Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pogledao nas je komandir strogo. Zatim je opomenuo Krstu vozara da namesti pravo šajkaču, Petra nišandžiju da zakopča dugme na bluzi, Jankulja, onoga što mi je doneo odelo, da uvuče pantljike od čizama, a Tasu da zakopča
Najednom se prolomi nešto iza topa, punilac nalete na nišandžiju, zemlja zasu top i ljude... Ali naš zadatak još nije bio izvršen...
Ugledasmo samo kako se sa mesta gde je drugi top diže gusti dim. Pojurismo... U saobraćajnici zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a na ramenu mu zalepljena neka masa, siva i krvava kao
U našem zaklonu ostavismo Vučka i nišandžiju drugoga topa, a mi, jedan za drugim, pođosmo kroz saobraćajnicu. U zaklonu drugoga topa osećao se miris sveže krvi i