Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Niste vi prvi kojoj se dop’o. — A je l’ ostalo još u komadu? — Bo’me, potrčao je sve sam prvi nobles u Bečkereku i sve razgrabio. — Juf! Ta nemojte me, gnedige, plašiti! A pošto rif?
Bili su lepi svatovi. Sav nobles toga mesta bio je zastupljen. Bila je čak i varoška muzika za okretne igre, a ni Sovra gajdaš nije falio; samo je on
— veli joj Cvečkenmajerka, pa se uzeše ispod ruke, i ostaviše punu avliju paora, i odoše u kuću međ nobles gde im je i mesto. A nije manje veselo bilo ni u velikoj sobi, tamo gde sad uđoše ova dva izmirena člana noblesa.
Večeralo se u sobama i kujni. Tamo nobles, a ovde pleps, u koji ovoga večera računamo i Niću boktera, koji se inače rado za beamtera izdaje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pesnik ističe da je dugouhi „radost za plemenite i otmene” (donnant plaisir auh nobles & gentils), a plemenite i otmene duhove će, tri veka kasnije, Maks Žakob (Mah Jasob, 1876—1944), preimenovati u decu i
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Juh, bojim se ugušiću se od kašlja. NINKOVIĆ: Znate kako je: otmenosti radi čovek mora pogdešto i da podnese. Nobles obliž. I još nešto, gospođo, ako mi dozvolite samo da vas pitam? ŽIVKA: Je l' to opet zbog otmenosti?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Opet ti kažem, devojko, ja oću nobles u mojoj kući. EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac učio da nije sramota raditi?
) Uh! usmrdila sam ruku (duva u ruku, pak je posle briše maramom), sad je moram tri dana prati, dok je opet u nobles dovedem. VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas.
Nek se zna koja je gospoja od Mirič. FEMA: Kažite mi, molim vas, kako ćemo ovu moju devojčuru na nobles podići? Stoji mi kao kost u grlu.
Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles! SARA: O, ma shère, imam vam jednog mladoženju, to vam je mladoženja, u Parizu nema takovog.
Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.) Prokleti paorski rod, što je naučio, naučio; ne zna osećati kako je lep nobles. POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.) PREĐAŠNjA JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog!
FEMA: Kukavico, to je nobles... Ti nećeš više raditi kao dosad, samo ćeš za mnom ići, mene i najveće madame ...madame, vrag im materi, nisam mogla
FEMA: To je nobl, Žan. JOVAN: Zar bi vi jeli? FEMA: Johan, ti jošt ne osećaš šta je to nobles. Što god je u modi, to je lepo.
JOVAN: Boga vam, majstorice, da l’ bi vi nosili čizme s mamuzama kad bi to bilo u modi? FEMA: Dakako, to se zove nobles. JOVAN: I pantalone? FEMA: Zar ti nisi vidio da madame nose frak? JOVAN: He, he!
Nisi ni u ruku poljubio. JOVAN: Šta vas znam ja, kad kažete da vam je zlo. FEMA: Makar da izdišem, ugursuze, opet se nobles u ruku ljubi. (Pruži mu). Na! JOVAN (gledi je): Majstorice, ala su vam ispucane ruke! (Poljubi je, i brzo iziđe.
FEMA: Oh, oh! (Opet oda uspijajući.) Ančicken, samo zapiši. — No ja ću meni biletu načiniti, je li, Ančicken, svaka nobles nosi svoju biletu. ANČA: Jest, milostiva gospoja. FEMA: Propopo, Ančicken.
ANČA: Može, milostiva gospođa. FEMA (uzme naočare i gledi kroz nji): Komi fo!... Propopo, Ančichen, kako se nobles tamo gdi si služila unterhondluje? ANČA: Lepo. Igraju vista, taroka, šaha, bostona.
Majstorice, ja mislim da vas pošteno služim. FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!