla usne i lomila prste. Srce mi je udaralo, mislim iskočiće...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Pa dozivlje svoga slugu, vjerna Nikolu: “O Nikola, vjerna slugo, je l’ mi kakav grad, Je l’ mi bolji, je l’ mi ljepši nego Carigrad?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad ga je moja mati posetila, poznao je sestru. Kad sam ga ja posetio, gledao me je, nemo. Nikola Vujić imao je dve kćeri i dva sina.
„Ne idi u Beograd“, govorila mi je mati tužio. „Zar ne vidiš kako ti je ujak, Nikola, tamo prošao? Zar ne vidiš kako je Paja Putnik tamo prošao?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Po njegovu pogledu rek’o bih da sumnja u moj um. To me naljuti. — Gospodine, rekoh mu, ja sam Nikola Nikolić, profesor ove gimnazije.
— Moliću za vaše ime. — Nikola Nikolić, profesor latinskog jezika. Dama se odjednom trže; protrlja čelo, otvori jednu debelu knjigu i zagleda je.
— Da, tako je, 1895 godine predavao je u ovoj gimnaziji latinski jezik Nikola Nikolić. On je sin... i tu poče ova gospa da mi čita celu moju biografiju.
Valjalo je dugo zvoniti. Umro je botat trgovac, poznati ćir-Nikola. Zvonari će se, po običaju, siti nasanjati... Obojica su starci, od preko šezdeset godina.
Šta ćeš drugo! Sad se baš setio kako se pokojni ćir-Nikola okliznuo jedne zime na glatkim stepenicama crkvenim. Marko se desio tu, pa pomogne starcu da ustane i odvede ga kući.
Marko seđaše kao prikovan s pogledom na pod, a Stanko veselo obrte lice suncu. — Siromah ćir-Nikola, ne dočeka crkvenu slavu! ...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama treba i on la pripomogne. Svi za jednog, jedan za sve. — Znaješ kako ima starinski reč sa Sveti Nikola i za onoga što se daveja: Upade si čovek u vodu pa kuka: »Pomozi, Sveti Nikola!
Znaješ kako ima starinski reč sa Sveti Nikola i za onoga što se daveja: Upade si čovek u vodu pa kuka: »Pomozi, Sveti Nikola!
« A Sveti Nikola mu pa zbori on: »Ja će pomognem, će pomognem, reče, to mi je dužnos; ama, reče, i ti da mrdneš, reče, malko s ruke!
Tek vidiš, a ono ušao neki bes u selo. Ne dopada se seljacima stari predsednik. »Ama pa da je sam Sveti Nikola, vele seljaci, pa odavna je zaseo. Sve on pa on! Pa, vala, treba malo i drugi da zasedne.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI TE SVI ZA NjEM RUKAMA UHVATIŠE I U KOLO STADOŠE. VLADIKA DANILO Čuj, Nikola, kneže dupioski, i ti ruku pružaješ na kletvu! Ti si nejak, znaš li, u Crmnicu, a Turcima pred kućom Crmnica.
Krivu kletvu na dom ne ponesi, jer je muka s Bogom ratovati! KNEZ NIKOLA Znaj, vladiko, i svi Crnogorci, ja znam divno kako mi je doma; ama imam trista Dupiljanah, nek me izda svako, kâ i
VLADIKA DANILO ZOVE ĐAČE DA PROČITA ONU KNjIGU, DA JE ČUJE I IGUMAN STEFAN. ĐAČE UZIMA KNjIGU. ĐAČE (čita) „Knez Nikola i svi Dupiljani pozdravljamo našega vladiku! Pišemo ti što je kod nas bilo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima.
Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi.
6 Dva se petla pobiše, Na popovo ognjište; Jedan veli: „Iš!“ Drugi: „Da žmuriš!“ 5. RUGALICE (Onome koji se zove Nikola) Nikolica peca, Ulovio zeca; Majka mu se hvali: „Moj Nikola mali!
“ 5. RUGALICE (Onome koji se zove Nikola) Nikolica peca, Ulovio zeca; Majka mu se hvali: „Moj Nikola mali!“ (Onome koji je gladan) Gladi muhu po trbuhu, Da ti muha pitu kuha, Da ti pitu maca jede, Pa za peći da ti
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
191 20. SVETI SAVA I ĐAVO. 194 ŠALjIVE PRIČE 196 1. PIJESAK I SVETI PETAR. 197 2. KO JE TO? — NIKOLA! 198 3. MOJ JE PREDNjAK. 199 4. ZET I PUNICA. 200 5. ZA ŠTO SU PROSTACI SIROMASI. 201 6. POP I PAROHIJANI. 202 7.
— u Zemunu: Vasa Vasiljević, trgovac; — u Karlovcima (Srijemskijem): Jovan Živanović, profesor; — u Karlovcu (Gornjem): Nikola Begović, prota; — u Kotoru: pop Vuk Popović; — u Manastiru Hodošu Bodrogu: Samuilo Brašovanov, jeromonah; — u Neuzini:
“ 2. KO JE TO? — NIKOLA! Jednoga seljanina vrlo počne progoniti brat, kojemu je ime bilo Nikola, i ne samo što ga je svaki | dan progonio,
“ 2. KO JE TO? — NIKOLA! Jednoga seljanina vrlo počne progoniti brat, kojemu je ime bilo Nikola, i ne samo što ga je svaki | dan progonio, bio i glađu morio, nego i svu očevinu proćordisao, dok ga najposlije nagna
j. bez nigđe ništa, i od toga časa nijednoga čovjeka na ovome svijetu, kojemu je bilo ime Nikola, nije mogao na oči viđeti ni ime čuti.
“ Tek što siromah šćaše da po običaju pristupi da mu ruku cjeliva, zapita ga seljanin: „Kako ti je ime?“ „Nikola“ odgovori mu siromah.
“ „Kako zašto“ odgovori seljanin, „dali ne znaš da mi je s mojega brata Nikole i sveti Nikola omrznuo, a kamo li nijesi ti!“ 3. MOJ JE PREDNjAK.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Posle prestavljenija moje mile i slatke roditeljnice ostao sam učeći se psaltiru. Moj tetak Nikola Parčanin, videći me prilježno hoditi u školu, hoteći oblekčati strinu Bosiljku, a pri tom ne imajući nijedno muško dete,
Ne znam za koji uzrok Čakovci činili su doći namesto starca Dobre nekoga Stefana Mikašinovića. S ovim moj tetak Nikola učinio [je] osobito poznanstvo; kazao mu je da je naumio, kad se dobro izučim, oženiti me i zapopiti, preporučio me je
Moj bi baba Nikola često dolazio viditi me; porazgovorio bi se sa mnom i pitao bi me kako mi je; i ne upažajući u meni želju da se k njemu
Momče samo tri goda stariji od mene; da sam hoteo, mogao bi[h] i njega nagovoriti da ostane. Kaže mi da me moj baba Nikola pozdravlja, koji da nije bolestan i on bi došao bio, ne da me natrag vrati, nego samo da me nagleda; da on već vidi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Deca, po nagovoru starijih, godinama prenoseći na mlađe, teraju sa mnom jednu te istu zadevku: ,,Nikola, čik da se prekrstiš! Čik!'' pa se dugo, dok im ne dosadi, krste, cerekaju i bulje u najdužu bradu koju su ikad videli.
Otkako se vratio iz Pariza, treća je godina, nije dolazio kući. — Konji su upregnuti — kaže Nikola, protnuvši glavu kroz odškrinuta vrata. — Sanke su spremne!
Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta vrata. — Može depeša sad da stigne — reče ne gledajući ga.
Večeras je svaku njihovu reč razumeo i odgonetnuo prošlu noć. Kad je počeo da je tuče, Nikola je skočio, uspravio se, glavom pritiskao gredu, pretio Đorđu da će ga zaklati, njega, silnika i nezahvalnika što ga je
tabane, zna kako se svlači i oblači, vidi ruku na svim mestima na telu, čuje šum češlja u kosi, oseća kako diše, jer Nikola godinama sluša Simkin i Đorđev život u postelji, čuje sve njihove razgovore i ljubavne grčeve bez tepanja i poljubaca.
— Ako ne učiniš što sam te molila, ja ću o tebi da razglasim po selu... Nikola otegnuto jeknu, podiže se s ležaja i sa ispruženim rukama pođe ka glasu u pomračini, da ga zadavi i baci napolje. ...
— Teraj! Simka pođe ka sankama, pa se naglo okrete i vrati u kuću. Nikola iz vajata gleda Vukašina, obema rukama drži se za bradu i sporo klima glavom: ognjište rastura, ali vruć pepeo nosi u
Stotinak koračaja dale, bliže vojsci no seljacima, oslonjen uz plot, stoji Nikola i posmatra. ...Vi niste ludi, vi ste slepci, ovce. Što ste se zbili u gomilu?
— Pucaj! — viče vojnik drugu. — Pucaj ti! — odgovori on. — Ne pogani oružje! — sikće Nikola bez pokreta i drži kolac u sneg zariven.
Pucnjava se proredi. Jauke ranjenika ugušuje kuknjava žena po selu. ...Moja buna je drukčija bila. Nikola klonulo sede u sneg, ne ispuštajući kolac.
— Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv! — zamahnu vojnik kundakom. Nikola mladićki skoči i potrča prema Aćimu. — Ne pogani mladost, vojniče! — dvaput ponovi.
— Ne pogani mladost, vojniče! — dvaput ponovi. Aćim vide Nikolu, ne pomače se, prošapta: — Udri, sinko. Nikola se izduži između njega i vojnika. — Ja sam jači — reče mirno.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!
Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!
Na prozoru se pojavljuje Nikola Pašić, koji se ni posle toliko godina uopšte nije promenio: duga seda brada, rasejan pogled, zagonetan izraz.
samo imena: Petar Sremac (o kome se zna da je trebalo sekirom da razvali katanac na Sava-kapiji), Dragi Stevanović i Nikola Stambolija (o kojima se, izgleda, zna samo kako su se zvali) i još dvojica (kojima se, čak, ne znaju ni cela imena
Naime, oficir se zvao Nikola Čupić i bio je unuk Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja. ULICA DOBRAČINA Ko je, uopšte, taj Dobrača?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Onamo, 'namo, za brda ona, Milošev, kažu, prebiva grob!... Onamo!... Pokoj dobiću duši Kad Srbin više ne bude rob. Nikola I Petrović Njegoš IV DED I UNUK Uz'o deda svog unuka, Metn'o ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu Što je negda bilo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
NAUKA Sadržaj UVOD 1 PITAGORA 9 DEMOKRITOS 27 ARISTOTELES 45 ARISTARHOS SA SAMOSA 64 ARHIMEDES 86 U TOLEDU 106 NIKOLA KOPERNIK 128 OTO GERIKE 144 ISAK NjUTN 170 U LABORATORIJI LAVOAZIJEA 203 U SALONU GOSPOĐE LAVOAZIJE 217 POSETA GROFICI
I ja udarih u smeh. „Ha, Mardohaju! Dobar posao za nas trgovce takav krstaški rat“. „Boljeg nije svet video!“ NIKOLA KOPERNIK U hladu senovitih arkada manastira Svetog Pavla pred zidinama Rima šetao se tamo amo starešina tog
„U tvoje zdravlje, mladi moj Rimljanine!“ Kucnuše se, a opat poče da recituje versove i ode Horacijeve. Nikola ga je razdragano slušao, pa kad opat dovrši svoje deklamovanje, zapita ga gde je tako savršeno naučio latinski jezik.
„Kad bolonjski biskup Tomazo Parentučeli godine 1446 postade kardinal i godinu dana iza toga postade rimski papa Nikola V, stigoše ovamo već prve izbeglice iz ugroženog Carigrada i iz onih zemalja istočno-rimskog carstva koje su Turci bili
On uzdahnu, prekrsti se i položi ruku na rame svoga gosta. „Jesi li, Nikola, dobar katolik?“ „Jesam, prečasni oče!“ „Onda se ne zauzimaj za vaskresenije antike!
“ Pogleda još jednom oko sebe i vide svugde, i kroz travu i kroz džbunje, ruševine, no ni to ga ne ražalosti. „Nikola“, reče sam sebi, „ne razumem te!“ Odjedanput postade mu sve jasno i razumljivo. „Ove ruševine nisu mrtve, one dišu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje? — Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako da ti kažem, niko,
A ona se smejala, rekla nam da smo divni, da će nas voleti kao što nas voli Nikola, pa nam je, posle, kad se kola krenuše putem u selo, pričala o tome kako je sinoć vešto i lako umakla iz kuće.
Kum, bez cvikera, gledao je razroko i sa čašom u onoj kraćoj ruci, kazao: „Nikola, spremio sam bio divnu zdravicu na latinskom, sad ni na srpskom ne umem da govorim.
Ali što je ovde, ovde je“, pa se lupi po srcu. Sa burnim „živio“ propratismo ovaj kraj njegove zdravice, pa Nikola zasvira kolo. Pop, popadija, kum i ja skakali smo bez takta do krajnjeg zamora.
šešir od paname okačen o drvo, a kum, pobedonosno, na svom štapu doneo veliku zmiju koju je ubio i stao da opisuje. Nikola nas je grlio i ponovio da nema boljih prijatelja od nas, a mi smo ljubili snajku u ruku, uveravali je da nam je ona od
nema boljih prijatelja od nas, a mi smo ljubili snajku u ruku, uveravali je da nam je ona od danas rođena sestra, da je Nikola najpametniji, najhrabriji i najsrećniji čovek na svetu i da će ga ona voleti tek kad ga bolje bude upoznala.
A susret naš bio je ozbiljan i vrlo tužan. Stradanja behu ostavila traga na svima nama. Tada mi je Nikola izjavio da je neiskazano razočaran svim što se radi u zemlji ali da nipošto neće ostati da čeka neprijatelja, već da će
— Zašto mi se ne poveriš? — Pa, evo — reče on — prvo: otac mi je obešen. — Jadni Nikola — kriknuh iznenađen i zgrabih ga za ruku. — Šta mi kažeš? — Jeste, još u maju prošle godine. Ima više od godine dana.
Suze nije pustio. Pa posle kratkog ćutanja: — Ali sve to ja bih mogao da prebolim. — Nesretni Nikola, zar još ima? I ja ispružih ruke kao da bih pokušao sprečiti nešto od čega sam strepio.
— Nikola — rekoh uklanjajući maramu s očiju — ti znaš i moje nesreće. Ali veruj mi kao bratu: do danas zbog njih moje oko nikad ni
U tom trenutku, na malom stolu do postelje, zazvoni, pa krkljaše poljski telefon u svojoj kožnoj torbi. Nikola pruži ruku i uze slušalicu: — Alo, jest ja sam. — — — — — — — — — — — — — — Raz... razumem. . . . . . .
Ja uzviknuh do vriska. To beše Nikola. Na divnom zelenku, sav u cveću i peškirima, u prostoj vojničkoj šajkači, sa Karađorđevom zvezdom na prsima, ponosit,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo iz tvoga sela traže pet kuća: Stojići, Ilija, Nikola, Jovo... — Podaj im svima, koliko god sad možeš, jer će mi ti ljudi trebati. I onima u Vojkovcima treba poslati.
— Šta, ima li izvešća od sinoć? — Ništa novo. Jedan je od napadača poginuo, a Nikola je dosad umro. Ne znam samo šta će biti s decom. Čekam izvešće svakoga časa. — E njihova je drskost prešla svaku meru.
Odmah sutradan, oko zaranka, isto društvo opkoli kuću Nikole Čolića, bogata seljaka iz Grabovca. Nikola je bio na putu, i razbojnici, znajući tačno kad će se vratiti, čekahu ga svakoga trenutka.
I sad su išli na pouzdanu dobit, jer su znali da je Nikola otišao da naplati obligaciju od dvesta dukata. Znali su da je Nikolina zadruga na radu u polju, a kod kuće behu samo
Na vratnicama, kuda će Nikola doći, behu prikriveni Đurica, Pantovac i Novica. Poslednja Dvojica polegali su u korovu, što je izrastao po đubretu
Dvojica polegali su u korovu, što je izrastao po đubretu blizu vratnica, a Đurica se zavukao u vitlove šindre, koju je Nikola spremio za nove staje.
Prve vratnice na ogradi od voćnjaka škripnuše, i kroz njih prođe konjanik. To se Nikola vraća s puta. Oni iz zasede poizdizaše glave osluškujući, da po glasu poznaju, vraća li se sam Nikola.
To se Nikola vraća s puta. Oni iz zasede poizdizaše glave osluškujući, da po glasu poznaju, vraća li se sam Nikola. »E, još ovo, pa kvit !« — pomisli Đurica u sebi, spremajući nož i pušku za napad. »Samo da ne bude krvi! ...
Ono istina, sad je sve jedno, ali tek lakše mi je, kad se na miru svrši«. — O, Mićo! — Viknu Nikola s puta, videvši sinčića na brdu. — Čujem — odgovori dete osvrnuvši se. — Jesi našao jagnjad, sine ?
— Da potražim još gore u zobištu. — Potraži, moje dete, pa požuri, — viknu Nikola, saginjući se na konju ispod šljiva. Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema.
— Pst, da nisi pisnuo !... Polazi napred! — viknu jedan od napadača, i Nikola oseti jak udarac u leđa. — Ne udaraj se, molim te, naredićemo se lepo...
Otkud tamo drugi hajduci ?« — pomisli on, zaboravljajući da je malo čas sam video dvojicu. Ulazeći u kuću, Nikola ugleda snahu kako je neobično prisela kod zavale ispod pročelja, digla ruke više glave i preplašeno gleda zlikovca,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
da su svi u riziku života bili, pa u onom strahu svaki se počne po svome zakonu moliti bogu; hriščani: „Pomozi, sveti Nikola, sad al̓ nikada!“ a Turci: „Sveti proroče Muhameda. amen!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Nikola Tesla MOJI IZUMI „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Nikola Tesla MOJI IZUMI Sadržaj I. Moja mladost 2 II. Moji prvi izumiteljski napori 9 III.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Taj Srbin iz Bosne, po imenu Nikola, imao je lepu prodavnicu duvana u ulici Unter den Linden (Pod lipama) u glavnoj aveniji Berlina.
A Nikola nikad nije propuštao priliku da pokaže kako se ponosi time što je Srbin. Na pola puta između Nikoline radnje i carske p
Običaj se održao i do mojih studentskih dana u Berlinu. Nikola me je često pozivao na doručak u tu gostionicu, a tamo smo posmatrali generale i maršale nemačke carevine koji su
na ove germanske ratnike, visoke, širokih ramena, velike glave, snažnih grudi, uvek ozbiljne, ulivalo je poštovanje. Nikola me je uveravao da poznaje lično neke od njih, jer su mu bili mušterije, a tvrdio je da su kao ljudi pitomi kao golubovi.
Da li je to obest?” - upitao me je Nikola isprsivši se i uozbiljivši tako da je izgledao važan kao oni generali koji su sedeli za posebnim stolom.
- Da li si ikad video skromnijeg, misaonijeg i produhovljenijeg čoveka negde na svetu? - upitao me je Nikola. Ja sam mu priznao da nisam. - Onda prestani da govoriš o pruskoj nadmenosti! - uzviknuo je Nikola.
- upitao me je Nikola. Ja sam mu priznao da nisam. - Onda prestani da govoriš o pruskoj nadmenosti! - uzviknuo je Nikola.
prilikom vodio me je kroz park i pokazao mi Bizmarka koji je u društvu sa prijateljem i ađutantom jahao na konju. Nikola ga je pozdravio, a isto to sam učinio i ja. Bizmark nam je otpozdravio na najljubazniji način.
- Da li ti liči na divljaka, ili na budalu koja pokušava da silom preobrati Slovene u Nemce? - upitao me je Nikola čarkajući opet po mojim antigermanskim predrasudama.
Na to je Nikola uzviknuo: „Helmholc! I on bi izgubio svoj svetački izgled kada bi morao da nosi na plećima čitavu imperiju, koju
“ Nikola se rodio u Bosni u doba turske vladavine, tako da nije učio neke škole. Ali kao slušalac bio je pažljiv i uvek je mislio
Jedni druge su zvali komšija. Srbi uopšte koriste tu reč kada govore prijateljski o Nemcima. Nikola je uvek govorio o caru kao svom „komšiji“; više njegovih mušterija to je znalo i uživalo je u tome.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Stari Nikola vidi da su se djeca počela ljutiti, a nije ih lako odljutiti kad im prekipi, pa, da ne bude zla, odredi da se s duhanom
—Što je vrijedno u kući, pokupi! — naređuje stari Nikola ženi, i pohita bratu u drugu kuću da mu ostavi i preporuči ono što se mahom sobom ne može ponijeti.
U svanuće stari Nikola i sin mu Spasoje pođoše na Cetinje da se vlastima prijave i da čisto ispričaju što se dogodilo. Pa ako vlasti nađu da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pa ipak na kraju to mora učiniti. Sintetičke knjige o Crnjanskom napisali su Nikola Milošević, Aleksandar Petrov i Petar Džadžić.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše.
Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Još ce konjanik i ne vrati, kad dotrčaše dva konjanika iz beogradskog bataljona (Bajloni i Nikola Đorđević, čini mi ce pomoćnik Terzibašićev). Dolazili su s tešičke, dakle s turske strane.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
268 MATIJA BAN 271 MOLBA POTOKU 272 VUKAŠIN RADIŠIĆ 274 PRIČA 275 NIKOLA BOROJEVIĆ 277 SLAVENOSRPSKI JEZIK 278 TVRDICA 280 TERPSIHORI 282 ČUDNOVATI LjUDI 285 OBILNI 287 NEMARNOM
1839. Vukašin Radišić NIKOLA BOROJEVIĆ SLAVENOSRPSKI JEZIK O premili jezik, odavno se slavi Tvoj slatki i glatki i vispreni glas, Iz dubokog
1841. Nikola Borojević TVRDICA Razboli se ćifto (goleme nevolje!), Bez lekara teško da će biti bolje; Napade ga oganj i groznica
S takvim nesretnikom nije što početi! 1842. Nikola Borojević TERPSIHORI O boginjo lepa, za kojom sve lepe Devojke i snaše tako željno hlepe, Tvoje carstvo nasta:
1842. Nikola Borojević ČUDNOVATI LjUDI — Neradinu u velikom gradu (Petsto milja od nas je daleko!) Vidno sam — kaže starac Peko
1843. Nikola Borojević OBILNI Nek’ neprijatelj svega što je dobro U čisto žito crni kukolj seje, Nek’ svaki drži ono što je
I tako, što je obećao javno, To sve, k’o junak, osvedoči slavno. 1843. Nikola Borojević NEMARNOM ČOVEKU Neka gače ili peva Vrana, slavuj ili ševa, Neka kudi ili hvali Duh veliki ili mali,
1844. Nikola Borojević KARNEVAL Što je doš’o taj zavanda, Jer se kući već ne vuče? Čujete li kako banda Po sokaku lepo tuče,
1844. Nikola Borojević BAL Ala opet, dođavola, Eto opet banda svira, K’o uprkos krasnog pola Hukom, bukom gratulira, Da
1845. Nikola Borojević REČ U SVOJE VREME Da mnogi koji se perom rita Sam sebe, i to strogo, pita Je l’ ono što on žarom brani
1846. Nikola Borojević POKLADNICA Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na
1858. Nikola Borojević PITOMICA Dočekavši majka s puta Pitomicu instituta, Svoju milu Femu, Kliknu srcem nežnog žara: „Ima
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Sarbskim načinom....", a sudeći po objašnjenju koje daje ribar Nikola Zet - "Kako meu družinom vasda smo činili", načinom uveliko uobičajenim za javno izvođenje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— Archіv für Relіgіonѕwіѕѕenѕchaft ASPh — Archіv für ѕlavіѕche Phіlologіe BV — Bosanska vila Begović — Nikola Begović, Život Srba graničara, Zagreb, 1887.
u velikoj kapi, smiljevcu, koji mlada nosi kroz 40 dana posle venčanja, takođe je apotropajon (upor. Nikola Zega, Izobičajene mladine kape u Srbiji, GEM, 1, 1926, 74, i TRĐ, NNŽ, 3, 1931, 54; Prilozi proučavanju narodne
od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i ružom, i na postelji se odmara sveti otac Nikola (Vuk, Pjesme, I, 209). Suva d.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Napokon se usmjeli: — A gdje vam je oni sveti Nikola? — upita ga. „Mrse” ga ošinu okom da je Ivo oborio oči, pa zagunđa: — Lako je za nj!... Da bi onako za očevu vam dušu!.
Pružim se na žalo, gledam u more kako mala riba veliku ždere; kunjam po dva—tri dana, dok bog i sveti Nikola ne providi čakod. — A ni vam bolje bilo u svitu? — U svitu?!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pet nekadanjih profesora Velike škole: Živojin Đorđević, Nikola Vulić, Branislav Petronije. vić, Aleksandar Belić i Stanoje Stanojević, moradoše se na novom Univerzitetu, pošto su
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
prvo u Školskom listu, a zatim i u Prijatelju srpske mladeži, srpskom listu za decu (Sombor 1966, urednici Natošević i Nikola Vukićević). Uopšte gledano, drugu polovinu 19.
(pesme i nove pesme) U Somboru pokrenut Prijatelj srpske mladeži, srpski list za decu (urednik Nikola Đ. Vukićević) 1867. Milorad P. Šapčanin: Dar dobroj deci (pesme) Dimitrije Josić: Kako je u mesecu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A što ne zapali kandilo, kad si već tako milostiv, ej, čiča Nikola! — Grobar žmicnu okom, kao u mehani kraj polića. — Ajde ti, ženska glavo! Zejtina bi! Zejtin je za prženje somova!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
dugim stolom sedeli su okupljeni: Milovan Glišić, Milutin Ilić, Simo Matavulj, Dragomir Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić,
Pri toj reči Jankovoj prođoše prstima kroz bradu Dragomir Brzak, Vlada Jovanović, Nikola Đorić i Dragutin Ilić, a Vojislav pogladi svoju pažljivo podšišanu Šekspirovu bradicu, dok Kosta Arsenijević zari svoje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Eh, šta ćete... Da nema toga i Nikola Pašić bi išao u rat! — razmišlja Tanasije. Sažalio se Tanasije na svoje drugove, koji su sedeli na kiši šćućureni
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1566. bila je velika bitka kod Sigeta, u kojoj je poginuo hrvatski vojskovođa Nikola Šubić-Zrinjski. Tih godina, radi uspešnije odbrane od Turaka, osnovana je duž turske granice (između Drave i Kule i
“ Grbović (Nikola), kolubarski knez, hrabro se borio pri osvajanju Beograda 1806. i ubrzo potom umro. Aleksa (Nenadović), valjevski knez,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Gospodin Paprika! Stric je ponovo zažmurio i počeo u sebi da čita nešto kao molitvu: — Dragi bože, i sveti Nikola, i sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred našu staru učiteljicu, gospojicu Lanu, a ovoga Papriku nosite
U vola se pretvoriš. — De ti, de, Nikola, samo ti buni. Mogao bi se kajati. — Oho-ho, plašiš mečku rešetom! — graknu Nidžo.
Učiteljica i nehotice stuknu i zadivljeno raširi oči. — Ama jesi li ti to, Nikola?! — Ja ili koji bilo sin ove zemlje, svejedno! — odgovori momak, nadahnut i zadihan.
Mačkovu — objasni Jovanče. — To je Mačak pronašao kad smo se prošle jeseni krili od škole. — Hajdemo, Nikola — uze da ga požuruje učiteljica . — Bolje je da se i tamo sakrijemo, nego da sad udariš u pucnjavu.
— To su mi komšije, prijatelji i pomagači iz najtežih dana okupacije. Imam u njih puno povjere-nje. — Pa dobro, Nikola, povedi ih sa svojim bataljonom. Pred polazak u bataljon, čitava družina iskupi se kod Jovančetove kuće.