Upotreba reči nisu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I Madžarima se sažalilo, te iz čistog saučešća zapališe hiljadu tomaševačkih kuća. Ni crkvu nisu poštedeli: neka i ona svetli sinovima pravoslavne vere!...

A da se Srbi nisu vratili, oni bi crkvu poharali, imanje oplenili i onaj trščani krov sa sirotih srpskih domova poskidali.

Kad sam se kući vratio, zastao sam moga dobroga oca — al’ ne više s onom crnom bradom. Prosedeo je. Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe kao sneg belo. Meni izgledaše mnogo lepši nego pre.

Siroti! Iščekivahu pomoć, ali panduri, koji su se oko plota skupili, nisu smeli prekoračiti prag trošne zgrade na kojoj su već i zidovi popucali.

To vi’š, Maro, nije lepo od njega! A, evo, i sama znaš kako smo živeli: ni dva brata rođena nisu bolje! Kad se ono Diškrećani stadoše u svojevoljce upisivati, zajedno se upisasmo, zajedno smo i vojevali...

On mi, ćuteći, pritište ruku i ode... To beše prvi plamen, moja prva ljubav, kao što ljudi koji nikada nisu ljubili u običnom govoru kazuju... A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče.

Orasmo, kopasmo, plevismo, pa gle, gde baš zalogaja hleba nema da se založimo! A oni koji se nisu znojili, jedu pečenja!...“ Kad je tetka izašla napolje, a on me poljubi...

U brašno koje su sirotinji delili trpali su peska, da bude teže i više, a u mršavu čorbu kojom su sirotinju hranili nisu metali mesa ni masti: to beše više nalik na vrelu, jako opaprenu i posoljenu vodu koja samo stomak draži, nego na kakvo

ti nisu zaboravili... ti ne mogu zaboraviti! Onaj mali gospodin dade znak kuvarima da sipaju. Gladna sirotinja jurnu bez svakog

Nisi ti za moju kuću; te tvoje bele i nežne ručice nisu za posao... Idi, pa se pomozi na drugome mestu“. Ona se okrete s nekim ponosom i ode...

Ove mi je jedan Vlah švercovao iz Banata; leni su doboga! Ali bački, ono ti je vatra! Žeravica! Pa onda nisu ni skupi, badava, bogami, ban-badava! Samo, znaš, treba kuraži... Ti već znaš kako ide...

A onaj mršavi mumdžija, što liči na spuhanu svinjsku bešiku, dodade polako: — Ovo nisu čisti poslovi! Verujte, ovaj bradati nešto zna, nešto šuruje; — verujte mi da je iz preka, baš rođen Bačvanin; neki

Obradović, Dositej - BASNE

razum koji nam pokazuje istinu, a mračno sujeverije čini nas bojati se slabe kokoši i pokojnih u groblju kostiju koje nisu kadre nikom nikada zla učiniti.

Zato izlišni komplimenti, laskatelstva, ceremonije, neobična pohvaljivanja i ulagivanja pred pametnim ljudma nikad nisu što dobro značila.

lepih), no on vrlo viče i izobličava neke lažljive filosofe onoga vremena što se za samu veliku bradu izdaju za to što nisu.

” Ta ne sme, gospodine, pomagaj! Ali Ana i Ka|jafa, i Irod i Juda, i oni su brade imali, pak zato nisu ni dlake bolji bili. Onda je to u Židova opšti običaj bio, kako god i danas. A da što ćemo sad? Da obrijemo brade? Ne.

Ova basna prinadleži onima koji se odveć hvale i ponose s blagorodstvom svojih praroditelja, a sami ni na što nisu sposobni.

mu se titul „blagorodni”, no on, kad ga god čuje, neka ga slobodno prima sebi na obličenije, ako njegove naravi i dela nisu blagorodna. „Eυγένεια εστί αρετή βροτοίς. Blagorodstvo jest dobrodjetelj ljudma”.

“; „Da sam vrat slomio kad sam na taj put pošao!” - evo kako mloge čujemo da govore. A zašto? Samo zato što sami nisu kadri bili rasuditi, a pametnije od sebe nit su hoteli pitati ni slušati.

— „Zar mislite gdi je vami mesto, da tu svakom mora biti”. Naravoučenije Nije se nimalo čuditi što nisu svi ljudi jednoga načina života.

Naravoučenije Nek se ne uzdamo da ćemo ikada mira i pokoja s onima moći imati koji između sebe nisu kadri u miru i slogi živiti. Ko će se u one ljude pouzdati koji živu s srodni svoji u mrzosti, vraždi i neslogi?

Varvari varvare i neučeni neučene nikad nisu u dobar poredak doveli i postavili. Hoće se prosvešten vladjetelj i silni zakoni.

Mi, već stari, sami sebe ne možemo tako lasno poboljšati kako možemo našu decu. Ova, koja jošt nisu sasvim navikla ni zlu ni dobru, u najsposobnijem su vremenu kad na zlo, na lukavstvo, na nepravdu i na svaku

Ko to živ pregoreti može! Oni dukati, od kojih ni zraci božjeg sunca nisu im većma oči prosveštavali ni srce uslaždavali, a one hiljade razdate kom uzajam, kome na interes!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Glave kao lubenice i tikve? Glave kao zemljane ćase i lonce? Zar se nikada nisi zapitao da te čizme možda nisu od kamena, a gazde su te poslale preko vode? Da li si se ikad zapitao da li ćeš uspeti da izuješ te čizme?

Lovili smo soma, zvanog obalaš! A ulovili smo morunu, ovoliku, koliku nikad ni Belegišani upecali i kući doneli nisu! I tu su morunu zaplenili i odneli! Knjige zapalili, morunu odneli! Bolje bi ti bilo da o tome ćutiš!

Autobusom do Atine, pa avionom u Englesku. Mlade i čedne udovice, s grobova svojih muževa, koje ni videle nisu. ČITAJUĆI SRPSKOHRVATSKU LEKSIKU RIBARSTVA VELIMIRA MIHAJLOVIĆA I GORDANE VUKOVIĆ Institut za lingvistiku Novi Sad,

Na kući nigde crepa ni prozora, u kući ničeg, ni stolice, ni lonca: ono što nisu opljačkali vojnici razgradili su i razneli seljaci!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” „Otverzite mnѣ vrata pravdы, všedъ vъ, nя ispovѣmsя Gospodevi.” I Kao što mnogogodišnji ’rast, koga nisu gromovi ni vetrovi srušili, počne sam od sebe venuti, i granu po granu gubiti, i sve bliže svom se kraju kloniti,

u Zemunu, no ne izvezu se na Su-kapiju nego pored grada niz Dunav odu i iziđu na Borču, izgovarajući se posle da nisu mogli od magle pogoditi Su-kapiju, ali po svoj prilici oni su se bojali kakve prevare i nisu smeli.

izgovarajući se posle da nisu mogli od magle pogoditi Su-kapiju, ali po svoj prilici oni su se bojali kakve prevare i nisu smeli.

no nekoliko od nji’ovog društva Turci u’vate, pa su im sve od luča cepke pod nokte udarali, dok i’ s tim mukama nisu pomorili.

jedan doboš, i kažu mi da i’ je car poslao da se dižemo na Turke, da i’ tučemo i gonimo, dok i velika vojska ne pređe. Nisu imali nikakva pisma i nikakve carske oprave, i ja se počnem sumnjati, no opet poverim Ivanu i Kićanu, jerbo su moji

Drugi pak veziri tajno su uzimali novce (mito) od Pasmandžije i nisu hteli od sveg srca tući ga. Tu je bio poslao sultan Selim nekoliko nizamske vojske u zelenom mundiru, jer je Selim

to dođe po 8 ili najviše po 10 groša, jerbo su knezovi glave od vezira krili, a spa̓ije i drugi Turci koji su znali nisu veziru hteli kazivati.

Knezovi nisu imali kud nego poudaraju prste, bogzna koliko ljudi na to prošenije potpišu, samo da se kurtališu. Sad već one četiri

Oni su bili tako okovani, da nisu svojim rukama ni ̓leba do usta doneti mogli, nego su i̓ drugi za̓ranjivali. Čujemo mi u Brankovini taj nesrećni glas.

Fočić kaže: „Nisu me lepo dočekali i konake spremili, no najposle donesite sto kesa globe pa da i̓ pustim”. Moj stric, kako to čuje od

” — Memed-aga Fočić častio se kod svog brata i po lovu išao, no kad čuje da Crnoga Đorđa nisu poslani Turci mogli pogubiti, nego je pobegao, uplaši se Fočić i ne smede preko valjevske nahije proći, kud su se ljudi

Hteo je Jakov oko manastira busije praviti, pa onda s Turcima boj zametnuti i onde i̓ dočekati, no Nedići nisu hteli, nego izađu dalje k Lešnici i boj zametnu, a Ćurčija Đorđe uzme svoje društvo i ode u Cer a ne u boj.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ne znam... Idi pa ih traži! — odgovori ona ljutito. — E baš si mi jutros nešto ljuta... Nisu ti sve koze kod kuće. Ona se čini i ne čula, samo kopa.

»Ne diraj taj šećer!« izdera se na nj, a pomisli u sebi: »Ovo nisu čista posla!« Ono se trže i strpa glavu šećera u torbu. On se opet okrene napred i ošinu volove...

Đuko saopšti celu stvar i onoj dvojici opštinara i kmetu sasvim potanko i razgovetno da oni nisu ništa drugo u taj mah zaželeli, nego »samo da ne bude odveć skupo«. — Kako bih ja vama preskupio!

Posle večere kolale su zdravice od kapetana do Đuke i od Đuke do kapetana — dokle već gosti nisu bili došli u tako stanje da nisu više ni razumevali jedan drugoga.

večere kolale su zdravice od kapetana do Đuke i od Đuke do kapetana — dokle već gosti nisu bili došli u tako stanje da nisu više ni razumevali jedan drugoga. Po nekom istinktu pođoše da se već jedanput razilaze.

Dođe drugi da moli za nešto — tako prođe i on. Ele, svaki dan tek kupi po neko glavu šećera od mene. — Ama zar to nisu ljudi potpazili šta radite? — Nisu ja!... Namirisali su to oni odmah, ali su ćutali! A i šta bi mu?...

Ele, svaki dan tek kupi po neko glavu šećera od mene. — Ama zar to nisu ljudi potpazili šta radite? — Nisu ja!... Namirisali su to oni odmah, ali su ćutali! A i šta bi mu?... Zar ti još ne znaš ko su naši kapetani.

i šta mu još nisu nagovorili, dokle ga nisu obrlatili da ide opet Milunu. Kad bi uveče, eto ti Sreje. Milun duva i čini se tokorse

i šta mu još nisu nagovorili, dokle ga nisu obrlatili da ide opet Milunu. Kad bi uveče, eto ti Sreje. Milun duva i čini se tokorse nevešt, i Sreja duva i čini se

Ispitivani svedoci Milunovi, ispitan Milun, svedoci Sretenovi i oni ljudi što su se žalili da im sudovi nisu opravljeni kako treba.

Sreja se nije više pogađao pod najam, nego je započeo svoj zanat i kojekako životario. Ljudi se više nisu žalili na njegov rad. Na saborima, slavama i svadbama opet je svirao i zarađivao po neku paru.

Miršljave vodice i pomade, kragnovi i mašlije, narukvice i fina dugmeta trošila su se što nikad nisu otkako je Smedereva... Jednom reči, sve se živo od bećarije dalo na kicošenje!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske” knjige, što je u njima svako slovo svetom rukom napicano, a listovi nisu od hartije nego od kože. A u tim knjigama ima molitava od svakog zla i napasti...

Bio je uveren da će ga ta putanja izvesti na put. I to ga je veselilo. Ta, samo da mu se oprostiti ove puste dubrave! Nisu ljudi tako strašni! Strah je pustolina, jer u pustolini osećaš kako su i tvoje grudi prazne... I on pusti korake...

— A je li?... Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati..

— A je li?... Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli...

Znaš ih najbolje ti, Ivo, stari kardo moj!... Ta u tvojoj su kući odrasla!... Sve selo zna da su to dobri radini!... Nisu lenštine, kao onaj što na moj dom pljuje!... Hajdete, braćo!... I svi se krenuše kući njegovoj... 9.

Beše to crvena, svilena kesica na svilenom gajtanu... Sima je diže iznad sebe... Sve se živo zaprepastilo... ljudi nisu verovali svojim očima. Pop Miloje priđe da je rukom opipa. — Je li to? — upita kmet promuklo. — Jeste — reče Ivan.

— Hajduke? — Jest. — Hm!... hm!... — mrmljao je Deva. — Pa ti, sinko, znaš da hajduci nisu u vodenici... Zvezde su na nebu, ribe u vodi, a hajduci u gori... Ti znaš, svaki je na svom mestu...

Upamti!... — Ama otkud ti to znaš?! — Kazala mi tica!... Doneo vetar... Ti znaš da ja moram znati sve... Nisu ti loše kazali!... Tražiš hajduke... Znaš li gde je Suvi grm? — Znam. — Tamo... Iz ovih stopa kreni se tamo!...

Stanko priđe panju. Mahnu dvaput rukama i... već beše na drugoj strani... Hajduci zinuše od čuda. Da nisu videli svojim očima, ne bi verovali. Panj je bio vrlo visok. — Zavrzane, Zavrzane! — zagrajaše sa sviju strana.

— Na Žuravu, dakle — reče Jovica. — Da neće biti kakog okršaja danas? — Pa... može biti. — Da nisu trgovci? — A... sa njima bih lako!... Nego beg. Putuje Sali-beg sa pratnjom. — Ima li ih koliko?

Ljudi su izbegavali Aleksu, a žene Petru; upravo nisu ih samo izbegavali nego prezirali. Sve se odbi od praga njihova, čak i sami psi. Niko im više ne hte boga nazvati.

— Ali kako onda? — poče Aleksa. — Kako?... kako?... Zar nema nevaljalih ljudi?... Zar nisu mogli podmetnuti onde pare? — Tek, tek, teško nama!... Naša je kuća prokleta!... Na nju pljuju i bolji i gori!...

Dučić, Jovan - PESME

STIHOVI Ove mirne pesme osenčene jadom, To su eho reči što se nisu rekle, Tuge što je rasla i umrla kradom, I suza što nisu nikada potekle.

Ove mirne pesme osenčene jadom, To su eho reči što se nisu rekle, Tuge što je rasla i umrla kradom, I suza što nisu nikada potekle.

STVARANjE Nisu te glasnici oglasili meni, Niti čuh korake tvoje iz daleka; I ne znam kad beše već minuta neka Kad se moj duh napi

2. OSTRVO PAPAGAJA Ostrvo bez ljudi, u predelu mora kuda brodovi nikad nisu prošli. Na tom ostrvu sijaju šume kao široki plamenovi u nebu.

Ali se proroci nisu potukli kao petlovi. Oba su govorili o Dobru i oba iskreno verovali: i sreli se na putu istine koja je uvek jedna.

Oni je nisu prepoznali. Ali treći dan je primila milostinju od jednog vlastelina koji beše prvi čovek pred kim naprečac zatreperi

Ali čuše ovo ostali ljudi iz dva kraljevstva, i pojuriše na obalu, i ubiše ova dva buntovnika. A nisu znali da su ova dva čoveka bili veliki kao dva božanstva: jer su bili jedini koji su u svom nespokojstvu nazreli

Jer vaša večnost i vaša svetlost nisu drugo nego atributi ljubavi.“ Večernji sutoni govoriće ti o Smrti, a tišine o Zaboravu.

Blagoslovi, Blagi, one što su pali Pod nož krivokletca u podnožje krsta, Ni veliki pretci nisu drugo znali Tim putem u senci Tvog velikog prsta.

(„Amerikanski Srbobran“, 14. januara 1943) FRANCUSKOJ I naše pleme očajno zebe Na ovoj ledenoj kiši: Nisu Lavali svi kod tebe, Imamo i mi svoj Viši. Uvek je došla gora smena, Uvek tuđ žbir na straži!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!” Pa onda je počeo, kaže mama, sitno, sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i dok nije počeo sasvim grcati. Onda je ispod pazuha izvadio jedan čitav somun i dao ga meni.

To je moju sirotu majku i sestru peklo ja vam se onda još nisam razumevao u lumpovanju. — Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru. Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale.

i... ne, ne može biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi! On se potrlja po čelu, htevši razgnati ove misli. — Majstor je, i bogzna kako, rad bio da se oždrebi —

— To je ono što ja kažem: ako nisu muhe, a ono je inje! Noge se mrznu, a oči suze. Već ni rakija ne može da zagreje srca, i ti se nestrpljivo osvrćeš,

Posle večere ja odem u svoju sobu. Osećao sam nekakav prijatan umor. Ne znam zašto mi nisu doneli lampu. Ja upalim sveću i metnem je na sto. Otvorim posle prozor, i čist vazduh promahivaše mi kroz sobu.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Niko ga nije dirao, pa čak ni nestašna dečurlija koja su posle kiše onako rado i veselo gazila po bari, ni ona ga nisu dirala. Po svoj prilici, tu je dočekao duboku starost, i pošao tragom starijih svojih.

Sahat je davnašnji. Pamti ga gospoja Persa još detetom dok je bila, kad je donet; od ono doba pa do danas nisu se više rastavljali. A u ovu kuću ona ga je donela kao deo miraza svome popi.

trideset i nešto malo više godina, sve je bolje, tako da ponekad skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te još kako pišu, pa još da znate kome!

Tu se zavukla u komšijsku slamu, pa dok nisu krave došle kući, nije smela ni nosa promoliti odande. A u tome se i táta odljutio malo, a i máma se zauzela i

Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno! Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo. Nisu ovo Karlovci; nema ovde gospodstva i blagovanja. Selo je ovo, mladi gospodine, selo.

Znali su, dakle, da je putnik došao, ali mu se, naravno, nisu nadali. Iz avlije ga je prvi opazio popin šarov, jedan grdan glavat i čupav pas, sa čupavim i punim čičaka repom, koji

domaćinovo i misleći da je neko od živine voljan da se svađa s njim (jer pop Spira je imao i luksuznih stvari, koje nisu za jelo, kao na primer Gágu, jednog glavatog gavrana, grdnu svađalicu i opasnog lopova kućevnog, čije je: ga-ga!

koja se brzo ispravi, a zbunila se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao najstidljivijem, da priđe čanku punom kaše; — naprotiv, ako ko, onda mi treba da se izvinimo što u ovakom

svileni sa srebrnom pucadi, a na glavi novi čisti šeširići (u dece većih gazda svileni i čupavi), iz kojih još nisu pili vode na Tisi, ni jeli duda, niti se njima igrali »šorkape«.

Roditelji kao pametni ljudi učiniše se k’o i da nisu ni primetili, a i sama Jula kao da nije sve ni dočula; ona se predala jelu i srkala, i svaki čas brisala naizmence

na one romane gde se iznose ljudi kakvih nigde nema, i doživljaji kojih ne može biti u realnosti; tipovi ljudi koji nisu ništa drugo nego stvorovi piščeve bolesne fantazije.

— Ali tek, ja bar uvek pomislim da su druge sretnije matere što im ćerke nisu tako pasionirane za nauku i za čitanje, pa kažem u sebi: »Bože, kako je, eto, ova naša gospoja Sida srećna mati!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Uvek je bila oprana, iskrpljena i lepo povezana. A njene bose noge nisu bile kao u drugih prosjaka razpucane, prašnjive, već uvek oprane, male, hitre...

Odelo poče da mu se raspada i vuče za njim u dronjcima i krpama. A drugo odelo više mu nisu ni donosili. Kao da ga se više nisu bojali, jer je on odavna bio prestao da gunđa, proriče, zlokobi...

A drugo odelo više mu nisu ni donosili. Kao da ga se više nisu bojali, jer je on odavna bio prestao da gunđa, proriče, zlokobi...

I zbog toga ljudi nikad ne mogu da naiđu na „raskovnik“, niti ga imaju. I zato i nisu tako bogati, srećni. A ona je htela da bude bogata.

Paraputa!... A još manje bi ozbiljniji, stariji trgovci gledali u nj da nisu znali da njega još jednako kod sebe drži, hrani, i neguje sada već ostarela hadžika Tašana.

Govorilo se: kako se to naročito noću osećalo. Kao da više, povrh varoši, po brdima, okolnim selima nisu bivale one tihe, Sigurne noći kao pre. A i danu, svakog dana, imalo je po nešto novo.

I ostali bi Turci izlazili i oni bi ih molili, otvarali im svoje kuće, zvali da ih nahrane, ugoste... Ali oni to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Služio je i takve grke koji su po triput bankrotirali, koji se na vašaru pod svojom firmom pokazati nisu smeli, ali opet ni sto advokata s njima nakraj ne bi izišli. Kod ovih je Ljuba do neke rafinerije trgovačke došao.

Ljuba je sve to uvideo, pa gleda da se kakogod oženi. U njegovoj varošici nije bilo mogućno, jer što je bolje, nisu hteli dati za njega, loše opet on nije hteo.

Ljuba i Gavra su u jednoj sobi. — Kako ti se dopada ovde? — zapita ga čikaGavra. — Ne znam još ni sam kako. Devojke nisu ružne, osobito ona Julka; ona je, može se reći, baš lepa.

Tako posle ponoći ustanu. Gledić ne pušta ih nikud, tu će prenoćiti. Čekmedžijić i čika-Gavra nisu se ništa razgovarali pre spavanja, no odmah su legli.

— žestoko se oseče Marko. — 3nam, gospodine: ja nisam kriv što nisam jurat, siroma’ sam, nisu me mogli na više nauke dati.

Kad se njegove partije poudavaše, nove mu se nisu umiljno prijavljivale, bio je izvikan da devojke samo vara. Već su ga i spevale, kao što je to po malim varošima običaj.

Istina, ima tu pedeset jufaka, ali nisu tako fine i suve, a inače premašćena je. Odmah se setila. Tu već ne pomaže protestirati, kad je već baklava isečena, u

Još pre venčanja sklopljen je bio ugovor da, ako dece ne bude, sve imanje spada na Alku Rogozića, a dece nisu imali. Alka ustupi, proda trgovinu, a inače ima imanja dosta, pa će lako živeti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Recite, ajd' odgovorite mi. Zar oružje nije propalo od upotrebe? Zar topovske cevi nisu izolučene? Pitajte artiljeriske oficire. Zar nije bilo kolere?

Jedna parada i kraj. Čudim se da već nisu počeli — Pa ministar zabrinuto gleda tamo, u onom pravcu odakle se očekuje bombardovanje prestonice.

Dva rata i jedna pobuna, ti tek što danusmo dušom, evo ni rane mi nisu još suve, a, vraga, šta se ponova sprema. I onaj ble savi svet tiska se tamo oko Ministarstva, čeka neku vajnu odluku

u meni nije potpuno stišao i oni tamni, zamršeni osećaji i ona razdražljiva, bolesna osećajnost nikad nisu prestajali da me muče. Čak sam se bojao one radosti i sa zebnjom je očekivao. Jest našto se varati?

Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali i one plaču sa mnom, jer ih ni ovoga jutra nisu grizla tvoja muška, rujna i topla usta. Dođi, oh dođi, oni te čekaju, tvoji divni crveni cvetići.

Baš tu, u njegovom mestu, bilo je puno ljudi, još zdravijih od njega, još dužnijih zajedničkoj stvari, koji nikad fronta nisu ni videli i koji su o ratu znali isto toliko koliko i žene; čak one žene po bolnicama nešto i znaju, ali oni baš ništa.

jastuk, pa čita nešto, razgovara sa ženom ili prima posete poznanika i prijatelja koji nisu imali prilike da ga odmah po dolasku vide i čestitaju mu junačku ranu.

On misli da para tu nešto vredi, samo žali Bože; a i te su mu pare proklete: kockarske pare nikom dobra nisu donele.

a nikad ih video nisam, i one što su umrle, i one što sam u prolazu sretao pa nikad više ne video, i one koje se još nisu rodile i ne postoje. I ne nalazim i nespokojan sam, i mučim se i mislim da volim, a ne volim.

I skučen tako bez neba i vazduha maglovito osećam da sve ovo šta mislim nisu prave misli nego neka priviđenja misli, i da ova moja mesožderska duša samo nešto sluti, a jasno ništa niti može da

Posle ga je ona molila da je uspravi i tako su sedeli, a mama je otišla da legne. Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam.

Stoji on, služi i nadživeo je ko zna koliko gospodara što su se sad svi u pepeo pretvorili, a nikad ni pomislila nisu da će ih čak i ova krntija preživeti.

Afrika

A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i

da otkako su se zaljubile u toalete žena prvih guvernera i komandanata, pa to izmešale sa svojim svečanim odećama, još nisu tu svoju ljubav napustile.

Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje

Stari trgovci slonovačom nisu mogli uspeti u pregovorima sa crnačkim kraljevima, sve dok se ne bi pokazali galantni prema njinim kćerima.

Masa sasvim nagih crnaca, svih plemena, nesrećnih, bednih, prašnjavih, radi u pristaništu. Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.

Seljani, što me prihvatiše i povedoše svojim domovima, rekoše mi da je njihovo selo Mali Pariz. Obradova me ta ideja. Nisu li nam za vreme povlačenja stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je

stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?!

uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači, iako bi trebalo da su već zamoreni, nisu imali nikakve namere da skoro prekidaju.

Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše kroz šumu.

); svaki čovek ne stiče pravo na inicijiranja u isto doba. Ima i ljudi matorih koji su smatrani za decu, jer nisu proglašeni za odrasle.

Niko se ne bi usudio da ih prati i vidi u koju će se kuću skloniti. Skoro je neverovatno da ovi njamu nisu nikada okusili ljudskoga mesa.

kroz Pošto je odmah iznad nas planina, sigurno je da nijedna noć ovde nije toplija od ove, i čudno je zato da plemena nisu pronašla nikakvu odeću koja bi ih zaštitila od zime.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

KATICA (stupi). JUCA: Šta je, Katice? KATICA: Sad je već badava. Toliko se s ljudma pogađao i cenjkao, dok nisu konji sasvim uginuli.

JANjA: Ćuti, škilji! Oćim i tebe da donesim zrno biser i zlatnu minđušu, znajš! Siroto moje Miško i Galin, nisu mogli da mi nosi živu u Amerika, da mi nosi mrtvu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Rascijani nisu priznavali, nad sobom, nikakvog zakona, sem austrijskog ćesara, ali u vreme kad ova priča počinje, u proleće 1752.

Ali u Vijeni nisu slušali Engelshofena. Smatralo se da on nije uspeo da nametne podunavskim pukovima uniforme, koje Austrija zavodi, a

Obezobrazili su se, veli, ti Rascijani, i nisu zaslužili naklonost Engelshofenovu. Šta bi oni hteli, veli, zar se može i zamisliti da budu kao neka država u državi.

Engelshofenovi oficiri se nisu nimalo trudili da budu ljubazni prema tim, bečkim, koncepistima i auditorima. Uza zid bilo je postavljeno svega nekoliko

To ne valja. Oficir treba da bude uredan i ispeglan, i u zatvoru. Da nisu igrali zvonara u zatvoru?“ Poslednje reči Garsulijeve izazvaše grohotan smeh pisara i oficira, a bile su jedna, jako

se spominjao Hrist, ili strašni sud, ili večnost, pa su i sami ponavljali, za sveštenikom, „in saecula saeculorum“, ali nisu znali, sasvim sigurno, šta posle? – tako su i ovi, šizmatici, znali nemački.

Majestät“ i „bei derdemnächst resolvierten endichen Regulierung derer Slavonischen Grantz Regimenten“ – samo nisu znali šta to u stvari znači.

Tek tada je nastala prava ludorija. Otimali su sablje husarima, koji nisu bili, još, omirisali barut, ni krv ljudsku, u bitkama.

Oni to još nisu znali, tog proleća, i budili su se u Temišvaru, kao što su se budili nekad u Srbiji, kao jedna porodica.

Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene i svetle, ispavane, ispod dugih trepavica, koje nisu bile riđe, nego tamne. Varvara je imala lik kipova koji se, kao u nekom snu, smeše. „Petre! Ajde! Ajde! Vrime je!

Na drugoj strani traktira, sobe nisu bile raskošne, ali su bile prostrane i udobne. Nisu imale ni prozore, ali je svetlost u njih dopirala kroz vrata, koja

Na drugoj strani traktira, sobe nisu bile raskošne, ali su bile prostrane i udobne. Nisu imale ni prozore, ali je svetlost u njih dopirala kroz vrata, koja su bila u staklu.

Teodosije - ŽITIJA

Kada je svanuo dan, blagorodni stadoše tražiti gospodina svojega, i gle, nigde ga nisu mogli videti ni naći. Rekoše: — Da se ne šali s nama i da se nije ka ocu vratio?

A ustade i vojvoda sa blagorodnima, da stoje u crkvi, jer ga nisu smeli pustiti sa cvojix očiju. A kako se pojanje produžilo, i opet po zapovesti dugo čitanje pročitavalo, svi oni koji

ovo tako svršilo, kad se čitanje dovršilo, i kada su svi ustali, potražiše čuvari go spodara svojega, i gle, nigde ga nisu mogli videti Svuda po crkvi i u manastiru tražeći ga i uzbunivši se, i ne našavši ga, stadoše grditi igumana i biti

dobri oci, ako zbog tela i nije zgodno da se zovu anđeli, uistinu bejahu Božji ljudi; od svega se oslobodiše radi Boga. Nisu imali zemljedelstva, ne zanimahu se kupovinom za život, nisu obrađivali vinograde i njive, nego je sva njihova briga —

Nisu imali zemljedelstva, ne zanimahu se kupovinom za život, nisu obrađivali vinograde i njive, nego je sva njihova briga — molitve, i suze, i da umom vazda prianjaju k Bogu.

a i ovoga nisu imali dovoljno za pokoj tela, već koliko treba za pokrivanje nagote čiji stid saznasmo neposlušnošću praoca.

i braća videše ovo, blagorodni i svi skupa, mač probadaše duše njihove, i kada razumeše što o nemu pročitaše, šta nisu radili i šta nisu hteli sebi učiniti!

ovo, blagorodni i svi skupa, mač probadaše duše njihove, i kada razumeše što o nemu pročitaše, šta nisu radili i šta nisu hteli sebi učiniti!

njegovi i sinovi sinova, i svi blagorodni u Gospodu i po telu srodnici, plakali su i žalili i razdirali rize, i šta nisu činili i kakve umiljene reči ne izgovarahu kojima bi ga mogli zaustaviti.

je došao sa učenikom svojim na označeno mesto, malo kopnuvši, i gle kao da zemlja rukama izdavaše ono što je čuvala, i nisu nimalo promašili otvor jame u kojoj skrovišta behu položena.

Pošto su mučeni i nisu imali ništa da dadu za otkup, dovezavši ih u Lavru prodavahu ih kao stoku za klanje i pitahu da li će ko koga od klanja

ne ugrađuju treba da se boje stojanja s leve strane i ubrajanja među koze i rečene pretnje: „Nemilostiv je sud onima koji nisu učinili milosti!

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ni sami poprečni profili nisu svi podjednako instruktivni. Druga je metoda u tome da se zabeleže razlike između stanovništva zemlje matice i

Proučavali smo i druge zbirke koje nisu tako dobro zabeležene i koje su iz docnijeg doba, ali koje isto tako otkrivaju osobine pojedinih južnoslovenskih

Ali, Južni Sloveni nisu prošli kroz onakav istorijski razvitak i nisu kulturno onako izrađen narod kao npr. Francuzi, Englezi i Italijani.

Ali, Južni Sloveni nisu prošli kroz onakav istorijski razvitak i nisu kulturno onako izrađen narod kao npr. Francuzi, Englezi i Italijani.

ukoliko je istorija ovih plemena bila različna a razvitak svakoga od njih potpuno nezavisan: Bugari, na krajnjem istoku, nisu imali skoro nikakve veze sa Hrvatima i Slovencima na zapadu.

Vrlo je verovatno, da se zajedničke osobine svih ovih naroda nisu razvile posle njihova nastanjivanja na Poluostrvu. One su morale biti donete iz pređašnje zakarpatske domovine, gde su

Ovi su tipovi dovoljno različni da se mogu i na prvi pogled raspoznati. Uostalom oni nisu razdvojeni jasnim granicama: prelaze jedan u drugi prelaznim zonama čije se stanovništvo često može dodeliti jednom

One su kod njih dubljega smisla i nacionalnije. Ove osobine nisu načete stranim uticajima i novim kulturama, kao što je to manje-više slučaj u drugim oblastima, izuzevši nekoliko

u ovom se tipu oseća jaka veza s prirodom i s precima. Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde.

zna šta treba da čini i čini to tačno; svi rade u najvećoj saglasnosti, seljaci i svi oni (uostalom vrlo retki) koji nisu degenerisani političkim strastima ili drugim uticajima. Žene se ponašaju kao ljudi.

Srpske narodne pesme, stvorene u ovim oblastima, rasprostrle su se čak i u oblasti koje nisu pripadale starim srpskim državama.

reklo da Kraljević Marko u pesmama oličava karakter srpskoga naroda, bar bitne crte toga karaktera, one koje se nisu razvile.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Baci me, Tošo, stari druže! Ni džak ni mačak Tošo nisu se micali s mjesta. Čiča na to mudro zaključi: — Poštedio si mi, znači, život.

— othuknu čiča — mora biti da je još gdjegod na zemlji. U svih prolaznika uz put Trišo se propita nisu li negdje susreli džak s mačkom, ali i tu je bio loše sreće.

Čiča je samo uzdisao: — Da ga nisu ptice odnijele kad ga već nema ni u vodi ni na zemlji? Možda je negdje na drveću ili, naopako, sjedi u vazduhu!

Možda je negdje na drveću ili, naopako, sjedi u vazduhu! Lakomisleni vrapci uzeše se kleti da nikad u životu nisu vidjeli džak s mačkom, a da su ga, kažu, i vidjeli, oni bi mu, bogme, pokazali pošto je oka prosa.

Sprijeda ima glavu, pozadi rep, noge su mu dugačke do same zemlje, a kad legne na leđa, onda mu nisu do neba. Sivi džak liči na svaki drugi džak i po tome ćete ga najlakše prepoznati.

jer... Oho, evo ga, stao je. Šapatom zove poljskog miša: — Rođače, popni se ovamo da pomirišeš. Ovde nisu čista posla! Osjećam u džaku nešto vrlo sumnjivo.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

NA SUNCU Divno je to sunčati se naga Ja nikad nisam marila meso Ni mene nisu te krpe zavele Ludim za tobom ovako nagom Ne daj sunce da te miluje Bolje da se volimo nas dve Samo ne ovde samo ne

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA

Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala. ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale? Škola im je došla do guše, tamo im deca uče da puše!

ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale? Škola im je došla do guše, tamo im deca uče da puše!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

JBUBOMIR: Ne žalite što ste mi se poverili; prijatelju ste poverili. Moje obaveze prema vama nisu tako obične; vi znate koliko vas cenim i poštujem. Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar.

Šaputanja su samo nagoveštavala neverstvo, ali mi nisu kazala i ime zavodnika, a ono je tu, tu je u mojim rukama, tu je njegovo ime! (Grčevito gužva u pesnici pisma.) Tu je!

ANTA: Možda je čovek hteo da obiđe svoje imanje? SPASOJE: Možda! A možda i da naplati svoja potraživanja koja nisu naplaćena. RINA (nervozno): Ja ne mogu, ja ne mogu nikako da se priberem ni da se umirim.

Tužio je onoga da mu je oteo ženu, tužio je mene da sam mu oteo imanje, a to, brate, nisu krivična dela. Tebe tuži za krivokletstvo, a to je najmanje godinu dana robije.

MARIĆ (trgne se i pribere): Nisam smeo dozvoliti sebi da se uzbudim. Ovakve pojave i u ovoj sredini nisu do voljan razlog za uzbuđenje. (Spasoju.) Vratimo se, dakle, maločašnjem ćaskanju?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Klinke, uostalom, nisu izgledale loše s onim svojim natapiranim tikvicama, iako su im kolenca i laktići štrčali na sve strane.

uvek zacrvene kada čuje za neki moj novi ukor, iako osim mene ima još dve kćerke koje su meni sestre, a Vladi i Vesni nisu ništa.

Mene ti zadaci izbacuju iz kože, iako teme nisu ništa naročito. Nešto kao: „Šta mislim kad kažem reč majka”, „Moj najveći doživljaj” itd.

Nisam ni prekoračio prag, a Dragana i Jasmina, koje su meni sestre a Vladi i Vesni nisu ništa, pogledale su se preko ramena i rekle: - Tu je! - Jadna tvoja majka!

se sa trećeg sprata građevine u Ruzveltovoj ulici, povredio glavu i počeo da pije, ali Stanika je za mnoge govorila da nisu bili nikakvi ljudi.

To da su pisci bitange kao i svi ostali tek sam imao da utvrdim, kao i to da knjige o krvi i seksu nisu ono o čemu ja mogu da pišem. Nisam poznavao ni krv, ni seks, iako ne tvrdim da to u Karanovu nije postojalo.

Hteo bi da jesi, ali nisi, Slobodane Galac! Da voliš nju, uvek bi se osećao kao svinja pred samim sobom, jer anđeli nisu za ovaj svet. Postajalo mi je jasno zašto su se Vlada i moj Stari redovno zaljubljivali u kurve.

- Profesor Hadži-Nikolov, i tvoj očuh, i mnogi drugi, nisu tako loši kao što ti se čini. Tvoj očuh, ne čini li ti se da tvoj očuh ceo dan radi za dobro naroda?

- rekao sam, a ona me uhvati za ruku. Sada mi se ni ostrva Južnoga mora nisu činila nedostižna. - Otići ćemo, otići ćemo, Rašida!

Putnici nisu mogli da nas vide, jer smo sedeli u zgusnutoj tami ispod nasipa, ali mi smo videli njihova lica kako žvaću ili dremaju

Bilo je mnogo štošta u njegovoj knjizi, ali to su već bile gluposti. A i šta nisu gluposti po tim knjigama? „Aco pozajmi sto kinti, vraćam sutra!

Ne kažem da meni nisu smetale moje proklete noge i leđa puna pega koja su se prvih dana na plaži crvenela kao zastave za bikove.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ali tek nisu hteli gospodaru Sofri volju kvariti. No i gospodar Sofra u drugome čemu po volji im je činio. Tako kupio im je karuce i

životu žena mužu je govorila sa „vi“, pa aka se slučilo da u kakvoj otmenoj kući žena mužu kaže „ti“, toj kući nisu najbolje prorokovali.

čovek bio, još ne bogat dolazili su poznati i prijatelji u kuću više nego sada, no gospodar Sofra mnoge je odbio, koji nisu znali obitelj njegovu uvažiti.

Grešnik već kad ga vidi dosta mu je; iz celog čoveka pravda virila. Al’ kad su ih birali, nisu za novce glasove kupovali, kao sad, neg’ mudrog i poštenog su birali.

Na to gospodar Sofra uzdahnu. — Nisu ni onda svi nosili dolame, nego kapute od trajdrota, na tri roga šešir, cipele na školu, brkovi obrijani.

Pa mati i kći tako su se pazile, kći je tako poštovala mater, a mati je opet poslušala kćer gde treba, da bi rekao: nisu mati i kći, već dve sestre koje se paze.

Ali i dolikovalo joj. Sav izraz u nje bio je nešto gospodstven. Tako isto i kod njenih kćeri. Zato za dućan nisu mnogo ni marile. Pera je bio već prvih godina prenebregnut. Kako se rodio, već ga je otac namenio za trgovca.

Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile. Rđavo, nema glasa o putnicima.

U birtiji čemerna publika. Za jednim stolom sede njih trojica, svaki u ruci po jedan nadžak. Čakšire nisu imali. Na svakom kratak „inexpressible“ i bosonogi, lica užasna, upravo konfišcirata.

Gdekoji ima pušku, gdekoji pištolj, ali nadžak svaki. Sad će biti po njih šićara, što ikada. Ona prva trojica, golaći, nisu se hteli za onaj par bolje obući i oboružati, da ih ne poznaju, ali noge ih Čamčinom oku izdadoše.

lopovi, videći da oni u sobi ništa ne izvršuju, a četvrti ranjen užasno jauče, počnu bežati, i razbegoše se, a svoje nisu mogli odneti, jer sad tek gospodar Sofra izlete s pištoljem, pa puca za lopovima. Sad su spaseni.

Tu je opet bilo pevanja, i sam je komesar pevao. Naposletku počasti ih sa „auspruhom”, ali se nisu razišli, dok nije svanulo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ni u njemu zvezdu, kao u snu. Trčeći kraj konja i uplakanih žena, koje nisu puštane dole, do čamaca, ljudi su se okupljali, dovikujući se. Neki, zaostali, uplakani, praštahu se, krsteći se.

Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga

Ljubeći ga ustima mokrim od plača, što više nisu mogla da se zatvore na poljubac, već su bila otvorena i opuštena, od drhtanja, gledala ga je očima izvrnutim, u kojima

oko velike zastave, što se od Varadina nosila, a za kojom su jahali oficiri, na preplašenim i zapenušenim konjima, nisu bili u stanju da nadlarmaju pevače koji su se derali, sve istim glasom, ej... ej...

humke do humke, od drveta do drveta, probijali, kroz lanac stražara, koji su osećali de se nešto oko njih događa, ali nisu znali šta, naprežući vid da u mesečini što sagledaju, opalivši pokatkad u potpun mrak.

pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do mile volje ih ljubeći i tukući, oni sad nisu išli da traže žene.

I pošto im nisu znali jezik, oni su im govorili mumlanjem, jaukanjem, rikanjem i rzanjem, kalamburima, sastavljenim od svakojakih glasova

Tako, razbudivši sve, nikome ne dadoše da spava. Išli su od kuće do kuće, po mraku. I nehotice, mada to nisu tražili, nailazili su i na žene.

Ne primetivši vrhove brda u magli, ni šume zapupele, ni jutarnji miris trave; nisu videli kako se muče prvi mlazevi svetlosti, na Istoku, da preliju maglovite doline.

Kad, ispod oka, pogledaše desno ili levo, videše, kao na kraj sveta, dva reda ogromnih nogu, sve dve po dve, što nisu mogle da se pomaknu sa tla.

Slavonsko‑podunavskog polka, Vuk Isakovič, završio je dan u Pečuju, pred polazak na bojište, teško i zlo, što ostali nisu znali.

pa je čekao da se istutnje oko crkvenih obreda, patrijarha, pričešća, krštenja, vaskrsenja, o čemu obojica, zajedno, nisu rekli ni jedne pametne reči. Kakve sve gluposti nisu govorili na račun latinskog klira!

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

⁹ Često nisu ništa ukusnije mnogobrojne mešavine koje nerotkinja mora da popije ne bi li tako začela. U Skopskoj kotlini žene veruju

Zapravo, i u našem narodu smatra se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih vradžbina, uroka, veština, nečije kletve ili neke zle sile.

Pored toga, kad počinje da se menja tradicijska kultura, i oni pripadnici zajednice koji nisu mnogo skloni verovanjima i običajima u nekim drugim oblastima života, ovde, kada je u pitanju sudbina tek rođenog

Kažu da su se nekada takva deca spaljivala, budući da nisu bila dostojna da žive (zato su majke krile da su dete rodile na Božić).

Dani u nedelji, čvrsto veruje narod, nisu isti. Vreme od ponedeljka do nedelje nije homogeno, odnosno postoje u svesti naroda velike semantičke i aksiološke

da joj deca nisu umirala.¹⁶ Negde se, kao na primer u Gruži, Banatu itd., veruje da dete prvo treba da zadoji Ciganka, da bi bilo

na babine jaja, da detetu ne bi po telu iskočile guke kao jaje (u gibanici, naravno, može biti jaja, s obzirom da ona nisu cela i sama).

U Skopskoj Crnoj Gori, piše Atanasije Petrović, „nisu retki slučajevi da se dete odbije u četvrtoj pa čak i u petoj godini, a nekad sisa dok se samo ne odbije“.

Zubi nisu samo prirodna oruđa vezanja za ishranu, već i važni pokazatelji relativne zrelosti i napredovanja deteta. Zato je običaj

„kad djetetu počnu nicati zubovi, ne valja da onaj koji pita: jesu li mu iznikli, niti onaj da odgovori da jesu ili nisu, pomene ’zubove’, nego ’vučići’.

o našem narodnom životu, samo uzgred i pojedinačno spominju se neki od ovih tabua, ali još nigde u literaturi oni nisu određeni kao sistem, kao posebna klasa tabua koji važe samo do isteka prve godine dečjeg života.

Biološke promene nisu dovoljne, već mora da ih verifikuje kultura, da ih overi pečatom svojih rituala. U Crnoj Gori, kada momku niknu

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA NEPELEGRINE Za one koji nikad pelegrini nisu bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz

ZA NEPELEGRINE Za one koji nikad pelegrini nisu bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili

one koji nikad pelegrini nisu bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali

bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za

plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu

da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni

niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom

sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom spratu, koji nisu nijednog celog dana živeli od zvezdanih samo visina, niti se ijednom ogrejali ushitima pesnika i pelegrina.

stvar razdraga, s kojim se svaki radosno sretne, za one koji idu zamišljeni kao da nose kapljicu na dlanu, za one koji nisu slični meni i za one sa mnom istovetne.

Za pisma prezrenih nesrećnica koje su posle trećega sina zavolele čoveka s kojim nisu rađati smele. Za poruke u neveštim stihovima koje su tvoji kopljanici slali ženama Grka i Latina.

ZA NEROTKINjE Blagorazumevanje tražim za žene koje nisu dale bogu božije ni caru carevo, koje nisu zanihale u kolevci dete, za neblagoslovene, za žene koje pred sobom nose

ZA NEROTKINjE Blagorazumevanje tražim za žene koje nisu dale bogu božije ni caru carevo, koje nisu zanihale u kolevci dete, za neblagoslovene, za žene koje pred sobom nose transparente snova i mašte, u čijem krvotoku

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

koje smo ostavili bez cigareta i razglednica, svi oni koji nam danas govore vi kada se sretnemo, svi oni što nikada nisu ništa tražili od nas, nego samo davali. Svi oni se traže. V Traži se jedan džemper.

Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu nikako da je nađem? Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta. Reči, reči, reči..

Kako da odem u njima na doček nove 1951. godine? Ni kratke pantalone nisu dolazile u obzir; najpre, zbog hladnoće, a onda — zbog kolena!

Naravno, čeznuli smo za nekim potpuno drugim, nedostižnim devojkama koje nas nisu htele — Vera je ublažavala naš ljubavni jad, a da se niko nikada nije zapitao pati li možda zbog toga što se ne

Očajavali smo u dosadnim ulicama koje nikuda nisu vodile, prezirali susede, porodicu, tupu osrednjost u koju smo bili gurnuti, osluškujući grmljavinu Evrope u kojoj su

Ćutali smo, nemo optužujući pretke što nisu dobili svoj krug štafete na hiljadu godina. I ne znajući, učinili su da nas mnogo gori prestigoše.

pokušavao da sperem sapunicu sa kose posle brijanja i kada sam najzad shvatio da je to prilično bezuspešno, pošto to nisu bili tragovi sapuna, već prve sede.

Šuga!« Sećam ih se; njihovih utučenih lica se sećam i njihove pomirenosti, njihovu slabost pamtim, i to kako se više nisu usuđivali da nastave igru, pobeđeni već kao deca.

Čovek je liznuo njenu ruku da vidi je li još slana. Po tome zaključih da se nisu videli celog leta. – S kim si me sve varala letos? – Eh, ti! Ni sa kim.

— o neverovatnom bogatstvu i pukoj sirotinji — i, najzad, ona je tu, za njegovim stolom, a da se pre toga nikada nisu upoznali, nikada pričali, nikada se kupali na plaži Svetog Jakova u ponoć, ni ljubili na zidinama, ni šaputali u

kose nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i počeh da im vičem kroz prozor, ali me nisu mogli čuti od grmljavine automobilske kolone koja je milela ka izlazu iz grada. Videh ih u njihovim životima bez mene...

su posle toga nastupile, iste takve igle zabadale su se u moje vrelo čelo, ali bilo je to vreme oskudice i nigde se nisu mogli naći limunovi. Porodični lekar doktor Alkalaj dugo je vrteo glavom dok mi je baka palila sveću iznad uzglavlja.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Kako oči zatvorim, eto ti mi svadbe. Da ga đavo nosi, sad opet uredili posle Uskrsa; zašto nisu dogodine? Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2.

DEVOJKA: I karte pogađaju. MLADOŽENjA: A pogađaju li za vas? DEVOJKA: Za mene nisu ništa ni kazale. MLADOŽENjA: Da se ostavimo šale, no da se na naš razgovor povratimo.

Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je. TETKA (skupi karte): Otkad ja razmećem karte, nisu me nijedanput prevarile. UGLED 5. DEVOJKA, PREĐAŠNjE MATI: Gde si ti, devojko? DEVOJKA: Bio mi je mladoženja.

No kad svet od toliko godina postoji i ljudi nisu našli za dobro da se takovo knjigovodstvo zavede, neću ga ni ja uvoditi. Zato da gledam posao.

Najmio čoveka da laže za njega. MUŽ: Lagali su oni koji su kazivali: „Sve je njeno i Božije, novci su gotovi“, dokle nisu prevarili, pa posle ni čestite postelje. Ajde, kaži, čim su te opravili, šta si donela?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U tom su smislu rečiti slučajevi onih knjiga koje prvobitno nisu bile namenjene deci, ali su im se s vremenom nametnule, pronašavši u njima izabrane čitaoce.

Kruso, Čiča-Tomina koliba, Doživljaji Toma Sojera i mnoga slična dela danas se smatraju isključivo dečjim knjigama, iako nisu bila namenjena prevashodno deci.

Autori kojima potrebe dečje čitalačke publike HH veka ni na pamet nisu mogle padati izvanredno zadovoljavaju njene „zahteve”.

” Svakako je dobro što deca nisu upućena isključivo na dečje knjige; ali bez njih, to jest bez nekih od njih, sigurno bi bila siromašnija.

Ima, međutim, mnogo valjanih pisaca koje ovakve, pojednostavljene izražajne tvorevine ne privlače, koji nikad nisu osetili potrebu da se u njima ogledaju, niti da svoju viziju do tog stupnja, i u tom pravcu, svedu.

Šekspir, Dostojevski, Dante, Gete, Tolstoj, Prust, Džojs, Kafka i Andrić nisu se u dečjoj književnosti oprobavali. To znači da je ona pribežište za određenu vrstu stvaralaca, umetnika čija vizija

Za Sorijana su „Pero, Andersen, Žil Vern... Tajanstvene ličnosti koje nisu uspele ni u jednoj knjizi za odrasle, i koje su dosegle majstorstvo tek onda kad su se obratile deci”.

S druge strane, ni one retke tvorevine dečje književnosti čija je vrednost neosporna nisu, samim tim, „ravnopravne” sa najvišim književnim dostignućima; one su privlačne upravo po onome što je u njima posebno,

Kad se obraća deci, mnoga od tih izostavljanja i pozivanja na podrazume-vajuća znanja nisu moguća.”14 Najzad, pri procenjivanju dečje književnosti, uz poštovanje njene posebnosti, valja, uvek, imati na umu duh

Srpski pesnici drugog reda, koji se dečjom poezijom nisu bavili (Mileta Jakšić, na primer), ostavili su brda neuporedivo boljih deskriptivnih strofa o prirodi, godišnjim dobima,

Učini nam se, za trenutak, da neki porazni zaključci do kojih smo se vinuli možda i nisu tačni, jer postoji, još, taj nivo pevanja i mišljenja na kome se svet pre svega daje čulima, i gde su između predmeta i

Stihovi za decu, koliko god privlačni i ljupki bili, nisu mogli da utiču na porazno negativan zaključak o celini Zmajevog pesničkog stvaralaštva.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Svi su polgartaršai. SVI: Iljen! ŽUTILOV: Jeste li čitali oni dvanaest punktova? SMRDIĆ: Nama nisu poznati. ŽUTILOV: Sramota od našeg magistrata što nisu dosad publicirati. SMRDIĆ: Pa zašto i ne publiciraju?

SMRDIĆ: Nama nisu poznati. ŽUTILOV: Sramota od našeg magistrata što nisu dosad publicirati. SMRDIĆ: Pa zašto i ne publiciraju? ŽUTILOV: Jer su sami konzervativci po službama.

GAVRILOVIĆ: Ja mislim da neće. A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao. To je plod slobode. Da i nisu ni uvodili, te bi bolje bilo. Ali ko će protiv ludosti!

ŠERBULIĆ: Zacelo. GAVRILOVIĆ: Pa zašto ste nji onako falili, a naš narod kudili? ŠERBULIĆ: To je drugo, još nisu prešli Servijanci. GAVRILOVIĆ: Više je Nađ uvažavao naš narod nego vi kao Srblji. LEPRŠIĆ: Dabogme, zašto se boji.

Virginiju nisu hoteli saraniti, da se mrzost naroda protiv tirana ne ugasi, a to je cjelj madžarski kokarda. ZELENIĆKA: Priznajem da

ŽUTILOV: Treba ga zabeležiti. ŠERBULIĆ: Oni koji su išli da mole za Kuzmana Perkića treba da se popišu; zašto da nisu mađaroni, kako bi im Madžari molbu uvažili? ŽUTILOV: To se razumeva. SMRDIĆ: A Milić, što me nazvao rodoljupskom huljom.

Znate li da ne spavam više od sedam sâti? Ovaj ovo, onaj ono, aratos ti i službe! Eno, ni Čivuti jošt nisu proterani. SMRDIĆ: Što se Čivuta tiče, neka jošt malo postoji.

Vrag da nosi i vojvodinu i sve! SMRDIĆ: Ubio bog koji je prvi započeo! ŠERBULIĆ: Nesreće, kad nisu bili vredni da nisu ni ustali. LEPRŠIĆ (vraća se): Madžari su tri štacije daleko. Dakle, sutra ako stignu.

Vrag da nosi i vojvodinu i sve! SMRDIĆ: Ubio bog koji je prvi započeo! ŠERBULIĆ: Nesreće, kad nisu bili vredni da nisu ni ustali. LEPRŠIĆ (vraća se): Madžari su tri štacije daleko. Dakle, sutra ako stignu. SMRDIĆ: Brzo da se beži.

SMRDIĆ: Naši su kukavice; oćedu vojvodinu, oćedu ovo, oćedu ono, a kad tamo — mućak! Šta su i počinjali, kad nisu bili vredni izraditi.

SMRDIĆ: Nevino! dakle Madžari i Švabe su nevini? GAVRILOVIĆ: Kako koji. SMRDIĆ: Oni zar nisu pljačkali i zla činili? GAVRILOVIĆ: Jesu, ali naši nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat.

GAVRILOVIĆ: Kako koji. SMRDIĆ: Oni zar nisu pljačkali i zla činili? GAVRILOVIĆ: Jesu, ali naši nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat. ŠERBULIĆ: Neka pamte kad je bila srpska vojvodina!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Hrvatska književnost, kao i lokalne književnosti srpskohrvatskoga jezika (dubrovačka, bosanska, slavonska), ovde nisu dodiravane.

Što se tiče ilustracija, ovde su unete gotovo sve do kojih se moglo doći. Od pojedinih naših starijih pisaca nisu se mogle naći nikakve slike; od nekojih najnovijih pisaca nisu unete slike zato što ih oni sami nisu hteli dati, ili

Od pojedinih naših starijih pisaca nisu se mogle naći nikakve slike; od nekojih najnovijih pisaca nisu unete slike zato što ih oni sami nisu hteli dati, ili ih nisu dali na vreme.

starijih pisaca nisu se mogle naći nikakve slike; od nekojih najnovijih pisaca nisu unete slike zato što ih oni sami nisu hteli dati, ili ih nisu dali na vreme.

mogle naći nikakve slike; od nekojih najnovijih pisaca nisu unete slike zato što ih oni sami nisu hteli dati, ili ih nisu dali na vreme. 3avršujući ovaj predgovor, ja smatram za dužnost da zahvalim Odboru 3adužbine I. M.

Kao i srednjovekovna književnost, tako i lokalne književnosti od XV do XIX veka nisu imale nikakva uticaja na stvaranje nove srpske književnosti.

Ali verske prepone bile su tako velike, strah od svega što je »šokačko« tako silan da pravoslavni Srbi nisu hteli ni da čuju za te knjige katoličkoga duha, iako ćirilicom pisane.

od lokalnih književnosti naših novoga vremena, ni dalmatinska, ni bosanska, ni slavonska, kao ni stara srednjovekovna, nisu stvarno uticale na stvaranje i razvitak književnosti kod novodoseljenih Srba u južnoj Ugarskoj u XVIII veku.

U to vreme, Srbija, gotovo pusta, bila je samo beogradski pašaluk, u kome dve austrijske okupacije nisu izmenile žalosno stanje stvari; malena Crna Gora borila se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak; u Bosni i

Turci, koji su ponovo postali gospodari Stare Srbije i Srbije, nisu praštali nevernoj raji koja se pobunila protivu njih. Za Srbe su došli dani iskušenja i stradanja, i jedan zapis iz 1690.

carske kuće; Mađari, oslanjajući se na svoje istorijsko državno pravo, tvrdili su da su zemlje ugarske krunovine, i nisu hteli da priznaju Srbima nikakve privilegije koje bi se kosile sa ugarskim zemaljskim zakonima.

Prirodno je da se u takvim teškim prilikama Srbi nisu dobro osećali u svojoj novoj domovini. Mesto željena skloništa naišli su na nova gonjenja i stradanja, i gorko osećanje

Milićević, Vuk - Bespuće

drugi, sa velikim šeširima, iskrivljenih krila, u prljavim, širokim, iskrpljenim pantalonama i teškim cipelama u kojima nisu znali da idu i koje su lupale.

I onda otac, vazda da izbjegne da dijete ne bude više svjedok njihovih svađa koje su bile oštre, i u kojima se nisu štedile riječi, dao ju je u samostan gdje se osjećala bolje nego kod kuće: u toj mirnoj, starinskoj, krupnoj visokoj

Sremac, Stevan - PROZA

Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci. U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta hoće da kaže, a Rista puškar se tako izveštio u pisanju nadgrobnih slova da je Jovu malo ko i tražio.

Posle ove svoje štampane izjave poslao je Jova i nekoliko dopisa. Ovi, istina, nisu bili štampani, ali njemu je dosta bilo i to kad je među »Odgovorima uredništva« našao nešto i na svoju adresu.

za koji su nam, kako je Jova čitao u nikim novinama, sami Englezi davali pet lađa i deset šlepova, ali naši nisu hteli ni da čuju za to. »A Jenglezima merak na »Deligrad« zbog žestoke japije njegove!

« a ona: »J-al’ Jovu, a ja li crnu zemlju!« Toliko mu beše. »Sakaš li me, Petko? Sakam te, Petkano!« Ni on ni ona nisu imali ništa; on, veli, imao u džepu samo šeset para krajcara kad je isprosio. Al’ se, veli, sad ne kaje.

— Al’ nisu lepše od mojih! — reče Paja i ne osvrćući se na uznemirenost gospoja Kaje. I sad opet njemu naspelo da se pohvali svojim

A kako je kod drugih, koji nisu ništa bolji od njega; kod njih svakoga dana kao kod njega na Božić! Dalo mu se na žao radi mnogoga čega; i ovoga danas i

A mora se priznati i to da seljaci nisu marili za tu knjigu. Kad je iz nje čitao, nije mogao da zainteresuje tako slušaoce kao kad im iz novina čita.

Tada bi mu obično padalo na pamet da ovo, nažalost, nisu Švajcarci, koji — kako pričaju — idu za volovima na oranju i čitaju novine.

Zatim je trebao da pređe na nauku hrišćansku, ali pošto je »Očenaš« jedina molitva u Jevanđelju, a dečica i onako nisu grešna, on je zameni jestastvenicom, i otpoče sa zoologijom: — E, deco, sad ćemo da se razgovaramo malo o onom što

A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza. — Tukli smo se. Pa jesu li se svi razišli ćopavi ka’ ti, blago meni? — Nisu!... Ja sam bio barjaktar! — A bio si Orloviću Pavle! Pa?... — Pa se oko barjaktara najviše tukli... — A, a.

Radičević, Branko - PESME

POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA 1. Odavna već su ošli kruti mrazi, Doline, brezi nisu više sedi, Po cveću noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje

“ III PESMA 1. Gore, pesmo lakokrila! Al' ne vod' me na nebesa, Niže pusti svoja krila, Nisu za me ta čudesa, Put je tamo studen, ladan, Mogâ bi se smrznut jadan. 2.

A i nebo to divotno Danaske je posirotno, Nema mesec da zasine, Da putnika želja mine — A zvezdice one krasne Nisu danas kô pre jasne, Nešto su mi potavnele, Kô da s' u jad neki dele, Slavuj poje žalostivo, Da ti puca srce živo.

Premda se ona baš prečesto prazni, Namirena to opet nisu srca. Taj diže ruku, a u ruci čaša, Napija svome dragom gospodaru, A onaj drugi, počem ovaj stane, Taj uzme čašu:

“ Već je stigô na obalicu Razastreo kabanicu: „Jošte nisu došli mraci Još su ovde dana zraci.“ Vadi od pojasa Vrulu meka glasa.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?

proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu tu pomagala ni sva trtljanja neumornog rođaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta.

Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je. Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije. Jedne godine i naša kuća dobi sat.

I ostalima u kući uvraćao je poneko, pa čak sam i ja imao svoje rođene goste koji, istina, obično nisu ni smjeli da zavire u kuću, nego su me zviždukanjem i raznim znacima zivkali da dođem vireći iza plota, svinjca, aborta

Za žene i njihovo zdravlje Petrak se nikad nije propitivao. Za njega one kao da nisu ni postojale ili su, u najbolju ruku, bile nešto na formu dosadnih, vječito prisutnih mačaka: motaju ti se oko nogu,

Šta ćeš, božja kazna, trpi i ćuti. Miholjdanski, slavski, gosti još se nisu ni razišli, još se po kući povlače ostaci pečenja i naš Žutija blaženo leškari kraj gomile kostiju, a starina Petrak

Svaki drugi — Jovo. Bilo ih je koji nisu znali ni kako im je prezime, ali da se zove Jovo, to već zna, smetenjak nijedan.

Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk, a njegovi pajdaši, opet, nisu ni pomišljali da mu zamjere što je drukčiji od ostalih. — Neka našeg Rada, nije on za te poslove.

Vid i Vida obično joj nikog nisu pokazivali osim zamršene gužve od hajduka, žandarma, volova i pečalnih seljaka, a baš te noći, uoči dolaska djeda i

Još su nekoliko puta kamarati zajedno odlazili kod Kečine Draginje, ali ni sami nisu bili načisto s tim koji od njih ide da zagleda i begeniše curu za sebe a koji je onaj sporedni, tek da se nađe kamaratu

tako sam bar ja davno zaključio u svojoj odlikaškoj gimnazijskoj glavi, smećući s uma da ni moji plavi slovenski preci nisu bili ništa manji razbojnici.

Mora da je iz familije kakvog velikog učkuraša kad samo na kavu misli? — Hej, moj dragi, pa zarti nisu kazali?— uozbilji se Miloš. — Ko će kazati? Nisam imao kad ni pitati, ne znam gdje mi je glava.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Svaki zuji kao košnica! Ajde, opipaj bilo askerima! Ljudi su sasvim ozlojeđeni, ne kriju šta misle! HUSO: Nisu to askeri, nego Hasanaga! (Askeri odlaze. Na scenu ulaze Hasanaga i Jusuf.

Zato te toliko i trpim. A sad čuj šta ti kažem: Sad neću da me razumeš! Sad oću da me slušaš! JUSUF: Nisu li te reči malo pretvrde? HASANAGA: Nisu koliko batina!

Sad oću da me slušaš! JUSUF: Nisu li te reči malo pretvrde? HASANAGA: Nisu koliko batina! A mislim da si dovoljno bistar da ti batinu ne treba dvaput pokazati!

Ko da se na mesečini sunčala... MUSA: Ama baš i nije toliko kvit! Čista posla? Međ njima nikad nisu čista posla, to ti ja kažem, a ti, ako hoćeš, proveri! I to sa Hasanaginicom kanda je neka politika!

Razbojništva, pljačke i paljevine, otimačina, silovanje, ubijanje, pobune, siromaština, nisu se skupljali porezi, na sve strane nekakvi elementi, putevi opasni, kreveti puni krvi, nesigurna granica, epidemije,

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— — — I to bi! Zaprosi je učitelj sa sela. Čovek mlad, samac, a gospodin, pa šta će bolje? Popa je dade, a Todu već nisu ni pitali. Takav je običaj.

Otac mi beše umro pošto upropasti goTovo sve imanje na razne poslove koji mu nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao više radi sveta, da se ne kaže: kako ništa ne „pečali“ već jede

No i on se nije usrećio. Oženili ga bogatom devojkom, iz znane kuće. Ali kao da ga i nisu oženili, jer on otada nikad da se skrasi kod kuće.

Šta ti nisu radili, samo da ga zamiluju sa ženom, ali ništa ne pomaže. Prskali ga nekom vodom, čini mi se od tatule, davali mu

Jer, vele, nisu oni nju dali za njega starog i njegovu kuću, već za Stojana... Tada ga dozva otac k sebi, ne znajući šta da čini. — Sedi!

A otac mu bio iz dobre kuće. Imao braću. Ali kad se zagledao u nju, braća mu, cela kuća, ne samo što mu nisu davali da nju uzme, nego se čak kao i podsmevali na tu njegovu ljubav s njom, sirotom, udovičkom kćeri.

A ovako sve su strepili, kao bojali se da se ne prebace, istroše, te osiromaše, izgube i ovo što su jedva stekli. Nisu se bojali za sebe što će osiromašiti. Oni su se već navikli.

“ I Mita bi, bez pogovora, odmah išao da to radi. Pa zajedno nisu s njim ni ručavali. Obično su ručavali otac mu i majka, ali većinom sâm otac, onda mati mu, a posle njih on, tobože da

Istina, najbolje i najskuplje, ali ne pitajući ga. Ali mu nisu davali mnogo ni da radi, jednako misleći da je on još mali, nejak, dete.

Čini mi se sô. I govorili smo o tebi. Čula da si bolan, pa pita da li ti se što jede. I ponude ti poslala. Zar ti nisu dali? — Ne! — željno odgovori Mita. — Kako da ne? — poče Ariton da se ljuti. — Marike!

umro, kao da je on sâm hteo da umre, ostavi ih, otide od njih, i to kao zato što mu nije bilo dobro kod njih, što ga oni nisu mnogo voleli, čuvali, pazili... uvređen time zato otišao od njih, umro, ostavio ih...

One su samo tada, kada nije sama, već kad joj mati dođe, dolazile k njoj. Inače ne. Ne što je nisu volele, već nisu mogle, nije bio red. Sama je. Muške glave nema u kući, a ona onako sama, udovica još mlada i lepa.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

A koji može više polzovati nego opšti celoga naroda jezik? | Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti, ako oni počnu na svoji jezici pisati; kako i nije propao.

i Osečana, i u Dalmaciji Sarajlija i Hercegovaca, kako gorećim srcem žele nauku svojoj deci; nigdi nisam bio gdi nisu me želili i ustavljali.

Kostić, Laza - PESME

— Il' to možda, nisu zvezde? To su, je li, one česte izniklice srca moga, rascvetanog, širokoga? A ti zraci nisu zraci, granoviti to su

— Il' to možda, nisu zvezde? To su, je li, one česte izniklice srca moga, rascvetanog, širokoga? A ti zraci nisu zraci, granoviti to su traci, što o njima mirno vise srca moga izniklice.

EJ, NESREĆO... E j, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha nego što si peska. Ta to nisu gore, to planine nisu što se tamo modre u golemom nizu; već masnice to su tvoga grešnog tela, bog je tebe šibô za

E j, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha nego što si peska. Ta to nisu gore, to planine nisu što se tamo modre u golemom nizu; već masnice to su tvoga grešnog tela, bog je tebe šibô za precrna dela.

Il' one slike zlaćanih buba zar nisu carski grbovi bili? — Na plodu rajskom tragovi gnjili gujina zuba. Pod zlatnim žigom careva grba svi su se sagli; al'

— Na plodu rajskom tragovi gnjili gujina zuba. Pod zlatnim žigom careva grba svi su se sagli; al' svi baš nisu: jednoga samo ne beše blizu, ne beše Srba.

Ama nisu javilici od podoba drevna doba, ne nude se duši mojoj mirisima bosiočkim iz davnine mučeničke: već mi disak zagušuju ju

gnjili, te sad ono pale, žare, čem su bili borci čili; da želucu nije smetnje, mač otpašu sa bedrine: — take slike nisu vredne budaline Savedrine. PROLOG ZA GORSKI VIJENAC Na Lovćen gledah u snu, s Cetinja, pun zazora, kâ negda, djetinja.

otvori vrata jednoj siroti!” dugo je tako kucala bula, dugo je nisu bratija čula, dok nije jedan iz dvora se vinô, bravu odvrnô, vrata odškrinô: „Pa koje dobro, lepa hrišćanko, il'

Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare! — Filišćanke nisu verne, al' neveru ljubim njinu, jer je vera u svojinu, u rođeno, u maternje.

Samson spava, ne čuje ga, al' ga čuje glava sveta, al' ga čuje gospod četa, al' ga čuje Jehova: Serafimi nisu sišli, al' delila što sad misli, To je miso njegova! „Na toliko moga žara zar se ništ ne odgovara?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

u umetnosti pravca, romantizma, da njegovi ljubitelji pored junaka deseterca i biser-grana lirskih narodnih pesama nisu videli ničeg vrednog u stvaralaštvu masa na čemu bi se valjalo duže i pažljivije zadržati.

I razumljivo. Naučni radnici u motivima srpskih narodnih pripovedaka ovoga izbora nisu našli osobitu originalnost; mnogi su im motivi već bili poznati iz srednjevekovne literature i kod drugih naroda.

Na ovom mestu valja nam učiniti jednu ogradu. Sve narodne priče, zapisane i prikupljene od Vuka do danas, nisu razume se istog kvaliteta, niti se sve mogu nazvati narodnim.

Posle Vuka, ova dva autora narodne pripovetke — kazivač i skupljač — nisu se uvek najsrećnije dopunjavali. Metod koji je Vuk primenjivao u skupljanju narodnih pripovedaka, uslovljavao je i Vukove

Pa onda sazove sve tice te ih zapita: — Jeste li kad koja videle taki i taki grad? Sve tice odgovore da nisu videle, „nego — vele — ima jedan stari orao, koji ne može da leti, pa je ostao u šumi: može biti da bi on znao kazati

sinu: — Kad si ti mene ovako obradovao i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u životu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se, zato sam ih zadržao, ali ih sad tebi poklanjam

STOJŠA I MLADEN Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih držao u potaji da nisu nikad napolje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo.

kad vide da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogli naći, car se razbole i od žalosti umre.

Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.

Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: — Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati. Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi.

Eto od dvanaest konja biraj koga hoćeš. A on reče babi: — Ta što ću birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi. Onda ga baba stane odvraćati: — Kako bi ti uzeo onog gubavog kod tako krasnih konja!

nije kod kuće u svojoj carevini, nego da je otišao kod cara Sunca da se s carem Suncem razgovori, da ga pita zašto nisu zimi dani tako dugi kano leti, i zašto su ladni, te mu ljudi u njegovoj carevini ne mogu jednako da rade, nego dangube.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SVETOZAR: Da šta će. Treba i oni nama da učine što po volji. MAKSIM: Ajde, ajde, trošite novce. SVETOZAR: Ta nisu ni tu iljade. MAKSIM: Ko ne čuva paru, neće umeti ni iljade sačuvati. SOFIJA: A već ti opet — svakoga da učiš.

Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam! SOFIJA: Balovi nisu ni izmišljeni za egave ljude, nego da se momci s devojkama upoznaju. Tako je u svetu, pa šta ćemo.

SOFIJA: Već u vas su mi sve beli. MAKSIM: Bar nisu iskvareni od belila. SOFIJA: Nego od duvana. Zaista, kad smrdite na Duvan, kad trpate burmut u nos, to je prijatno.

MAKSIM: Ali ti reče da si mi verna. SOFIJA: I to bi bila lepa vernost. MAKSIM: Sofija, tek što nisu došli iz policije da me vuku. SOFIJA: Ako si ukrao, nisi dobro učinio.

Stari su mislili po nekima spisateljma... MANOJLO: To su morali biti veliki glupaci. DOKTOR: Zašto? MANOJLO: Kad nisu umeli sami misliti, nego po drugima. DOKTOR: Ačeća oštroumija nemaju mesta kod čoveka željnog za nauke.

DOKTOR: Kažem ti da nije belilo nego crnilo. MANOJLO: Da nisu to Arapi? DOKTOR: I Arapi ovamo dođu. MANOJLO: Pa Arapi nisu nabojadisani; nego im je takva fela.

MANOJLO: Da nisu to Arapi? DOKTOR: I Arapi ovamo dođu. MANOJLO: Pa Arapi nisu nabojadisani; nego im je takva fela. DOKTOR: To se razumeva; no dosta, jer moram poglednuti šta je s razumom učinjeno.

PUTNIK (smeši se): Bogme, gospodine, to baš nisu prijateljske devojke, nego, ako oćete da im novo ime dajete, bolje i nazovite neprijateljske devojke.

ŠALjIVAC: Šta je, g doktor? DOKTOR: Kritike, protiv mene kritike! Ko su to? Dva đubra, čauši koji nisu vredni ni sluge biti pravome čaušu. ŠALjIVAC: A šta piše tu?

DOKTOR: Svi desetorica? MANOJLO: Svaki, kažu, oće da kupi za sebe, jer dosad nisu čitali. DOKTOR: Što dosad nisu čitali, trebalo bi i kazniti; no u ovo vreme, kad je kritika izišla, zaslužuju

DOKTOR: Svi desetorica? MANOJLO: Svaki, kažu, oće da kupi za sebe, jer dosad nisu čitali. DOKTOR: Što dosad nisu čitali, trebalo bi i kazniti; no u ovo vreme, kad je kritika izišla, zaslužuju pametnice; podaj im badava, neka se

PUTNIK (smešeći se); Pa i to vam je dobro kritika učinila. Dok ona nije izišla, nisu se ljudi toliko grabili. MANOJLO: Sačuvaj, bože!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Šta ćemo za ručak? PELA: Kako vi uredite, ja ću biti zadovoljna; ti znaš, ja mlogo ne zakeram. PERSIDA: (Nisu joj mogli svi kuvari ugoditi).

TRIFIĆ: Pređe joj nisu mogli troje ugoditi. STEVAN: Ni svi služitelji. TRIFIĆ: Zašto vi meni niste javili kad je polazila?

SULTANA: Da vas đavo obojicu odnese. (Pođe na vrata.) SRETA (opali je, pak je potom za ruku uvati): Oho, tamo nisu čizme. SULTANA: Jao moja leđa... More! SRETA: Pelo! SULTANA: Šta ćeš sa mnom? SRETA: Da očistiš čizme.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Gospode! Znate li one sisteme: „Žena me ne razume! Ne slažemo se seksualno. Ostavio bih je istog časa da deca nisu u pitanju, ali jadna deca, šta su ona kriva, zar ne? Ne možeš zamisliti kako mi je?

Znam jednu damu za koju kažu da je u najboljim godinama, što za ženu njenih godina i nisu nikakve godine! Uspeva li išta tako dobro kao uspeh? — zapanji me ono žgepče iz mutnog ogledala.

Nešto mazne jedan, nešto drugi, a nešto ostane fifti-fifti. I to — ko deli? Tri starca koji nisu uspeli da srede ni sopstvene familije, a kamoli nešto drugo!

stadijum kapitalizma“, i kako se umalo nije udavila u gas-maski na Protivhemijskoj zaštiti (Pe-ha-zeu), jer joj nisu objasnili kako se otvara dovod vazduha, a ona mislila da tako treba, i kako je pisala pismo predsedniku vlade protiv

stadijum kapitalizma“, i kako se umalo nije udavila u gas-maski na Protivhemijskoj zaštiti (Pe-ha-zeu), jer joj nisu objasnili kako se otvara dovod vazduha, a ona mislila da tako treba, i kako je pisala pismo predsedniku vlade protiv

Ne znam šta me je to obuzelo, ali tako sam iznenada poželela da skačem i da se ludiram. Cipeliške nikako nisu htele da se drže asfalta, osetih se odjedanput lakom i šašavom — sve je bilo moguće, zašto da ne?

se brkati ljudi najpre vređaju i tuku, a zatim cmaču svojim masnim brkovima ravno u usta, oduševljeni što su živi i što nisu u ćorci ili u buli.

Takva smo mi, oću da kažem, zemlja. Male Beograđankice rastu, zaljubljuju se i udaju, a njihovi matori nisu u stanju da im pruže ništa više sem onog idiotskog servisa za rakiju od kristala, kupljenog na nekoj rasprodaji.

Pa sad, kako s tim stoje stvari: bila sam kao nešto zaljubljena jedno dva i po puta u životu, ali ti tipovi nisu bili baš preterano oduševljeni da se maze samnom, eto u čemu je stvar! Hoću da kažem, nisu me šljivili!

Hoću da kažem, nisu me šljivili! Jednog od njih, nekog košarkaša, pratila sam u stopu oko tri nedelje, otprilike. I kad god ga vidim, kao da

Umalo me nisu odveli otorinolaringologu. Da li je to normalno? Jedanput sam bila s njim u pozorištu. Znate li šta mi je kazao posle

“ (Mišelino 1973. u januaru.) Što se tiče njegovih slika koje je poređao uokolo, ni one ni kupci nisu bili bogzna šta.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Tamo gde žeton i karta potrebni nisu, u leden-hladu, a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

mu kažem da mu je krivo učinio; drugi pokazuje presudu, ja kažem da je stvar krivo presuđena; onaj pripoveda kako mu nisu dozvolili pismeno braniti se, ja primječavam da mu je krivo učinjeno.

BATIĆ: Kako je god vaša volja. MARKO: Tako, što pre, to bolje. Treba ovu pomodarku zabavljati poslom, dok joj nisu ti rumani sasvim mozak obrnuli. Batiću, sad sve znaš; ako ti je itno, možeš ići.

ALEKSA: Morate jošt znati da je njena zemlja vrlo mala, da joj prihodi nisu ni kao moji. Und kurz und gut: ja sam preduzeo sebi samo devojku uzeti, a ona je udovica.

ALEKSA: Zar vi o tom niste čuli? Tri meseca dana novine nisu ništa drugo pisale nego o tome. No, naravno, na španskom i francuskom jeziku.

JELICA: Mlogi ljubovnici po romanima nisu toliko za svadbu marili; no ja tu drugojačije osećam. ALEKSA: Jer blagorodnije čuvstvujete sladost ljubovi.

ALEKSA: Šta, pasoš? Kako vi smete mene sramotiti i pasoš iskati? Kad su baroni nosili pasoš sa sobom? Nisu li oni svuda fraj? JELICA: Tako je, tako je; to svi u Beču znadu. MITA: Kromje toga, gospodin baron putuje inkognito.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Onoga ko se na jelo duri, pečeni zeko po selu juri. Samo je Žarko mrštio čelo, pekla mu dušu potajna tuga, nisu ga vukli piće ni jelo, željan je bio dječaka-druga. Kod vrapca, kažu, to nije varka, traženi dječak čekaće Žarka.

A putem — tragova mnogo, ko da im pogodi broj, prošao načelnik Stevo, proveo moćan stroj. Daleko odmakli nisu, čuješ, još truba svira. Ah, to je, čik, pogodi! — Podmladak pionira!

Nikad kod mlina videli nisu praznika tako svetla, u slavu spasa od strašnog suda ispekȏ Triša petla. Mačak i Žuća uz dedu seli, pečenog petla

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Neobično je ljubazno od vas što ste došli, — kaže mu devojka. — Miguele vas mnogo voli. — Naročito, ničiji saveti nisu tako od koristi kao saveti iskrenog druga, — kaže krčmar.

To je kuknjava. Ona je moja zenica, moja mezimica. Ne osećam skoro da nisu moje. Odakle dolazite, gospodine? — Iz vaše postojbine.

i tako dok se prepiru prođe vreme za ručak ili treći pojedu sve, iako nisu gladni. — Sigurno, samo da objasnite i tu svoju ideju svetu svi morate naći pristalice i ove bi u stvari bile jedna

Ne, već da joj u lice pljunem; njoj koja je ubila tako krasnog derana!“ I onda me nisu pustili. A sve sam to učinio o svome trošku i radi onog prijateljstva što je imao za mene i naše selo.

— Radite uvek onako divne čipke? — Radila sam mnogo zimus. Jedna trgovina u Toledu mi uzima po ugledu. — Da vas nisu odale drugarice, pitao bih ih sâm malo docnije šta je sa vama. — Zaista! Da sam znala, odala bih se sama ranije.

— Zašto nije Pablo sa vama? — Pablo je uvek bio tu, ali otkako svi znaju da su se zaverili, a roditelji se još nisu dogovorili, nije običaj da više dolazi. — A kada se venčate, nećete ni vi više dolaziti, Sagrera, ovamo?

Ne bih ni vama da ste odavde, ili da ne znam da nećete nikome reći. — Zašto njegovi roditelji nisu vas zaprosili? — Bila sam dosta mlađa od njega. Imala sam sedamnaest godina.

Ja sâm nemam više koga da čujem, niti kome da odgovaram. Kao da nisu nikada nijedan ljudski glas unele u sebe, moje su uši sad ispunjene samo tamnim noćnim vazduhom i vlažnim isparenjima

Izlazim iz čamca, idem lagano uz obalu, u tome pravcu. Mislim: Kako ne potrče svi onamo! Svi prozori nisu zatvoreni, a ljudi, do kojih dopire taj glas, ne mogu da se ne probude. Vidim da su neki prozori uistinu osvetljeni.

— Karlos je ostao celo vreme ovde da bi bio uz ženu, jer je bila bolesna i čekala to, a sad je morao otići, a nisu izračunali dobro dan.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Pet stoleća već se bori Mračno ropstvo i sloboda; Al' već danas Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod oltara, Iskupljene braća divna, Koje goni sudba kivna; Vrla braća sa Miljacke, Sa Neretve i Vardara.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

A mene pred crkvom drže da smirujem božjake. Reč mi se zalud otkrila i zalud bdenja i znanja kad me nisu sa carskim pismom na putovanje poslali.

I oblake kad ljudski pokažu lik čakljama svlače i kopljima bodu. Traže moju glavu a nisu ni čuli moju reč. Kao guja bez otrova u glavi po gudurama ležim nemoćan da svoju kožu promenim.

Na ulazu me straža Varjaga jedva pustila, u Hagija Sofiji pričest mi nisu dali te sam žedan ulicama hodio (zato sad mnogo vino pijem) i tužan bejah: prosjacima nit imah šta da udelim niti

Mogu li skupiti reke rajske da optočim narod svoj oklopom vode večne? Zalud me carem zovu kad mi velike moći nisu date! Drveću bih zaveštao svoje mošti da se razlistaju i plodne postanu sudbinom stabala.

Drveću bih zaveštao svoje mošti da se razlistaju i plodne postanu sudbinom stabala. No čas ni brdo preobraženja nisu još stigli, kolo je mučenja u meni s obrtanjem počelo.

KĆI KNEŽEVA VEZE Što muževi nisu mogli da spasu zar ja da spasavam? Jadan li sam vojvoda pod nekrstov čador izgnana nemušta i sama!

Al ti novi mrtvaci nisu sanjivi: prskaju kuće vodoskokom rudim i dok ih stražari nose nekuda van grada, s krovova se cedi krvava sluz i kad

Više nisu imale šta da rade u zemaljskoj pustoši, a mi smo osećali da silazimo negde ispod nivoa zemlje, u vrškove trave podzemnih

uz gusle još kost promrzla seva i sve je naduveno od stare slave nedopevane nadule se glave i prsa i bešike što nisu dovoljno daleko stigle sad će da prsnu kad naslednik donese igle!

ovcu na ramena otac u sasvim maloj kući osvrće se u kožuhu gde je smok na putevima veliki promet oni koji prolaze nisu gladni sirot je onaj koji osta na svom mestu.

mru jedna za drugom kao stare munje gasila se lica lepa na postelji na livadi na tavanu i u cveću na početku šume nisu se više ni kopala groblja ona ostavlja kuću decu i ognjište i gazi po iverju dok se sledi neki već misle na momačko

Što nam to ranije nisu rekli da žene ništa ne može da zameni ni lahori ni jezera ni srne svaki muž sad ima astmu i evnusi čak ojađeni

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Zato, brate, ti ne bi mogao da upravljaš imanjem što ne ispuštaš karte iz ruku, pa ti nisu slobodne ruke da možeš upravljati imanjem. TRIFUN: Ni jednu tvoju paru nisam prokockao, Agatone.

SIMKA: I pevala si. SARKA (krsti se). Neka je daleko od nas, al' biće da su to neki duhovi. AGATON: Nisu to duhovi, Sarka, nego budilnik. SARKA: Ju, kakav budilnik? AGATON: Pa taj što sediš na njemu.

ADVOKAT: Zar je naći stan tako teška briga? DANICA: Ne to, ali...Tetkini prihodi, jedna skromna penzija, nisu toliki da mogu pokrivati i kiriju i održavanje kuće. Morala bih se i ja postarati da štogod privredim.

Zar nije bolje bilo da se ja izvučem iz stečaja? Crkva i prosveta nisu pod stečajem. GINA: Pa jest, prijatelj-Tanasije, al' opet, što kažu: bolje crkvi i prosveti nego jednoj nezakonitoj

SARKA: Pa zar su sad zakonita, pobogu, brate? AGATON: Nisu, al' se sad nekako drukče smatraju. Bio kod mene jedan mlad pisar, tek svršio školu, pa našlo se za plotom jedno

MIĆA: O, draga rođako, hteo bih... upravo u neprilici sam da li da vam izjavim sažaljenje ili... DANICA: Uzdržite se; nisu mi potrebne nikakve izjave. MIĆA: Da, najbolje je preći preko toga. Život je odista tako čudan, tako pun iznenađenja.

AGATON: Ostavi ti to meni. Znaš me valjda; ništa ja do danas nisam pokvario. Pokvario sam, to jest, izbore kad nisu bili po volji vladi; pokvario sam po koju državnu licitaciju kad nije bila po volji meni; ali to je drugo; to je

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Moguće, moguće... Ali psi nisu lajali, a planina je jezovito ćutala. A zvono se i dalje jogunasto klatilo, i ja otvorih oči. Zvoni... zvoni...

Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli... Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali.

Radilo se celoga dana. A sunce pripeklo, pa jara treperi dva metra od zemlje... Zauzeti poslom, ljudi nisu ni imali vremena da misle na rat.

Ljudi su se umorno protezali, naročito vozari, koji dugo nisu jahali. — Hajde, hajde, šta se vučete kao mrcine — žurio je vojnike podnarednik Živojin.

Oblio je znoj i ljude i konje. Tek tada komandir dade voljno. Ali vozari nisu ravnomerno šljapnuli konje po vratu, te opet pade komanda: „mirno“, zatim „voljno“, opet „mirno“, i naposletku „voljno“.

Komandir je bledeo, crveneo, znojio se, škrgutao zubima i besno kolutao očima na vojnike koji nisu obratili pažnju na svoju spremu. A bilo je mnogo zameraka... Kaiš na opremi prevrnut.

— Je l to peta? — pitali su seljaci iz mraka, čekajući da se poslednji put pozdrave sa svojima. Iako nisu mogli razgovarati, išli su tako pored baterije, saplitali se o kamenje na putu, ili se držali za ogradu prednjaka,

kroz selo narod je iznosio vodu, voće, davao je hleb, što je sve posluga rado prihvatala i delila sa vozarima, koji nisu mogli sjahati. Motrilo se strogo da vojnici ne zalaze u kuće. A bilo je i takvih.

A bilo je i takvih. Obično su tad krišom delili šta je ko mogao na brzinu da dohvati. Takvi postupci se nisu smatrali kao greh, a mnogi su se i ponosili okretnošću svojom. A ni sam narod ih nije osuđivao. Rat je...

Bleda lica, potamnelih očiju, gledali su oni bolno nekud daleko, i, zauzeti svojim mukama, nisu nas ni opažali. Vojnici su ih posmatrali sa puno saučešća...

— Pazi, pazi — govori nervozno komandir — sakupljaju se oko onoga, pa će im đavo biti kriv. — Nisu već dva dana ništa jeli — dodade potporučnik Aleksandar. — More, zar im je stalo do jela sada!

Mesto me nije držalo. Od uzbuđenja drhtale mi ruke. Ali komandir i Aleksandar nisu, srećom, ni obraćali pažnju na mene. Najednom pretrnuh... Pucanj... drugi, više njih. Dah mi stade.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

dosad se upisivalo svake godine samo po desetinu novih đaka, pa se nisu ni uzimala deca iz inokosnih kuća, a sad nam treba novih pedeset. Evo učiteljice, vidim, pa ona traži đake...

— Divljaci. Kao da nisu dosad videli čoveka. Ali šta je ovo te niko ne dovodi decu od svoje volje ? — Naučeni su. Do sad su učitelji upisivali

»Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«.

pa n sam da se poučiš čemu. A ni mi vam nismo baš tako velike škole učili. — Za vaš posao i nisu potrebna velika znanja. Tu je važna praktika... — Jest, dobro ste rekli. Praktika, sveta praktika!

Ljubica i Gojko produžiše put ćuteći. Beše im nezgodno nastavljati dosadašnji razgovor, a o drugom čemu nisu hteli govoriti. Siđoše u rečicu, pored koje se zelene podotavljene livade.

se na rad, nadničenje, a oni po ceo dan oko vode, oko Morave hraniteljke, jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao dobra mati, prala ih, čistila, a blago sunce povijalo ih i sušilo svoj zracima...

Pre nedelju dana doneo im je sam pisar oboma platu, dok drugi učitelji još nisu ni mislili o tome. Gojko čak uze i nešto para unapred, pa odmah ode do Beograda, odenu se lepo i vrati se istoga dana,

Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci.

— Zar još pitaš ?... U crkvu... venčanje... — Kako ću ? Nemam venčane haljine. — Koješta! Još te nisu ostavile beogradske predrasude... Ti si obrazovana učiteljica! — Dobro, čekaj da se obučem...

Pod njima samo meko seno, pokriveno šarenicom, pa ipak beše tako slatko tu zaspati! Nisu imali ni svoje kuće. Prvo sećanje iz života joj jeste seoba.

Valjda nećeš gledati ravnodušno tolika čuda u školi i zvati se upravitelj. Nisu te hteli čuti... stradao si za svetu stvar... Pa lepo, seti se Husa i drugih. A mi ćemo već nemu...

reče pisar malo tišim glasom. One letošnje opravke i nabavke, to ti je sav izdatak. Ovi dvoje nisu primili kvartirine ni pare. Kmet obori glavu neraspoloženo, kao krivac kad se uhvati na delu.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Svi u kolu veselo, veselo! Hajd’ u kolo koledo, koledo! 20. Božić zove s one strane: “Prevezite me. Ako nisu ljudi doma, ono su žene.

“ “Nije zora, već je mesec; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Krave riču oko kuće; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu krave, već su ale; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Turci viču na džamiji; Puštaj me, dušo, da idem!

“ “Nisu krave, već su ale; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Turci viču na džamiji; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!

161. Oj devojko, ne namiguj na me — Jošte nisu tvoje oči za me. Kada budu tvoje oči za me, Onda nećeš ni gledati na me. 162.

183. Pogledaj, momo, pogledaj, Na onu goru visoku, Štono su magle po njojzi: To nisu magle od Boga, Veće su magle od mene, Sve moji jadi za tobom. 184.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Nikad! Ni po cenu života! TREĆA GRAĐANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila! JELISAVETA: Ko si ti da mi pretiš?

Stvarnost nije pozorište, nisu oblaci! JELISAVETA: Za njega bi i ovaj rat postojao samo ako bi se događao na pozornici!

a da znaš da zato moreš golokur da visiš na pijaci... Kaži, bi li puco? VASILIJE: Nisu to moja posla. Ja sam glumac.

(I ona se, zajedno sa Vasilijem, vraća u kuću) GINA: Kao da nisu u ratu, nego na izletu! BLAGOJE: Glumci su boemi, i umetnici, i svetski ljudi! I nisu oni krivi što ti to ne znaš!

BLAGOJE: Glumci su boemi, i umetnici, i svetski ljudi! I nisu oni krivi što ti to ne znaš! GINA: Ne treba meni neko veliko znanje da poznam ko je kurva, a ko lopuža!

A uzmite mu ašov, i pružite skiptar, pa ćete za tren oka od grobara dobiti kralja! SIMKA: Nisu meni potrebni ni kralj, ni grobar! JELISAVETA: Niste razumeli... Filip, na primer... kad ga vidite da jede...

SOFIJA: Šta je, šta gori? JELISAVETA: Znaš li gde su mačevi? SOFIJA: Otkud ja da znam? VASILIJE: Zar nisu u pletenom koferu? JELISAVETA: Tamo su perike! (Iz kuće izlazi Simka) VASILIJE (Sofiji): Pomozi joj da potraži!

SIMKA: Blagoje se ponovo propio, propašće!... (Sofiji) Pa zar vas nisu ošišali? JELISAVETA: Jesu, to joj je perika! SIMKA: Još vam je lepša nego prirodna kosa! SOFIJA: Baš vam hvala!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ljubičasti Šar zna koliko sam se stideo, jer, sa mnom, cvetno drvo, već umorno korača. Nikad me nisu svet, ni blud, slatko opijali, već ta zemlja koju se umaram da razgalim!

Nikad me nisu svet, ni blud, slatko opijali, već ta zemlja koju se umaram da razgalim! Ni svila, ni strast, me nisu tako uvijali, kao zagrljaj bolan tih mrtvih, telom palim.

U Serbii, zornjaču tražim. A biće: ateist nisu ni ovde zenice, kad sviće, i dah je žića manje, nego u tuđini, čist. U Bogu je vedro.

Te nade se odrekao, kao što će čitalac videti, već u epilogu Lirike Itake. Nisu sve pesnikove pesme iz vremena prvog svetskog rata štampane, a nisu ni sve štampane unete u Liriku Itake.

Nisu sve pesnikove pesme iz vremena prvog svetskog rata štampane, a nisu ni sve štampane unete u Liriku Itake. Međutim, pošto su se, u ono doba, slali rukopisi redakcijama, i štamparijama,

Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula. Sestre moga oca nisu bile srećne: jedna je umrla mlada, a druga je bila nesrećno udata, u Zagajce, za bogatog trgovca, Munćana.

Kad su je udali za mog oca, moj otac je bio toliko pun dugova, i toliko osiromašio, da nisu imali ni toliko novaca koliko je onda stajala jedna kolevka. Mati me je povijala u jednom koritu u kom je hleb mesila.

Takav sam ulazio u kuću tih raznih mladih devojaka, i u njihovo društvo, i one nisu ni sanjale koga imaju u društvu. Samo me je Romilda Morpurgo poznala, i u dominu. Živeo sam ja, na Rijeci, veselo.

Taj svet i ti igrači imali su vrlo jednostavnu politiku. Talijanaši na Rijeci nisu dozvoljavali na Rijeci hrvatsku zastavu i nisu hteli da je dozvole ni kad se igraju internacionalne utakmice, na

Talijanaši na Rijeci nisu dozvoljavali na Rijeci hrvatsku zastavu i nisu hteli da je dozvole ni kad se igraju internacionalne utakmice, na Kantridi.

Ljudi, koji su plovili oko pola sveta. A nikad dalje od sata hoda u zemlji ovde bili nisu. Čučeći na četvorougaonim sanducima za ribu, izgledaju kao ugljari, crni od dima petroleja, a ne kao neki heroji talasa

Upoznao sam i neke strane u seoskom Dekameronu. Devojke, koje su braća čuvala od svakog vetrića, i koje, do udadbe, nisu uzele u ruku ni kosu, ni ašov, ni vilu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Velike zmije uvijale se oko drveća ili se sunčale na kamenu i nisu mislile o zlu. Oko cveća su obletali leptiri sa velikim, kao duga sjajnim krilima i zujale pčele bez žaoka.

I tih belih ruža, koje su mirisale na pčelin vosak i med, na čistotu i nevinost, i nisu imale trnja, bilo je svuda po vrtu.

Dugo je Magdalena čuvala te ruže kao najveće blago, kao jedinu uspomenu na svoga Spasitelja. I, začudo, ruže nisu venule, behu žive i sveže kao uzbrane.

Ni ljudi ni moj krčag nisu krivi što sam ja gnevljiv i naprasit, nego je kriva moja pogana ćud od koje nisam mogao uteći, nego sam je sobom poneo

Stari je pastir sedeo na travi i zagledao se u mušice, pa je mislio: zašto je Bog i njih stvorio, kad nisu nikom od koristi.

— Doista — gunđao je — zašto je Bog stvorio tako sitna bića koja su samo od štete. Te mušice nisu ni za šta drugo nego da nam natrune i pokvare mleko, a nas, pastire, da uznemiruju, da nas peckaju i prkose nam.

Mi smo, istina, male i sićušne, ali baš zato smo kadre izvršiti dela za koja veliki nisu sposobni. Mi smo, smem reći, bivale i u Božjoj službi.

“ I sve bi zatim uzdahnule tio Što njima taku Bog lepotu ne da... Al od to doba zbog dobrote njine, Što nisu bile od zavisti slepe, Mirjam im dade draži i miline I dragoceni dar da budu lepe...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pred ministarstvom masa naoružanih momaka namrštena izraza, čisto zlovoljni što već dva-tri dana kako nisu tukli građane, kao što je to običaj u toj strogo ustavnoj zemlji.

Od mene je dosta i to. Drugi nisu ni toliko činili... A i umorila me politika. Šta će čovek da se lomi celog veka! Sad sam došao gospodinu ministru da

mislim o tom čudnom zakonu u toj još čudnijoj zemlji, ministar me gledaše s osmehom zadovoljstva što stranci ni izbliza nisu tako razumni, dosetljiva soja, kao narod u zemlji Stradiji, koji ume izmisliti nešto toliko pametno što bi u drugom

Ministar to kao da primeti, te će reći: — Vas kao da to čudi. Takvi i slični slučajevi nisu retki. Jednoj gospođi Skupština je uvažila molbu takve iste prirode.

„S polovinom ću plate služiti” , veli on meni. „Ne može da bude” , rekoh; „ja jesam ministar, ali ovo nisu moje pare, već narodne, krvavo stečene, i ja moram o svakom dinaru voditi ozbiljna računa.

To je, bar za danas, glavni njen zadatak. Neka upadaju neprijateljske čete, to nisu tako važne stvari; ali, glavno je da mi paradiramo po ulicama uz jeku truba; a već ako bi opasnosti po zemlju uveliko

Posmatrao sam akta. Jedan direktor, na primer, piše: „Nastavnici ove gimnazije već šest meseci nisu platu primili, i u takvu su materijalnu nevolju dovedeni da ni hleba nemaju.

U tim važnim pitanjima niko nije hteo popustiti i stvar, malopomalo, dođe dotle da jedan drugog nisu mogli gledati. Ministar, da bi svome protivniku što više napakostio, naredi da se čak ni u zoologiji u školama ne sme

Ko je naučio svoju ulogu bude pohvaljen, a oni što uloge nisu naučili ne smeju doći u skupštinsku sednicu. Zbog nepovoljnih prilika u zemlji narodno predstavništvo je moralo u prvim

Sirota nova vlada odmah je morala misliti, a tome zanatu ministri u Stradiji nisu vični. Iskreno da govorimo, nekoliko dana su se junački, ponosno držali; dok je trajalo i poslednje pare u državnoj

— Ni reči, on zna šta treba. Obaljujmo plot! Za tili časak puče plot kao da ga nije ni bilo. Prođoše. Nisu makli ni sto koraka, a vođa zapade u neki veliki trnjak, i zastade.

Na glavi sila od prevoja, obloga, tiftika. I ako bi baš i hteli prinositi nove žrtve, nisu mogli, jer na telu gotovo i ne beše mesta za nove rane i uboj.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— E jes', neće mačka ribe. Dede ti samo počni, pa da vidiš 'oće li. — Ta one baš i nisu s raskida, no, znaš, ne možemo da se pogodimo. Ova neće ovoga, ona onoga, pa muka....

, a svršavao se sa: »ovo je moj najponizniji odgovor«... Razume se da ni hitne depeše nisu smele biti bez »poniznog« javljanja, a Glavna Kontrola posle ima muke dok reši: kako da računa tu »poniznu« reč — u

Danas ćemo sigurno naići na njega. Pa pazite: za Despića dvesta, a za Madžara — sto!... Svi se zgledaše, jer nisu znali da je ucena povišena. Kapetan produži: — Ima li koji iz vojske? Pokazaše mu Đokića i Ljubišu.

Hajde već Atila i Genzerih — nisu ga tako bunili, ali onoj prvoj dvojici nije mogao da odredi narodnost: čas mu je Alarih Rimljanin a Stilihon — vođa

Kad učitelj završi četvrto čitanje, beše ih došlo još dvaestinu ljudi, koji nisu čuli iz početka. — Dede iznova, gospodin-učo, vere ti; nismo čuli ono napred, — viče nekoliko njih iz gomile.

Načinili su našeg kapetana crnjim od đavola. More šta ti mu nisu kazali!... A baš htedosmo svi da prsnemo u smej, kad onaj u novinama priča kako je došla ova hartija u kapetanovu

— Samo zbog državnih potreba, inače, razume se, nisu nužne. Nasmejah se i pođoh za njom u školu. Uđosmo u jedan razred.

To je bivalo svakad pad ga je ko dirnuo za njegova molitvanja, ili kad je ko pred njim ružio svetinju. Ljudi ga već nisu nikad ni ljutili, ali dečaci su probali, pa kad videše da to veoma vređa čiča Peru, okaniše se.

To je ono, što sam ja navalio kao lud: dođi, pa dođi! Trebaju mi deca za novu godinu.« »A ako slučajno nisu pošli ovim vozom? A depeša !...« I on se pipnu po džepu gde mu stojaše depeša, u ko joj žena javlja da dolazi večeras.

Živko mu pritrča, dohvati ga rukama za ramena i snažno zatrese. — Kakav voz!... Zar nisu poginuli ? Živi ?... Čuvar se otimaše, misleći da ima posla s nekim ludakom, ali kad spazi oficirsku kapu, umiri se.

A teta sve veselija i prema Kosi sve nemarnija... Upravo, tako se detetu čini. Jer od pre se nisu rastajali, nisu usta otvarali jedno bez drugog. Po ceo dan su zajedno. Sve nešto imaju da kažu jedno drugome. A sad! .

A teta sve veselija i prema Kosi sve nemarnija... Upravo, tako se detetu čini. Jer od pre se nisu rastajali, nisu usta otvarali jedno bez drugog. Po ceo dan su zajedno. Sve nešto imaju da kažu jedno drugome. A sad! ...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

eto, to. Samo razgovor i ništa više. Ocu čak nisam ni govorila. Šta imam da mu govorim prazne reči? DANICA: Nisu to prazne reči. PAVKA: Nego šta su? DANICA: Ja znam da nisu. PAVKA: Ti znaš? Kazao ti valjda?

Šta imam da mu govorim prazne reči? DANICA: Nisu to prazne reči. PAVKA: Nego šta su? DANICA: Ja znam da nisu. PAVKA: Ti znaš? Kazao ti valjda? Ama, ja sam kriva, niko drugi nije kriv nego ja. DANICA: Šta imaš ti da budeš kriva?

(Vadi jednu hartiju iz džepa.) Povadio sam, vidiš, iz akata sve krivice, i one koje su otišle već u akta i one koje nisu još ni došle do akta, sve, sve.

zar nije bolje da mu što drugo izmislimo nego da je preoteo tuđu ženu? SEKULIĆ: Ostavi ti to meni, molim te. Nisu ovo meni prvi izbori. JEVREM: Pa dobro, al' ako oni meni izmisle tako nešto pa štampaju plakate?

Pa dabome, ne može čovek za svašta da ima dara. (Šeta uzbuđeno i frkće.) DANICA: Šta ti je? JEVREM: Tek što nisu došli, razumeš li, tek što nisu došli! DANICA: Ko, zaboga? JEVREM: Ko? Deputacija! Znaš li ti šta je to deputacija?

(Šeta uzbuđeno i frkće.) DANICA: Šta ti je? JEVREM: Tek što nisu došli, razumeš li, tek što nisu došli! DANICA: Ko, zaboga? JEVREM: Ko? Deputacija! Znaš li ti šta je to deputacija?

JEVREM (prestravljen): Ko, brate? Govori ko? MLADEN: Eno ih ozgo, tek što nisu došli! JEVREM: Ama što urlaš, pobogu brate! Ko ide? (Ščepa ga i drmusa.) Govori, ko ide? MLADEN: Narod, deputacija.

(Gleda na prozor.) Ne vidi se, a i da se vidi, šta imam od toga, kad nemam ni reči napisane, a oni idu i tek što nisu došli. (Nasloni se na sto.) „Braćo!” (Naslanjajući se, napipa opet zvonce pa ga ščepa i baci na pod.

PAVKA (krsti se): Prava čuda, boga mi! Bog nek nam je na pomoći! SPIRA: Nisu to čuda, Pavka, nego to ti je narodni običaj. SPIRINICA: Ta kakav običaj, to je oduševljenje!

Ja pouzdano verujem da sam pobedio, ali — policija je počinila masu nepravilnosti, a u takvim prilikama iznenađenja nisu isključena. DANICA: I za taj slučaj ja imam plan. Kad sam se već upustila u borbu, ići ću do kraja.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— »Ama, čoveče«, izvinjavaju mu se oni, »dođi će i na to red, strpi se, nemoj da si tako prgav!« Ili mu kažu da nisu smeli, jer bi ih oglobili sa pet-šest hiljada dinara, ili bi čak neko iz redakcije zbog toga dopisa — koji je oštro i

Eh, o čemu vam on sve nije pisao i otkud mu, đavola, sve to padne na pamet! Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa ne mogu biti čitatelju ni poznati; mnogo je od toga otišlo u onaj strašni novinarski koš koji

uz direk, kad je onaj jurnuo na njega, i ostao je na bagremu sve dotle dok nisu prispeli seljaci i bika odveli. No iako je od bika pobegao, jer je bik jedan beslovesan skot, od gazda-Đorđa se nije

Međutim, seljaci nisu verovali ni ćir-Đorđu ni grčkim istorijama, jer take brkove mogao je samo naš Kraljević Marko da ima i već niko više na

A to baš nisu trebali da rade! Samo badava da greše dušu. Nisu trebali nikako da ga diraju. Jedno, što on nije, na primer, taj

A to baš nisu trebali da rade! Samo badava da greše dušu. Nisu trebali nikako da ga diraju. Jedno, što on nije, na primer, taj čovek, ženskaroš to jest; a drugo, što su ga samo

Umela je svud da se nađe. A razumevala se i u poslovima koji nisu strogo ženski bili. Lepo je nadgledala radnju gazda-Đorđevu.

Oni su lepo živeli i slagali se. Ona je imala uticaja na nj, iako još nisu bili venčani, nego su, kao što ono jedna stara naša pesma veli: »živeli supružeski al’ nevjenčano.

Otkad ga deljem, pa jedva nešto malo! Nego — nije ni čudo. Društvo je krivo. Ovi ljudi nisu ništa drugo ni radili nego samo spavali! — veli Sreta misleći tu naravno na politički dremež i mrtvilo.

— Aha! Ama, nisu mi oni onako po volji. A jesu l’ služili u vojsci? — Jesu, svi su rezervisti! — Neću ja te! To je sve Mićina sorta!

Ni oni seljaci i susedi, ni daj bože! Mrze se kao da nisu, bože me prosti, jedna vera. Jedan drugome ni boga ne nazivaju.

Neću o njima više da govorim. Reću ću još neku o stvarima koje su se svaki dan dešavale; o prepirkama koje nisu izlazile iz granica svojih, koje su od početka do kraja ostale samo prepirke.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ja, ja... Bilo je svega. — Deca su kriva. Nikad se ni na jednog od njih on nije ispizmio; Ono, jeste... deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio!

Svi su vikali: „Kakva je to vožnja! Da grdne propasti, da grdna zla!” A nisu znali, ni pomišljali Da je kondukter spasao život jednog velikog, žutog psa. A mogao je, s punim pravom...

VATROGASCI POSLE POŽARA Posmatrao sam vatrogasna kola Kad se, pokunjena, sa požara vraćaju: To nisu kola, to su kola bola, Klonula i bezvoljna ko dani kad kraćaju. A kako su maločas zavijale sirene!

Prošle noći, strašan se topot Čuo čak do u Sopot. Neki svu noć nisu spavali. „Ko to odjaha ka Avali?” Svi su mislili Dugo i živo, Pa pošto ništa nisu smislili, Otišli su da piju

Neki svu noć nisu spavali. „Ko to odjaha ka Avali?” Svi su mislili Dugo i živo, Pa pošto ništa nisu smislili, Otišli su da piju pivo.

” „Izdajniče, naseo si tuđinskoj propagandi, Pa zamišljaš da si Lav Tolstoj ili Gandi!” „Ne, tu nisu umešani ni London ni Tokio, Ovo sam ja sâm u besanim noćima otkrio, Vrteć se u postelji, tapkajuć kroz odaje, I

” Finijih ženskih odela? Svašta li u glavi nastane! To nisu odela, nego haljine, i ne fine, nego tanane... Među dvema istovremenim radnjama: a-ja-ja-ja!

— Grmi Todor, koji voli uglednike da kalpi: Nije geografska imena, nego nazivi, i nisu Alpe, nego Alpi. Pa i umoran, kada ga, pred zoru, san obrva Šapće, usnivajući: Nije grupa, već skupina ostrva!

A Rudnap, kad se čita odostrag, postaje brkati pandur ... Ko da se suprotstavi vremenu kad se ludo zahukti? Njemu nisu po volji proizvodi, nego produkti.

Njegove ogromne školjke ušne Hvataju svaki šum koji šušne Između Tibestija, Aira i Kaira! To nisu uši, nego to su Dve zvukolovke, dva tanjira, I dve antene u Kosmosu...

U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako su spavali; Na neki veliki internat podsećao je depo; Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali; U dvorištu su šumele grane ko nebo, beskrajno, lepo.

Ali gde su, gde su oni vetrovi, Što su nekad, u oktobru, duvali Oko gumna, i po suvoj uvali? Nisu, valjda, zauvek zaćutali? Daleko su, daleko su sneseni U doline neke druge jeseni.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Oni koji nisu verovali u takva objašnjenja, stvarali su najraznovrsnije i najčudnovatije pretpostavke o tome kako jegulja dolazi na

Njegova slaba tonaža i oskudica mesta nisu dopuštali instalacije potrebne za ono što se nameravalo, i on je, pošto je iskorišćen od 1903 do 1911 godine, morao

pr. to da one čuju kad se na obali govori, jer za to imaju dugačke uši. Međutim, te uši nisu ništa drugo do bočna peraja koja se jako razviju i izrastu u vreme kad jegulja polno sazri i krene na putovanje u morske

Premorenost i iznurenost nisu mu dopustili da te larve prati, kao što je to uradio sa evropskim i američkim larvama jegulja.

j. da nisu ni mužjaci ni ženke, a šta će od toga dvoga postati, zavisiće od životnih prilika u kojima se budu snašle.

su tu životinjicu smatrali za mladunce jedne naročite vrste riba, i ne sluteći da su to mladunci jegulje na koju pri tom nisu ni pomišljali.

žutu jegulju Staklaste, zmijolike životinjice, koje su tako doprle do slatkih voda u kojima će od tada prebivati, još nisu prave jegulje.

Oni su smatrani kao jedan od glavnih uzroka što se močvari kod Struge (Struško Blato) nisu mogli isušiti, pošto su usporavali tok vode što protiče Drimom.

godine u jezeru Kauma u Švajcarskoj, bile su još očuvale svoju negdašnju svadbenu odeću, sa kojom nisu mogle naći priliku da izađu iz jezera i pođu na svoje završno prekookeansko putovanje.

ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih, zelenkastih i plavičastih zvezda razne veličine, ali koje nisu nepokretne kao one na nebeskom svodu, već se lagano kreću u svima pravcima.

Neki od njih nalaze svoju hranu i u organskim materijama koje se nalaze u mulju na dnu mora. Ti živi stvorovi nisu onako raznovrsni kao oni što žive u manjim dubinama, pošto je samo jedan dosta ograničen broj vrsta prilagođen

Za hvatanje sićušnih i krupnih morskih organizama po morskom dnu i u željenim dubinama upotrebljuju se sprave koje nisu ništa drugo do običan ribarski alat prilagođen cilju i prilikama sa kojima se ima posla.

Rakić, Milan - PESME

NA JEDNOM PRIMERKU ''CYRANO DE BERGERAC'' Da, svi Gaskonjci nisu iz Gáskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, — Puna je zemlja gaskonjskih kadeta.

Jer Bog je tako hteo da nas stvori U doba kad se monotono živi, Kad dani nisu ni bolji ni gori, A ljudi mlaki, jednostavni, sivi... U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama!

Oh nije život rđav što je beda, I nevolja, i muka duhu, niti Što nam sudbina večno zapoveda A prohtevi nam nikad nisu siti, No zaborav je, Gospo, sav i svuda, Zaborav svirep, neumitan, zao.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I zaista, čim bi on došao s puta, odmah bi se cela rodbina sticala: žene, tetke, | strine. Muževi kao da nisu smeli prvoga dana preda nj, a znali su da će on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poručiti im i narediti.

I sve, i sestre i mati, utrkivale se koja će što više da mu ugodi. Što god bi uradio, učinio, za njih je bilo sveto. Nisu mogle zamisliti da bi on mogao, ili što bi i učinio, da je to nešto ružno i nevaljalo.

I tamo, zatvoreni, u društvu čuvenih Grka, Cincara i prvih begova, Turaka, koje zbog vere nisu mogli primati kod kuće, pravili čitav lom.

Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu;

Čakšire, istina, i njihne su bile široke, čohane koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugačke, još manje široke i ispunjene gajtanima, već uske, kratke, da bi im se što više videle bele čarape.

Brojanice, koje su nosili, nisu bile kao ostale, čak ni kao hadžijske, sa krstom, već sitne, crne, skupocene, da bi se, ma koliko bile dugačke, ipak

isti izraz lica večito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim, potkresivanim brkovima, koji im nikada nisu prelazili iza krajeva usta.

kući, toliko bogatoj, otišao, pored Soluna, čak u Carigrad, da što više putuje i uči taj njen deda i baba tada nikako nisu bili kod kuće.

Istina, tada već nisu, i to zbog oskudice u novcu, trajala dugo ta njegova putovanja, ali ipak su bila česta. A najviše su padala u ona doba

nije već, a ono sigurno doći, kao što je znala da im još odavna, i pre oslobođenja, imanje a naročito čivluci i vodenice nisu kao što treba.

I na svakoj službi u crkvi i na svakom veselu, igri, uvek ih je bilo. Čak nisu izostajale ni sa sabora po obližnjim selima i crkvama.

A cele šalvare izgledale su joj kao da nisu njene, jer, zbog toga što su bile krute i nove, činile joj se šire i kao da se ona iz njih više vidi, kao da je gola.

Pandurović, Sima - PESME

daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. U cveću smo išli Slaveći strasno osećanja ta Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.

i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi? Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo! — O vidi veličanstvo pólja, Tragično društvo kroz koja me vodi: Ogroman vidik, neslućena dólja.

mrtvo lišće leći Na postelju vlažnu, gde se tužno truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se nikad nisu čuli; A jadi će biti suroviji, veći Za svakog što sanja, što živi i huli.

A naša dva sina, dva čestita krila Poleta i nada u buri i lomu Nisu dali maha porazu ni slomu, I bili su ponos našem skromnom domu.

Da imala nisam vazda budno oko, Da mi glava, srce nisu bili hladni, Davno bi me — mali i krvavi plen — Zaboravili svi zverovi gladni. A ovako, moćna biće mi i sên.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Takvi su: ako je skupo, ono i ne valja; i go i bos i opet mu hladno; ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale sve su tuđe; iz njegove ruke i šećer je sladak, možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe

Dijaloške poslovice nisu retka pojava (— Što čine deca? — Što vide od oca?; Pošto bi se Marko poturčio? — Za inat; Ko ti je izvadio oko? — Brat.

Po takvoj svojoj prirodi i osobenom književnom karakteru pitalice nisu i bez misaone kakvoće i veće etičke vrednosti.

Od toga nisu bila izuzeta ni sveštena lica, na čijim se rukopisnim trebnicima sa pobožnim molitvama nalaze kraj letopisnih zapisa o

Često se i u njima sreću opšta mesta, naročito stereotipna poređenja koja nisu i bez poetske kakvoće. Sam način njihova izlaganja, obično kroz gradaciju, kao i samo njihovo misteriozno kazivanje, uz

rugalice, zaricalice i razbrajalice; a osim toga postoje i stihovana kazivanja sa dužim govornim tvorevinama koje nisu samo deci namenjene, kao što su to: pesme o životinjama, ređalice, lagarije, i naročito rugalice.

Takva ostvarenja nisu samo govorna; u stvari to su kombinacije igre i glume sa govorom, i to na taj način što govorne tvorevine prozno

). I ovakvi dramski tekstovi, i kada nisu imali glumačku namenu („Dva kuma“, „Pod prozorom drage“ itd.); kao i oni koji se samo javljaju u izvođačkoj

Ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale eve su tuđe. Pokazuje dokle je snijeg lani bio (reče se u šali kad žensko, idući po rosi ili po blatu,

— Slađe je darovano no kupovano. — Spram potke snuj osnovu. — Srebrni krst i Turci vjeruju. — Starost i mladost nisu u svojti. — Star se vo ne uči orati. — Tko je boga izmolio, i more izlovio? — Trag po tragu ide a krv po žilama.

Dosta sam vam dao srebra i zlata, šta hoćete više od mene?“ Ovo je bio Srebrni car, čiji i jeste majdan, ali ljudi nisu to znali. Oknari, videći tako skupocenu stvar, a ne znajući ko je ona i šta je, navale opet da je iznesu napolje.

A Koviljka se ustavi pod planinom Gučevom; tu ugleda jedan mali izvor, i napije se vode iz njega. Seljaci nisu hteli nikad da piju vode sa ovog izvora, jer su govorili: „Nečista je, udara na sumpor“, pa videvši da Koviljka pije sa

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.

” Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: „Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati.” Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi.

Eto od dvanaest konja biraj kojega hoćeš.” A on reče babi: „Ta šta ću birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi.” Onda ga baba stane odvraćati: „Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!

5. STOJŠA I MLADEN. Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih držao u potaji da nisu nikad na polje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo.

kad vidi da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogle naći, car se razboli i od žalosti umre.

” vukli su s njega i haljine, ali se njega nisu smeli taknuti, a on se jednako Bogu molio, i Bog ga sačuva zdrava i onu noć.

Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: „Šta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?

14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu.

” Anđeo im odgovori: „Ništa za to, ja sam zadovoljan onim Što ima.” Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.

Ona se stane čuditi što im je, kad tamo, a to pomija ni kapi, a oko valova zemlja suha, nisu istekle! | Sutradan u veče opet tako, i tako za sedam večeri.

Deca pristanu na to i pođu s | Čivutima, i Čivuti ih odvedu svojoj kući. Oni kod kuće nisu nikoga imali do samo jednu mater, pa kad dođu kući, muško dete zatvore da se goji a devojku ostave da im mater sluša.

“ Pa onda sazove sve tice te ih zapita: „Jeste li kad koja videle taki i taki grad?“ Sve tice odgovore, da nisu videle, „nego“ vele „ima jedan stari orao, koji ne može da leti, pa je ostao u šumi: može biti da bi on znao kazati za

Sveti Sava - SABRANA DELA

Po ovome razumevamo da volimo čeda Božija: kada Boga volimo i zapovesti njegove čuvamo. Jer zapovesti njegove nisu teške, jer svak ko se rađa od Boga, pobeđuje sav svet. I ovo je pobeda koja pobeđuje sav svet:“ (I Jn.

(ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta ništa nisu prema onima, jer od njih, kaže, dršće i sam sotona. (Jak. 2, 19) A znaj, ljubimče, da stradalnicima pripada čast i

zapoveda moja smernost da ne budu protivni zbog razne gordosti, jer se kaže: „Teško onima koji se odriču i koji nisu smerni, jer će ih Gospod gnevom svojim smiriti.

da na svakoj liturgiji spominju u pomenicima one koji su upisani, kako sami ne bi nosili greh njihov zato što ih nisu spominjali i izostavljali. A rečeno je i o ovom podobno. GLAVA 37 O postrižnicima Reč je i o postrižnicima.

A bratija naša bolesna, da se, uzdajući se u ovo, ne raspuste tražeći suvišno nešto što nikada nisu ni čuli, ni videli ni okusili, nego neka se uzdrže i smerni budu, zadovoljni onim samo čemu je vreme i što je moguće

2, 9) I zatim reče: „Nije slava ovoga sveta podobna slavi budućeg veka.“ (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta nisu ništa prema onim, jer od njih strepi, reče, i sam satana. (Jak.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Sa sve piljarima, domaćicama i tezgama! IKONIJA: Nisu to više pijace kao nekad! Sve to sad prskano hemikalijama, nazor sazrelo, nazor obrano!

Sve to sad prskano hemikalijama, nazor sazrelo, nazor obrano! Ni kupus, ni krompir, ni jaja, ni cvekla, nisu ti više prirodnog porekla! ANĐELKO: Da mi je da prepešačim sve od Zemuna do Karaburme!

(Beže opet iza kanti za đubre. Pojavljuje se Prosjak.) PROSJAK: Gde li ću samo noćas da se zavučem? Da nisu sklonili onu predikaonicu, mogo bi u njoj da prespavam... Ne znam šta je to s ovim narodom!

To je obična čaršinska dezinformacija! E, brajko moj! Gde bi mi danas bili da nam nisu smetali takvi u razvoju! STAVRA: Na mitingu si mu juče aminovo! MILE: Ja aminovo?

A ni buranija nije bila pritkara, nego čučavica. I dinje cerovače nisu bile tad, nego kasnije, pa ja to posle pomešo.

Evo ovako: prvo ću da priznam pogreške, samokritički! A i neke veze su tu, valjda se nisu sve isprekidale! Je l tako? Pa da se polako reaktiviram! Male dužnosti, pa onda malo veće!

Svrši se rat, i tamo dodele jednog, iz nove vojske, zaćore se na prvi pogled! I tako mama ostane pre venčanja. Nisu znali da paze, a nije ni bilo ovih današnjih srestava. I taman da se venčaju... ma šta ja tu uopšte i pričam!

Crna moja Gospava, crna Gospava! Ajde, poslužte se! Da se bar s Anđelkom čestito oprostimo... Dok nisu i troglavi počeli da nailaze...

Preki vojni sud, ražalovanje, skidanje epoleta, i streljanje po kratkom postupku! (Tišina) TANASKO: Nisu nam otpevali čak ni „Gospodi, upokoj...” MANOJLO: Jesi ti svestan šta si učinio?

Stanković, Borisav - JOVČA

SAUGA (odlazi levo). MARIJA (gleda oko sebe da li je sve u redu. Kada vidi da ispred njegove sobe do praga još nisu donesene očišćene cipele i nisu spremljeni legen, ibrik i peškir za umivanje, sva preplašena okreće se i, nad

Kada vidi da ispred njegove sobe do praga još nisu donesene očišćene cipele i nisu spremljeni legen, ibrik i peškir za umivanje, sva preplašena okreće se i, nad stepenicama, viče prigušenim glasom):

Ali, ovako, nu mi ti rodi, njena mati postade, i veza mi ruke... MARIJA Ne kažem ništa. Samo nije lepo. Ako meni nisu svi jedno, nisam im mati, tebi su svi jedno. Svi su tvoja deca.

A i ona (pokazuje na Anđu) i ona mu je pomagala. Ali, ona sigurno je znala da te pare nisu moje već da su to tvoje, od tebe, bato, pa samo da se ne obruka pred tobom, i ona, dan i noć je sa njim radila,

Dosta! JOVČA A i ovu bih, i ovu! Jer, dedo, ti već to ne možeš da znaš, svešteno si lice: ali, sve one, žene, ništa nisu.

I zato, neka je greh, ma šta, ne mogu posle da ih gledam, trpim. I zato, to sam grešan, priznajem, ako same nisu htele, mirom, mirno da idu, dobivale su onda manastir, i kvit. VLADIKA Bilo to, bilo, sad neće više.

doksat; ljut što se njegovi ne pojavljuju; s počecima već sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini prozori još nisu otvoreni; besno u mrak): Kamo ste, bre, kamo?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Da nisu se Evropejci usudili misli svoje popravljati i um naukom prosveštavati, ostali bi do danas u prvoj gluposti i varvarstvu

No, prirodno morao sam u takovu krivoputicu i zabluždenije upasti, čitajući knjige koje nisu za mene bile, i hoteći da pre vremena svrh devstva i ženidbe mudrujem, ne znajući ni što je jedno, ni drugo.

Mlad čovek i nerazuman gleda prsi ženske kao da nisu ni za što drugo tu nego da nakićene i ukrašene cvećem uveseljavaju i naslaždavaju oči njegove; a razuman i pametan,

No, dok mene moja savest ne obličava, ja se nikoga ne bojim. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemama.

„Dakle, lekar koji se samo zove lekar, a ne zna lečiti, i terzija koji se samo nariče terzija, niti zna terziluka, oni nisu to što se nazivlju?” Arhim[andrit]: „Nipošto!

i[h] nakazao i dao bi[h] im krepku zapoved pod žestočim nakazanijem, da se nipošto ne usude u napredak nazivati to što nisu”.

Lašnje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe! A da pravo rečemo, nisu svemu ni kaluđeri krivi, nego zao običaj koji se uveo.

Ko će narod složiti? Šta li zna prosti narod? Vas je narod izabrao za svoje pastire; ako vi poznajete da kaluđeri nisu od potrebe, učinite s njima kako je arhimandrit odsudio lekaru i terziji; narod u tom nema nikakva posla.

A stariji valja da se vrlo staraju da mu nikakve obide ne tvore, i neke narodne slabosti i običaje, ako nisu vrlo vredovite opštestvu, valja da preziru i trpe.

Julo, srce, Julo, dušo!», (majku sam moju nanom zvao) i više bi tu ležao, da nisu se čobani oko mene skupili i počeli me utešavati, a ni sami nisu se mogli od suza uzdržati.

», (majku sam moju nanom zvao) i više bi tu ležao, da nisu se čobani oko mene skupili i počeli me utešavati, a ni sami nisu se mogli od suza uzdržati.

ljubitelji; i što se kasa u staro vreme, vesma pohvaljene dobrodetelji gostoljubija, zaisto, u tom ovi narodi ni jednom nisu ftori. Ovi dan predveče dođemo u jedno selo kod Tise. Nađemo jednog starog sveštenika gdi nešto u svojoj avliji teše.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ne vidiš li da je vratrova poruka! Knez utrvši dlanom oči uze guku pure i izađe. — Dakle, te nisu izagnali, dušo materina, srce materino — pita Osinjača, ljubeći Bakonju po obrazima i po šiji. — Dakle, si baš poslat?

! Cigurno nika velika stvar. A šta ćeš ti raditi, ako dođe stari Krkota s njim? Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini. Ladaj se mudro, drago dite! Poslije jednog časa dovede knez Kenja.

— Kad prikojuče ujutro dopade Stipan i kaza da prikovođani ukradoše kulaša, ja odma reko u sebika: nisu borme Prikovođani, nego Krkotići!

U zdravlje našeg pripoštovanog oca gvardijana i sviju redovnika, koji su ovdi i koji nisu ovdi, i svega puka kršćanskog i njegovog poglavice, svetog oca pape! Živili! — Živili! — zagrajaše mlađi!

Možete zamisliti, kako to tek prenerazi đake. — Jesam... Ono što jest, jest, a vi znate da u mene nisu dvi riči! Prikojuče, uoči nedilje, kad ste svi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj

— poče sladiti Trtak. — Mi smo svi sluge svetoga Vrane. Ono, da rečemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko izmećar; ali, jopet, svi smo jedan drugome potribni. Je li tako, braćo?

Skočiti iz bačve to je primnogo!... A Bukar kaže da njihov kovač može rukama slomiti konjsku potkovicu!... Pa zar nisu ti Bukovičani zmajevi? E, jesu brate! Ma ću i ja da skočim na konja, u trku, pa ma obi noge slomija!...

„A zašto nema mlika?...“ — Zato što su prikovođani poveli krave, šjor!... — „A zašta su i poveli?“ — Zato što nisu imali svoji, šjor!...

Ja sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa, između naši kmetova, to nisu nikako mogli učiniti bez ruke

Ja sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa, između naši kmetova, to nisu nikako mogli učiniti bez ruke pomoći iz kuće!

Sto sam vam puta rekâ: grđi su od rkaća! — Nemoj, bolan, tako! — reče Vrtirep. — Kako nisu grđi? Rkaći bar otvoreno govore: „Udri po Bunjevcu! Ne žali bunjevačko.“ Tako barem govore, pa si barem načisto s njima!

Ali je ovo poslidnji razgovor među namikarce! Sutra još neka te vrag nosi otkud si i došâ, jer taki nisu za redovnike, nego za ajduke. Ajde u četu Radekinu, ajde se poajduči kâ kakav rkać, pa araj crkve i manastire.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči nisu mi dve rake. Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan.

Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči nisu mi dve rake. Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan.

Ova pesma nisu teške reči Mada malo opor zvuči gusti zvuk. U njoj nema kapi koja glavu leči I bolne ruke zgrčene u luk.

Ćosić, Dobrica - KORENI

On nastavi da misli kako je tada ćutao i kako je ostao da sedi na gomili tikava sve dok nisu povranile od mraka. — Stigli smo na broju!

Onda nije mogao da izdrži: pokazao je prvo Simki i slugama, što nisu prestajali da se smeju gospodskom odelu, koje je, tvrdili su, naružilo Vukašina.

I sinoć je čekao da legnu. Znao je da nisu ušli u sobu. Noć je presedeo na svom ležaju, ogrnut velikim kožuhom, jedinim i letnjim i zimskim pokrivačem.

„Ti si seljački sin. Sramota je da nosiš švapske krpe. Nisu one ni zdrave. I srce i pamet se pokvare u njima“, rekao je otad ubeđeno i preteći.

— Vreteno! Vepar! Izgoreše! — Nisu, ne boj se, ćuti, Anđo — ustaje, pokušava da smiri ženu, drži je za ruke, a njene besmislene reči šire strah i nemoć po

“ „Prošao si svet. Po tebi su prošle godine. Znaš sve.“ „Malo je ludi s više dukata od tebe.“ „Dukati nisu živi. Ne rastu i ne govore...“ „To su tvoje gazdinske brige.“ Smeh je zajecao u praznoj kaci. „Šta da radim?

A njih Toliko ima na zemlji da će uskoro i nju početi da jedu. Samo je njemu ne da Bog. U mraku jedan drugome nisu videli lice. Ispod kace, jureći se, zacijukaše miševi. I oni sluge na pustoš.

Simka i Milunka jednovremeno su ustale od stola, skupljajući posuđe. „Da nisu to vladine novine javile?“ „Sigurno su novine.“ Đorđe nije gledao oca. „Kaži, jesu li?“ ,„Ljudi pričaju.

U prvi sumrak, čista i uzbuđena, uvijena u kafeni kaftan s dugim resama, pošla je s majkom ka manastiru. Nisu ništa govorile, samo je majka, suljajući se po zaleđenoj prtini, često opominjala: „Lakše, nisu meni tvoje godine.

Nisu ništa govorile, samo je majka, suljajući se po zaleđenoj prtini, često opominjala: „Lakše, nisu meni tvoje godine.“ U tišini zimskog sumračja, pojedinačno i dvoglasno njakali su manastirski magarci.

Moliću se Gospodu i dale za tebe, dete, jer svetovna dela tvojega svekra Aćima i muža ti Đorđa nisu do sada bila Bogu ugodna...

Prazan kamen se okretao i u trenju palio paspalj i ram od ambara. Da nisu čobani naišli da zaustave vaone, možda bi se i vodenica zapalila. Dešava se to.“ „Mučenička smrt“, rekao je Vukašin.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali, još više od rastanka, bolela ju je misao da ju je on odbacio i zaboravio, sve dok nisu počele stizati njegove slike koje je ona trebala da prenese na svilu.

Blistala su na svili jezera kakva mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se

Blistala su na svili jezera kakva mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali,

i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali, a preko svega vejao je nežni zlatasti

nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali, a preko svega vejao je nežni zlatasti prah.

Nijedna se reka još nije popela u nebo. Bolje požuri da stigneš u dolinu, u more, dok nisu počeli zimski mrazevi! — reče Majka svih reka strogo i odluči da pripazi na tek rođenu kćer.

— u potragu za njom! — naredi svim vodama u planini, i veliko traganje poče, mada je kiša još rominjala. Gde je sve nisu tražili, gde sve nisu zavirili: i u šumu, i u kamenjar, i u pećinu, i u gustiš! Ali, maloj reci ni traga!

— naredi svim vodama u planini, i veliko traganje poče, mada je kiša još rominjala. Gde je sve nisu tražili, gde sve nisu zavirili: i u šumu, i u kamenjar, i u pećinu, i u gustiš! Ali, maloj reci ni traga!

— Udaraj! Šta čekaš? — smejali su se i bodrili zavađene. »Bio je Poglavica u pravu!« pomisli Đavolak. »Ni ovi Gore nisu bolji!« — Dang, bang! — učesta Đavolak da baca čičak. Aj, kako se grad komešao!

Jedni drugima razbijali noseve i glave! Jedva da je u bolnicama bilo mesta za ranjenike, a tuče nisu prestajale. — Ovo mora da je neka zaraza! — reče šapatom neka starica, ali se njena izjava proču.

Đisara je bila u pravu! Još divlje guske nisu ni krenule na jug, a gradom je zavladala bolest. Čitave su ulice izumirale. Jedino je mržnja bila živa.

Kada je i kako sazidala kućerak? Odakle je? Ima li ikoga svoga? Je li zaista gluvonema? To ni najradoznaliji nisu mogli da dokuče.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

dva mlada naučnika, školovana na strani, pozvana da ovo vide, nisu videli ama baš ništa, samo su bili iznenađeni vidom prazno verice kod ovih ljudi, prepadnutih sopstvenom prošlošću.

Kneževog spomenika i Pozorišta, podizao je kuće imućan i ugledan svet, nedovoljno sklon onim istorijskim sećanjima koja nisu uobičajena.

Vlast i Miloš su uvek išli zajedno, ali ograničena vlast i Miloš nisu. Uoči donošenja tog Ustava komandant varoši Beograda, Jevrem Obrenović, u opoziciji, priredio je u čast kneza Miloša

A te zasluge nikako nisu bile male. Zato je Gospodar Jevrem taj, uveravao je Vučić, od koga se očekuje da spase dinastiju dok narod, ogorčen i

od pamćenja a čiji su prozori samo delimično pokriveni lepo uobličenim rešetkama, tako da ispada da to i jesu rešetke i nisu, i jeste ukras i nije.

Da li i sad isti Miloš misli tako? Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napušta? A možda oni nisu više isti Miloš i isti Jovan? Mučio se.

pobeđuje zlo koje se sve luđe rasplamsava u ljudima: uživali su u smrti neprijatelja a neprijatelji im, već odavno, nisu bili toliko Turci koliko prijatelji od nekada.

Počeo je da veruje da mnogo zlo dolazi i otuda što ljudi nisu navikli ni da se slušaju ni da se razumeju, i što ne obraćaju pažnju rečima.

to nije ni primetio, ljudi su se, svi, razbežali, i rode, i divlje patke, samo je Sima Nešić, miroljubivi terdžuman koga nisu ostavili na miru, kroz odškrinuti otvor na sanduku desnim okom gledao u sunce koje je stizalo svoj zenit.

Pričinjava mu se da je, kao u priči o Baš-Čeliku, on jedan od onih moćnih careva koji nisu ljudi: car sokolova, ili orlova, ili zmajeva.

Bilo je toga i posle Vasine pogibije, naročito kad je prvi ustanak propao i kad bakljade nikom nisu padale na pamet. Godine 1814, za Hadži-Prodanove bune, kažu, stalno su osvitale nove glave.

sudarali se nad tvrđaVom i zasipali, sve, skočanjenim, sitnim snegom, iza beogradskih zidina Turci su slavili Bajram (nisu ni slutili da bi se, za njih, ova praznična novembarska noć mogla razlikovati od stotina onih noći između 29. i 30.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako je, braćo draga, Ti grobovi nisu rake, Već kolevke novih snaga!

Daleko od njih Sad smo, a oni žele mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. - U cveću smo išli, Slaveći strasno osećanja ta, Zbog kojih lêpo sa uma smo sišli.

i stisnutih pesti, Sa ruku naših lance ćemo stresti! V. Petrović CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI Stari snovi naši nisu bili varka: Na Srpskome Jugu nema više roba; Prenula je snaga Miloša i Marka, Vaskrsao Srbin iz Kosovskog Groba!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Pa i kasnije, kada se neprijatelj povukao iz Beograda, nisu se prilike popravile, jer poslednjeg dana svoga boravka u Beogradu spališe Nemci bogatu biblioteku Matematičkog

Bez biblioteke i bez stranih naučnih časopisa, koji u ono doba nisu do nas stizali, ozbiljan naučni rad bio je potpuno onemogućen. Zato se vratih svome započetom poslu.

Time je moj spis koji obuhvata 550 strana otkucanih mašinom dobio zaobljen oblik. Posleratne prilike nisu omogućile da se celo to delo otštampa u celini.

Razmera kateta tog trougla je 171 prema 140 ili, mal’ te ne, 17 prema 14. Iako, dakle, Egipćani nisu poznavali moj trougao sa stranama 171, 140, 221, došli su mi vrlo nablizo sa stranama 17, 14, 22.

Oba senatora obrisaše svojim ogrtačima pljuvačku koja im je nadrla na usta. „Naravno, nastavi nomofilaks, „nisu svi jaganjci jedno te isto. Treba ih znati pregledati, opipati i odabrati.

„Nomofilaks - on je obična budala; nisam ni slušao šta je trabunjao. Ni ostali senatori nisu pametniji od njega“. „O tome sam se i ja uverio, ali na Tasosu sam mislio drukčije.

Zato sam smatrao za dužnost da ti dođem u pomoć i tvoje sugrađane urazumim“. „Dragi moj! Moji sugrađani nisu atenjani, iako bi to hteli da budu. Oni nisu sposobni da me pošalju na onaj svet.

„Dragi moj! Moji sugrađani nisu atenjani, iako bi to hteli da budu. Oni nisu sposobni da me pošalju na onaj svet. A kad bi me, u krajnjem slučaju, i pozvali da, kao ono Sokrates, iskapim, njima za

Dobroćudni građani tih varoši podigli su ih, ne da njima proslave svoje sinove na koje se za vreme njihova života nisu ni obazirali, već da odadu počast sami sebi.

Oni ne udostojiše velelepno zdanije nijednim dogledom - nisu ga, u živom razgovoru, verovatno, ni primetili. Naš mladić pođe, ustručavajući se još uvek, polagano za njima.

“ „Kod ovakvih nedostižnih umetnina ne pita se za cenu!“ „Dobro, dobro, ne kažem da nisu lepe; njihov pentelikonski mermer beli se kao sveži sneg, ali se te pare mogoše pametnije upotrebiti.

nastavi: „Predmeti ovoga sveta koje razaznajemo našim čulima nemaju stvarnog bića, oni postaju bez prestanka, no nisu nikad. Oni imaju samo relativno biće, pa se zato čitavo njihovo postojanje može zvati i nepostojanjem.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

svi redom, a naročito propali poslanički kandidati, skoliti da pitaju o novostima u Beogradu, i to onim novostima „što nisu za kazivanje“. Uveče sve beše spremno i u redu.

po čijoj se ivici bio nahvatao zgrudvan, čist sneg i u kovrdžice njene crne kose posute suvim pahuljicama koje se nisu topile. Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje?

Jer prava sreća oseća se samo posle pobede, a brak što se zaključuje u opštoj saglasnosti liči samo onima što nisu sposobni da osete slast osvojenja, radost da na silu zadobiju, milinu borbe.“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.

— Pa još tiše: — Verujte, druže, po mom dubokom uverenju, ovake stvari treba najviše prevoditi, one nam nikad nisu bile potrebnije.

I još ih neće biti. A u novom poretku kome težite, verujte, gospodarili bi kod nas opet odmorni, to jest koji nisu stradali, jer oni što stradaju uvek se umore do vlasti, koju prihvataju oni vešti iz mišijih rupa.

u kojoj je, posle njihovog odlaska, još zadugo brujalo od burnog sukoba dva sveta, ni kriva ni dužna, uostalom, što se nisu mogla, niti će se ikad moći sporazumeti.

Pop, mlad, veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što smo njihovu kuću izabrali za ovu srećnu priliku.

U toku ratova sretali smo se, to sam znaš. Šta su nam oni govorili? „Samo da se ovo svrši.“ Oni, dakle, nisu hteli dati ratu svoje živote. A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo?

Pa i vlasti nisu kao nekad, nema govora“... i tako nešto otprilike. „Ćerku bivšeg predsednika opštine slikale Švabe golu, kao od majke

Onda rekonvalescenti, uvijeni u ćebad i šinjele i zahvalni Bogu što nisu u rovu, prekidaju poluglasne razgovore o svačemu i podižu blede glave.

Škrofulozne i čvornovate masline, pod kojima je uzdisao na Krfu, nisu jedno isto što i onaj njegov hrast pod kojim je, čuvajući stado, pevao u svojoj otadžbini.

I to svi u ime jednog istog Boga. E pa zar su onda duhoviti ovi „naoružani proroci“? Ne, oni to nisu, nego smo mi slepi i ne vidimo.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Poslije duljeg vremena, ovo je prvi sunčani dan. A to nije svejedno. To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno.

tačku na koju bi sjeo, podajući pokret ukočenim predmetima i osmijeh tužnim ljudskim stvarima koje ga od svog postanka nisu poznale.

Što li sve malograđanska glad za senzacijama i gusta, paklinasta fantazija pučkih ženica nisu izmaštale i saplele oko te smrti!

Majka mi je bila žena s tihim, dubokim osjećajima koji nikad nisu izbijali na površinu i ekspanzivnim izljevima. Dobra, strpljiva, prema svakome naklono predubijeđena još prije nego bi

nešto što u isti mah nije osjetila ili pomislila i druga: i čovjek se u čudu obazirao, kao da se želi uvjeriti nisu li te dvije duhovne sijamske blizanke i fizički nevidljivo spojene nekim skrivenim gajtanom.

Godinama nisu dale od sebe glasa, godinama se nisu razdvojile ni za sami jedan korak. Vrijeme i promjene i događaji, pa ni sitni,

Godinama nisu dale od sebe glasa, godinama se nisu razdvojile ni za sami jedan korak. Vrijeme i promjene i događaji, pa ni sitni, kokošji događaji koji su usplahirivali

Vrijeme i promjene i događaji, pa ni sitni, kokošji događaji koji su usplahirivali ostalo dvorište, za njih nisu postojali. Eto takve su bile i moje dvije tetke.

Njenoj lijenoj, ustajaloj draži, koja je slična na dobrotu topla i ugodna groba, nisu mogli da se otmu čak ni najmlađi.

ga je sin, nezanimljiv osobenjak i šutljivac bez šarma, povučen i utuljen neženja; a njegovo tuđenje od društva i samotarstvo nisu imali baš ništa od one unesrećene, nijemo patetične izdvojenosti koja na dječake u pubertetu zna da vrši tolik uti-

Ali mastika nije više bila ona ista: promijenio se mađioničar, pa se promijenila i mastika. I mađioničarevi čini nisu više bili izvori čudâ, već produkcija običnih, svakidašnjih, banalnih stvari.

zanosi, protesti i indignacije umirali među zidovima te naše blagovaonice, pod kapom plavičastih oblaka dima — ukoliko nisu mogli da se pretoče u tekst jedne brzojavke, bilo pozdravne bilo protestne.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— E toga nema... njeno se zna: peškir ili čarape i koji groš, to joj je sve. Nisu naši doktori skupi kao vaši. Pisar ga prekide: — Hajde, produži posao. — Slave ti, Đurica, nemoj da nas mučiš.

Rekô bih ni pesnica mu ne bi mogla ovud’ proći. — Ja, more. Da nisu ovi ljudi pregledali apsu, čisto ne bih verovao da je izišao. — Šta ćeš je pregledati sad — odgovori Radisav.

— Viknu kapetan. — Šta je vajde... — poče Radisav da se pravda, ali ga prekide stotina glasova: — Nisu još gledali apsu! Nisu otvarali! Pa on je, bolan, još u apsu... — Dete se ne bi moglo ovuda provući! — Otvaraj !

— Šta je vajde... — poče Radisav da se pravda, ali ga prekide stotina glasova: — Nisu još gledali apsu! Nisu otvarali! Pa on je, bolan, još u apsu... — Dete se ne bi moglo ovuda provući! — Otvaraj !

Marko se provuče opet. Zborisanje se produži, dok sunce dobro ne ugreja, te opomenu dućandžije da radnje još nisu otvorene.

Njegovom početničkom samoljublju veoma je godila ova bezuslovna, ropska poslušnost ludi, koji ga do juče nisu čestito ni pogledali.

Vujo se još više začudi, ali ne kao malo pre.. Sad mu beše zagonetka rešena. Video je da ovo nisu one obične pojave, koje je i sam odobravao i išao im na ruku, no je to mnogo dublje i neobičnije za njega osećanje, kome

Markova je kuća zaista poštena — kako on reče — a i devojka je poštena; pa sad kako to ?... Ha, da se nisu ranije znali ? — Bogme će to biti... pa sad produžuju staro poznanstvo. Jest, to je.

Što ne odoše u goru toliki njegovi vršnjaci iz sela? Zato, što ih roditelji nisu učili da kradu i otimaju, no da rade i, što no vele, da žive pošteno. Ja kako, brate! Moje dete neće biti hajduk.

— Da li će ti dati bez ispovesti? Znaš kod nas popa ne da nikom, dok se ne ispoveda. Zbog toga se moji nikad nisu pričešćivali. — I ja ću se ispovediti... Nisam nikog ubila. ni onako... kakvo zlo učinila, što da mi ne da?

U neko doba noći stiže Novica. Pošto se zasad nisu morali bojati ničega, Jovo ode da spava, a njih dvojica ostadoše sami u sobi. — Ja te poslušah — poče Đurica.

Tako se još nisu ni videli od povratka. Đurica osećaše jasno da u njemu nema više one topline, one čiste predane ljubavi prema Stanki;

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar na to reče da se zbog tih sitnica ne vredi svađati, ali mu dečko odgovori: — Nisu to sitnice. Kapu kad metneš na glavu, onda te niko ne može videti; kad štakom prekrstiš, svašta se mora pred tobom

Petar joj pritrči u pomoć. Kad je devojka došla k sebi, zapita ga: — Kako si mogao ovamo doći, i kako te džinovi nisu rastrgli? Petar joj odgovori: — Bog milostivi bio mi je u pomoći.

Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti — što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.

Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: — Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati. Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi.

A on reče babi: — Ta šta ćy birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi. Onda ga baba stane odvraćati: — Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!

Tako to trajalo tri godine da ni riječce progovorili nisu. Kad prošlo tri godine, zapaze djeca na svome ocu da mu lijevo oko plače a desno titra.

Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: — Šta je, brate, zaboga! Jesi li pitao usuda?

Ele, svi pođu iz jednog mesta, pa dok dođu do Smedereva, polovina ih se vrati kućama, jer nisu smeli ni izići pred prokletu Jerinu.

Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče: — Careva brada valja koliko tri kiše ljetne.

— sveta knjiga, zakonik ćosanje — ljubav ćurdija — krznena haljina uvaliti — zaklati ugledati — pomoći (bogataši nisu nikoga ugledali) udurečen — ukočen uzeti u begluk — konfiskovati uisati — dobro pristanuti ukabuliti — odobriti,

Petković, Vladislav Dis - PESME

I spavale. Noć kad plava mine, Otvarahu svoje crne kanje, I dva oka kao dve vrline, Što još nisu znala za plakanje. I dva oka k'o dva crna mora, Obasjana snagom i životom, K'o tišinom govor drevnih gora, Kao cveće

Njina sreća ležala je u tom Što još ništa poželele nisu, Što življahu sa svakim minutom, K'o cvet večit u svome mirisu.

Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda. Noć u tmini nek služi za dane, Za uzdahe nisu samo usta, I mrak ima svoje svetle strane, Mis'o s' rađa kad je sreća pusta.

I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te strašno krije. O moje ruke, što da nisu grobom Postale tvojim: na rukama ovim, U danu, noći, bez zemlje i stege, Ti bi trunula: sa mislima novim, Poljupcem,

I kad gledam vode, varoši i sela, Zemlju što izniče iz krvi sinova, Čini mi se ljudska da to nisu dela, Već spomenik davni minulih džinova.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

imao sam brata koji je bio izuzetno nadaren - jedan od onih retkih pojava ljudske prirode koju biološka istraživanja nisu uspela da objasne. Njegova prerana smrt je učinila moje roditelje neutešnim. Imali smo konja, poklon dragog prijatelja.

One sigurno nisu bile halucinacije koje se javljaju kod bolesnih i namučenih ljudi, pošto sam ja u svakom drugom pogledu bio normalan i

Tada sam shvatio na svoje veliko zadovoljstvo da mogu da zamislim stvari u mašti, nisu mi bili potrebni modeli, crteži ili eksperimenti.

se još uvek s vremena na vreme javljaju, kao onda kada mi sine nova ideja sa mnoštvom svojih mogućnosti, ali oni nisu više tako uzbudljivi, pošto su relativno slabi.

kao saliveno, a ne znaju da je sva moja odeća napravljena po merama koje sam imao još pre 35 godina a koje se od tada nisu promenile. Za sve to vreme moja težina se nije promenila ni za funtu.

Kada su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi, ništa nisu ulovili, došli do mene, pozeleneli su od zavisti. Dugo sam čuvao svoju tajnu i uživao u monopolu, dok konačno nisam

Ova stvorenja su bila neobično delotvorna, jer kada bi jednom počela, više nisu imala osećaj da se zaustave i nastavljala bi da se obrću satima i što je vreme bivalo toplije oni su sve više radili.

Štaviše, te ćuške nisu bile forme radi, već i te kako prave. Sve to, pa i više od toga, dogodilo mi se pre nego sam napunio šest godina i

Da nije bilo nekoliko izuzetno glupih dečaka, koji zaista nisu znali ništa da rade, moje ocene iz tog predmeta bi bile najgore.

Imao sam uvek izvanredan vid i sluh. Jasno sam mogao da razaberem predmete u daljini onda kada drugi nisu mogli da vide ni njihove obrise.

Oni nisu hteli da napuste standardne oblike svojih mašina, pa sam svoje napore morao da usredsredim na prilagođenje svoga motora

Krajem 1889. godine, kako moje usluge u Pitsburgu više nisu bile neophodne, vratio sam se u Njujork i ponovo pristupio eksperimentalnom radu u jednoj laboratoriji u ulici Grand

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor.

Pa ni moj otac ni moja majka nisu znali čitati ni pisati. Tu se nameće pitanje: šta je mogao dečak od petnaest godina, rođen i odgojen pod takvim

robu pohvale na srpskom jeziku Tu bi naše veselo komešanje dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save.

robu pohvale na srpskom jeziku Tu bi naše veselo komešanje dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save.

Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja. Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako ohrabrilo.

I tako rumunski kradljivci stoke, koji su se noću tamo krili, nisu mogli čuti naše signale kojima smo se dojavljivali kroz zemlju i nisu nas mogli otkriti.

kradljivci stoke, koji su se noću tamo krili, nisu mogli čuti naše signale kojima smo se dojavljivali kroz zemlju i nisu nas mogli otkriti.

Veliki je gubitak za dečake, odrasle u gradu, koji nikad nisu osetili čarobnu moć tog rajskog ushićenja koje donosi letnja noć!

Ali ni pesnik, ni mudraci iz Idvora, niti Slovenac Kos nisu nikad pomenuli da je svetlosni zrak treperenje. A ako zrak svetlosti ne treperi kao zavibrirano telo, kako mogu Sunce,

dužno poštovanje svojim pretpostavljenim, ali ovo je za mene nepoznat svet i strah za moje stvari kriv je što mi ruke nisu bile slobodne, tako da nisam skinuo svoju šubaru kada sam pristupio Vašoj blistavoj uzvišenosti.

ne samo prerastao školu u svom rodnom mestu već i u Pančevu, ali da je glavni razlog bio taj što me mađarske vlasti nisu želele u Pančevu zbog mog naginjanja revolucionarnom nacionalizmu.

Ljudi koje sam sretao na ulicama, bili su puni germanske uobraženosti ili neke zvanične nadmenosti; nisu imali ništa zajedničko sa plemenitom graničarskom muškošću i srdačnošću.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Smeju se, zaćute, pa odjednom uglas zapevaju. Na prozorima čitaonice nisu kapci zatvoreni. Svetlost se napolje razasiplje, nasuprot se kući odbleskuje i zahvata glave nekojih Zagoraca.

— Ni danas nema zarade! — reče s praga tužno Cveta sinu Marku i uljeze u kuću. Pri najžešćoj vatri nisu mogli da se osuše. Iz odela se pušilo kao iz kotla.

Posle ga spopade bljuvatanje. Niko mu nije mogao pomoći, jer su bili u tami. Sveće nisu imali. Pokušaše užgati vatru, ali se žigice behu ovlažile, a nije bilo čim suhim uspiriti. Jedva dočekaše dan.

Neimar ih povede k braći. Oni, u poslu prignuti, nisu vidjeli žandara, dok vođa Spasoju ne stavi ruku na rame. Tada se obojica okretoše i, začuđeni, pogledaju jedan drugome

Ilija ćuti i gleda u zemlju. Krčmar zna za zavadu, pa navaljuje na Iliju da pije. I drugi ljudi nutkaju da pije, iako nisu znali zašto su zavađeni. — Čovjek sagriješi,—veli krčmar, a da ko će ako neće čovjek?!

Sitni su, tesnogrudni... nisu obilati.... kao nečim potopljeni .,.. Ali veselje prevlada. Božičini obrazi preplanuše kao vatra, a u tamnim očima što

Te utiske, koji se behu duboko uvrežili u njegovu dušu, ni nastali veliki svetski događaji nisu mogli da uguše: oni su mu se tokom tih događaja nametljivo javljali i tada kada se na njih nije hteo da seća.

Pa odjednom, u obliku jezera, izbije more. Nigde kao ovde nisu tako sljubljeni život i smrt. Nigde kao ovde nisu tako verni jedni drugome: pravi druzi!

Pa odjednom, u obliku jezera, izbije more. Nigde kao ovde nisu tako sljubljeni život i smrt. Nigde kao ovde nisu tako verni jedni drugome: pravi druzi!

Kada je počeo da ide u osnovnu školu, već u drugoj godini osetio je nepravdu. Seljačka deca nisu volela dete aristokratske, posrnule porodice, mada je njegova majka bila iz njihova roda.

Prišao je svojoj majci čist i vedar. I tu čistotu i vedrinu duše nisu mogli da zbune njegovi bivši drugovi. Dvojicu od njih iskreno je voleo.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

mišljenju, mnogi nesporazumi u međukulturnome komuniciranju potiču upravo iz one druge, neformalne sfere u kulturi, koje nisu svesni ni sami njeni nosioci.

Eto, zato se i piju s pričesnim vinom. Ni hiljadugodišnje zabrane nisu mogle potpuno da istisnu ovu kulturu kao nepresušan izvor raznih „sujeverja“.

Ta pitanja nisu apstraktna, kao što na prvi pogled može izgledati. Jer je, recimo, poznato da se u svakoj tradicionalnoj kulturi u

Stari, vekovima čuvani običaji nisu samo sputavali ličnost, kao što se to danas nama čini, nego su oko nje stvarali i izvesnu zaštitnu sigurnost koja ju je

Ispričaću jednu običnu dosetku, za koju nisam siguran da je Srbi nisu uzeli odnekud sa strane. Kad su jednom upitali stonogu šta radi sa svojom sedamdeset sedmom nogom kad pokreće trideset

godine formirana Jugoslavija pa do nedavnoga njenog raspada. Ti razlozi, međutim, nisu bili dovoljni da se paralelno sa zajedničkim nazivom za jezik pojavi i zajednički naziv za književnost.

Ti oblici nastali spajanjem dva tipa kulture nisu dovoljno proučeni, a izgleda pomalo paradoksalno da njihov značaj danas bolje sagledavamo, posle dubokih promena koje je

Ali je zanimljivo da se neke od tih hermetičkih pesama, kao i neke takođe hermetičke pripovetke, uopšte nisu mogle razumeti dok u njima nismo prepoznali vrlo stare slike i značenja koji nam dotiču kroz dva kanala dijahronijskog

Razume se, primeri koje smo naveli i uzgred opisali nisu ni približno dovoljni. Ali njihova svrha i nije da stvore celovitiju predstavu o srpskoj književnosti.

6 Njegovi predstavnici nisu (samo) Beograđani (po rođenju), nego potiču iz svih srpskih krajeva i prihvataju ga i uzimaju učešća u njegovoj izgradnji

A književni kritičari i istoričari nisu ga mogli prepoznati sve dok su Stankovićeva sintaksička odstupanja proglašavali za slabo znanje jezika, nedovoljnu

Sada taj smisao gube. Dva razumevanja pesme, očito je, nisu samo različita nego su i međusobno nepomirljiva. Jer devojka na gradskim vratima obučena u nebeska tela može biti

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Treba i pet i šest puta ići na isti prag. Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga zbunjeni. ČEDA: Pa ako su ministri zbunjeni, šta imaju tu ministarke da se zbunjuju?

Kažu: opasno je kad koga dočepaju novine; more, kakve novine, nisu one ni izdaleka tako opasne kao familija. Zato, znaš, bolje je dobro sa familijom. Pa, naposletku, i red je.

je dozvolila da se ova samosvojno, pod ovakvim ili onakvim prilikama ili okolnostima, stvaraju i razvijaju; te stoga nisu to više puki slučajevi, već normalne pojave, sukobi odnosa, koji se tako često javljaju u ovome ili onome obliku.

SOJA (uzbudi se): Pa jest što kažeš, tetka-Daco, eto zar bi tvoju kuću olajavali da nisu imali zašto. DACA: Olajavale su je takve kao što si ti! SOJA: Kakva sam da sam, tek nisam položila maturu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Njihovi razlozi nisu valjani pogotovu kad se misli, a mora se misliti, na realizam kao stilski pravac iz devetnaestog veka, sa svojim

Štaviše, njih likovi nisu toliko voljno odabrali koliko su im oni prosto oteli maha. I valjda iz te za nas nemerljive, ali za Stankovićevog

Rukopisi Nečiste krvi ni iz jedne etape piščevoga rada nisu sačuvani; sačuvano je zato ono što je u dva-tri maha objavljivano u periodici, i što pruža pouzdanu građu za, makar i

A sve ove gramatičke operacije nisu, razume se, ništa drugo nego prevođenje iz upravnoga u neupravni govor, pri čemu se u samu konstrukciju rečenice ne

Jer, oslonjeni na tradicionalne gramatičke priručnike, oni u Stankovićevom postupku nisu mogli videti ništa drugo nego „aljkavost” i „grešku”.

pogodan za roman u kome se opisi usredsređuju oko granice među unutarnjim proživljavanjem likova i spoljnjim događanjem. Nisu to objektivni opisi onoga što se dešava među ljudima i u njihovoj okolini (prirodnoj, istorijskoj, socijalnoj i dr.

), koji su inače karakteristični za realistički roman iz druge polovine XIX veka; ali nisu ni subjektivni opisi onoga što se dešava isključivo u čoveku, i koji na kraju završavaju u „toku svesti”, pojavi

I dok ono prvo ubrzanje, na početku romana, kritičari uglavnom nisu isticali, nisu ga smatrali nedostatkom, ovo drugo jesu. Možda zato što je oštrije.

I dok ono prvo ubrzanje, na početku romana, kritičari uglavnom nisu isticali, nisu ga smatrali nedostatkom, ovo drugo jesu. Možda zato što je oštrije.

Ali sve te suprotnosti, koliko god da ih ima, nisu same po sebi ni neposredni, ni stvarni, nego samo mogući pokretači sižejne dinamike.

Tako i pominjana Sofkina povremena puštanja na volju svome telu u prisnoj blizini i pri doticanju s Markom nisu hotimična, nisu ni svesno povezana s erotskim, ali jesu nesvesno i nehotice.

Tako i pominjana Sofkina povremena puštanja na volju svome telu u prisnoj blizini i pri doticanju s Markom nisu hotimična, nisu ni svesno povezana s erotskim, ali jesu nesvesno i nehotice.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Krupno zbore kao da se dozivlju s brda na brdo i sve nekako pevajući. A ne znadu ti za strah, kao da nisu raja. Njihov Pop-Dobrinjac im je i vladika i patrika. Tvrdo drže sve četvoro posta i ljuto se krve sa svakim ko to želi...

Hteo je svakim svojim delom, svakim pokretom i svakom rečju da dokaže kako nimalo nisu boli Turci od njega, oni koji su došli bilo iz Azije, bilo s one strane velike podrimske reke, sa golih brda.

A zla im nije tvorio. Ljudi su u njemu gledali čudnu zagonetku i mnogi se pitali: da li mu je krivo što se nisu svi isturčili, te mu se ne bi ničim napominjalo da ovo što je nije od iskoni, ili se gadi na ovu raju, na ove

Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu. zar može Kolašinac verom okrenuti? Zar može pomazan čovek preći u tursku veru?

Sve do svojega sela nisu od bruke smeli nikome ništa reći. A posle, održavši zbor, pošli Milojevoj kući i izvestili njegovu ženu Bogdanu.

Ni sa koca o Turčinu teže i vlaškije nisu nikad i ni u jednoj zemlji usta progovorila. -Jer ne da ona, Bogdana, svojega Miloja đavolu, ne da drugoj veri, tuđoj i

Međutim, on se brzo ožegao. Neprijateljski planinski pukovi nisu ga zatekli kod kuće. Skrajnuo se bio nadno sela kod svoje male, šumom ukrivene crkve sa ova dva mladića i iščekao da

U kući ni pred kućom ništa nije ostalo. Što su mogli poneti n pognati, Nemci su obrisali: što nisu mogli ili im nije bilo po ukusu, izneli su i upropastili ognjem i kvarom kakav zemlja nije pamtila: bačve sa pićem i

Pop kroz mrak oseti da mu se ta vrata nikad hladnije nisu otvarala. On se seti, doduše zlovoljno i kao dockan, jedne stare kolašinske krilatice da je prosta glupost naturati

Na goste i ne pogleda, jer ga je njihova neljubaznost strašno i naljutila i iznenadila. Nisu Arnauti nikad tako postupali.

ucene ili posmatraju jedre snaše, odmah bi se povlačili u manastirske konake da na brzinu ručaju i brzo se raziđu: nisu mnogo voleli da se sret– nu sa čudnim popom...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I cvet mi bio cvetan, I zelen beše lug, I ja u njemu sretan, I drug mi beše drug. Nisu mi bile mučne Bratinske zdravice, I mogô sam podneti I malo slavice.

Oblaci se tânje; Tišina je nema; Sva se grla stegla. Čeka se, čeka se — Ali Boga nema. Još nisu presmagli Zadasi iz groba, Kojim’ smrde strasti, Kojim’ smrdi mržnja, Kojim’ smrdi zloba.

— Gde je dete moje? U crkvu hrli! — Srušila se većem. Bolnici beže sa postelje svoje... To nisu muke, kima si se nadô, To nije dušman, s kim se možeš borit’! „Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?

u njih badnjak, onaj od starine; A sobe su naše sad već patosane, Hvala milom Bogu i naprednom trudu, A gde jošte nisu tu treba da budu. Mi badnjak volemo — Ali ne možemo... Tako, to je bilo iskreno rečeno!

Ta to nisu sjajni dvori, Tu je slama do pojasa. Tu pastiri... zar pastiri? Jest, pastiri duha čista, Dostojnici da im ruke

A „Danice“ našeg Vuka, One knjige tako male, Zar te nisu nove staze, Nove pute obasjale? Pa de, zašt’ je vrli Đuro Za mlađanstva prve rose Uzô na se novo ime, Daničićem

Vredan bio, siromaš pomagô, Svud prilagô što je Srbu drago. Ne tražio ni od koga hvale, Kâ da nisu tvoje ruke dale. Mrzio si sve što god je mrsko, Voleo si sve što god je lepo.

S ovim rupcem otari mi Hladan s čela znoj. Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje.

“ Još nekol’ko dana pa me krije tama, Dva poslednja zrna na brojanicama Ali iza leđa imam više zrna, — Valjda nisu gadna, valjda nisu crna...

dana pa me krije tama, Dva poslednja zrna na brojanicama Ali iza leđa imam više zrna, — Valjda nisu gadna, valjda nisu crna...

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

MITAR: Šta, ta pokondirena tikva! A šta joj je otac i muž bio, nisu li pošteni majstori bili kao i ja? Ajde ti sa mnom, pa samo neka dođe po tebe, prebiću joj obadve noge.

Moj je Vasilije vredan. MITAR: E, moja ćerko, sad nisu ona vremena koja su bila kad sam se ja ženio. Sad je sve drugojače: prokleta moda jako je obvladala.

U jednoj sobi treba da se ruča, u drugoj da se unterhontuje, u trećoj se viziti primaju. Jošt mi nisu ni karuce gotove, nisu konji kupljeni. SARA: Da vam ne šmajhlujem, vi vrlo lep gust imate.

Jošt mi nisu ni karuce gotove, nisu konji kupljeni. SARA: Da vam ne šmajhlujem, vi vrlo lep gust imate. FEMA: Mora se doneti iz Beča karte za punišake i

Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti. FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao. Juče sam ktela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam svo koleno odrla.

Muža? MITAR: Pitaj svakog koji je god bio u Francuskoj, pa će ti svaki to isto kazati. FEMA: Ali tamo prosti nisu kao ovde? MITAR: A, tamo su poslednje žene kao kod nas ti što si.

Miljković, Branko - PESME

čuh reči bola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo

Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva. Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam.

bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i topla pregršt

Zagledani svi su u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo! Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine.

ORFIČKA PESMA Telo prostire svoju uzaludnost. Velika noć ispunjava vreme do pesme kojoj slušaoci potrebni nisu. Smrt je podivljalo ništa, prohodala praznina.

časti Ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće Kreće se po zakonima mirovanja i smrti Volim sve istine koje nisu obavezne Jer prava istina je stidljiva kao miris Ja volim jučerašnje nežnosti Da kažem svome telu „dosta“ i da sanjam

ROĐENDAN Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme; Vreme je da sunce kaže koliko je sati; Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme; Ko

Krakov, Stanislav - KRILA

te su vesti bile crvene, ranjave... njini koraci su bili teški i nisu zvonici kao pretnja iako je daleko napred muzika treštala naletne, pobedne marševe.

Oznojena tela dizala se leno, i zabacivala gunđajući na umorna pleća sav teret ranaca i spreme. Ruke su bile trome i nisu otresale prašinu sa čakšira i leđa. Masna kecelja i kosa zalepršale se i kraj stroja.

Na čelu se razglegli opet zvuci muzike. No oni nisu bili više veseli ni pobednički, već se umorno vukli uskim ulicama kao oblaci zaparne prašine.

Toga večera je pio mnogo vina. u obližnjoj kući blagajnik je srdito šikao, jer mu se cifre nisu poklapale. Celu noć vojnici su krali piliće po selu, i parili se sa prljavim seljankama.

Komesar je javljao da je hlebac istrošen i buđav, i da ni danas nisu primili duvana. Na nebu je plamteo užareni kotur. Ispod kamena su izmilele šarene zmije, i grejale se na pripeci.

Do noći je selo bilo povraćeno. Na svima kućama su bile bele krpe koje od jutra nisu skidane. U selu su Bugari sve žene i devojke silovali. Kraj reke je nađen svega jedan polunagi leš vojnika.

Zrikavci su pomamno vriskali. IV Sve je bilo u pokretu. Doletali su aeroplani, no nisu uvek bacali bombe. U luku su pristizale lađe, i donosile nove trupe. Bilo ih je crnih, žutih, a bilo i belih.

Oficiri odoše četama. Ostao je samo major Milorad sa Duškom. U mraku se nisu videli neveseli, čupavi brkovi, ni bore briga na licu majora, ali su njegove oči sijale drhtavim, zelenkastim sjajem.

A u senci hrasta osvešćeni major je suho jecao: — Poginuću, poginuću... Reči se nisu čule, ali kao da je njin odjek strašno i tužno cvilio po lišću.

Odjednom na rovovima pucnjava oslabi, pa lagano umuče. Pogledi se sretali i pitali: — Da nisu opet položaj uzeli?... Sad će nas napred... Ali oni ipak nisu pošli napred.

Pogledi se sretali i pitali: — Da nisu opet položaj uzeli?... Sad će nas napred... Ali oni ipak nisu pošli napred. Tišina je i dalje vladala na položaju, samo malo posle poče neprijateljska artiljerija da grmi.

se kupali oficiri iz depoa, prostitutke, grčki dečaci, — mornari se kupali goli oko svojih brodova, — samo Jevreji nisu ulazili u vodu. Vile kraj mora imale su svoja kupatila.

Petrović, Rastko - AFRIKA

A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i

da otkako su se zaljubile u toalete žena prvih guvernera i komandanata, pa to izmešale sa svojim svečanim odećama, još nisu tu svoju ljubav napustile.

Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje

Stari trgovci slonovačom nisu mogli uspeti u pregovorima sa crnačkim kraljevima, sve dok se ne bi pokazali galantni prema njinim kćerima.

Masa sasvim nagih crnaca, svih plemena, nesrećnih, bednih, prašnjavih, radi u pristaništu. Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.

Seljani, što me prihvatiše i povedoše svojim domovima, rekoše mi da je njihovo selo Mali Pariz. Obradova me ta ideja. Nisu li nam za vreme povlačenja stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je

stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?!

uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači, iako bi trebalo da su već zamoreni, nisu imali nikakve namere da skoro prekidaju.

Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše kroz šumu.

); svaki čovek ne stiče pravo na inicijiranja u isto doba. Ima i ljudi matorih koji su smatrani za decu, jer nisu proglašeni za odrasle.

Niko se ne bi usudio da ih prati i vidi u koju će se kuću skloniti. Skoro je neverovatno da ovi njamu nisu nikada okusili ljudskoga mesa.

kroz Pošto je odmah iznad nas planina, sigurno je da nijedna noć ovde nije toplija od ove, i čudno je zato da plemena nisu pronašla nikakvu odeću koja bi ih zaštitila od zime.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo! STANA: Zato im treba zube vaditi. A ako dosad nisu vađeni, Treba im smesta glavu odseći, Da više ne laju!... PRVI TURČIN: Mašalah, babo!

PRVI TURČIN: Kaži, Ćerime, Da se sa brukom ne povraćamo: Dvan’est Turaka s deli-Ćerimom Jednog hajduka nisu smaknuli!... DRUGI TURČIN: Imena ti, Ćerime, Sa kakvim ćemo čelom stupiti Pred silnog pašu s golim rukama?...

(Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!... (Svi odlaze, Hasan ostaje naposletku.) Hajd’ id’te vi, A ja ću lepo doma ostati.

GLAVAŠ (lupa na vrata): Čuje l’ me ko? Iziđi malo, moja trlice!.. Ti ćutiš?... Spaso!... Vrata otvaraj! To nisu Turci da te čekaju... Ja sam, tvoj Glavaš!... S puta dohodim!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

putu od Gramade Aleksincu) i da su se niške straže na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu pokazivale iz svojih šančeva) — onda se gotovo sa sigurnošću može uzeti, da se Ejubova vojska povlači sa Timoka i

Turci nisu mogli lepo da razviju svu svoju silu, jer ih je s desnoga krila stešnjavala Morava, a s levoga jastrebački visovi, i to

Mi smo se povukli, a Turci su se zadovoljili što su odbili naš napadaj i nisu nas gonili ni napadali. Sve je to bilo do 9 časova u jutru.

i zašto sve to? Zato što nisu izaslate izvidnice da izvide celu okolinu, zato što dobrovoljcima nije kazano da je napred otišla naša patrola, da

Vojnici s punim puškama stajali su ćutećki uz bedem. Pukovnik Karadžić hodao je po šancu povodeći se. U vojsci nisu retki slučajevi da vojnici pred boj traže izvor kuraži u krepkim napitcima.

Trubač svira, svira, ali ga niko ne sluša, (i cpeća je što ga nisu poslušali). Sve što je van šanca uzelo je neki uk, pa samo pali i grmi u šumu na kosi.

Kad sam docnije zagledao ovaj rov, on je formalno bio pun mesa, kostiju i ycipene krvi. Što granate nisu raščupale, prsne i pobegne. Utom i juriš s fronta bude odbijen plotunima i kartečem, kao i prvi.

Ako je do časnoga mira pre bi se mogao zaključiti sad, dok Turci još nisu prodrli duboko u Srbiju. Oni su nadmoćniji brojem, bolje oružani, vičniji ratu — oni će potiskivati pa makar stopu po

učestvovali u poslednjem jurišu na Šumatovac, da su bili odbijeni, da su se u bežanju izgubili od ostale vojske, pa kako nisu znali gde su, a težak umor ih svladao, to poležu i pospe u vinogradima, gde ih posle naša straža pohvata.

Vojnici vele da na sviranje zbora i stoga nisu smeli doći, što su se bojali da to nije kakvo tursko lukavstvo, te da njih po dvojica-trojica ne zapadnu u zasedu

Do moga polaska konjanici se još nisu bili vratili iz Šiljegovca. I tako, ja faktički sad ne znam gde, je moja pešadija, ali g.

Dok se Komarov zabavi oko sablje, ja se primakoh majoru Velimiroviću i rekoh mu polako: — U Beogradu nisu Rusi, tamo ćete izaći pred srpski sud.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Neka srca ćute! — XLVII Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, — Poznaće te, pesmo, po mirisu! Poznaće te, da si čedo milja, Da ti ljubav majka i dadilja.

Jer otkako je sreća njima zacvetala, Nikad nisu usta još na usta pala, A poljubac prvi rad se uvek skriti, Je li, moje lane, pa znadeš ga i ti!

Dođoše mi sa limunom, Da me njime starosvate. Ostav’te me, moji dragi, Nisu više za me svati! Oni mole, tako svojski, — Ja moradoh obećati.

To poslednje suze behu, — Prestalo je srce biti. LXVIІI Promisli se, — nisu rane Samo tebi dane; Na svetu je mnogo bola, Svuda na sve strane.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Srećom te toga dana nisu leteli njihovi aeroplani. A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše.

A ako su ti ljudi još i četnici, dobrovoljci, onda za protivnika veće napasti nema. Ništa se nije videlo... — Zar nisu puštene raketle? — zapita Radojčić. — Kakve raketle!... Borba je bila u pokretu.

Išli smo toliko žurno da nas municiona kolona nije mogla stići. A pešaci su mislili da imamo municije, te nam ništa nisu ostavili.“ Uh, uh, uh!

Desetar me izveštava da bombi više nema, a i municije je nestalo. A ona četvorica još se nisu vratili. — Trči do pešaka dok nisu otišli. On izlete kao mačka i poguren otrča.

A ona četvorica još se nisu vratili. — Trči do pešaka dok nisu otišli. On izlete kao mačka i poguren otrča. Naskoro su se vratili sa sanducima municije koje su našli kod pešaka.

Naskoro su se vratili sa sanducima municije koje su našli kod pešaka. Bili smo malo mirniji. Kad ovom prilikom nisu uspeli, više se majci neće Bugari dići iz rovova. A otuda se razleže glas: „Sanitet... sanitet!“ „Gde je komandir?

Svetislav poče: — Osvanuo je šesnaesti steptembar. Pred nama se ukazaše bugarski rovovi. Zaista nisu bili dalje od pedeset, šezdeset metara. Ukopali su se na isti način kao i mi.

— upade sa pitanjem kapetan Radojčić. — Bilo ih je nekolicina izmešanih sa našim vojnicima. Ali oni nama nisu niukoliko olakšali stanje. Jer u onoj magli niti smo ih mi videli pred nama, niti su Bugari znali da su im oni iza leđa.

Suv hleb nisam mogao više jesti. Iako nam je javljeno da će nam dostaviti toplu hranu, naši kuvari nisu nikako dolazili. Možda su pošli i sad lutaju po magli, te će nam doneti jelo na kojem se s prsta uhvatio loj.

Moja se ranjena noga klatila, i kao da mi je neko zabadao noževe u slabine. Opominjao sam ih da lakše idu. Ali oni me nisu slušali, jer su kuršumi neprestano zvrcali oko nas. Bolovi su bili toliko užasni da sam se obeznanio.

— Bre, bre... šta se izmotavaju ovi lekari. Što nisu prosto napisali: potporučnik Vlajko izrešetan kao sito! A leži već šesti mesec.

Prvo i prvo, ja sam otišao iz čete još uoči toga dana i vojnici me nisu videli kad sam se vratio. A posle, drugo, ja sam mogao i da poginem. Zar ne?...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Većina pesnika ove Antologije međutim otadžbine, onakve za koju se brinuo u tuđini mladi Paun Janković, imali nisu. Imali su, pa i to ne uvek, nešto malo oskudnog i sumnjivog zavičaja, pri prvom buđenju sebičnih nacionalističkih

usađene, ali nekako platonski apstraktne i prema živim problemima raskomadanog naroda sve nedoraslije vere u Srpstvo nisu mogli primiti na sebe ni teret ni slast odgovornosti duhovnog vođstva; jedino je još omladinski deo šturovskim idejama

uslovljenošću svoga nimalo bezbednoga položaja u čvrsto građenom društvenom sklopu još feudalne a silne cesarevine, nisu bili nacionalni revolucionari, to je izvesno.

Odista, u njoj su se naši književnici previjali u pravim mukama: jezika nisu imali. Zapravo, a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali

tvorevine kakve su volapik, esperanto i slična bezlična i bezdušna saobraćajna sredstva — jer, naravno, jezici to nisu.

“ Samo jedan jezik ti pisci nisu znali: svoj rođeni. Već pred Brankov dolazak, u osećanju kajanja, užurbano će se osvešćivati, pa će čak i sonet zvati

Stari pesnici naši nisu tako lako mogli odbaciti stare reči: katkada su im tako dobrodošle, iz metričkih, muzičkih razloga, katkada opet kao

su, mnogi među njima dobri znalca i kada ne uvek đaci Horacija, pamtili njegove čuvene stihove o rečima koje, dabogme, nisu večne: o tome kako će se mnoge koje su danas već iščezle jednom ponovo pojaviti, a druge koje su danas još u časti

Ali nisu slavne stihove temeljno shvatili: u suštini, u celini, bili su duboko zbunjeni. Pod opsesijom svojih intelektualističkih

savlađivači metričkih teškoća, u srpskom jeziku za izuzetno složene umetničke namere zaista velikih; onde tada još nisu bile ubacivane sa osećanjem da bi mogle dobro snositi i zadatak nekog osobito potrebnog izdvajanja i naglašenosti

Važno je ipak da gornje praznine u osnovi ipak nisu onemogućavale rad na jednoj antologiji toga vremena, i onda kada su ga očigledno otežavale.

Lice, nami kažu, njeno smertnim da nije rođeno; Nisu njeni oci zemni, — biti moraju nebesni. U personi Hišpanka, U reči je Talijanka, Hod je, njezin a la grande: neć' sa

Jakšić, Đura - JELISAVETA

gledim, tamo daleko — Te gorostasne, crne aveti — Što, kao preteć nebu, ponosno Po pustoj zemlji senke pružaju: To nisu oni čili valovi Što ih je moja mladost gledala Sa prozorija hladnog granita Veličanstvenih onih palača, Odakle

(Svi troje odlaze.) JELISAVETA: E ču li, zlikovci kako govore, Da izdajnika starog izmole? KNEZ ĐURĐE: Nisu zlikovci — Samo ih silna ljubav zanosi Za starim drugom svoje mladosti; Al’ sada zbogom!

Da nisu grobovi?... Grobovi nisu. Pogaženi su! Gadne tuđinke noga pogana Iskršila je venac lovorov, Što su mi dedi sa vekov

Da nisu grobovi?... Grobovi nisu. Pogaženi su! Gadne tuđinke noga pogana Iskršila je venac lovorov, Što su mi dedi sa vekovima Na spomeniku svoga

Sa takom svirkom gromko praćeni Mladenci pusti dalje leteše, Dok nisu nogom svoje mrzosti Od Crnih Gora groblje stvorili I na tom groblju krst oborili... (Spolja se čuje razgovor.

Ali... Napolje, rđo!... traži kolibe, Nisu za tebe dvori Đurđevi; Junaci samo... smelost, osveta, Na mekojzi će svili leškati Po kojoj presto sina Ivova

Gde mi domeša prve mladosti, Ljubavlju prve vrele sokove? U Turke zar?... Za Turke zar?... Ali — Možda se deca nisu turčila? Možda su Turci?... — Grom i pakao?...

Bojić, Milutin - PESME

Kraj njih leže knjige, papirusi truli, I gomila mozga što već prodre svuda, Lovori što nisu zvuke sreće čuli: Mravi rastureni stazom što krivuda. Tad, zapahnut Tobom, ja se pitam: Kuda?

Pustinja je naša strašnija od one Kojom išao je narod izabrani. Pojeni smo krvlju vrišteće Gorgone, No sumnjom nam nisu zatrovani dani.

Zato nama nisu okeani strani, Ni grobovi starih umrlih stoleća; Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Šifra? Poverljivo? VIĆA: Vrlo poverljivo. JEROTIJE: Anđo, skloni se ti! Znaš, poverljive stvari nisu za žene. ANĐA: Znam, de, razumem ja to! (Polazi.) JEROTIJE: A je l' ponese ono pismo? (Spazi ga u njenoj ruci.

Ako i preturiš hartije gazda-Spasojeve, šta ćeš naći? — Priznanicu tvoju, priznanicu moju, a to, brate, nisu sumnjivi spisi. VIĆA (buni se): Pa, ono... JEROTIJE: Ono jest, sumnjivi su, zato što ne misliš da mu platiš.

Ali, gospodine Vićo, ako su naše priznanice sumnjive, nisu antidinastičke. Ne možeš tek uzeti naše priznanice pa ih poslati gospodinu ministru kao antidinastičke spise!

Dakle, ti si? A izabrao si ovuda, kroz moj srez, a? E, moj sinko, mali si ti da meni promakneš! Drugačiji pa sa mnom nisu izlazili na kraj, te ti ćeš! Jesi li počeo, gospodin-Vićo? VIĆA: Jesam! KAPETAN: Je l' kazao ime, prezime, godine?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

granice između Srbije i Crne Gore), a u prošlosti je bilo i drugih etničkih grupa koje su govorile tim jezikom, a nisu imale ni srpsko ni hrvatsko opredeljenje. Hrvati nazivaju taj jezik hrvatskim a Srbi srpskim.

Budući da same glasovne promene nisu bile svuda jednake to je stvorilo nekoliko tzv. redakcija crkvenoslovenskog ( sada više ne staroslovenskog) jezika -

Prevodioci i autori, očigledno poštujući ideal čistote jezika, po pravilu nisu preuzimali grčke reči nego su ih zamenjivali prevedenicama.

Za razliku od latinskog, crkvenoslovenski jezik nije bio sasvim nerazumljiv onima koji ga nisu posebno učili. Odstupanja srpskog, ruskog i bugarskog narodnog jezika od crkvenoslovenskog rasla su tokom vremena ali

Uz to su ti tekstovi bili puni pojedinosti iz životne svakidašnjice koje se nisu mogle dobro iskazati crkvenim jezikom, siromašnim upravo u toj značenjskoj oblasti.

Ustvari upotreba oba jezika u istom tekstu pokazuje da se oni nisu smatrali različitim jezicima, već funkcionalnim varijantama istog jezika.

Austrijske vlasti namerno nisu dopuštale štampanje srpskih knjiga, što se pokazalo kao teška greška. U ulozi zaštitnice pravoslavlja pojavila se Rusija.

jezik u književnosti, on je ostavio netaknute one crkvenoslovenske i ruske reči, mahom apstraktnih značenja, koje nisu imale ekvivalenta u narodnom jeziku Srba. Njegovi sledbenici nastavili su pravcem koji je on označio. Početkom 19.

reformisao i srpsku azbuku izbacujući iz upotrebe sva ona zatečena ćirilska slova koja u srpskom narodnom govoru nisu odgovarala nekom posebnom zvuku.

Srbija i Vojvodina, sa čvrsto ukorenjenom književnom tradicijom, nisu se pokazale spremne da ekavski lik svog književnog jezika zamene ijekavskim, dok je u ijekavskim oblastima Karadžićev

Ovim sistemom književnih žanrova nisu se mogla izraziti individualna ljudska osećanja i svetovne teme, te su žanrovi usmene poezije, epske i lirske, i usmene

Nasuprot tome, znatno kasnije bledo prevedeni romani o Tristanu i Izoldi, o Lanselotu i o Bovi od Antone nisu ostavili nikakvog traga u srpskom književnom životu.

Jakšić, Đura - PESME

sa nekakvim svecem Grigorijem, koji je blizu Gornjaka u gori postio, pa kako je Mlava onuda tekla sa velikom hukom, da nisu mogli reči jedan drugom razumeti, to je svetitelji prokunu i ono se mesto danas zove Tišina, jer odonda uvek ćuti tamo

“ Pet drugara, pet stražara Buljubaše reč su čuli, Ali nisu pretrnuli; Ni pak crta muškog lica — Strahovanja jadni mlazi — Trepet duše da izrazi I strašljivost kukavicâ...

I na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu zadrhtali. „Vidite li tursku silu Kako juri u besnilu?

na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu zadrhtali. „Vidite li tursku silu Kako juri u besnilu? Dvesta ih je!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Istina, Mladen nije sasvim znao taj gornji sprat, jer nikada nisu smeli da se tamo penju, jedino o slavi, Uskrsu, Božiću.

Ona gotovo ne jedući, tek običaja radi, a jednako u nj gledajući upitno, brižno. Ali njemu ruke nisu drhtale. Lice mu je bilo, kao uvek, suvo, više crno no bledo. Prsti ruku mu polako, mirno su uzimali zalogaje.

Kao da se nešto otkinulo od kuće. Otac Jovankin i mati već se nikako nisu viđali. Jovanka, međutim, mada je čula za tu proševinu, ipak ne polažući na nju ništa — toliko je bila uverena u njega,

biti radosno, da ide i pozove starca i starku, »prijatelje«, ovamo, da im kaže i da ih prekori: zašto da ne dođu, nisu tu, kad znaju kako on, »prijatelj im«, ne može da pije bez njih, nije mu slatko... I zato da odmah dođu.

ne samo od podruma već i iz sopčeta, sa onih kovčega, sve je bilo ostavljeno snahi na vidik, slobodnu upotrebu. Nisu je se više ticale uveče ni sedeljke, gozbe, večere, dolazak rodbine, sedenje, veselja.

Jedno veče odazvaše ga. Mnogo joj [Jovanki] bilo teško od pre ručka. Bila na samrti i nisu se nadali da će se povratiti. Ali povratila se, i prva reč bila je on. Njega zove. On ode. Ležala je kao i pre.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

korena pisak, i te noći Arnautinu su vuci poklali sve što je u toru imao, »kraj čopora pasa koji nisu ni lanuli«. Kad je taj bor, u junu 1932, izvalila nepogoda, seljaci su koren i jedan deo stabla vratili na svoje mesto,

Na lozi spaljuju se sveci. »Kad je spaljivan sveti Sava, njegove mošti nisu se mogle sažeći na drvima i običnoj vatri, nego su sečene po vinogradima gidže, čokoće, i na lozi su ga spržili« (Vl.

; ali sveti Petar daje samo onoj deci da jedu čije majke do toga dana nisu okusile j. (Karadžić, 3, 1901, 136). U Samoboru, iz istog razloga, majke kojima je dete umrlo ne jedu j.

kupinu prokleo Muhamed, jer kad je on bežao, kupina se isprečila i on se na nju sapleo i pao, pa ga zamalo neprijatelji nisu uhvatili (GNČ, 24, 1905, 285 = TRĐ, NNŽ. 5, 128); uz ovo upor.

lišće kupaju se bolesnici od vrućice (ŽSS, 303, Prekomoravlje); ili uopšte i koji nisu bolesni, »zdravlja radi« (SEZ, 17, 533). L. lišće, spareno na sirćetu, lek je od perućine (GZM, 20, 1908, 350). L.

u Jadru, ima ujemnik (ujamci su konci osnove koja ostane posle uvođenja u brdo, a ureznici su krajevi žica koji se nisu mogli utkati), a veruje se da nesreću izaziva upotreba ujamaka i ureznika ne samo od konoplje nego i od lana (GEM, 19,

negativan uticaj«: ko pod njim zaspi, mora da se onesvesti; opasno je ako njegova senka pada na kuću, i zato ga nisu sadili u blizini; kad njegovo stablo dostigne debljinu vrata onoga koji ga je posadio, taj mora umreti (GEI, 9—10, 115

u vračanju za podsticanje plodnosti: u Budžaku, na Badnje veče, »izlaze u voćnjake i vrte rupe u voćkama koje prošle godine nisu dale rod, i u njih stavljaju pomalo tamjana, s uverenjem da će od tada bolje rađati« (GEM, 37, 1974, 217).

nameni momku koga voli, devojka jedan i drugi o. sastavi s medom i ostavi ih da prenoće: ako se listići nisu rastavili, ona će se udati za željenog momka (SEZ, 70, 1958, 582, Leskovačka Morava). Okoločep (centaurea calcіtrapa).

ovu pojavu potpunije: »Prema starinskim shvatanjima i našeg naroda i drugih naroda, drveta i biljke mogu biti — mada to nisu uvek — senovite, to jest, one pripadaju ili kakvoj duši (to su, na primer, voćke i loze koje se sade po grobovima;

Ćipiko, Ivo - Pauci

u kuću došla, u varoši napravio molbu, vjenčanicu, i potrošio za nju preko sedam talijera, pa zar je on kriv što molbu nisu uvažili? Ali se pop ne da razlogu.

Biće sočne i debele šale, ali niko se ne odazva. Rade se čini nevješt, a ljudi su u brizi za pićom, pa večeras nisu za šalu. I ne stiču vatre, pa se stinjala. I ranije no obično razilaze se.

Sjutra Ilija i Vojkan gone svaki svoga pauša pred sobom put varoši. Nisu uzjahali, jer je studeno, saganak bure na mahove brije sa snijegom ojajenih planina, i smrzavica je. Putem stižu ljude.

—A koji su bili svjedoci? — upita gazda. —Vele, Krilo i onaj čankoliz Ždrale. —Svjedoci nisu sigurni, — opazi gazda. — Nego čuj! Stavimo da Niko, kao što po svoj prilici i nije, ostavio svoga imanja nikome.

tužbe radi suložništva, ali on se neće sigurno na tome ustaviti: osvetiće se i naći će za to koju mu drago izliku; nisu utaman stari ljudi govorili: „ čuvaj se turske globe i popovske zlobe”.

—Ne budali, Petre, — odgovori kapetan, — nisu ljudi vrči... Daće presvijetli na odlasku, vidićeš. — Primi i moj dijel! — ruga se stric Petar.

Ali treba i vraćati... Gazda prevrće listove dužničke knjige, traži: — Vidiš, nisu plaćene ni kamate za lanjsku godinu.

sumišljenik popa Vrane, već pripada drugoj stranci, koja je antiklerikalna, a gazda Jovo i kaluđeri pozvati su, iako nisu sumišljenici, i čak su, po mišljenju popa Vrane, članovi drugoga naroda ili izrodi — radi blažene sloge, koja je po

— Treba dokazati da ni klerikali nisu slozi protivni, ako je ta sloga na korist ovoga napaćenoga naroda, — mišljaše pop Vrane.

upravu ušao i samo radi nje danas se žrtvovao da i gazda—Jovom dođe, jer drukčije ne bi došao, jer još njihovi stari nisu bili prijatelji.

A kamatar je Marko u svemu: nikada u varoši nisu ga vidjeli, kao druge ljude, popiti sa čovjekom čašu vina, a i sud bijaše ga osudio zbog kamatarstva na mjesec dana

Rade se nasmija preko volje: — Odavno već ja ne vjerujem u gatke! — odgovori zamišljen. —Ne valja tako, Rade, nisu to gatke, svjetuje stara. — U svakoj stvari, sine, bog je svoj znak ostavio!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kad već nije bilo ratova, i kad već nisu više onako slatko mogli uživati u jurnjavi za jelenima po šumama Vratimlja, pošto im je to dosadilo, dočekali su kao

Ali ako je on, Jevđenije, bio slep i lakoveran, nisu bile takve crne sile protiv kojih je vodio boj svojom vradžbinom. Njima se nije moglo tako jajarski podvaliti.

Kleo se u najpreče da je ona, Janja, podmirila tri sela, da joj deset ljudi nisu mogli ništa, toliko je bila nezasita. Naravno, to je sve bilo preterivanje.

Kasnije se neko setio da poginuli i ranjeni u stvari nisu ni bili Janjini ljubavnici, pa tako nisu ni koristili zaštitnu moć njene amajlije.

Kasnije se neko setio da poginuli i ranjeni u stvari nisu ni bili Janjini ljubavnici, pa tako nisu ni koristili zaštitnu moć njene amajlije.

Ugri, Vizantinci, Bugari, Dubrovčani, svi oni nisu mogli da nadoknade odsustvo gosta koga bi ovde želeli najpre da vide — kraljevog brata, bivšeg kralja Dragutina.

“ Hteo sam da kažem: Videli ste kakvo telo ima ta žena. Zar ljudi nisu izgubili dah kad je izašla u dvorište da dočeka onu dvojicu kaluđera, Doroteja i Dimitrija?

On ne shvata, bedni ništak, da ja sve ovo činim za njega i njemu slične, za sve te maloumne jajare sa tupim čulima koja nisu u stanju da prime prosvetljenje božije.

Sahranili su ga bez opela, odmah u tu istu raku, ljudi koji su je i iskopali − Mitar Pitić i gluvonemi Ždraka. Monasi nisu hteli ni da dotaknu njegov leš, jer su našli daleko odatle u travu bačeno raspeće, Prohorov čuveni krst koji je on

A ne, kako je to Jakos uradio, obadva prizora koja se nikako nisu mogli dogoditi u isto vreme, strpati u jednu sliku. Ovako je ispalo nerazumljivo.

ne ispadne nametljivo, a onda su to mišljenje širili kao svoje njegovi sledbenici, sva ona silna bulumenta prišipetlji koji nisu imali svoga mozga nego su se služili Kirčinim, govorili su to kao uzgred, slično kao i njihov učitelj, kao kad bi

Stariji su smrknuti, mlađi gotovo radosni. Nekolicina njih, golobradih, poskakuju kao da se spremaju za svadbu. Oni nisu iskusili na svojoj koži šta znači rat.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Jedan se cereka ludo, a jedan očajno kliče, Kao duhovi zli. No ja ih razumem lepo. To nisu nečiste seni, No moje nemirne duše neopevani jad. Oni se otimlju burno i svu noć pevaju meni Kroz opusteli sad. 1893.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Nijedan važniji državni posao nije preduziman, dok oni nisu našli da su znaci neba povoljni za njegov početak. Može se lako zamisliti koliki su uticaj imali oni time na sve državne

Da je i naša Zemlja član njihove porodice, to nisu ni slutili, još manje su mogli da objasne mehanizam njihovog kretanja.

Ni surova ruka čovekova, ni njegovi topovski metci nisu bili u stanju da ga unakaze, jer sve rane koje su mu nanesene načiniše nam ga još dražim, izazivajući, pored milošte,

“ - „To me, dražajši, ni najmanje ne čudi. Ni drugi naši filozofi nisu uvideli i pravilno ocenili od kolike je važnosti sistematsko posmatranje nebeskih pojava.

i u prostoru, mi bismo u toku vremena morali videti kako se zvezde na drugim mestima horizonta uzdižu iznad njega, a to nisu ni sami Vavilonci do sada opazili. Budi, dakle, miran, dražajši, mi stojimo na čvrstom tlu.

Zaželeo sam se Vas i mora. Ali lađe sadanjih saobraćajnih linija mora nisu za nas, nama je potreban neki klasičan brod.

Ipak se ispostavilo da je odlikovanje meni namenjeno; nisu ljudi samo znali kako se zovem. Iako, dakle, nisam ni najmanje ubeđen u opravdanost takvih odlikovanja, ja sam se ovom

mnogobrojnu porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši uvis, nisu ti sirotani te noći mogli okusiti ni najbednijeg zečjeg sna. Na jednoj klupi muzejskog parka sedeo je Eratosten.

izmerio poluprečnikom Zemljine kugle, ali koliki je taj poluprečnik, to on nije umeo da kaže, pa zato njegova merenja nisu bila, u stvari, dovršena. „Treba izmeriti veličinu naše Zemlje!

O čemu sve ljudi nisu lupali glavu! Pa ipak, suština kalendarskog pitanja je vrlo jednostavna. Ona je skup nepobitnih astronomskih činjenica,

Kako da se ispomognu, to se oni ili nisu setili ili se nisu usudili. No, 238 godine pre Hrista, u devetoj godini vlade Ptolemeja Euergeta, egipatski kalendar

Kako da se ispomognu, to se oni ili nisu setili ili se nisu usudili. No, 238 godine pre Hrista, u devetoj godini vlade Ptolemeja Euergeta, egipatski kalendar je reformisan.

Stanković, Borisav - TAŠANA

HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što? TAŠANA Pa nešto ga i za decu zovem, a najviše za pokojnika, za groblje.

I evo, možda će ti biti krivo, ali ja se ne kajem za to. Čak i srećan sam, što je tako bilo, što te nisu dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik

A za hadžije: hadži-Ristu i druge?... Oni i onako nisu nikad ni voleli što me je pokojnik uzeo... MIRON Kako »nisu voleli«? Šta si ti, i kakva si, te da oni nisu voleli?

A za hadžije: hadži-Ristu i druge?... Oni i onako nisu nikad ni voleli što me je pokojnik uzeo... MIRON Kako »nisu voleli«? Šta si ti, i kakva si, te da oni nisu voleli? TAŠANA Ne znam.

MIRON Kako »nisu voleli«? Šta si ti, i kakva si, te da oni nisu voleli? TAŠANA Ne znam. Samo znam da su mu davali neke njine, hadžijske kćeri, a on, pokojnik, nije to hteo, nego, kao

Smeli bi! Znaš, kad im deda podviknu, hadži Rista u nesvest da padne. Ljubeći mu ruke molio ga da mu oprosti. Veli: oni nisu znali.

što si ih ti prevario, nego što su se oni varali u tebi i puštali te da si ispred njih; da ih ti zasenjuješ, zbog tebe nisu mogli oni da se vide, nisu štrčali, nisu bili napred. I zato, posle poštovanja, jače, više i dublje te mrze.

što su se oni varali u tebi i puštali te da si ispred njih; da ih ti zasenjuješ, zbog tebe nisu mogli oni da se vide, nisu štrčali, nisu bili napred. I zato, posle poštovanja, jače, više i dublje te mrze.

varali u tebi i puštali te da si ispred njih; da ih ti zasenjuješ, zbog tebe nisu mogli oni da se vide, nisu štrčali, nisu bili napred. I zato, posle poštovanja, jače, više i dublje te mrze.

Glavu sam u torbu metao, da dođem do nje. Ali, kad je poljubih, oh! odmah osetih kako mi njena usta nisu slatka kao što bi tvoja možda bila. TAŠANA (uznemireno, uplašeno, zvera da ko ne čuje): Ćuti! Ćuti!

SAROŠ (ganuto): Zašto spominješ moju majku i sestru? Veliš: kad ti ne možeš da me čuvaš i neguješ, što bar one nisu onda tu... Vidiš kolika si i kakva, Tašana? Oh, vidiš?

Ne puštaj, Stano! da ko ne dođe, ne uđe i ne vidi me ovakvu? I decu mi dovedi, decu... STANA Nisu tu deca. A ti ne boj se. Zatvoriću ja sve. Neću nikoga pustiti. Ne boj se ti. Ništa nije. TAŠANA (Stani): Oh, Stano!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Zašto grobovi nisu ponosni znaci? zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se? zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj

Šnajderski momci bez rada i mali krojači bez materijala nisu ispuštali iz usta ime majstor Kostino. Nekim devojkama se učini da je novi majstor i porastao i raskrupnjao se.

Seka se utrkuje s psima i sa ždrebetom. Ali su u osnovi deca bila dobra, nisu činila štete ni pakosti ni ljudima ni životinjama. Majstorica se ponekad ipak potuži na urnebes i tutanj.

Šesnaest godina; prestao da se razvija kako bi trebalo, a oni to nisu ni uzeli na um. U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza.

” Majstor Kosta je predao radnju, izdao jedan deo kuće i uvukao se sa Srećkom u krilo. Nekoliko meseca nisu znali šta je s Ristom. Naposletku dođe pismo iz Rumunije, iz fabrike kod jednog rudnika.

S vremena na vreme su slali ponešto Risti, ponešto Seki. Ali dopisivali se skoro više nikako nisu. Jedne zime okašljaše jako obojica. Toje bila velika muka, i ujedno poslednja prilika da se s retkom odanošću paze.

Žena koja je zalazila da pogleda kuću, počela je da potkrada domaćina nemilosrdno. Kirajdžije nisu donosile kiriju, a stari je nije tražio, jer se bojao svega i svakoga, i nije više znao kako da nastoji na svom pravu.

GOSPA NOLA Grobnica Lazarićevih, iako nisu suviše davno izumrli, to je danas jedan isprovaljivan podrum pun korova i krša od cigli, granita i ogradnih motaka.

primirja i navike, kako to već biva, upade Toša Lazarić, bogat posednik iz onih ravnih prekosavskih zemalja gde nikada nisu bili ni Boško ni Nola. Za Balkan, gospodin Toša je bio pomalo fini i pomalo smešan gospodin.

Dva brata Lazarića, oba blaga i dobra, nisu se slagali. To je u neku ruku bio red u gazdačkim kućama; zapeto stanje je zamenjivalo tajanstvenost.

” „Šta ćeš, kad jedna strana živi danju, a druga noću.” — Starac i Petar noću nikada nisu izlazili, ni u komšiluk ni u varoš. Toša, naprotiv. Ne kao bekrija, nego kao član društva, i kao društven čovek.

i opet neiskorenjiv običaj u tom kraju, da posednici, bogataši, oholi na bogatstva i preimućstva, po cenu glava svojih nisu izlazili iz kuće kao drugi svet, s malom parom u novčaniku.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

koja je deset i više godina momka probirala, najposle, kad sirječ prosioci prestanu, zaključi kakvom udovcu ruku dati, nisu li to prijatne za nju ogrižine?

Sljedovatelno oni ljudi koji trgovcima lađe i ambare prazne i s tim veći Verѕchleіѕѕ čine, ne samo što nisu republiki na dosadu, nego od velike polze, da i nužde jesu, quod erat demonѕtrandum.

Jedni pomisle da se trese zemlja, a drugi da kuća gore, neki opet — da je dvanaest sati, i srde se što jošt nisu ručali.

Prišelcima se slobodno ovo generalisima (oni sopstvenog vožda nisu jošt imali) komandiranje vrlo dopadne, i svi Romanu tête à tête pođu.

žao što reč ne mogu ispuniti; koliko puti žene (a i ljudi) obećaju tajnu čuvati, pak se tajna pređe pročuje nego da nisu obećali!

od imati, na primer, gospodin od Popović, ili gospoja od Prelić, to ona ovako tolkovaše: što takovi sami priznaju da nisu ništa zaslužili, no sve što imaju od prvog, koji se zvao Popović ili Prelić, nasledili jesu.

u dejstvo privesti imaju, pak ako dobro posao ispadne, to se gospodar slavi, ako li pak ne, sluge su krive zašto se nisu bolje vladali.

čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki filozof disertaciju u šest časti izdao, da stari Rimljani nisu stakla imali, niti su mogli imati, i baš kad je knjiga iz pečatnje izišla.

Istina, neki stihotvorac učini mi počest i na to mi jednu odu načini, ali koliko oda ima po svetu koje nisu ništa drugo nego podsmej i satira na slavimog mecenata!« »Hm!

Ali tako je kad magarac oće da se plete u stvari koje za njega nisu. Bestraga sa svom filozofijom! Plast sena bolje dolikuje magarcu nego da zna dišputirati kao Aristoteles.

odgovorila bi njegova žena: »Nisu«, to jest majstor Gliša nisu kod kuće. A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim:

odgovorila bi njegova žena: »Nisu«, to jest majstor Gliša nisu kod kuće. A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim: pomozi bog, majstor-Glišo!

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dandanas ništa ne zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci — to sam odlučio da za vremena

Pre svega, nisu ni stoga što ja sebe ne smatram velikim čovekom, te sam sa te strane bezbedan i miran, uveren da će moja privatna

Ja to samo pretpostavljam, jer o mojim precima vrlo malo što znam sem fakta da nisu nosili isto porodično ime koje ja nosim.

molim vas, debi, prvo stupanje na pozornicu, prva pojava u životu, pa zadocnjenje od sedam dana, i to u doba kad nisu postojale naše državne železnice.

Tako, na primer, jednom sam pao pod krevet i nisu mogli čitav sat da me nađu; jedanput sam progutao cvancik i zbog toga samo morao da ispijem sto grama ricinusa (otada

Otuda i dolazi, valjda, da se kod tih porculanskih devojaka nikada i ne vide mrlje u životu. Meni se nisu nikako sviđale njene svetle oči, a još manje onaj njen porculanski osmeh.

No nisu ovakvi podvizi jedina karakteristika deteta u doba dok nosi suknjicu. Podjednako su radoznala i podjednako nesnosna tom

Razume se, mene nisu interesovala prosta i jednostavna pitanja, već sam se starao da ona budu što komplikovanija i činilo mi je naročito

I mada takva dečja pitanja izgledaju i besmislena i smešna, ja ipak nalazim da ona nisu bez izvesne logike, koja je detetu jasna, jer gleda na stvari i pojave nepomućenim pogledom, a koja je starijima

čekali pantalone pa da se ispolje, tek ja sam, pošto sam ih navukao, za noć postao takav odmetnik i razbojnik da mi nisu mogle dosaditi ni hajke, ni potere, ni ucene.

Tada sam već stekao uverenje da ljudi sa sitnim slabostima nisu podobni za krupne podvige. A imao sam i drugih nevinijih zabava.

se čudio što se toliko natura nozi učiteljice trećeg razreda osnovne škole, kad sam znao da moja tetka i ova učiteljica nisu inače na dobroj nozi.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

“ I sigurno su Nemci u sumrak udarili ponovo, da grešnici nisu ni stigli mene da izveste. Silazili smo ka selu. Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne

Zažalio sam trenutno što i moje mamuze ne prave larmu. Ali, i oni što ostadoše nisu u boljem položaju, tešio sam se. Ovako ću preko prve ograde u noć. Neki pas lanu.

Na mesto ovih vrba, što predlaže narednik sada, u provaliju su legali ludi jedan iznad drugog, dok je telima svojim nisu ispunili. Preko ovog živog mosta od ljudskih telesa prevezeni su topovi.

Ali maglovito predosećam da moja osećanja dužnosti nisu ista. Onda sam bio u svojoj bateriji, sa svojim drugovima, sa poznatim vojnicima.

Slomljen godinama, sedi starac se verovatno i nije zanimao za rat i njegovi pojmovi nisu od micali daleko od trošne daščare u kojoj su se mahnito okretali vodenički točkovi.

A i on to govori glasom kao da prepričava neki beznačajan događaj. Drugi vojnici, zaneseni svojim jadima, nisu ga gotovo ni slušali, kao da je u njima potpuno utrnuo pojam samilosti ljudske.

Rekoh mu da dosad još nisu, ali lako mogu, ako nas samo opaze aeroplani. On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom.

Dozvoljeno je vojnicima da uzimaju koliko mogu, a i narod je pušten da razvlači, jer Nemci tek što nisu stigli. Demontirana lokomotiva podseća na lešinu, prazni vagoni zjape kao grobovi.

Kapetan Valja se ljutio: — Vidite onog reponju, molim vas, kako se natovario. — Pustite ih. To je dobar znak. Nisu, znači, još premoreni — razmišlja potpukovnik Petar.

Kao da smo izgubili glavu! Čuješ, docnije, da su naši hteli da preseku ovo mučno i lažno stane, ali saveznici nisu dali... Kažu, da su ih Bugari uveravali u svoje miroljubive namere. Ja sam vojnik i nemam prava da kritikujem.

Kada su naposletku videli da ih niko ne brani, počeli su da beže u prihvatne zaklone. Jer oni nisu znali za višu politiku. Stroj se počeo naglo osipati i oko sedam časova bili su svi u prihvatnim položajima.

Nastade borba na bajonet. Bugari nagoše u bekstvo. Da vidiš samo! Bežali su kao pomahnitali na sve strane, i mislim, nisu se mogli sakupiti ni sutra do podne. Ali koja vajda!...

Petrović, Rastko - PESME

veličanstveno je da se u davnom ovakvom moru I čekanju, ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti. Nad glavom ruke te: šta dotiču, šta pridržavaju?

ćeš utonuti u nemogućnosti (Gde neće više leći trbusi i sni, I kojim kao da vladaju neki drugi zakoni Koji već i nisu zakoni No iznenadne neke radosti i nepodnošljivi bolovi): Kad je za tebe i to nastanjeno fantomama, Koje ne ulivaju nade

potrebe; a ako mi padne na pamet da razmišljam - i to razmišljanje je jedno zadovoljenje - smislim da i potrebe te same nisu iskočile iz nebuha i da će već priroda, i bez mog pristanka, umeti sebe da zadovolji na meni.

Videh boga. Odjednom bi me stid od tog što rekoh i užasnuh se. Oni nisu hteli ni mog imena niti ičijeg, ja sam učinio po treći put isti užas.

moja teško patila, Sve jedan i isti san stajaše na krmilu, I ludilo je noćno razvilo svoja krila, Dok se vrata na sobi nisu otvorila, Kroz samu crnu patnju duša je jedrila.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ljutito mašući repom riba se izgubi iza stene, a Sedefna ruža se obrati meduzama. Ali, meduze nisu imale ni volje, ni vremena za priče o Gornjem svetu.

— Sunce je jedan okrutni ubica! — puž je duboko žalio trave i cveće, leptire i suncokrete: nisu imali gde da pobegnu, gde da se sklone. Ali, suncokreti nisu ni želeli da se sklanjaju.

Ali, suncokreti nisu ni želeli da se sklanjaju. Pod vrelim okom svoga cara rasli su i jačali, verno sledeći sunčev hod svi, sem jednog

Mali suncokret je bdio, uzalud pokušavajući da probudi braću. Zvezdane staze neba nisu ih zanimale. Nisu mogli ni da zamisle jabuku meseca okačenu o najviši jablan. — Koješta pričaš!

Mali suncokret je bdio, uzalud pokušavajući da probudi braću. Zvezdane staze neba nisu ih zanimale. Nisu mogli ni da zamisle jabuku meseca okačenu o najviši jablan. — Koješta pričaš!

Reši se mali suncokret da nađe leka svojoj muci. Obrati se travama za savet. Trave su stari prijatelji. Ali trave nisu znale tajnu okretanja za suncem: nisu mu mogle pomoći! Tada mališan upita potok šta da radi.

Obrati se travama za savet. Trave su stari prijatelji. Ali trave nisu znale tajnu okretanja za suncem: nisu mu mogle pomoći! Tada mališan upita potok šta da radi. Ali, hitri brbljivac i ne pokuša da mu odgovori.

— Mravi! — kažu mu. — Zar ne vidiš? — Mravi — ne poverova im dečak: drugačije su mravi u čarobnoj kutiji izgledali, nisu grizli. Jauknu dečak od bola i od gneva. Poče da gazi po mravinjaku. Rasu se mravinjak kao šačica peska.

Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade. Stade i žbun. Prižmiriše se gnevne oči i dečak vide: nisu to trnjinice, već kupine crne kao da su stigle sa dna pakla. »Došla kupina da se sveti, znači?

Je li čudo što im kroz glavu prođe da su jedinstveni, da su sami samcijati na svetu? Nisu još znali da su se u pustinji pojavili, a već su znali da blistaju, da vole.

Uzalud je to i samoj sebi govorila. Nebeske visine nisu je veselile, sve dok joj Zračak koji ju je digao sa zemlje ne reče: čuo je Cvet!

Postajala sve vedrija, sve lepša! Gotovo već poče da zaboravlja svoj Cvet. I, možda bi ga i zaboravila da nad izvorom nisu leteli leptiri kroz čija je krila prolazila svetlost sunca, kao nekada kroz latice pustinjskog Cveta.

Šantić, Aleksa - PESME

Onamo ima ruža zavičajnih, Što nisu svele od studena inja, I vrela živih i putanja sjajnih, Gdje duša ljuta još rudi i tinja.

BAJKA Ležô sam na žalu. Još u modrom visu Imalo je nebo jednu zv'jezdu zlatnu, I nad lukom druge vidjele se nisu. Po rastrtu moru, kô po meku platnu, Padali su prvi galebovi. Neđe Molitva je rana u zvonu I klatnu Jecala.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Oni su stvarani pod naročito povoljnim okolnostima, nesumnjivo na jednom takvom stupnju razvitka koji mnogi narodi nisu imali.

Čovek ima utisak da to nisu reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemoj, sine, govoriti

se živo i odupirući se junački, jedno po vlastitoj hrabrosti, a drugo i zato što im je za leđima bio grad, pa se nisu bojali da mogu biti opkoljeni. U tome mnogi izgiboše.

Izgleda ipak da Turci nisu potpuno satrli srpsko-bosansku vojsku. Vuk Branković je uspeo da se spase, isto tako i vojvoda Vlatko Vuković: stradao

kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto, samo dodaje da se na Kosovu s knezom Lazarom nisu borili svi podjednako, nego da su neki „gledali kroz prste“, te da je „zbog te nevere, zavisti i nesloge nevaljalih i

U Jugovićima, kako su predstavljeni u pesmama o samom kosovskom boju (u onima koje govore o događajima pre boja nisu simpatični)1 — našlo je uzbudljiv izraz herojsko pomirenje sa smrću u borbi protiv neprijatelja.

Iz te žudnje se rodio prkosni i ratoborni lik Marka Kraljevića. Ako se Turci nisu mogli proterati iz zemlje, ako je njihova vlast htelo se to ili ne — bila neizmenljiva činjenica, njihove glave ipak mogla

Očevidno, dakle, tobožnje Markove slabosti ne samo da nisu nikakve slabosti nego su osnovni i najprirodniji elementi iz kojih je sačinjena njegova herojska ličnost.

Čudovišni su njegovi postupci prema sestri Leke kapetana i, naročito, prema Zlatanića Majci. Grđe nisu postupali ni Turci. Slična varvarstva on čini i u bugarskoj pesmi.

Kao što se vidi, to su situacije vrlo slične onima koje nalazimo u nekim pesmama o kosovskom boju. Ali nesreću nisu donosili samo stranci. Ona je ležala i u našim ljudima, u njihovoj zakrvljenosti. Kako se tu mogla iskoreniti?

Našu zemlju, dakle, oni su osvajali duže od jednog veka. A kad su je najzad zauzeli, nisu mogli u njoj mirno da vladaju. Pojavili su se novi ratnici u zemlji i van nje.

Naši preci odlazili su u hajduke zato što nisu mogli da se pomire sa ropskim životom. Oni su vekovima tražili i očekivali pomoć od neporobljenih evropskih zemalja, u

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

se nosi biser od peska A na zelenoj planini Tari Miriše smreka i pupi leska Usled proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Rasuti grobovi četobaša, ustanika i hajduka nijemo su pričali prolaznicima o vjernim drugovima koji se ni smrti bojali nisu.

Mali odmetnici nisu baš bili uvijek gladni, niti bogzna kakve izjelice, ali kako je samo bilo prijatno, poslije trke kroz šumu, sjediti

Četa je mogla da pohvali, da osudi, da odbrani, a kad četa nešto kaže, to je onda — ehe! — nisu to priče Đoke Potrka.

— Ja sam budala! — odjednom dreknu Stric, munjevito priskoči stablu i dok se još dječaci nisu ni snašli od iznenađenja, on se već okretno puzao uz bukvu.

— Lazare, brzo u pećinu dok ostali nisu stigli. Nosiš li bateriju? Mačak izvadi iz njedara električnu lampu i svečano je podiže uvis. — Evo je!

— prepade se Nikolica. Najzad se dogovoriše da kuju vežu za jedno drvo, desetak metara dalje od njihovog. Tako se nisu morali bojati da će biti otkriveni. Ko bi se dosjetio da pregleda sve bukve u okolini.

Poljar Lijan jedva dočeka da se prihvati oslobađanja dječaka. Nije više mogao da ih gleda ovako vezane. Nisu mu uopšte ličili na onu bezbrižnu živahnu i domišljatu dječurliju koja znaju bezbroj smicalica i obješenjakluka.

Sad je sasvim gotovo s našom hajdučijom. Dječaci se nisu baš naročito veselili učiteljevu stradanju. Što da se raduješ tuđoj nevolji, pa ma ko to bio.

Bilo ih je čak i od izdubena krompira, ali te se već nisu dale popraviti. Nisu bile čak ni za jelo, jer krompir, tako pečen od pušenja, strašno je zaudarao na duvan.

Bilo ih je čak i od izdubena krompira, ali te se već nisu dale popraviti. Nisu bile čak ni za jelo, jer krompir, tako pečen od pušenja, strašno je zaudarao na duvan.

— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir. Gubeći dah, požuriše u pravcu škole.

Ličili su na djecu porobljena, a nepokorena naroda. VI Okupatorska vlast, Nijemci i Talijani, nisu znali za šalu. Od porobljenog naroda oduzimali su sve oružje, pa makar to bila i stara puška kremenjača, neka dotrajala

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Bojim se očima, zašto moje oči nisu svakad gledale do gospoda Boga; vode suzne ne iskapaše za moj greh oči moje; zakona tvoga nisam dobro spažao!

NOĆ Da se paštimo, dokle nam sunce nije zašlo, Dokle nam nije smrklo I životna vrata nisu se zatvorila. Jerno noću ništa se ne može poslovati, Razilazi se trgovina, zatvaraju se šatre.

SVETOJ PETKI SRPSKOJ Jedni ljudi sebi vodu s medom za piće uslađuju, a ona je svoje piće s plačem sebi razblaživala; nisu toliko poviše ni vetrovi duhali u toj pustinji, koliko su prsi njene trudili se udaranjem i od srdca uzdihivanjem.

toliko poviše ni vetrovi duhali u toj pustinji, koliko su prsi njene trudili se udaranjem i od srdca uzdihivanjem. Nisu tako hubavo tekle česme gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica

Ama je li tek sveto pismo, a nisu đačke koje nevaljale podžepnice, — ono je sve čisto srebro i prokušavano zlato. Nit je pismo tvrda ruda da se s vatrom

Tamo, među morami, po arapskomu vilajetu, imadu zločeste i gorke vode i nisu za piće. Skupe se gde na koju vodu šumska žedna zverad, — piti ne mogu; valja im čekati dok ne dođe inorog.

Pak su na kamila nosili vodu unutra, pak kamile nisu mogle unutra ulaziti radi teskobe, radi svojih grbavih i visokih leđa, i skidali su s njih vodu, te su tako unosili i

I do danas hadžije tuđozemce onamo kopaju. MRTVI GRAD Ta eda Rimljani nisu ginuli bijući im Jerusalim i preuzimljući svu onu zemlju s gradovi?

RUSI POD CARIGRADOM U neko dobi, dokle jošte ta tamo ruska strana poganska je bila nekrštena, cara svoga nisu imali nego tek knezovi š njima vladali su, — digoše se dva kneza s velikom silom na galija, Oskold i Dir, Crnim morem

No eto, i za te Jedemske vode neki književnici o sebi mudri, iznose da nisu to iste pravo reke ni vode što se za njih piše, nego o nečem drugom baju da se to govori.

Nego znam da neki od sabratih se tu koji pisma ne znadu, znadu li, a nisu dobro za ovo skazivanje razabrali ni od drugih čataca pročuli, ja l' su zaboravili, zato vala mi za ovi Aharov posao

Došao je k njima da ih nahrani. Nego, rekoše, ustan'te da ga mi ucopamo. Ta da se oni iznapre o tome nisu udogovorili zločestom većom i munitvu sašili, ne bi mogli ni njegove snove izjasniti, i ta njina pakost što je dosadila

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kad su služile i dvorile čorbadži-Zamfira, nisu smatrane bile za sluškinje — kao što je to običaj tamo na hladnom i bezdušnom Zapadu — nego kao nešto svoje, kao rod u

“ pa ga opet ljube u obraz, tako da mora formalno da se otme i da beži. Tako žene; naprotiv, mnogi stariji ljudi nisu ga baš najradije gledali. Samo duhnu na nos: „Hm! Jaga, što je džimpir! Anasana!

— „Eh crna Jevdo, što rodi sina čapkuna!... Mlađe ga, istina, nisu mogle i smele ljubiti, ali su ga utoliko čežnjivije krišom gledale, naročito nedeljom, kad igra oro na ćošku

Izgledala je kao bula s jašmakom i feredžom. S ulice je bio samo beo prost i jednostavan zid, tako da ukućani nisu imali nikakve veze sa ulicom. Prozori s ulica im nisu odvraćali pažnju porodice na svet što prolazi.

Prozori s ulica im nisu odvraćali pažnju porodice na svet što prolazi. I kad čovek uđe u takvu kućicu, on se oseti nekako više sam, svoj;

Zato su je izbegavali; a kad je se nisu mogli otresti, nego su je morali povesti, vodili su je samo pod tim uslovom da ništa, ni reči, ne sme progovoriti.

Zato je Manulać dugo bio zagonetka — u mahali zadugo nisu znali je li muško ili je žensko! Jer, kad je s ocem išao, bio je obučen u plundre, a kad ga je majka izvodila, plela

Kad je ona ušla, nisu odmah presekli razgovor, nego su ga polako privodili kraju izbegavajući sve one reči po kojima se moglo poznati o čemu

nego je odmahnuo rukom i rekao: „Usput, diko, usput, peruniko“, i malo po malo slike su sve bleđe i bleđe bivale, dok nisu sasvim iščezle, a s njima i spomen na Zonu.

Sve što je doka spomenula nisu bile zgodne za ovo čudno, a pomalo i opasno preduzeće, jer ili je bila plašljiva, ili brbljiva, ili zaljubljena u Manu, ša

Samo Mane niti se smeje njiti se ljuti. Stoje table pred njim, a on čak i ne sluša niti ređa; misli njegove i nisu sada ovde u kafani, zato se ne osmehnu baš nijednom na Nackove šale.

Zlovoljni su što nisu imali vremena da pročitaju lekcije, a nisu imali vremena zbog nekih neprijatnih vesti koje stigoše preko novina iz