Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se okupa obuče se, niđe nikoga nit' čuje nit' vidi, pa kad se opremi usjede na konja i pođe, a ćemer zaboravi ponijeti.
Otalen opet ode na ono mjesto đe je ćemer ostavio, traži, traži: nema, pa nema. Zađe po svem onome polju, kad niđe stići. Prekopa prosjaka i njegovu torbu, kad nema ništa ni tuj.
Idući tako kroz jednu planinu, nestane mu i 'ljeba i rakije, a ogladnio k'o pas, a kuće niđe ni za lijeka. Najedanput ugleda više sebe mačku će čuči na jednoj bukvi, pa, da bi dao volju za nevolju, skine kapu s
Kad tamo dođe, dočeka je sestra, e bože dragi, nema kud bolje i krasnije, ko niđe nikog svog do nju jednu što ima. Borme se ona tu nekoliko dana pozabavila, djevojčica joj već poodrasla.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ovden sam neđe ostavio žilu. Đe mi je žila? Zove me Majcen na dužnost, kad niđe žile! Ja sam bez one volujske žile ko bez ruke! Traži tamo, traži vamo, dok ti se ne setik da će biti ovden.
Traži tamo, traži vamo, dok ti se ne setik da će biti ovden. Bez ove žile niđe ti nisam pristo! SIMKA: Nećeš ga, valjda, ti saslušavati? DROBAC: Ja ne saslušavam. Ja samo pomažem.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Ja sam bog u kajgani! — reče ponositim glasom Makso famulus. — Stari kapetan i sad, đe god sjedne, priča da niđe slađe nije pojeo. — E, dobro. A ti spremi. Ali ne zaboravi pustiti dovoljno sveža vazduha!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zec, kao zec, ni strva mu niđe... E, kuku meni, reče Ćeklić, pogibe mi jutros mazga, još kakva mazga, kad ono jutros tek se izleglo, pa onako trči, a
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U podrumu tri akova vina: U jednome samo paučina, U drugome samo kiselina, U trećemu niđe ništa nema! 2 Izgorila didina koliba; Silna joj se šteta dogodila!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina. Kad to on viđe, reče u sebi: — Nuto čuda! Međer je i on bio nekad
Brže car pošlje sluge po Nasradina. Tražili su ga dugo, niđe ga stići. A Nasradin svaki bi dan uzjahô magarca pa išao nekud po Stambolu, kud on hoće, a taj dan pustio Nasradin
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ja nađi ećime, dok oni meni udari svoje plastere i melene, tu će i mene proći ovi sadašnji sevdah na Typke, pa poslije niđe i ništa. O'ladi ce čovek i onemari pa je ka' i svaka druga babetina; mo'š mu ako i po trbuhu koljati, pa opet ništa.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svađe je našao zatvorena vrata. U zimu, neđe pred Časne Verige, vrati se s djetetom u selo. Đe si bio — niđe. Šta si radio — ništa. — Šta ćeš sad, Mijo? — pitaju ga ljudi. — U Beč, uprav u Beč!...
Kô iza jučerašnje kiše izvedrilo, niđe oblačka! Samo dole nad Kozarom nadnijeli se crni oblaci, a gore oko Kočića Glavice vrza se gusta magluština...
— čudi se kotlar. — Da šta ti misliš? — prodera se Simeun. — Kad sam stigô u Majdan, mrtvo sve kô groblje. Niđe nikog!.. Pače nije! Nijesam još bio stigô... Ama, nemoj, oca mu, pometati, pa čojek ne zna kako će... Zaboravi' se!
Nastaviše jope' piti. Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli. Kažem vam, niđe kapi rakije!
Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli. Kažem vam, niđe kapi rakije! U cijeloj namastirskoj nuriji samo je te jeseni u Gavre Bradare pekô kot'o.
Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa diše. Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje. Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran. Sudac: Šta ti je, Davide? Što plačeš?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Svi mi da se u so prometnemo, ne bi Turkom ručka osolili“; „da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake“; „da ti imaš krila sokolova, pak da padneš iz neba vedroga, perje
do junaka, bojna koplja kao čarna gora, sve barjaci kao i oblaci, a čadori kao i snjegovi; da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake. Murat pao na Mazgit na polje, uvatio i Lab i Sitnicu“.
Cijel Stambol jeste pozatvoran od mojega straha velikoga, osim vrata od Novoga hana! Da l' u njemu niđe nikog nema? Da l' je kako ludo i manito, koje jošte za moj strah ne znade?
Al’ procvilje Kraljeviću Marko: „Đe si danas, posestrimo vilo? Đe si danas? niđe te ne bilo! Eda si se krivo zaklinjala: đe gođ mene do nevolje bude, da ćeš mene biti u nevolji?
Kad ja dođoh u polje Kosovo, jako svanu i ogranu sunce, u Kosovu niđe nikog nema, crna tama sve polje zastrla, ne vidi se sunce od oblaka, a iz tame junak izlazio na đogatu konju vilovitu, a
prije su vođene đevojke, i prije su momci oženjeni, i prije su vesela bivala u svoj zemlji, u svoj kraljevini; tvoga jada niđe nije bilo: da podigneš zemlju u svatove, a daleko kosti zanijeti braći našoj preko mora sinja, preko mora četr’est
Pa se niđe zdržati ne mogoh u državi Jerine proklete, već pobjegoh do studene Drine, pa se maših Bosne kamenite. A kad dođoh blizu