Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gomila Srba, sa svojim barjacima, konjima, kopljima, šubarama i crvenim gunjevima, u njegovim nozdrama nije smrdela – naprotiv, imala je miris crvenih bulki.
Nos koji mu je nekad bio tanak, orlovski, kao i u Pavla, sa nozdrama kao listići ruža, bio je sad podnaduo. Ta usta koja je nekad ljubila tako dugo, visila su sad na čibuku, opušteno i
svakim, na belom zidu, u plavim nišama, od porcelana, glave čuvenih, pokojnih, pastuva ergele, sa crnim očima, i crnim nozdrama. Kao neka poprsja imperatora.