Jakšić, Đura - PROZA
a Milisav se trže i začuđeno pogleda u svoga učitelja; kao otkud učitelj da poznaje njegove tajne misli, koje on dosada nikom nije poveravao?
Obradović, Dositej - BASNE
nam pokazuje istinu, a mračno sujeverije čini nas bojati se slabe kokoši i pokojnih u groblju kostiju koje nisu kadre nikom nikada zla učiniti.
” Naravoučenije Nikom nije milo umreti, ako će kako bedno živiti. Dalmatinci znadu različne vesele prepovetčice svrh ove materije.
S najboljim srcem, za svoje nepostojanstvo, nikom nije kadar dobra učiniti: njegovi isti srodni i prijatelji ne smedu se na njega nasloniti: o njemu se uprav može reći da u
Muha, ako i ne ujeda, a često na obraz naskakuje, dosadi nam: bocanje buhe niti ubija, niti truje, ali opet nikom nije milo. Učimo dakle decu iz mladosti rasuždeniju, i dajmo im na to u sebi primer.
Dakle, učeni i blagorazumni u narodu, znajući da ćedu bogu i buduštim rodovom otvjet strašan davati, nek ne paze nikom atara, i neka se ne boje niti stide božje istine i pravde, neka govore bez pristrastija, neka bodarstvuju kakove će se
Ko nikom nije dužan i s svojim trudom pravedno živi, on je dosta bogat i svobodan. A kad je već ova basna za kaluđere spomenul
dočepa vremena, ode u starčevu bašču zlato saspe u torbu, a kotao napuni šljunaka, zatrpa ga brže bolje, pak ispod žita, nikom ni reči.
Svedodžba ti tome naši kaluđeri i fratri: oni nikom ništa ne daju, ali sve prose te prose. A da vi imate ženu i decu, vi bi radili kao i mi, pak bi vas i bog blagoslovio,
ne privučeš, i ne učiniš ga da ostavi frulu svoju, i da tebe s udovoljstvom i s uslaždenijem zadugo sluša, dotle ti nikom nemoj reći da lepo poješ.
A ko bogu ne blagodari na daru bitija, života i slovesnosti, znak je da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije blagodaran na slatkoj ljubovi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a našto mu taki život?
je zato vranu slobodno meso sa altara uzimati što je on prorok; ili ga zato za proroka počituju što on posvećeno meso, nikom ne pitajući, nosi pak jede.
Zato sve te vešti (koje ni na kakvu djejstvitelnu polzu nikom nisu, razvje na detinjsku i sujevernu očiju zabavu i na nerasudnu sveta gordost) neka se ulože u jedan kapital, a pri
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — „Baš doista, proto!” odgovori Vesa. — Ja se pobojim da ne čuje ova vojska i kažem: „Veso, o tome ćuti, nikom da nisi kazao; jer, jednom ako kažeš, tvrda je vera: ti ćeš poginuti”.
strica Jakova, Mitra Miličanca, trgovca, Koju iz Svileuve, i jošte nji̓ dvojicu, pročitam im ono pismo, zakunem i̓ da nikom ne kažu, da nama Nemac neće pomoći, i da sve govorimo: „Eto Nemca, eto topova”, da se narod ne bi poplašio.
Mi kako smo došli u Bogovađu, odma smo poslali na zaorešku i šabačke skele, da skeledžije drže čiste račune i da nikom drugom no sinodu svakog meseca donose račune, i što bude gotovi̓ novaca donesu.
” i otera me natrag. Ja gladan, a žaleći za mojim petacima, pomislim: ja nisam nikom kriv, a neće mene arambaša poseći; vratim se oko brda, dođem kući, al̓ to velika gromila oružati̓ ljudi, duge puške o
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Moje... moje ja hoću! Neću ja nikom ni ovoliko zajesti! — viče gazda Raka i pokazuje crno za noktom. — Neka, neka, gazda-Rako!...
— O te još kako, gospodine! Ova luda svetina... šta ti ona zna? Prava marva! — Samo, Đuko, pametno!... Neću nikom da si slovca proglavio. Ja neću da mi se rekne da uzimam mit...
Nahoče je na mestu. Kapetan nije oderao Simicu. Grad nije nikom ništa pobio; gotovo ga nije ni bilo toga leta... Seljaci počeše uviđati da i pop pokašto može mlatiti gloginje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vlast subašina beše velika. Mogao je uzeti život čovečiji na dušu, pa - nikom ništa! Kome da se žališ? Što ti je subaša ili njegov pandur, to ti je i dahija.
– Dve stotine dukata!... Ih!... A sumnjaš li na koga? Ivan umuknu. Saže glavu i poniče nikom... Kmet je hodao preko odaje. Ta, to nije bilo za nj samo čudo nego strah božji...
Kad kmet ispriča, popa se okrete Ivanu. — Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče. — Ne znaš ko je? — upita pop opet. — Ta, to i jesu jadi, moj popo! ..... Tu i nema više sumnje... — Pa ko je?
Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!... Vlaško pašče ubijeno, ko ti o tome vodi računa?
— Ibro! — reče on Jovanu. — Mir! — reče Stanko, a srce mu zalupa videći Lazara. Turci su išli bezbrižno. Nikom ni na kraj pameti da pomisli; e, ima busija. Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi.
— Ti to znaš. Video sam kad ti je Zeka pešto šaputao. — Jeste, popo, ali preko Drine... Nego, molim te, nemoj nikom kazivati!... Popa se vrati sovri. Razgovarali su, ali im se razgovor otimao za Zekom i njegovom družinom...
— I Turci baš ćute? — Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva. „Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide... — Zato ti i htedoh reći!
Zeka planu: — Šta, da ostupimo?! — Ja govorim kao pametan čovek! — reče Miloš — Ovde možemo svi izginuti, a pomoći nikom nećemo. Turci su jači od nas. Oni imaju svega: i pušaka, i topova, i džebane, i hrane. U nas svega ponestaje.
Dučić, Jovan - PESME
Tvoj luč sevnu da se uždi oreola; I nosiš, do juče nepoznata nikom, Sve sunčane mreže i zvezdana kola; I vriš pod ognjištem i pod žrtvenikom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A-a-a, tako zar vi znate?! — začu se još iz kujne glas gđe Perse. — Vidiš ti to nji’ samo! Dobili goste, pa se nikom i ne fale! A, a, daću ja vama! Gledaj ti samo nji’!
Službenica! Ljubim ruke, gnedige!... Al’ molim vas samo, nikom ni reči! Nek ostane kod vas! Nisam rada! Nisam rada, znate, da me posle popreko gledaju... Službenica!
Izvolite, samo do ujutru. — Ne brin’te se ništa. — Al’, slatka, nemojte samo nikom ni reči o tome! Uf, uf. Baš vam fala! Sreća te mi je taj maler pasirao pred vašom a ne pred kakvom drugom kućom!
Pa k’o što sam te naučio. Ne popuštaj što zaceniš. Sad je tvoja berba. Samo..., — opominje ga Nića prstom, — ćutkac! Nikom da se nisi šalio da kažeš da sam te ja naučio. Znaš, oba gospodina su upravo u mojoj bokterskoj parokiji, pa... znaš...
— A jesi l’ se posavjetov’o s kimgođ? — A s kim ću, kad i ne smem nikom da kažem kako je baš sve to bilo! — Šaca je dete... a šta bi’ i znao s njim!? — Pa zar nemaš baš nikog drugog?...
Pop Ćira je imao sijaset porudžbina, pop Spira, istina, nijedne (jer nikom nije bilo do toga, ne znajući »ishod stvari«), ali se njemu samom sad otvorila volja da nakupuje i iznenadi svoje
Međutim, poštovani čitaoci, koji su i dosad poklanjali vere samome piscu i nikom više, znaće da je sve to jedna izmišljotina i da se stvar sasvim drukčije razvijala.
bába omekš’o pa sad on najviše uživa u mojoj Juli, i već bog zna kako odaje joj čest: sve mu ona svlači čizme, ne da nikom drugom, nit’ sme ko. Pa mu dika što mu sna lepa.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ružičić se smeje. — Al’ kažite mi, molim vas. Možete o mom karakteru uvereni biti da neću nikom kazati. — Kad je tako, kazaću vam iskreno, al’ i nadam se da nećete nikom kazati. Joca Nerić je moj dobar drug.
— Kad je tako, kazaću vam iskreno, al’ i nadam se da nećete nikom kazati. Joca Nerić je moj dobar drug. Pored njega sam se sa njegovim sestrama upoznao.
— Smešno; ali niste džandrljivi bili. — Sve će dobro biti. Stigoše već u O. Ljuba kaže čika-Gavri da nikom ništa ne govori, da se što ne pročuje. — Čekmedžijić radi svoj posao po običaju.
Čekmedžijić, istina, nije smeo to pismo nikom pokazivati, nego ga je svega pocepao; ali, već je i onako sasvim spram frajle Julke ohladneo te se opet za drugu
— Ima još jednog brata, još je mlad, — fini mladić, vrlo izobražen, — govori francuski, pa taj neće danas sutra nikom na teretu biti, izučio je škole. — Taj neće na štetu biti, štaviše, učen čovek, može od njega svašta biti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Dakle, druže? — Da, kad se mora onda drage volje! — Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić. — Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali.
između, garavih, bradatih ljudi ovuda po jarugama i krševima, stežem srce da ne prepukne od eksplozije, a osećam da nikom ni zašta nisam kriv i ne krivim nikoga.
On misli da para tu nešto vredi, samo žali Bože; a i te su mu pare proklete: kockarske pare nikom dobra nisu donele. A zato vreme ogreѕѕe nestrpljivo melje ustima: — E, znate šta, gospa, veli ona: da je taj bandist
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Vraško svet! Kako si savija na svaka hunsvutarija. MIŠIĆ: To je lepo, po mom rasuždeniju, izmišlenije. Nikom se ne škodi, a može se mnogima pomoći. Oćete li i vi za frajlicu uzeti koji los? JANjA: Los je tri cvanciki?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I sve dok nije stigao do parade, nije više nikom dao mira. On se okretao i vrteo oko Engelshofena i dovikivao i svojoj pratnji u idućim kolima.
Ako im kaže, kako je pobegao sa Begeja, neće mu verovati, ni braća. Bolje da o svojim jadima nikom i ne priča. A i kad je pričao, cela se ta priča činila neverovatna.
Nije se, međutim, tužila. Zamolila ga je bila da ne govori o njenom odlasku, nikom, i otputovala je, idućeg dana, bez uobičajene posete kod oficirskih žena, koje nisu primale tu lorfu u svoju kuću, ali
On je prvo, nepoverljivo, posmatrao, pred sobom, civila, a zatim reče da se kapija nikom ne otvara! Stajao je, pred Agagijanijanom, u novom mundiru, koji je Austrija, te godine, Slavoncima, delila, zakopčan
Bajevič ga prekide i dreknu: otkuda? Pale ih, palež ne čeka, a ne nadaju se više, ni Austrijancima, ni Venecijancima, nikom iz Hrišćanstva. Jedino im je još pomoć Drekaloviča sigurna.
Božič ništa ne zna, ali ako sazna, dogodiće se velika nesreća. Nije ona više dete, da to ne zna. Nikom Božič ne prašta! Božič ne zaboravlja! Ali nije rat između nje i Božiča.
Nema više tu nadu. Pavle je, do danas, bio gorostas u njegovom oku, bor, koji ide pravo, a ne silazi s puta nikom. Časno. Neustrašivo. Sad mu taj rođak liči na šamšulu. Kad mu se pomenu saputnice, koje mu dolaze u posetu, laže!
A kad Ana poče da preklinje, da nikom o tom ne govori, da ućuti, Varvara joj odgovori da više ne misli da ćuti, nego da će se ocu vratiti.
Božič je u mladosti bio i pijanica, i kurvar, i kockar, ima sto poroka u njemu; ali se nikad nikom s puta nije uklonio. Tako ga je mati učila. Ni pred kim nije glavu saginjao.
Osim, kad ga obuzme onaj njegov bes, kad nikom ništa ne prašta. Rešio se da se pokori Višnjevskom, i da pije, ali je, u isti mah – iako se i on smeškao – cenio, i
Usamljen je čovek. Nema ni pravih prijatelja. Bog nikom ne pomaže, ako se ne pomogne sam. Ovih dana, kaže, očekuje proizvodstvo. Sam je sebi izradio, i platio položaj.
primamljivija u telu, sve strasnija, u toj noćnoj ljubavi, od koje je bio, na slepoočnicama, počeo da sedi, a o kojoj nikom nije smeo da govori.
Teodosije - ŽITIJA
Božastveni mladić sakrivši ovoga nasamo, ispitivaše ga o Svetoj Gori, pošto ga je najpre utvrdio zavetom da neće nikom otkriti njegovu tajnu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Šta je krivokletstvo kad ti stojiš na osam stotina hiljada kapitala? Ceo svet ima da ti skine kapu, a nikom ni na pamet da ne padne krivokletstvo. ANTA: To jest, evo tebi svi skidaju kapu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Urednik će već to naći. Pa zašto ne bi to štampali? Nikom ne škodi, a neće time svoju publiku uvrediti. Posle nekoliko dana dođu novine u varoš U. Čitaju, svakom se dopada.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izmučen nesanicom i grižom savesti, ne govoreći nikom ni reči, čuvajući se da se ne oda ni jednim pogledom, pokretom, dahom, on se jednako nadao da će se to desiti nekako
Slasti, razblude, prikriveno, nikom znano, u onoj svojoj velikoj kući na vodi, nagradivši je posle bogato, zadržavši je u kući, dok mu se brat ne vrati,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U mnogim našim krajevima, u kućama gde ima male dece, uveče se nikom ne daje ništa iz kuće, ni vatra ni sirće ni kvasac, da detetu ne bi time „odneli“ san.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
i u Vizantu da nešto trune, i u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno vide i vlastelina, a i sebra: za one na koje ikonoklasti podižu hajke, a ikonoborci ih čekaju
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Stani malo, momče! Dobar, to jest, trgovac kad polazi u Beč, on kaže: idem u Erdelj. Tako i vi treba da činite. Nikom ništa, zašto znate: ko pre devojci, onoga je devojka. MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U stvari, najmanje će je kod njih tražiti. Svaka se književna tvorevina obraća svima, a nikom posebno i nikom isključivo. Deca rado slušaju ponešto od onog što njima nije namenjeno.
U stvari, najmanje će je kod njih tražiti. Svaka se književna tvorevina obraća svima, a nikom posebno i nikom isključivo. Deca rado slušaju ponešto od onog što njima nije namenjeno.
Ali zapamti, frajeru, da nikom nisam ukrao stečeno životno iskustvo sam sam ga strpljivo sticao Iz vrlo žilavog prisustva Nerazmrsivih čvorova
Kosta – mosta , Slovac – lovac , kerove – zverove , jelen – zelen , novac – lovac , leska – peska , družine – užine , nikom – kikom , Apate - čapate , kokte – nokte , Grčka – brčka , zna se – prase , popne – opne , tatinom – batinom , odnose
Sremac, Stevan - PROZA
E pa, poštovani čitatelji, a naročito vi što nikom niti dajete, niti od koga tražite potpis, vi što onako hoćete nad svakim da izreknete sud, e, recite mi sad sami, ali
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ujutru, kad sam se probudio, sve je već bilo pusto i neveselo, nikom nije bilo do mojih zapitkivanja, i ja sam se, zbog nečeg prevaren, uputio na obližnje ledine, među dokonu dječurliju.
NE TRAŽI JAZBECA Godinama tako, tiho i nikom na smetnji, živio je birtaš Marko Benić, provodeći dane za izlizanim šankom svoje radnje.
Elem, stvar stoji tako da više ne možeš vjerovati nikom živom. Za podozrivog Panteliju ne zna se jesu li sumnjiviji putnici koji stižu otud preko planine, iz daleka, ili su
Osjetio sam: čim iziđem, u toj prostoriji više me niko neće pamtiti, nikom neću nedostajati. — Jeste, žalosno je to, iako su u pitanju samo zečevi, obični pitomi zečevi, glupi i spori ...da, da.
Na Ilindan, pred veče, vraća se Spasoje s crkvenog sabora i referiše starici: — Bako, nikom ni riječi o ovome što ćeš čuti: danas na zboru pojavio se magarac s čeljadećim nogama.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi što i(h) je gođ od strane božije ne lažu i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i ljubiti pravdu.
Kostić, Laza - PESME
Na njega samo, roba doveka, na njega samo, samo na njega, nebeskog gnjeva sve gromove prospi, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti! Jer nikog ne mož' gora kletva snaći, do zajedno s njime u raju se naći?
Oh, zato, bože večne milosti, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti!” Još dalje piše, još dalje se niže, sve žešća kletva, sve strašnija misô, onaj tek zna je što je napisô; jer
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa povadi mali nož, i pribode zmiju u čelo uz duvar, pa onda ovako progovori: „Da bog dâ da se ovaj moj nožić ne da nikom izvaditi bez moje ruke“, pa onda pohita da se natrag vrati.
Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti. Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Jer žena udata nema se nikom drugom dopasti, nego svojemu mužu. KUM: To je tako. SVETOZAR: No ni ona nije dobra žena, ili, što je sve jedno,
DOKTOR: Sve je tezis, pa može biti i ovo. ŠALjIVAC: Kad je tako, onda čaša nikom ne može pripasti, nego vama. DOKTOR: Za ovaku uslugu vašu ja ću vam pokloniti sve one knjige koje sam pretplatnicima
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje gospođa i jošt da se nikom ne izdajem. Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.
Što će Pela za ovo stradati, to ne želim nikom. (Zamanjuje rukom.) Oh, oh, milostiva gospođo, al ćemo da se računamo. Pitaćemo se jesu li one milostive gospođe što
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Što je najvažnije, nikom ništa ne veruje i sve stvari proverava po dva puta. Tako, na primer, kada neko u društvu spomene Lava Tolstoja, on se
Dokle ćeš da se grebeš za zapaljenje? A što je on dokrajčio moje pljuge, to nikom ništa! Preko toga se ležerno prelazi. Pazi, bogati! šibicone primećuje ...
šeširima i sa tašnama u ruci, a reporter stoji li, stoji nasred ulice i izveštava li, izveštava, kao, fol, u Parizu nikom ništa — Nova godina im nije artikal, ne troše je, nego više Četrnaesti juli, a u Jordanu prekinuli vatru, dok naš
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ A Paja čita pismo po pismo i mirno kaže: Jednaki svi smo pa nikom zato zavidni nismo.“ Potvrdih glavom, šta da se radi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ordonansi zaziru od svakoga drveta, od svakoga žbuna, i niko nikom ne veruje. Njihova uobrazilja u niskom šumarku vidi čitave pukove, i, najčešće iz straha, vraćaju se.
Ali vas mole skrštene ruke vaših starih roditelja, vaše dece, da ovu tajnu naše baterije krijete, i da nikom ne govorite, do poslednjeg daha... Jeste li razumeli, vojnici? — Razumemo! — progovoriše oni gromko i jednoglasno.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: I to je danas postalo vlast! GINA: Neće da se smiluje nikom! Ni mladom, ni starom, ni bolesnom! Neće da se smiluje ni za pare!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oče naš sin tvoj je bolji nego anđeli ali nikom pomoći ne može. Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Stari je pastir sedeo na travi i zagledao se u mušice, pa je mislio: zašto je Bog i njih stvorio, kad nisu nikom od koristi. Sunce, međutim, zađe pa ponese i onaj zlatni snop zraka, a mušice raspustiše svoje kolo i raziđoše se.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja sam doktor prava, ali to krijem i ne smem nikom reći: jer kad bi ministar doznao, ne bih dobio službu. Jedan moj drug, takođe školovan, morao je, da bi dobio službu,
— Tako; ne mogu da gledam da mi se tu svaka šuša pravi nešto. — Šta se pravi? Čovek se bavi naukom i ne radi nikom ništa. — Ne znam ga, brate?! Molim te, kakva nauka? To kod nas ne može da bude. — Što? — Tako.
reče ironično i udari u smej, a zatim se prekrsti i sleže ramenima, a rukama uze otresati kao da veli: „Ne daj, bože, nikom takve bruke!”, pa dodade: — Toliki ludi pametniji od njega, pa se ne napraviše naučnici a on da se nađe: sreća u kuću!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ko vas ono 'nako obruka? — Šta, čitao si? veli Mitar. — Jesam, brate, pa ne mogu da se načudim. Ono se nikom dosad nije desilo. — Kako nikom, bolan! Pa čime ti se pune danas novine nego 'nakom grdnjom! Ali čekaj još malko.
— Šta, čitao si? veli Mitar. — Jesam, brate, pa ne mogu da se načudim. Ono se nikom dosad nije desilo. — Kako nikom, bolan! Pa čime ti se pune danas novine nego 'nakom grdnjom! Ali čekaj još malko.
— Ne znam ja za to... njiva je moja i ne dam nikom da priđe tu. Izlazi, čiča! Viknu Spasoje, a košulja na njemu zadrhta k’o list na jasici.
Cele zime nešto ne valjam, a ima nedelja dana kako osećam veliki teret pod grudima.... Sve me nešto davi, a ne smem nikom da kažem... Ovako pod lažicom, baš ovde et’... Pa kad počne da žMijâ, žmijâ... budi Bog s nama! — Koješta, kao baba!
ako što vidiš, onda ćeš izgubiti teticu... — Slatka! ... Rođena! ... Nikom, živa mi ti!... Posle nekoliko trenutaka, dete stade izvirkivati iz svog zaklona, i brzo ugleda kako se primiče
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA: Nisam, rekoh prvo da razgovaram s tobom, pa onda... JEVREM: ...Pa onda nikom više i da ne govoriš! Meni, pa nikom više. Vodu da metneš u usta i da ne otvoriš usta više.
JOVICA: Nisam, rekoh prvo da razgovaram s tobom, pa onda... JEVREM: ...Pa onda nikom više i da ne govoriš! Meni, pa nikom više. Vodu da metneš u usta i da ne otvoriš usta više.
JOVICA: E, pa hvala ti, Jevreme! (Odlazi.) JEVREM (za njim): Pravo u dućan i nikom ni reči! X JEVREM, MLADEN JEVREM (vraća se nervozno, uzbuđeno i ide pravo levim vratima): Mladene! (Pauza.
Upravo: idi mu kaži da on... Čekaj: idi mu kaži da je... Čekaj!... Idi dođavola i nemoj nikom ništa da kažeš. DANICA (gleda ga začuđeno i iznenađeno i odlazi desno).
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Mrk kesten nikom ne veruje, I u tom, naravno, preteruje. Al i oklopnici iz Savoje Tako su krili oči svoje. POSLE KIŠE Prestade
Đak sa knjigama, konj pred bičem, Lampa što svetli nikom i ničem. Mali autobus u sedam sati Ode, da se nikad ne vrati.
Rakić, Milan - PESME
Ko te voli Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše nikom svesnu ljubav dati!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali, znaš ga ti. Otkada se sa svadbe vrati, kao da nas je hteo da prevari, tako je bio mek. Nikom rđavu reč, ni „potamo se“.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da rečemo uzgred, to bješe i onako njegov običaj. Svako bi jutro on povijedao svoje snove, ako nikom a ono domaćijem. „E, čujte što sam ja snio!... Svu noć sam bio u nečesovoj tlapnji,...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Prvu, srednju i poslednju (čašu). — Odgovori se kad ko pita: koliko si čaša popio? Sveži, likom, pa ne daj nikom. — Odgovori se u šali onome koji kaže da ga što boli? Sit veseo, gladan plakao.
— I dalje će sunce grejati. O BOGU — Bog ne plaća svake subote. — Bog nikom dužan ne ostaje. — Bog je spor, ali dostižan. — U Boga su vunene nige, a gvozdene ruke. — Lako melju božji žrvnji.
Vile su neke oblakinje, što vode oblake, a neke su brodarice, koje borave kraj voda. Vile nikom ne čine zla dokle im ko ne učini što na žao. Na visokim planinama one vode kolo. Na to kolo čovek ne treba da nagazi.
(Samo četiri, — jer preko toga broja kaže se ljudi) 286 — Kome je peta za nogom? (Nikom — jer je na nozi) 287 — Ko u cvetnjaku najbolje oseća miris? (Nos) 288 — Kuda ide dete kad navrši četvrtu godinu?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš komegod, odmah ćeš umreti.” | Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore
pa povadi mali nož, i pribode zmiju u čelo uz duvar, pa onda ovako progovori: „Da Bog da da se ovaj moj nožić neda nikom izvaditi bez moje ruke,“ pa onda pohita da se natrag vrati.
Po tom zaište od devojke maramu pa povadi svih jezika devet i veže u maramu, a devojci kaže da nikom ne kazuje ko je je izbavio, on će već doći kad bude vreme, pa onda ode.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Potom se treba pričešćivati božastvenim svetinjama pošto od igumana dobijete oproštenje, jer nikom od vas ne priliči da se pričešćuje bez bojazni i bez suda; niti se treba pričešćivati svaki put.
Stanković, Borisav - JOVČA
STARIJI SIN De, znamo to i mi. I mi smo ga pratili. Ali to nikom drugom da nisi!... Pa, to ništa i nije, ne košta kuću; ama, on rasipa, čujemo, ovde i daje Cigankama, hoće da proda
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne bi mogao biti ni blag, ni milostiv, ni pravedan, ne izlijavajući ni na koga milost i blagost svoju i ne pokazujući nikom pravdu svoju.
Ne starajući se ni za kog živa, ne valja nikom živu da je na tegotu. Trudom svoji[h] ruku valja da se [h]rani; a [h]rane mu samo toliko valja koliko da je jedva živ,
Ovo smo ovako bili odredili za zametnuti tragove. Moja majstorica bila uranila, da u crkvu pođe. Slažem njojzi da ću s Nikom celi dan na udicama ribu loviti.
No, pre nego počnem moj način žitija u [H]opovu, neka nakratko javim što se je s mojim Nikom uradilo. On je vesma trudoljubiv bio, crkvu čisteći, sveće i sve što je u crkvi, nameštajući tako da njegov starac
Niko se sad ne boji da će mu ko u zakon dirati. Nikom učilišta i akademije nisu zatvorene. Zraci prosveštenija | uma i razuma na sve naše narode izobilno i bogato
I ovo što sam uzajmio, pre sam s velikim, kao na velikom daru, blagodarenijem vozvratiti mogao nego li sam obeštao. Nikom živu nisam se nametao, niti sam mogao, ni vremena imao, onde dolaziti gdi me ne žele.
No mora se kadgod ko jedanput naći. ’Ajde, u ime božje, nek se počne! Sila se nikom nikakva ne čini; neka kaže ko što na[h]odi za dobro i polezno, a razumni ljudi i sad i posle o tom neka sude.
Neobično predstavljaše mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s mojim komšijom Nikom Putinim, iz Banata, sve pokraj Begeja u Srem, a odavde u crveni [h]ajdučki opanci s Atanasijem pokraj Dunava u
rečem ja mužu njenom, „ubі de prandіo ѕumendo agіtur, nemіnі cedo”, to jest: „Navlastito gdi je o ručanju posao, nikom ne ustupam. Zaludu i[h] ja uveravam da bez svake šale to kažem, oni sve udri u smej. No, sve ovo ništa nije bilo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
?... Štij fra-Brne! Brne poče: „Kad gospodin oće da pedipše I u gnivu da nas za gri’ kara, Nekom šalje ružne, nikom lipše, Jednog boles, drugog munja para...“ — Početak mi se ne sviđa! — reče Blitvar.
Jedva je mogao progovoriti. — Da mi učinite dobrotu, da mi date bilca... Šalje me stric u varoš s nikom prišom. Ja ću ga čuvati... vašega bilca... kâ oči u glavi, a vire mi, nije zgorega da se zamori, jer je plaovit.
Ćosić, Dobrica - KORENI
se nad selo, nad zvonaru, viri na Tolu, on vidi i još brže i snažnije trza konopac, da zvono smrska nebu zenicu pa da nikom ne kaže ko je zvonio na ratno stanje, bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao
A Tola je jak i sve ga žene hoće. Dosad je sve mušku dedu imao. I ti ćeš roditi muško. On će da ćuti, mora, ne sme nikom da zine, platiću mu, ubiću ga! Kad ja naređujem, moraš. Isteraću te iz kuće ako nećeš. Učini mi to.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kad se rasprsne, progutaj njegovu košticu, ali ga pre toga ne dotiči i nikom ništa ne pričaj! — naglo, kao što je i došao, vrabac odlete, a devojčica podiže semenku s prozora, i zaprepasti se:
— Ko ste vi? — devojčica raširi oči, a lutka se nasmeja. — Mi? Zar ne vidiš? Pa, mi smo Tatagina deca, ali nikom ne pričaj! Godinama ona u drvetu urezuje naše ruke i noge, i, pošto voli sve vas u ulici, daje nam vaša lica.
— Da budem viši! — kliknu dečak i zaneme od uzbuđenja. — Pa dobro, bićeš, ali pod uslovom da nikad ne slažeš i nikom ne naneseš zlo! — Zlatna kraba poče, najednom, da se smanjuje i tone u vodu.
Tako ću, valjda, doći do broda! — Pokloniću ti tri broda, samo me pusti! Pokloniću ti devet brodova, ako obećaš da nikom nećeš naneti zla... — Obećavam! — momak olabavi mrežu. — Ne žuri! — opomenu ga vila.
Da bi postao Princ oblaka, morao bi proći kroz Zlatna vrata, a to još nikom nije uspelo! — oblačak odlete, a dečak utonu u ćutanje, dugo, predugo. — Šta li je to s našim dečakom?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bilo je toga i posle Vasine pogibije, naročito kad je prvi ustanak propao i kad bakljade nikom nisu padale na pamet. Godine 1814, za Hadži-Prodanove bune, kažu, stalno su osvitale nove glave.
Dok su ga vodili Voždu, u Višnjiću su nadošle reči. Ako nikom drugom, Crnom je Đorđu mogao da iskaže saznanje što se taložilo u njemu. Bilo je vreme.
Tako je ispalo da je veliki požar, u stvari, doneo ovoj ulici više dobra nego zla. Trgovac Pešika nikom nije pričao o onom crnom sjaju a ta neobična svetlost koju je, i dalje, povremeno opažao, kao da je u isti mah donosila
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Bi mirovah čislo, neponjatno nikom drugom do meni samomu, pod haosne ostalo oblake zakopano u njedra mračnosti. Koliko sam ja posla imao dok sam vreme
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svakog od njih praćahu njihova ubojna kola, upravljana Nikom, odnosno Amfitritom, a iza ovih njihova ostala pratnja, na strani Atene: Hermes, Kekrops i njegova deca, a na strani
Odgovoriše joj da Isak sedi po vas dan u svojoj zamračenoj i zabravljenoj sobi, a nikom neće da kaže zbog čega. Njutn je snopić sunčane svetlosti koji je prodirao u njegovu sobu propustio i kroz svoju prizmu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Možeš me mrziti i gaditi se, ali ti bar znaš ko sam bio. Ni na koga se nisam bacao, nisam bio rđav, pakostan, nikom zla ni sam želio. Nikad. A eto do čega sam dospeo. Sad je svaka rđa bolja od mene.
— Ko? — Dušan Vasiljev. — Nastavi, nastavi! — Ne — reče hladno student, čije me smelo držane zadivi. — Nikom ne dopuštam da me prekida.
Umoljen od njega da nikom ništa ne govori, i dobro za to nagrađen, radnik ga je preneo u bolnicu, gde je on, razume se, slučaj predstavio sasvim
— Pa krešući palidrvce da ponovo zapali svoju ugašenu cigaru, naš prijatelj završi preteći: — Ali o ovome nikom ni reči! Obećali ste?! PRVI DANI Beleške iz rata Što sam se više primicao granici, bio sam sve ljubopitljiviji.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A zatim je došlo vucarenje po mirnim poslijepodnevnim kafanicama, po opskurnim svratištima, i duge, nikom povjerene, ni samoj sebi priznate tuge; i beznadna borba s godinama, i časovi beskrajne pustoši, i panični strah pred
ne samo za one velike, za spisatelje: od ranga, nego, možda, još i više, za one najskromnije: najintimnija prepiska, i nikom povjereni zapisi i dnevnici diktirani su uprav tom težnjom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
polja, vidi se nasred duvara prozorče olepljeno hartijom; kad se uđe u sobu, vidi se na istom mestu to isto prozorče, a nikom ne može pasti na um, da su to dva prozorčića, između kojih ima dobre zgode za prikrivanje svakojakih ljudi i stvari.
Ali je najgore što je ona, po njegovoj naredbi, morala tako proći kroz celo selo, i nikom nije smela dopustiti da je odreši, dok ne stigne svojoj kući. — Pa je li sve izvršila ? — Morala je, jadnica.
— Sve će žene iz ovoga kraja... pa ću i ja sa njima. — Da li će ti dati bez ispovesti? Znaš kod nas popa ne da nikom, dok se ne ispoveda. Zbog toga se moji nikad nisu pričešćivali. — I ja ću se ispovediti... Nisam nikog ubila.
— Nijesi trebao. Istina, on je za pare svačiji, ali ne treba vjerovati nikom, kad glava visi o koncu. — To sam i ja mislio, ali kao velim: neka ga.
— Da nije potera ? — Noćas se dižu na tebe tri sreza: da si tica, ne bi pobjegao... Ali ne boj se, neće nikom pasti na um da te traži u varoši. — Šta vele varošani, žale li Vuja? — Ko će žaliti ’naka zlikovca!
— Nemam ja posla sa sudom... Nisam nikom nikakvo zlo učinila ... Kazaće ti to i on i drugi ljudi, koje je on napadao. — E, devojko, po zakonima i ti si kriva
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti. Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore
pa povadi mali nož, i pribode zmiju u čelo uz duvar, pa onda ovako progovori: „Da bog da da se ovaj moj nožić ne da nikom izvaditi bez moje ruke!” pa onda pohita da se natrag vrati.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
A, naposletku, nestajala su i ranije akta iz moje fioke, pa nikom ništa, ali sad se navrzao nekakav inspektor na mene, te mal' me nije čak i pod sud stavio.
Evo, daću ti dinar da nikome ne kažeš. Idem kod Anke u sobu. (Daje mu dinar.) Nikom, razumeš li? Ja znam da bi ti mama dala i dva dinara samo da joj to kažeš, ali ti budi karakter pa nemoj da joj kažeš.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A kad privedoše kola sa podnicama, ona pri podizanju leša nikom ne dopusti Jablanovu glavu, no je sama pažljivo spusti, pa priđe Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim
Srećno je utekao i eno ga sad u Vučitrnu, ali ne sme nikom ni da se izjada. A njega, Selima, pozvali jednoga dana u opštinu sa obema ženama.
— Novice, po Bogu od sada brate, eto izjadah ti se. A ti ćuti i ne kazuj nikom. Rekao sam u selu da mi je ona žena umrla. Eh, brate, nema čistije zemlje od naše.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što ukrade. Od ovakve krađe Nikom nije štete. Meni Gospod šapće: „Tako krasti smete!
Niko nije dovirivô Kako drhću grudi dvoje; Niko nije prisluškivô: „Ja te ljubim, zlato moje!“ Nikom nije na um palo Da u cveće pelen sadi, Nit’ se našlo zlobnih duša Da rastave dvoje mladi’.
E pa nek’ se desi da i on omane: Očajanje nikom ne donosi dobra, Čini se i nevešt a u sebi misli: Ha, evo Oktobra! Sad je vreme berbe (ako filoksera Račun ne
Dobra si topla, dobra si hladna; Pred koga dođeš, ne dâ te nikom, U hladnom stanju divno te gledat’ Gde dršćeš, dršćeš — tvojim aspikom.
Miljković, Branko - PESME
Prostor jezikom trajanja prepričan i pretvoren u večnost koja nikom ne treba, večnost za prokletstvo, koje budno vreba pod svežom humkom plen svoj nepomičan.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Take slike ja bih svetu Brže nego pesmu dao, Nikom nikad ne bih rekô, Čime sam ih molovao. LXIV Ko je tužan, nek ne traži Tuge nove.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pletkašu iz godine 1839: Otkako te, brate, znam, tvo:riš jednako dela dobra Ja; zločinstva nikad ne pre:činjavaš nikom; mirni o Staju; od tebe svi ljudi; be:geniše te sve živo dru Že; k'o da znaju da si ti sve:tlo ogledalo sviju dobro Ta;
živi sasvim seka-Neda, Nit' hoće u oči kome da pogleda; Zatvori se sama k'o duvna u kući, Kroz pendžer pogledi, nikom ne da ući. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Sve više letiš ti. Zemnom se rukom nikom dodirnuti Ne daš. I sam duh retko te domaše. Bežiš od ruke, uma bežiš Od hitlenog; k sebi misli mamiš.
Kad mudruješ, Tad luduješ! Od nas bežiš! Kuda težiš? Meti tavnoj, Nikom javnoj, Koju smatra Misli vatra, Koja laže, Ne pomaže.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Dok tebe, dane sjajni, ne vidim; A onda drhćem, klonem i slepim, Dušom zaječim, srcem zastrepim, I nikom više ništ’ ne zavidim. Jedno bih samo boga molio Za jednu želju svu krv prolio: Tu da poginem....
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— znaš ti još kakav je to čovjek, da Bog milostivi sačuva! Nikog ne voli, nikog ne trpi, nikom ne vjeruje. Mrzi na sav svijet, a na rodbinu, čini mi se, najviše.
“ Dok svrši vjenčanje, krštenje, opijelo ili što drugo, odmah na konja, pa kući. Kod sebe ne da nikom prenoćiti. Sam vladika da dođe, pa ništa!
Ali njegova laž, njegove, 'oću reći, bešjede, nijesu nikom na šteti. — Kakav je da je, naš je! Drag nam je. S onu stranu crkve čuše se promukli glasovi, odjeknuše potmulo kroz
E, moja djeco, istrovô je Švabo svijet, ispoganio i prevjerio. Ušla u narod nekakva nevjera i prokletstvo. Niko nikom ne vjeruje, pa se bojim da vi meni nećete vjerovati... — Jest bogme, Simeune! Pošljednje je vrijeme nastalo, vidim ja.
Bojić, Milutin - PESME
O, misliš li, možda, postoji Lepota Daleka i čudna, nepojamna nikom? Bludeći je tražiš stazama života, Očajno je kličeš svojom grubom vikom, A vreteno svoje Parka kad razmota, Smućen
smo slikom, Vođeni nejasnim lutali smo dugo, Kô da nazirasmo mrakom jedno drugo, I rekosmo reč, što ne rekosmo nikom Na susretu prvom, mada nismo hteli Mi smo se voleli, pre no smo se sreli.
I nikom ne mogu bol u srcu skriven, Bol, u teški teret kô od tuga sliven, Reći tako toplo, sav patnjama smoren. I ja kao lud
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I to starog novca, koji je baba krila, i ni dedi, pokojnom mužu svom, pa sada ni sinu, ocu Mladenovom, nikom ne kazivala, kao da se bojala da oni, ako vide kako imaju toliko novaca, ne napuste radnju, dućan, ne oslobode se i ne
Kad prvi put saznade da mu, ako hoće da je kao što treba a ne oslanja se ni na koga, ne obavezuje nikom, da bi to svoje, sebe, mogao da nosi, treba mnogo snage, bola, i da je jak, jak... Jak nad sobom. Sebe da ima u rukama.
I diže se. Pošto bogato obdarila gledaricu, vratila se natrag. Nikom o tome nije kazivala. Niko nije smeo da o tome zna da je ona bila kod gledarice i ona joj vračala...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Po drugoj legendi, b. je prvo ponikao na Golgoti, na mestu gde je Hristos razapet (Sofrić, 34). U pesmi »Bog nikom dužan ne ostaje« (Vuk, 2, 5) rastrgnuta je konjima nevina, lažno optužena Jelica: gde je od nje kapala krv, tu je raslo
U čuvenoj narodnoj pesmi »Bog nikom dužan ne ostaje« imamo, možda, etiološku legendu o postanku s. Tu se priča kako je snaja, iz mržnje prema zaovi,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izabraćemo, počeh da brzam, izabraćemo neko zgodno mesto kraj Morave, neki ćoščić da ne smetamo nikom, napravićemo onde prostu zemunicu... Saborište — reče Dimitrije. Saborište?!
Ilić, Vojislav J. - PESME
tajnom mi stojimo nemo, Kô saiski mudrac pred Istine likom; Veo s lica njenog dići ne umemo, Jer Istina cela ne daje se nikom.
Sumorne njegove čete jurnuše sa divljim krikom, Noseći krvavu samrt i život ne štedeć nikom. Kao lavine snežne s indijskih visova tavni', Oni se valjahu burno u plodne bengalske ravni.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No obojica volimo svoj očinski dom toliko ljubomorno da ga nikom drugom ne dajemo ni na upotrebu, a sami ga posećujemo tek s vremena na vreme.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
/ Upravo je skrojen za te,/ obuci ga, a što ne bi?/ U pola ga cene dajem,/ nikom drugom - samo tebi./ Rukavi su, veliš, kratki,/ a već nema mane druge;/ rukavi su, brajko, dobri,/ no su tvoje ruke
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kosta sačeka leto, i ne kazujući nikom ništa diže se s ćerkom na daleki put. Jedva je dobio pasoš, jer je jedva umeo da objasni kuda upravo hoće da putuje.
Izišao je iz Jovine kapije posrćući, utučen, unižen, samounižen. Kod kuće, nikom ništa nije rekao, zatvorio se u sobu, nije odgovarao na kucanje.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Sve ove i ovima podobne, koje nikom ni mrve ne pomažu, znatne malenkosti ostavljam onima koji su više od mene o trudu svome uvereni; a ja, kad se u
Izvolte da vam na uvo kažem; tom prilikom moći ću vas, ako me udostojite, jedanput i poljubiti. — Samo nikom — No, no, molim, gospodične i matrone, gospoža zato ne može da razreši, jer je razgovori vaši smetaju. »Hi! Hi! Hi!
otkud ove palate u tako usamljenoj šumi, tko je nju zidao i navlastito kakva lica u njoj obitavaju; no budući da unutra nikom nije dopušteno bilo ulaziti, zato sam prinužden gorepomenutu zapovest i iz tog prizrenija pregaziti, što me je Merkur
Jer se vrlo i lako i često može dogoditi da je milostiva gospoja takova koja nikom ne samo nigda u životu svom ništa nije udelila, no koja se jošt raduje nesreći bližnjega; može se dogoditi da je ona,
»Ali baš ništa žene u mesecu ne govore?« Samo onda, gospože, kad imaju kakvu tajnu na srcu. »Tajnu? Ja moju tajnu nikom ne kazujem.« Verujem, gospože, koliko manje tuđe tajne hranite, toliko dublje sopstvene ranite.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
uzmu iz kuće u vojsku i ne daju tvojim roditeljima nikakav revers, a posle dve godine ili te vrate ili ne vrate, pa nikom ništa. Dok pušku moraju da uzmu na revers i u reversu da naznače da su primili u ispravnom stanju, pa tako i da vrate.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedan mi prijatelj reče da je situacija kritična... Razume se! — potpukovnik Petar prinese prst ustima, kao znak: nikom ni reči. — O, naravno! — odobrava Luka. Toplota je još uvek nepodnošljiva. Preko noći nam dosađuju komarci.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oj, kako je strašno penjati se da skineš gubareve larve. Ali, ne kazuje nikom Vedran svoj strah, pa ga polako i sam zaboravlja. Čini sve što mu kažu. Zazelene se šuma, zablista.
Šantić, Aleksa - PESME
sa ibrikom Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke, Prigrlim te sebi u svoje klobuke, I da tebe, draga, više ne dam nikom. Na dušeku trava i mojih smaragda, Kao nimfa moja, da počivaš svagda, I da niko ne zna tvoje mesto gde je.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
SVILOJEVIĆA 454 46 PORČA OD AVALE I ZMAJOGNjENI VUK 458 47 DIOBA JAKŠIĆA 465 48 JAKŠIĆI KUŠAJU LjUBE 470 49 BOG NIKOM DUŽAN NE OSTAJE 475 52 SMRT JOVA DESPOTOVIĆA 539 PESME SREDNjIH VREMENA 544 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV 545 54
(Bog nikom dužan ne ostaje) Svaka od ovih slovenskih antiteza u punoj je harmoniji sa sadržinom pesme koju otvara: prva i treća
crnu me struku zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i još me je često zaklinjala da se nikom ne uklanjam s puta.
gradimo crkvu od kamena, i Turci će carstvo preuzeti i naše će zadužbine služit od vijeka do suda božjega: od kamena nikom ni kamena“. Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu!
Ta nikom je drugom napit neću, već u zdravlja Miloš-Obilića! Zdrav, Milošu, vjero i nevjero! Prva vjero, potonja nevjero!
crnu me struku zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i još me je često zaklinjala da se nikom ne uklanjam s puta“.
“ 49 BOG NIKOM DUŽAN NE OSTAJE Dva su bora naporedo rasla, među njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ’ njima
dijete, njega čekah za devet godina, njega čekah u babovu dvoru, i još bih ga za devet čekala u Žabljaku, u vašemu gradu, nikom ne bih obraz zastidila, ni ja rodu, ni ja domu mome.
“ Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, al ne gleda Kotarac Jovane, veće skoči na noge lagane, pa on ode ovčar-čobaninu, i
Ja kakva je cura Ljeposava! Kroz marame zasijalo lice, svatovima oči zasjenile od gospodskog lica i ođela; svi svatovi nikom ponikoše, i u crnu zemlju pogledaše, ja od čuda lijepe đevojke.
Kada riječ u družinu dođe, svi hajduci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, kako trava na uvojke raste kao dojke u mlade đevojke; ne poniče Daničiću Vide, već
Tako knjige indžijeli kažu“. Kad to čuše svi sedam dahija, sve dahije nikom ponikoše, i preda se u zemlju poglaše; s knjigom ne zna niko besjediti, ni kako će knjizi otkazati.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
nije znao Mislili su da je zao Pošao je da im kaže Da ne može tako više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jovanče se zamisli. — E, nećemo primati sve bjegunce iz škole, samo one najsigurnije, one koji neće nikom odati gdje nam se nalazi četa. — To si dobro smislio.
— Nešto se sprema — prošaputa Stric. — Dječaci! — poče Jovanče. — Mi se moramo zakleti da nećemo nikom kazati gdje se nalazi naš logor, da jedan drugog nećemo izdati i da ćemo jedan drugog svuda braniti i pomagati.
— iskreno priznade Mačak. Živ me strah pojeo u ovoj pećinetini. —A šta ćemo sad? — zabrinu se Jovanče. —Rekli smo da nikom ne pričamo o ovoj našoj pećini. Mačak iskosa pogleda u Lunju. — Sad smo gotovi, ona će sve ispričati.
— Odsad svi dobro pazite kad ovamo dolazite. Čitav taj dan prođe družini u nekom nelagodnom očekivanju. Nikom se nije igralo. Lazar Mačak nije se prihvaćao nikakve nove majstorije.
Da prenesem bar neke stvari kući? — Nešto možeš a ostalo nek čeka. I ne kazuj nikom za pećinu. Ko bi znao zašto nam ona još može trebati.
— Nijesam ni ja ništa krio, pa mirna Bosna. Ne boj se, ja te ne bih nikom izdao, pa da ne znam šta nađem. Doviđenja, dječaci. Odmarširao je još uvijek vojnički, iako se bio presvukao u civil.
Tražili su po selu bivše vojnike, među njima i Nikoletinu, tražili učiteljicu Lanu, ali nikom ni leđa ne vidješe, sve se bijaše posakrivalo. — Napipaćemo mi već te bjegunce, te vaše vukove i lisice!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Prionuše moliti cara i drugu gospodu da mu bude gracija. A car se je bio vrlo na njega razljutio. Nikom ni govoriti za njega k sebi ne pripušta. Što će oni da čine, podbodoše sav narod za to. I posluša ih narod!
Ode za njim u polate carogradske. I od to dobine kano pudlja kud god bi hodio car, sve za njim pristajaše. Nikom ništa, ni psom zla ne činjaše, niti se ni noćom ko od njega bojao.
Zato, kad te koja tuga po sebi, s drugoga li snahodi, ne tuži ni viči, zato kad ništa ne osećaš da si sam o čemu nikom skrivio, ni Bogu ni ljudma, čekaj konac!
Crkva je duga vrlo i široka; sve ljude smeštaše i primaše ih, nikom od toliko tuštenih ljudi nije se zabranjivalo, krome meni jednoj paklenici jadnoj.
A nikom ne glaša na koju stranu hoće se obrnuti, krome galijaškim upravadžijama potajno da znadu kuda će putovati. Friško ode u
i gorko ocyđyješ kan' da su ljudi beztelesni i bezplotni, ili si ti samo s neba sišli angel beztelesan, te zato nisi nikom razborit! Što sad velite duhovnici za to? Il' vas uvavešćujem na bolje ili ukaram s ovima rečma?
Uzalud je kamen mekšati i mrtvome što obricati. Ko se zapovedi boji, taj ne pati i zdrava su mu leđa. Bog venca nikom na prazno ne daje. Suzami ka iz kabla s vodom. Što ne može morska dubina zagasiti, to trne mala suza.
i tušteni budu dor sliveni u jedno ka ćeramida donja u teglani, vičući i derući se plačno svaki u glas, al' toga čuvenja nikom nejma, ni za lek, ni vida!
A svet je oganj, on svetli i pali. A i sam Bog ognjem i svetom se prozivlje ako i nikom nije doznat što je sobom. Jerno on u nedoprikučnomu svetu boravi te sa svetom kano s ćurdijom obgrće se...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I on je sad tu, došao i on na ovaj džumbus. Svi ga diraju, a on opet nikom ne ostaje dužan. Devojke ga zovu i pitaju ga hoće li da im bude časnik.
— Ja se neću ženim, nane. — Mančo! — reče Jevda podignutim glasom. — Uzni se, dete, u pamet! Bog dužan nikom ne ostanjuje!... Skudena i oklevetana devojka kada prokune, teško će ti bidne, sine!
Te je večeri Mane otišao i prodžumbusio sa svojim Društvom. Nikom nije kazao zašto i krošto, — samo je Mitku, onom Petrakijevom, sve poverio, ispričao mu što je bilo, zašto je večeras