Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On je naš jedinoverni i jedino krovni, on će nama pomoći. U mesecu juliju (1804.) pređe nam i Petar Novaković Čardaklija, austrijski ritmajstor, koga je žena bila je u Budimu kod ruske princeze, koja je bila za palatinom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
pravni običaji, koji su iz Dušanova zakonika preneseni u narod, ili su, obrnuto, iz toga naroda ušli u zakonik (St. Novaković). U narodnom jeziku ovoga tipa žive mnoge reči Dušanova zakonika, kao: mužiti, pristav, podložnik itd.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ČIN 48 TREĆI ČIN 75 POKOJNIK (KOMEDIJA SA PREDIGROM U TRI ČINA) LICA Pavle Marić Milan Novaković Spasoje Blagojević Gospodin Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi
LjUBOMIR: Gospodin Novaković! PAVLE: Da, on, on! Ah, kako je to podlo, kako je to odvratno! LjUBOMIR (pauza, neodvažno): I šta mislite sad činiti?
da, da, obratite se njemu. XII MARIJA, PAVLE MARIJA (dolazi): Gospodin Novaković. PAVLE (trgne se i uzruja): On? MARIJA: Ja sam rekla da vi... PAVLE: Ne, ne, neka uđe, pustite ga!
MARIJA: Ja sam rekla da vi... PAVLE: Ne, ne, neka uđe, pustite ga! MARIJA (povlači se). XIII NOVAKOVIĆ, PAVLE NOVAKOVIĆ (nailazi vrlo ljubazno): Dobar dan, bio sam na građevini, pa vidim nema te.
MARIJA: Ja sam rekla da vi... PAVLE: Ne, ne, neka uđe, pustite ga! MARIJA (povlači se). XIII NOVAKOVIĆ, PAVLE NOVAKOVIĆ (nailazi vrlo ljubazno): Dobar dan, bio sam na građevini, pa vidim nema te. Rekoh da nisi što slab, te dođoh...
Poslala te, izvesno, da ispitaš situaciju. NOVAKOVIĆ: O kakvim ti to tajnama govoriš! Ja te ne razumem. PAVLE (priblži mu se i unese u lice): Nevaljalče!
NOVAKOVIĆ: O kakvim ti to tajnama govoriš! Ja te ne razumem. PAVLE (priblži mu se i unese u lice): Nevaljalče! NOVAKOVIĆ (uvređeno): Šta to znači? PAVLE: Znači da si ti nevaljalac i nitkov!
NOVAKOVIĆ (uvređeno): Šta to znači? PAVLE: Znači da si ti nevaljalac i nitkov! NOVAKOVIĆ: Ja ne dozvoljavam da tako sa mnom govoriš! PAVLE: Imaš pravo, i ja uviđam da bi s tobom trebalo drugače govoriti, ali.
uzdržavam se i progovorićemo već! Dajem ti reč da ćemo progovoriti! NOVAKOVIĆ (pošto se malo približio): Pa dobro, Pavle, govorićemo otvoreno o stvari.
Meni tvoje priznanje nije potrebno. NOVAKOVIĆ: Ne priznanje, ali možda opravdanje. PAVLE: Zar nevaljalstvo ima pravdanja? NOVAKOVIĆ: Ti si nesumnjivo u pravu, uvređen
NOVAKOVIĆ: Ne priznanje, ali možda opravdanje. PAVLE: Zar nevaljalstvo ima pravdanja? NOVAKOVIĆ: Ti si nesumnjivo u pravu, uvređen si, ugroženo ti je samoljublje. PAVLE: Čast! NOVAKOVIĆ: Samoljublje!
NOVAKOVIĆ: Ti si nesumnjivo u pravu, uvređen si, ugroženo ti je samoljublje. PAVLE: Čast! NOVAKOVIĆ: Samoljublje! PAVLE: Neka je, dakle, i samoljublje, ali otkud ti; otkud tebi pravo da mi ga razaraš?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
DETE U UTROBI MAJKE — Četiri oka, četiri boka i četirjest nokata. (Novaković, S., SNZ) — Poručuje karakača đirisilu: dođi, đirisilo, zabiću ti dva zavoja, a odviti dva odvoja. (Novaković, S.
(Novaković, S., SNZ) — Poručuje karakača đirisilu: dođi, đirisilo, zabiću ti dva zavoja, a odviti dva odvoja. (Novaković, S., SNZ, s. 42) NOVOROĐENČE — Zaplaka se sužanj, jer ne bi kriv ni dužan. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s.
(Novaković, S., SNZ, s. 42) NOVOROĐENČE — Zaplaka se sužanj, jer ne bi kriv ni dužan. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe. (Knežević, M. V., ANU, s.
(Knežević, M. V., ANU, s. 250) ODOJČE — Ište kmeka dva kundeka, ište kunde mande. (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Stoji živuljak na živom jastuku, te živo meso jede. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s.
(Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Stoji živuljak na živom jastuku, te živo meso jede. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s.
(Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Imam ruke a ne radim; imam noge a ne odim; imam glavu a ne mislim, a najmilije mi je krv da pijem.
(Kostić, P., GEM, 1930, s. 134) — Ulaža vino goni iz jelića kostelića. (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Marko pluži devetorim pluzim.
Svak se čudi, kako Marko pluži (misli se na dete koje sisa na devet mlazova). (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Ni kriv ni dužan vezan, a živo mu meso u usta meću. (Novaković, S., SNZ, s.
(Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Ni kriv ni dužan vezan, a živo mu meso u usta meću. (Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U POVOJU — Nije krivo, a vezano. (Novaković, S., SNZ, s.
(Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U POVOJU — Nije krivo, a vezano. (Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U KOLEVCI — Tinjičica, viničica u nju poje vitikos (dijete u kolijevci). (Vuk, SRj, II, s.
(Vuk, SRj, II, s. 1005) — Otud breg, odud breg, a u sredi Alaj-Beg. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Puna bukva sena i u senu meso. (Novaković, S., SNZ, s.
1005) — Otud breg, odud breg, a u sredi Alaj-Beg. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Puna bukva sena i u senu meso. (Novaković, S., SNZ, s.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Posle smrti Kurcbekove, njegova štamparija je prešla u srpske ruke. Početkom 1792. godine Stefan Novaković, bivši sekretar mitropolije u Karlovcima i tada srpski pridvorni agent u Beču, kupio je Kurcbekovu štampariju za 25.
za petnaest godina sa tim da ne sme štampati ništa što bi kritikovalo stanje u zemlji ili davalo povoda ma kakvoj tužbi. Novaković, pun dobre volje i namera, otpočne rad u prilično velikim razmerama.
Iako je radio mnogo bole i savesnije no Kurcbek, iako je Srbima bio i verski i nacionalno pouzdan, Stefan Novaković u materijalnom pogledu nije imao uspeha, i njegovo preduzeće ubrzo je došlo u krizu.
godine. Ali time nije propala i ideja o jednom srpskom listu. Stefan Novaković, kupivši Kurcbekovu štampariju, počeo je od februara 1792.
Bukvar nije bio štampan, no se služilo njime u prepisima. Štampao ga je Stojan Novaković tek 1872. godine. Iako je Kiprijan Račanin čitao i podražavao ruske knjige, ipak se držao starog srpskog crkvenog
u Čtenія pri imperatorsk. obšestvъ istorіi i drevnosteй rossiйskihъ (knj. 4), i najzad Stojan Novaković u Glasniku Srpskog učenog društva, 1871, knj. 31.
prema starome srpskoslovenskom književnom jeziku (da nije bilo prekida) srpski narodni književni jezik razvijao« (Stojan Novaković). ĐORĐE BRANKOVIĆ Jedini svetovnjak među piscima srpskoslovenske škole bio je Đorđe Branković. ŽIVOT.
KNjIŽARE I ČITALAČKA PUBLIKA U XVIII veku štampari Kurcbek, Stefan Novaković u Beču i Teodosi u Mlecima bili su u isti mah i knjižari.
Atanacković postaje Bogoboj Atanacković, Aleksije Radičević — Branko Radičević, Đorđe Popović — Đuro Daničić, Kosta Novaković — Stojan Novaković, Janićije Kujundžić — Milan Kujundžić, Jovan Grčki — Jovan Grčić.
Bogoboj Atanacković, Aleksije Radičević — Branko Radičević, Đorđe Popović — Đuro Daničić, Kosta Novaković — Stojan Novaković, Janićije Kujundžić — Milan Kujundžić, Jovan Grčki — Jovan Grčić.
Srbija, od prestanka Šumadinke 1857, nije imala književnog lista sve do 1865, dok Stojan Novaković nije pokrenuo u Beogradu Vilu, koja je za srbijanske omladince bila ono što je Matica bila za vojvođanske omladince,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Takovi su bili u vreme mojeg onde prebivanja Joan Novaković kninopoljski, Avram Simić kosovski Krička derniški. Njima soveršeno priličestvuje ono slovo apostola Pavla da ko god
No, moj ljubezni protopop Novaković, pop Marko Bedov, Trifun Sinobad, Simo Stevanović iz grada (krome drugih mnogih koji bi me radosno dočekali) nikada ne
njegovom Telemahu opisanije blaženoga seoskog života čitao, vsegda mi je srce igralo od radosti, misleći, ovako su moj Novaković, ovako Simić, ovako Krička živili! I meni ovako daj, bože, provesti život!
” Nemoć moja vesma me raslabi i prinudi vozvratiti se u Dalmaciju. Užasne se moj ljubimi Novaković kad me vidi tako slaba i preobražena; i imajući u svojoj parohiji nekoga dobroga sveštenika Leontija iz Fruške Gore za
U Kninskom Polju nisam te radosti imao, jer moj ljubimi protopop Novaković teško bolovaše. Na nekoliko nedelja zovne me iz Plavna sin njegov, pop Lazar, da mu dođem na pogrebenije, gdi sam mu
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
široko polje policijskim agitacijama, a vele da je taj »mudri« raspis »konceptovao« tadašnji ministar prosvete Stojan Novaković, ali ja to ne verujem. — Bepyj slobodno, oče M.. zato ti ja mogu jamčiti. Ja taj Novakovićev koncept imam u rukama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
delo, 84), a pre njega i St. Novaković (Srpska bibliografija, Bgd 1869, 4—5), još je znao za nju jer govori o njoj u svome delu Kratkoje v’vedenije v istoriju
Mušicki ju je ipak zabeležio u svojoj neštampanoj bibliografiji (Saopštenje dr G. Mihailovića). St. Novaković ju je imao u rukama i zabeležio uz Plač (nav. delo, 5, pod br.
tip. Dim. Teodosija”; podatke o njoj St. Novaković unosi u svoju Srpsku biblijografiju, Bgd 1869, 5, pozivajući se na Šafarika, što istovremeno znači da knjižicu već nije
l. H. pisano. (Dakle: oktobra meseca.) — Oko ove pesme bilo je dosta nesporazuma. Stojan Novaković je jedno vreme, začudo, mislio da se ovde radi o nekom Kantovom spisu o smrti koju bi Rajić preveo bio (v.
književnosti, Bgd 1867, 151): znak da pesmu tada još nije čitao; u drugom izdanju svoje Istorije međutim (1871, 205) Novaković nije ponovio svoju čudnu brzopletost.
septembra 1880, 1169—72, izložio Novakovićevu pogrešku iz god. 1867, Ni rečju ne spomenuvši da ju je sam Novaković već god.
Kostić kada je 1883, polemišući sa naprednjačkim Videlom i jednim očevidno Novakovićevim člankom u njemu, pisao kako Novaković „o crkvi i državi ima onoliko isto pojma koliko ima o Kantu i Raiću, te poznati Rajićev „kant”, pesmu, trpa u rad
PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV (str. 79). Pesma je izašla u posebnoj knjižici koju je St. Novaković, po Šafariku (kod koga je, uostalom: Serbianov), zabeležio ovako: Pjesna na insurrekciju Serbianom, Serbii i hrabrim
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
godine. Obavezno školovanje uvodi 1882. ministar prosvete Stojan Novaković) podstiče školske upravitelje i pedagoge na brigu o lektiri pogodnoj za obrazovanje dece u školama, iz čega se naglo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Čudeći se smelosti Momčilovoj“ kaže Stojan Novaković „s kojom je sa svojih 4000 ludi primio bitku s daleko nadmoćnijim neprijateljem, savezničkom grčko-turskom vojskom,
Kako je nastala kosovska legenda i kakav je njen smisao? „Čim je“ kaže Stojan Novaković „događaj malo ustupio u prošlost, njega je obuhvatila poezija.
Pisnu dete kano guja ljuta: „Jao babo, poseko ti ruku!“ A besedi Novaković Gruja: „A ne boj se, Stevo, čedo moje! Krv ne ide iz babine ruke, nego ide krvca iz konopca“, Mnogobrojni su i
Najizrazitiji hajdučki likovi su: Starina Novak, Grujica Novaković, Kostreš harambaša, stari Vujadin, Mali Radojica, ljuba hajduk-Vukosava.
Na carskom drumu, sa sabljom koja nikog ne propušta, on deluje kao božanstvo osvete. Grujica Novaković — po potpunosti svoga lika, po bogatstvu crta, naročito po svojoj nadmoćnosti, čiji su izvori ne samo u fizičkoj snazi
Kad đevojka baba naučila, ona uze divit i hartiju, te napisa knjigu na koljenu pobratimu Novaković-Gruju: „Pobratime, Novaković-Grujo, kako tebe sitna knjiga dođe, odmah izber' iz vaše družine, pobratime, tridest
Kad đevojka baba naučila, ona uze divit i hartiju, te napisa knjigu na koljenu pobratimu Novaković-Gruju: „Pobratime, Novaković-Grujo, kako tebe sitna knjiga dođe, odmah izber' iz vaše družine, pobratime, tridest mladih druga, kojino su kao i
paše uz bijelu kulu, pred njim ide Milutine kneže, i on nosi venjer i svijeću, a za pašom trideset delija; presrete ih Novaković Grujo, ljubi pašu u skut i u ruku, on Grujicu među oči čarne, pa govori Milutinu knezu: „Vrat' se, kneže, s mojim
skidat gospodske haljine, a Grujica nameštat dušeke; kad se paša s ruhom odlakšao, a on pade na meke dušeke, pa govori Novaković-Gruju: „Sjedi donje, dilber-Ikonija, da prenoćiš sa mnom u dušeku, pa ćeš biti mlada pašinica“.
Nije ovo dilber Ikonija, već je ovo Novaković Grujo!“ Pa potrže pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te opali dvije
“ Za njim ide dilber Ikonija, ona nosi trideset košulja, te dariva trideset hajduka; pobratimu Novaković-Gruju, njemu dade zlatna boščaluka, i dade mu od zlata čelenku, pa ih zdravo natrag povratila poočimu Starini
ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA Vino pije Starina Novače i sa njime deli-Radivoje, među njima deli-Tatomire; služi vino Novaković Grujo: kako kome čašu dodavaše, tako njemu doslužuje vinom, a kad babu čašu dodavaše, tako čašu vinom preslužuje, sa