Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tobdžija je turski bio Čanak-barjaktar, i dobar nišandžija. Onda je i Jakov sa 300 konjika očô na Vračar, dok su Turke zaplašili i u grad sterali.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ama kako ti puškom gađaš? — Bio sam najbolji nišandžija u Crnoj Bari! —reče Stanko ponosito. — Znam, u Crnoj Bari. Tamo je lako biti nišandžija; ali budi ti ovde, u gori!...
— Bio sam najbolji nišandžija u Crnoj Bari! —reče Stanko ponosito. — Znam, u Crnoj Bari. Tamo je lako biti nišandžija; ali budi ti ovde, u gori!... Stanko uze svoju šaru, privuče je k sebi i pogleda u Zavrzana.
U dva maha je pucao na me, pa ništa!... Jedared udario u kapu, a drugi put u nož!... A Lazar je baš nišandžija!...” I ta ga misao sve više opijaše. Bio je potpuno uveren da mu puščano zrno ne može dodijati.
— Vrlo dobro! — rekoše i Jakov i Miloš... Puške se napuniše. Svaki nišandžija imađaše po četiri-pet na ruci... — Šta je s Turcima? — reče neko. — Da ne pobegoše? — Ne. Sad se pribiraju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Igra je odveć lena i izveštačena. U pesmici o slovu „S” dosetka je još površnija: Uhvatilo se s za top pa nišandžija nije mogao da opali. Tako je nastala reč STOP ako niste znali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Priđoh i ja. Prijavljivali se rezervisti redom i odgovarali na pitanja šta je ko bio u kadru. Nišandžija, punilac... Pomoćnik nišandžije... vozar. — Koji? — zapita potporučnik. — Šta ga pitate? — upade kapetan.
Samo, još jedino Petar nišandžija nije mogao da preboli. Držeći se za štit topa, išao je tako, bludeći pogledom negde u daljinu, I mislio na ženu i svoje
— i stari preteći diže štap, dok mu je vetar lelujao sede vlasi. — Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija. — Ni koske da im niste ostavili! — doviknu stari i, već nemoćan, zastade naslonjen na štap.
sve su dalje, još neko romorenje... Najednom se sve utiša. Samo noć i jeziva tišina... Petar nišandžija obrglio cev i ukočeno gleda u daljinu. Tempirač leži potrbuške, obuhvatio šakama lice i gleda u zemlju.
Vojnici raspoznaju svoje drugove. — Eno ga nišandžija sa drugoga topa... eno ga, eno uz onoga mrtvoga, što je raširio ruke. Među ranjenicima opažamo čudan pokret.
plotun zdesna!... Baterija je zanemela. Pognute glave, ljudi su mračno gledali preda se. Nišandžija prvoga topa drži ručicu za opaljivanje, ali je ukočen kao mumija i iskolačenih očiju blene u štit pred sobom.
— Radomire, pali! — zagrme svojim glasom potporučnik Aleksandar. A Radomir, nišandžija prvog topa, diže se sa svoga sedišta. Htede nešto da kaže... proguta pljuvačku, zatrepta očima.
Trailo veli, ako se vrati živ kući, nigde neće krenuti bez čuturice pune vode. Sunce jedva zađe za neka drveta i nišandžija Milovan odmerava regletom koliko je još daleko od horizonta.
— Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade! — veli Petar nišandžija, kvaseći dlanove, pa posle prevlači preko lica da bi se osvežio.
Izuzev nišandžija... ko hoće? Svi hoće. Odabrao je komandir četvoricu i onda im naredio da uzmu sekire, pa da zaobiđu u širokom luku i,
Zastrašeno podigosmo glave i nemo se pogledasmo. Bez ijedne reči brisali su vojnici zemlju sa ramena, a nišandžija skide šajkaču i zbrisa zemlju sa zatvarača topa. Opet ćutimo...
Ali naš zadatak još nije bio izvršen... Pomoćnik tempirača iskoči iz zaklona, ubaci u cev jednu razornu, nišandžija okide, blesak od topa sevnu u onoj tami... I još jednom... — U zaklon!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ko ima sečenice u pušci? — viknu jedan. — Ja, — odgovori Radonja, dobar lovac i nišandžija, pa pruži zapetu pušku. Vrdnu puškom i desno i levo, pa se u pola diže. — Ne vidi se ništa, pos mu njegov!
Krakov, Stanislav - KRILA
— Siđite. — Lud je, šaputao je zgrčeni, vojnik kraj mitraljeza. Nišandžija je skinuo pokrivač sa cevi, i mitraljez je zavrištao. Zrna se sretala i pozdravljala pesmom u zraku. Duško se smešio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mi prinesosmo ruke šlemovima u znak pozdrava. Po ručniku Branku bilo je čelo razmrskano i video se mozak. Nišandžija je bio odbačen četiri metra i grudni koš mu raznesen, da se pomaljalo napolje jedno pluće.
— Nije moguće! — zasmeja se glasno Radoslav. — Da vidite šta je bilo... Sedim ja u zemunici, kad utrča moj nišandžija. „Gospodine poručniče, evo ga jedan pukovnik!“... Nabijem šlem i izletim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
„Evo ih Bugari kod topova...“ Istrčah gore... Nišandžija Petar protrča pored mene noseći zatvarač... Bugari trče oko topova.
“ Istrčah gore... Nišandžija Petar protrča pored mene noseći zatvarač... Bugari trče oko topova. Nišandžija trećega topa otima se sa jednim Bugarinom oko zatvarača, ali drugi Bugarin mu zabi bajonet u leđa.
Oni poslužilac doda granatu i turi je u čeljusti cijevi. A ona’ nišandžija tad zatvori pa povuče za ručicu, a ručica poćera pijevca, a pijevac kljucne u oroz, a oroz: pljas, pa posrijed kapisle.
krrr!... Samo nekiput čuje se: tak! tak! tak! krk!... krk!... krk!... pa stane. Valjda zbog nekog kvara, ili što je nišandžija poginuo. Neprijatelj navaljuje sve žešće i paljba puščana i mitraljeska sli se sasvim ujedno.