Jakšić, Đura - PROZA
Tako sam u mislima i zaspala. Sanovi mi behu još užasniji nego java: idem ja kroz kikindske ulice, u krilu nosim sve najlepše jestivo što mi ga je one nesrećne noći Aleksa doneo, a za mnom jure sve neka gladna i iznurena lica, i
Voda je malo vruća a nije ni čudo: ta dvadeset je godina kako je u nedrima nosim!“ Ja prihvatih sudić i htedoh se iz njega napiti, ali kad sam se usnicama dotakla njegove tečnosti, ja se sva stresoh...
Obradović, Dositej - BASNE
”„Sama ljubov i vernost moja k tebi i popečenije o tvojem zdravlju pričina su što ja kasno dolazim i lekarstvo ti nosim”. „Koje je to? Kazuj, i ne sumnjaj o mojej blagodarnosti”, reče lav.
Pita on: „Ko to lupa?” —„Ja sam — odgovori žena s pretvorenim glasom — što mrtvim|jelo nosim.” Kad ovi počne u mraku oko sebe pipati, ima šta nađi! Glave i kostš mršvih ljudi!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Tako duva, da divlju patku, u letu, posuvraća kao rukavicu! Kapu, da mi je košava ne bi oduvala, ne nosim na glavi nego u rukavu! Usukane su, kao drveni konopci, vrbe koje su košavi na putu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U Topoliku jednu noć snim ja, gde idem lepo na nogama, ali moja glava odsečena, i ja je nosim u rukama, pa se seti̓ da je metem na vrat ne bi li prirasla, i metu̓ je, pritiskujem odozgo, ne bole me, ali neće da
A on odgovori: „Ja sam i sam pošao, i ovo žito hoću da nosim jerbo u našemu kraju nema leba. A što je Aleksi za tim stalo? I tako ga pozdravite”. Ode preko Kolubare.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedan izmače i stiže pre ostalih, pa onom putniku: — Ama šta ćete vi od toga groba? — Da nosim ovu ploču. — Kaku ploču gospodine? Okan'te se vi ćorava posla!... Ne dirajte taj grob!
— Da nosim ovu ploču. — Kaku ploču gospodine? Okan'te se vi ćorava posla!... Ne dirajte taj grob! — O ja ću to da nosim — to je starina. — Ama batalite vi tu vašu starinu! — povikaše oni ostali, pristignuvši i oni.
To je grob moga oca... — reče jedan između njih. — Ne znate vi to, to je moja stvar... Ja ću da nosim. — Ama to je grob pokojnog Marjana Đukića, ćurčije — reći će jedan od onih opet.
— Ama to je starina, ja ću da nosim! — upeo se putnik. — Nećete vi to ni dirnuti — podviknu na nj sin pokojnog Marjana — dok sam ja živ!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta ćeš? — Ja-ja-htedoh... — ušeprtlji Lazar. — Šta? — Da te nešto zamolim. — Govori! — Da mi odobriš da nosim oružje. — Što će ti? — Znaš... neka se nađe... Turčin se jetko nasmeja. — Bojiš se Stanka? — reče zajedljivo.
U mlađega pogovora nema. Okoramiše šare pa odoše. — Ama, ja bih nešto s tobom govorio... — reče Nogić. — Nosim ti jednu poruku od harambaše. — Kakvu? — To ti mogu nasamo kazati. — Onda hodi. I odvojiše se od družine.
Taman se krenuše, a Stanko među njih. — Pobratime, — reče Zeki — s tobom moram govoriti. Nosim ti pozdrav od Čupića. I odvoji se od čete. — Turci su navalili sa sviju strana...
Dučić, Jovan - PESME
I dok nosim želju otrovanu svoju, Kao ples zlih vila život šumi, vrvi; I sve ima ritam moje žedne krvi, I sve mojih snova ima
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Samo sam izvadio onu s receptima i nosim je neprestano u džepu. Hemikalije leže bez ikake upotrebe, samo što moj sestrić pokatkad pretura.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ti samo čuvaj onaj zub! Da ga čuvaš k’o oči u glavi! To ti je najvažnije sad na ovom svetu! — Tu je kod mene. Nosim ga uvek sa sobom (u zlu ne treb’o!).
On kaže »Ja ću zvonar biti«. — A ti Ivo? »I ja«, kaže on. — A ti, Živo? »Ja ću prvi tas da nosim« — A ti, Niko? »Ja ću crkvenjak«. A ti? »Ja ću da pirim kadionicu.« — A ti: »Ja zvonar«. »Ja u ripide« ...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mati je baš u kujni. — Dobardan, gospođo! — Bog ti dobro dao! Koje nam dobro nosiš? — Ta, dobro vam nosim, fajn đuvegiju sa provodadžijom. Pripremite mi alvaluk, ako bude što. — A kakav je to đuvegija?
Ti si nešto malo više od majstorice, a ja mogu nositi i val, — reče ponosito Mica. — I ja ga nosim, pa ko će mi stati na put?! — odgonetne Alka. — Bacimo to na stranu.
— a Rogozićka mi je i to prebacila da meni ne pristoji nositi val, jer je moj muž trgovac, no ja ga kao nemeškinja nosim. Babonja zabeleži da je Alka nemeškinja. — Sad znam u čemu je stvar, a gledaću da bude dobro, premda neće sve lako ići.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nekim težim maljem nego sve njih zajedno Jer svi oni znaju zašto pate, i svaki od njih nosi svoj sopstven krst, a ja nosim sve krstove, i nikako ne znam da objasnim ovaj moj mračni nemir u duši.
Dakle ostaje da sumnjam, da tu sumnju nosim u sebi, da se mučim kao najbedniji nesrećnik, a ja to ne mogu izdržati... A, možda, ništa od svega toga i nema, i samo
Afrika
Ne nosim provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš iz
— Moa seluman Baule, moa non kleve bus, moa non polte felias (ja sam jedino iz plemena Baule, ne bušim usta, ne nosim lišća). Fam Bobo non bel, fam Baule tre bel (žene Bobo su ružne, Baule su vrlo lepe). — Moa tle bel (ja sam vrlo lepa)!
provedene iza Bugunjia, nasred savane, kada sam obukao vuneni kostim za kupanje, ja i sada, nemajući ničeg toplijeg, nosim kostim ispod odela.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.) E, sad da nosim na kir Dimu i da ištim obligacija. Oho! Ima više banku! (Opet izbroji.) E, e, ja sum dobro trgovac.
Moja draga, kad nemam muža po volji, bar da se po volji nosim. On da nije uzeo oficirsku kćer. KATICA: Nemojte, slatka mamice!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao aramije! Ovaj lokot da kupiš, dugonjo, kad u Osek stignete. Plati što god traži! Platiću! Hoću da ga nosim u sirmijske husare i pokazujem, da pamtimo Serbelonijeve kirasire!
Teodosije - ŽITIJA
A stradanje moje i teško življenje što ih ovde nosim za sve vreme života mojega, Nisu ni kao jedan dan večne muke koja vas i one što vas slušaju očekuje.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Ehe-he-he, da nisam pijan, još bih povjerovao da sam našao mačka u džaku. Uostalom, šta bilo da bilo, nosim ga sa sobom. Valjaće bar za rakiju. Istog trenutka osjetih kako se džak zajedno sa mnom diže u vazduh.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Ali uprkos mojoj galami Baba Roga se krije u tami. Nudim joj limun, nosim joj krušku. Al’ ona ni da pokaže njušku. Da li postoji, il’ ne postoji? Uglavnom ona se mene boji.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Vadi iz džepa jednu knjižicu i prelistava je.) Ovo je krivični zakonik, ja tu knjigu uvek nosim sobom kao ručnu knjigu. Vrlo je korisna, čovek se mnogo čemu nauči iz nje. To su tako reći uputstva za život.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Izgledalo je kao da je neko potresao kastanjete negde u daljini. Ponudih se da nosim torbu dok budemo hodali unaokolo, ali to je bila idiotska ideja.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Dakle hoćemo li, Krečaru? — Svršeno je. — Daj ruku. — Evo, ja nosim deset hiljada! — Ja dvadeset. — I ja dvadeset. — Ja trideset. — I ja trideset. — Daj ruku. — Evo.
Samo, molim, nemojte me izdati. Za vas će se odmah drugi doneti; no da ga ne nosim natrag, da purgeri ne primete, dopustite da ga ja ovde popijem. Sedne do Šamike.
— Ko ti je dao to pismo? Daj ga ovamo! Kočijaš se zateže. — Ta . . . ovo pismo . . . hm . . . nosim frajla-Lujzi. Uzme mu iz ruke pismo. — Ko ti je dao to pismo? — Jedan čovek na sokaku. — Idi u štalu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
’ a on mu odgovori: ’nosim vreću riječi’. A kad se dete na pragu kuće izvuče iz vreće, treba mu reći: ’Mučenje nek stoji u vreći, a tebi jezik u
znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim pamet nemam. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori. (Vrčević, V.; Novaković, S.
zagonetku: „Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam... očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim, pameti nemam.
verovatno se još ponajbolje ispoljila u ovom sažetom i tipičnom iskazu: „Što bih se bojao veštice kad ne postoje, a i nosim beli luk“!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
O laku, laku noć! Nek mir i spokoj steku se u tebi Onakvi kakve nosim ja u sebi... Iza poslednje reči ostade tišina u kojoj je još dugo brujao njen zlatni glas.
Mlađe kameno doba seksa! Epoha pred hula-hop civilizacije! Ko još danas nosi grudnjak? – Ja ga nosim! – Stvarno? – Ti si me terao da pijem onu odurnu jabukovaču, zato što se ona u Francuskoj zove kalvados, koji je,
Matavulj, Simo - USKOK
— A šta ti upravo radiš kod vladike, zašto si mu potreban? — Nosim njegova pisma i poruke u naše pleme, kad ustreba; pratim ga kad kuda izide: a glavno je što slušam njegov nauk!
“ — „Lako! Pokrij ga đubretom, pa će se desete nedelje izleći mašče“. — „A bi li ga prodao?“ — „Ja ga, vaistinu, i nosim na prodaju!“ — „Koliko za njega?“ — „Toliko!“ — Pogode se.
Sremac, Stevan - PROZA
More, zverka sam ti, pobratime, pa me nema! Eno ga vidiš tamo onaj. Nosim ga već pet godina; i još će pet da me nosi. Brinski štof, sve sama čista vuna.
Radičević, Branko - PESME
Al' najstarij' uši naroguši, Okrete se da me nogom bije: „Znaš da nosim ja prosvѢщeniє?“ Sit ga s' tedo onda da namlatim, Da mu napred velje trude platim, Ali zatim pomislim opeta: Ta
Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosiš jade i nevolju.“ „Nosim svoju i tvoju nevolju, Bog će tebi dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako, Nego dede prihvati me jako, Teške
Ona k njemu: „Gospodare, A tako ti slave stare, Koju danas pod oblaka Diže tvoja miška jaka, Ovo nosim mlada tvome Ja junaštvu golemome. Prosti, ćako, od onoga, Znadeš, uze ja staroga, A ti, dede ovu jednu!
Pravo konjik ka Mileti krače, A on skoči: „Otkuda, junače?“ — „Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosim jade i nevolju, Nosim svoju i tvoju nevolju; Tebi Bog će dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako.
“ — „Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosim jade i nevolju, Nosim svoju i tvoju nevolju; Tebi Bog će dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa šta ćemo, Savka, kako ćemo? — Neću više da prtim i nosim Jošanovo dijete, pa neću! — tupoumno se inati djevojka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jedno radi nje, Lenke, kao i u inat, a drugo znam da će me terati da radim. A da im ja nosim korpe, teške su; opet da berem, brzo me zaboli krstača saginjući se.
Čak joj brada rumena i svetla. — Hajde da beremo! — šanu i kleknu do mene. — Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka. Ti samo beri, a ja ću da nosim.
— šanu i kleknu do mene. — Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka. Ti samo beri, a ja ću da nosim. Mogu ja — hrabrila me je milo, a već grcala od sreće što ću da se odobrovoljim, ne srdim više na nju. — Ne, ne!
U naručju joj moj brat povijen, levom rukom mene vodi, a ja u boščici nosim bratove pelene. Čaršija puna magle, ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana ili kuća.
Kostić, Laza - PESME
al' čekaj samo, odrezaću ti! Otvori hej, otvori, Vlaše! poruke ti lepe nosim od paše!” Tako se dere nestrpljivo Ture, i već se u dvoru kaluđeri žure, ključevi zveče, brava se otvara, proviruje
” „Oh, kam da je za odnetak ove kose silni spletak, žela mojih neprovir! Zagrljajem da je kosim, u nedrima da je nosim, da mi bude nedromir! Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'!
dopusti mi da te kosim, da te kosim, da te nosim, da pokažem tvome lavu što mu carsku dičiš glavu, iako te sa nje skosim, da je divan baš i osim!
” Nabreknu roba, rob s' udaljuje i tamnica se odmandaljuje. „Oj sužnju, robe, robe nerobe, evo ti nosim gusle kedrove, ako ti glas od pesme oslabi da uz njih sutra pevaš o slavi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati, zašto da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem!“ Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje: onda oni
“ A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
Vukući pobratim vreću, pomisli u sebi: „Šta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako će izići iz jame“.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: Ja sam se zagovorio, a moram da nosim izvestije. Dakle, molim za svedočanstvo. MAKSIM: Kakvo svedočanstvo?
ISAJLO: Da ga ne budete ostavili kod kakve prijateljske devojke? DOKTOR: Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom. Vi treba da odgovarate. ISAJLO: Ako je baš do toga, mi ćemo platiti. Bog zna, valjda ništa i ne vredi.
DOKTOR: To su reči zlatne, koje ću svaki dan povtoravati. Kako vam je ime, gospodine, da ga neprestano u pameti nosim. PUTNIK: Meni je ime kritik. DOKTOR: Kritik, na koga sam ja toliko vikao.
Ali ako vidim da on okreće, sama ću s njime govoriti. MILAN: On je malo od staroga sveta. LjUBA: Kad mi dopušta da se nosim po modi, valjda će mi i to dopustiti. (Čuje se kako baba kašlje.) Jao, evo mi majke. Da nas ne zateče ovako.
STANIJA: Pametna ka ti, da ide gologlava. Ajde, vi devojke povežite se, a žene nek idu gologlave. PIJADA: Pa ja nosim kapu, dok se ne odesljam. LjUBA I ja. STANIJA: I ta je kapa vaša nemačka šamija? LjUBA: Jeste. STANIJA: Lepo, lepo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
prijeku kroz mahovinu, prostirku meku, čuljeći uši, tiho pjevuši: „Pijetliću dragi s bataka dva, u dubok lonac nosim te ja, tamo je dobro, ja nisam grub. Krči mi trba, svrbi me zub!
šumom, uz kamenjare hajdučkim drumom, čuljeći uši, kroz nos pjevuši: „Pijetliću dragi s bataka dva, u dubok lonac, nosim te ja, dobro je tamo, ja nisam grub. Krči mi trba, svrbi me zub!
Eh, to će biti pogača slavna, U svijetu cijelom nema joj ravna!“ Diže se Ćosa, govori: „Eto, nosim u torbi čitavo ljeto, sada sam pravi div. Poći ću noćas po gustu mraku gorskom mlinu čarobnjaku. Ostaću valjda živ.
“ Brko se ježi, al ipak traži: „Pa čim se hraniš, delijo, kaži?“ Ćosa će nato: „Pa nosim, eto, u svojoj torbi čitavo ljeto.
A kad je nađem, kući je nosim, nek mojoj mami u sedoj kosi večeri svake svetli. PRODANA SLOBODA Slobodan, smeo, veštak u lovu, vere se
“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat! „I ovo nosim sa sobom gore, da munje gasim i meteore. Stradaće, bogme, kometi rep, ma kako bio kićen i lep!
Vrt nam izradi bujan i rečit, posadi kupus večit.“ Načinim tako sliku, u polje nosim trkom, kad evo čika zeca, prezrivo mrdnu brkom: „Kupus? Podvala čista od prvog do zadnjeg lista!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Hteo bih da vidim koliko je sati. — Ne, ja ne pušim, pa i ne nosim. — Mislim da je dockan i da bi trebalo spavati. Doviđenja! — Doviđenja, doviđenja, gospodine.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
pepo dokolu mrak nek pada da ne vidim pokoru sve po polju leži smrću pjano samo konji ržu za petama majku zovu ja im nosim vodu devojka je rodila mudraca sve ih pojim iz moga kondira iz dojki mi ptičje mleko curi al nema orlova ni drugih
uvek gini u svakoj jami gini gini gini u Glini pa opet do poslednjeg svetskog dana ja sam porasla noseći kondire i nosim decu oko pasa i vidim aždaju koja na njih polaže pravo jao šta se to rađa zlatno mu teme ne aždajo!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
!!... VIDA: Šta ti bi, boga ti? SARKA: Kako šta mi bi? Neka tetka nosi crninu, a ne ja. Osam dana nosim crninu za dve hiljade dinara, dosta mu je to! GINA: Boga mi, Sarka, pravo i kažeš.
GINA: Pa jest! SARKA (ženama): Pravo da vam kažem, sestre, ja sam na čistoj šteti kad nosim crninu. Svako misli da sam u žalosti, pa me gleda s nekim poštovanjem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tešio sam se da i sav taj narod mora isto onako ćutati preda mnom, kao što sam i ja jutros pred komandirom... Jer ja nosim dve zvezdice i tu pogovora nema. Mamuze su zveckale, sablja je tandrkala o rogobatnu kaldrmu i ja sam se prsio.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
selen velen — Ne uzvijaj obrvama, Ne zadaji jad momcima; I meni si jad zadala: Konja vodim, peške odim; Čizme nosim, a bos odim; Leba nosim, a gladan sam; Vodu gazim, a žedan sam. 117.
obrvama, Ne zadaji jad momcima; I meni si jad zadala: Konja vodim, peške odim; Čizme nosim, a bos odim; Leba nosim, a gladan sam; Vodu gazim, a žedan sam. 117.
Što s’ čudite mom divnom odelu. Ja ga nosim, al’ se ženit’ neću! 136. S večer’ sjala sjajna mjesečina, Obasjala zelenu livadu, Po njoj pasu dva gospodska
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Mogu da zamislim! GINA: Nego nosim muške cipele, muški kaput, rintam, radim, opasujem se konopcem! Bolje da sam se ovim konopcem oko vrata opasala,
A posle policijskog časa ionako ne biste smeli nigde da se maknete! Još bi mi trebalo da i vas nosim na duši! Je l to kod Gine nema nikoga? JELISAVETA: Nema. Otišli su uz reku, prate onaj krvav trag.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne mogu. U svom prtljagu, sem svakojakih stihova, nosim i Dnevnik o Čarnojeviću, koji je narastao. Kao kupusara. Šta sve nema u njemu!
I kao što na duši nosim rub starih bedema u kojima sam bio zatvaran, ili lake vrhove kampanila venetskih varošica, ili kamenih dalmatinskih
me to čudno osvetljenje sred zime, i zato sam, udaljeno, premeštao Odiseju, koju, iz kabotenstva, na putu, uvek nosim uza se, iz levog u desni džep.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Što ?... Mlađi sam, pa nek nosim!... Čudna mi čuda!... Ili me otac Sima zatekne u crkvi, pa odmah promeni lice: načini se ljubazniji...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— i mahnuvši samo rukom, u znak da je »bilo«, reče: — Hiljada godina ne se živi! Zar na onaj svet ću gi nosim, tija buriki!?
Rakić, Milan - PESME
Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu, strepe, žude!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Mene nikad još pritisla nije. SERDAR JANKO A meni je ona dodijala. Svagda nosim rena uza sebe, i trnovu draču u optoku; ali od nje ništa bolje nije no pâs pružit odzgor svrh haljinah.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Živ Filip? Živ Filip? Živ Filip? — Živ-živ! — Živ-živ! — Živ-živ! — dživdžuće vrabac sa krova. — Ja nosim, drugi kupi: upropastih se! — kakoće kokoš kad snese jaje, a petao kokodakom joj na to odgovara: Ko pokupi, zakon mu?!
Ja skraja! Ja s kraja! — Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu! — kakoće matora kokoš kad snese jaje, a na to petao kukuriče: To nije lepo! — Kako reku!
3 Opa, cupa, tanana Što mi nisi kazala, Da moj dragi boluje, Da mu nosim ponude: Od komarca rebarca, Od mušice dušice, Jednu kocku šećera, Da moj dragi večera; U rešetu rakije, Da se
(Testera) 86 — Iznutra šuplje, izvana jamasto? (Naprstak) 87 — Ima glavu i jednu nogu? (Klinac) 88 — Ja vas nosim, a vi mene? (Obuća) 89 — Ja čuvam blago, a ljudi mene čuvaju?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
što si ostala!” A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
draga dušo, ništa; ja nisam nikakav rđav čovek, ja sam carski sin, pa kad hoću da lovim, dođem ovamo, a ovu medveđinu nosim da me ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja čovek, do ti sad, nego ko me god vidi, misli da sam kaka avet i beži od
” Vukući pobratim vreću, pomisli u sebi: „Šta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako će izići iz jame.
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice”, pa ni na kakav drugi glas da ne otvora vrata na košari. Jednom dođe vuk koji je
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Ali ždrijebe pozna da to nije onaj tanki glas lisičin, pa mu ne šće otvoriti, a
Kako dođe pred košaru stane po običaju na vratima tanko govoriti: „Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Jadno ždrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega
Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: „Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Ali niti se ko javlja niti vrata otvora.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
i on još da je uzme u zaštitu! Kome se ne bi zemlja otvorila? Ikonija! Ja sad na duši nosim ubistvo! Kaži mi makar da znaš kako mi je! STAVRA: Nama je svima žao... CMILjA: Šta žao, prostitutkinja jedna!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zapitaju me o čem je pismo i komu? A kad čuju, počnu žaliti se na me zašto do nosim sujetno popečenije, a ne kažem njima svoju potrebu. Sutradan dadu mi bankocedule od 200 f[orinti] i odužim se.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata. Zbog njega ćutim danima ko mutav I nosim suvu stenu iznad vode (A sam se pravim — prazan, lak i plutav).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Već dva meseca nosim ti dete. Jeste. Trebalo je da to i sam znaš. Gledaju se dugo. Ispitivački. — Šta se to mene tiče?
Nisu veći od tebe a plaču kao pilići. Oni, siročići, nisu krivi. Težak si. Pa ti si prava momčina, ne mogu više da te nosim. Moraš malo da hodaš. Tu, na toj licitaciji, kupiću ti jedno lepo ždrebe. Nije crno, nije.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude; Povorke bele dižu se iz groba I sa mnom ljube, čeznu, strepe, žude!
Popa, Vasko - KORA
spremam Igrao bih nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On mi je svoje poverenje poklonio u punoj meri i bio prema meni vazda dobar i blagodaran. Ovaj lanac, koji uvek nosim oko vrata, dao mi je on lično“. „Zaista, carski poklon!
- Iznenadićemo ga tvojom posetom! Ja mu nosim ovaj konac da njime premeri svoj časovnik: Pazi dobro! Kad on bude pri tom poslu, kucnuću lagano o vrata, a ti uđi brzo
„No ja sam se kod drugih profesora upoznao sa Njutnovom filozofijom. Njegovo glavno delo znam, tako reći, na izust i nosim ga“ - on pokaza na svoju kožnu torbu „stalno sa sobom. Učio sam ga punih sedam godina“. „Ne čudi me ni najmanje!
„Vi ste profesor bečkog Univerziteta?“ „Daleko od toga! istina nosim titutlu doktora prirodnih nauka, ali zemaljska blaga koja mi je moj otac, fabrikant svilenih tkiva, ostavio, zadaju mi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad znam šta u duši misliš zašto govoriš drukčije? I ja sam jedno veče rekao pred svima ono što nosim u duši, ne baš sve i to je ono što me muči. „Vi se sve nešto bunite, sve vama nešto nije pravo, vi...
Moram, života mi, videti kako stoji duboka crnina mojoj dvostruko ožalošćenoj snajki. Čak se nosim mišlju da je sasvim preselim u Beograd, jer, ako ćemo pravo, ono sunce i nije za palanku.
miss Tebe, sestra naša Engleskinja, velika dobrotvorka, čiju košulju (da spomenemo samo pristojno parče rublja) i sam nosim na svojim viteškim grudima. Pokušao sam da se učtivo izvinim. „Attendez“, uzviknuo sam kao u „kongenu“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako i upoznate zemlje i gradove nosim u pameti ne po nuždama i dužnostima koje su me u njih dovele, ne po presudnosti onoga što sam u njima doživio, ne po
— Eto, samo to se pitam. — Ko zna! Želio bih umrijeti u sunčanom danu. Klicu te male tajne želje nosim u sebi od djetinjstva. Što me kod smrti najviše plaši, to je predstava mraka s kojom je ona skopčana.
XXXVIII Brujala je nad našim glavama predvečernja zvonjava, rujna, vruća, obilata — onakva kakvu je znam i nosim u sebi iz djetinjstva.
Zar možda od onih šutljivih? Zar od onih koji kažu: „Ja znam, ali neću da kažem”, „Ja nosim u sebi simfonije, ali neću da ih ispjevam”?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Izjutra, kad pođoše, Đurica zaostade kod Vuja. — Da mi odvojiš malo od onih para; treba da nosim majci — reče Đurica. Vuju ne bi pravo, ali odgovori običnim glasom: — Je li dosta dva dukata? Babi ne treba više.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Što si ostala? A kobila odgovara: — Lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
Gdjekoji pomisli: — Kad ću se kajati, zašto da ga nosim? A gdjekoji: — Daj barem jedan da ponesem! Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje.
i po vodu, svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine riječi: „Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice“, pa ni na kakav drugi glas da ne otvara vrata na košari.
ždrebetu viče da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
Kad dođe pred košaru, stane po običaju na vratima tanko govoriti: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
sav njihov razgovor, pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice. Ali niti se ko javlja niti vrata otvara.
Vukući pobratim vreću, pomisli u sebi: „Šta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako će izići iz jame.
CAR Hero je svake godine nosio caru peškeš iz svoje bašče od najboljeg voća, a jedne godine kaže ženi: — Evo sjutra nosim caru dunja, kad su dobro rodile i dosta goleme.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ostadoh tako u kolevci tužnoj Sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, veče I tišinu blagu k'o dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, veče I tišinu blagu k'o dah otkrovenja.
Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena.
O nisam znao da si u tom nizu Boje i snova, svetlosti i duše. O nisam znao da sa svojim grobom Ja nosim sreću i sastanak s tobom. Postelja tvoja, gle, kako je meka, K'o tvoja kosa. Oh, zašto me guše Još vrele suze?
umorom i pokriven prahom, Mladost još me štiti i mis'o o tebi: Ljubav, bol i žudnju, zajedno sa strahom, Ja u duši nosim, ja nosim u sebi. Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče?
i pokriven prahom, Mladost još me štiti i mis'o o tebi: Ljubav, bol i žudnju, zajedno sa strahom, Ja u duši nosim, ja nosim u sebi. Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali ja sam tada verovao da nosim Americi takve vrednosti da će mi se dozvoliti useljavanje, pa sam se prilično iznenadio kada sam primetio da na mene
Đaci Pančeva pridružili se u velikom broju procesiji, a ja sam bio jedan od njih, ponosan što sam imao čast da nosim jednu baklju.
Moja prva pobeda na američkom tlu dobijena je tu, u Njujorku, kada sam se borio za svoje pravo da na svojoj glavi nosim svoj crveni fes.
dece prodavce novina i čistače cipela koja su pre pet godina igrala ulogu sudija onda kada sam ja branio moje pravo da nosim crveni fes.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sa suncem („Sunce, jedino tebi što sam želeo biti ravan“), ali i da ga zatre („Pa ipak godina tolko ko zver otrovnu nosim sič mu“). Po svemu sudeći, sunce je oličenje oca.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pa ipak često gušim Mržnju i gneva grom I sve te žrtve nosim Na oltar rodu svom. Kad anđô roda moga Usklikne: sad si svoj! Onda ću, širi svete, Onda ću biti tvoj!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
se baba, bog da joj dušu oprosti, u venčanoj aljini saranila, a od kape joj i sad srebrna dugmeta na svečanoj ćurdiji nosim, ali naši mlađi sve oće da svetle, da su pred svetom obučeni, makar u kući proje ne imali.
FEMA (nosi burmuticu i sat), PREĐAŠNjI FEMA: Gospodin vilozof, vi ste moji, i ja sam vaša. Ovo je prezident što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on će pokazati koliko puti kuca srce kad oće da bude venčanje.
Miljković, Branko - PESME
Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne nosim provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš iz
— Moa seluman Baule, moa non kleve bus, moa non polte felias (ja sam jedino iz plemena Baule, ne bušim usta, ne nosim lišća). Fam Bobo non bel, fam Baule tre bel (žene Bobo su ružne, Baule su vrlo lepe). — Moa tle bel (ja sam vrlo lepa)!
provedene iza Bugunjia, nasred savane, kada sam obukao vuneni kostim za kupanje, ja i sada, nemajući ničeg toplijeg, nosim kostim ispod odela.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Otvara vrata, nišani i puca.) Zar krčiš, Suljo? Sedamn’est rana nosim sa sobom, A ti od jedne grebeš ledinu! (Glavaš, nanovo ranjen, posrne, ali se brzo ispravi, isuče nož i skoči napolje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
lukcom i zejtinom, odozgo sam spustio dve čašice dobre šljivovice, pa onda popio šolju crne jake kafe — ja, znate, uvek nosim sa sobom dobre kafe; evo i sad imam punu kutiju — pa ne možete verovati, kako se sad dobro osećam.
Sekire lupaju, granje i vrljike vuku se. — Hociš li što, Jovane? — Nosim jedan proštac. — A što, bolan, samo jedan? — Ne mogado' više ugrabiti.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Neka radi ko šta hoće, Slobodno je, svak po svome, A ja mrtve moje dižem, Pa u srcu nosim svome. Grob je i to, al’ na njemu Duša moja crkvu zida. Grob je i to, i na njemu Od bola je piramida.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Jest, tuđinka sam! Jeste, osećam! Sve me u ovoj zemlji prezire; Sve preza, strepi — sve se uklanja, Kao da lice nosim kugino, Il’ pogled smrti, il’ u njem’ smrt; Pa ko se one takne svetlosti Kojom život mi mrski negujem, Taj će
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dođi nam, večni naš. Večni naš, Izrailj! (Ratnici:) Napali me narodi svi, U ime Jehove nosim im slom. Skupile se čele u roj, U ime Jehove nosim im slom. Zapalio sam suhi žbun, U ime Jehove nosim im slom.
(Ratnici:) Napali me narodi svi, U ime Jehove nosim im slom. Skupile se čele u roj, U ime Jehove nosim im slom. Zapalio sam suhi žbun, U ime Jehove nosim im slom. Jer Jehova beše moj štit I ruka njegova moj vođ.
Skupile se čele u roj, U ime Jehove nosim im slom. Zapalio sam suhi žbun, U ime Jehove nosim im slom. Jer Jehova beše moj štit I ruka njegova moj vođ. Jehova je to!
Ćipiko, Ivo - Pauci
te izdravih od teške bolesti; pa osobito mi je milo što sam uhvatio zgodu te mogu da vam uzvratim „milo za drago”... Nosim vam, djeco moja poljublena, jedan golemi bescjeni dar — dar koji će obveseliti i bogata i siromaha, i staro i mlado...
Ali koja mu korist od toga? Zar nije mu bolje da mu nosim svake godine zemljin prihod i moj trud, kao i pokojni otac? Zar meni što drugo treba nego toliko da kukuruzovim brašnom
— Ne! Ja sam se zanosio za utopijama i nisam imao vremena da živem; ja sam snatrio. Ali što da ti govorim? U sebi nosim nešto neprijateljskoga, nešto što me goni naprijed i ne da mi da se smirim. — Da si čime zabavljen, kakvim poslom...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
A znaš li ti, presvetli, zašto su oni odustali? Zato što ih je žuljila moja grba, zato što sam bio nejačak da ih nosim, što sam posrtao i sapinjao se, kašljao i stenjao.
Neću da nosim na svojoj duši život onog deteta što kao mišić izviruje iz modre izlizane ponjave. Smerno me pozdraviše.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali Vaša snaga malaksava i, pri kraju našega putovanja, na sedmoj kuli ja Vas nosim u naručju do gornje ivice poslednje rampe, gde se zaustavljamo pred neočekivanim prizorom.
Vi bledite, draga prijateljice, noge Vam klecaju - klonuli ste sasvim... Poluonesvešćenu, ja Vas nosim, u naručju, na našu Zemlju.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sam svekar ti, hadži Stevan, prvi me je on sve naučio. On me je gonio da se dobro hranim, da se lepo nosim I kitim. Ne za mene već za njega. I ako, ne žalim! Ne žalim što me je ljubio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
zašto sam ga kupila? — Mladić, kao uvek, malo pocrvene, pa tiho reče: — Nosim ja štap, Neno, i čuvam ga; ali valjda neću pred vas dolaziti sa štapom.
Naposletku tih pet forinti zaštedi onaj kome ja svaka dva meseca nosim otplatu za uzete knjige. Taj ti bratac baci mojih pet forinti u fijoku onako otprilike kako smo mi bacali šljunke u Tisu.
— Kad si već tako zadro u problem, ded da tebi pročitam ovu ceduljicu koju nosim sobom već poodavno, jer sam obećao da ću je pročitati gospodin Joksimu: — Kod Jevreja, sva istorija i sva rasna
Mirno posadi Branka prema sebi, i da bi ga još umirio, našali se: — Bolje bi bilo sad da sam žensko, i da nosim „šlajer”. Žene s lupusom lepo izlaze u svet, pod gustim velom... Dobro je ovo, zasada.
— A da li nosiš apsenicima ponekad da nešto pojedu? — pita Jana. — Nosim, dabogme da nosim, i hleba, i sira, i šta imam, samo moram da se čuvam da me niko ne vidi.
— A da li nosiš apsenicima ponekad da nešto pojedu? — pita Jana. — Nosim, dabogme da nosim, i hleba, i sira, i šta imam, samo moram da se čuvam da me niko ne vidi. Ne sme se sa apsenicima razgovarati.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
(svo moje bogatstvo sa sobom nosim). I frajlica ji rado gledi, koja je također sa svilom i kadifom svoje rugote pokrila; šilje im honere s mnogocenom
« »To je ništa (rekne Roman), ja sam serdar, koji oružije više od parade nego što bi nužde imao nosim.« S tim upotrebi svoje krasnorečije i privede Agana da se privoli njega u kačestvu služitelja po svetu pratiti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja to samo pretpostavljam, jer o mojim precima vrlo malo što znam sem fakta da nisu nosili isto porodično ime koje ja nosim. Ni dandanas se ne zna kako je moje pravo prezime, a čije je ovo što ga ja nosim, bog će ga sveti znati.
Ni dandanas se ne zna kako je moje pravo prezime, a čije je ovo što ga ja nosim, bog će ga sveti znati. Nastaje, dakle, interesantno pitanje: ko je taj od mojih predaka koji je sam svoje prezime
I jednog dana učinio sam prvi muški korak u životu. Stao sam odlučno pred majku i izjavio da neću više da nosim suknju.
Novinar: Mogu li znati pobude koje su vas rukovodile na taj korak? Ja: Odavna se nosim mišlju da se povučem iz života.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A je l’?... U šakama nosim zemlju zarad kruva. Da ste mi junaci neki, pa i da vam dam!... Podne je davno prevalilo.
Disao sam brzo. Komandir me ugleda i potrča meni u susret, misleći da nosim neku zapovest. Rekao sam zadihano da sam upućen kao vođa. — Gde tebe nađoše iz druge divizije?
Pridigao sam se dok vojnik namesti postelju. Imao sam utisak kao da na ramenima nosim neki neizdržljiv teret, te sam se poveo. Ali glavno je da ono klube ne treperi više nad glavom...
Petrović, Rastko - PESME
A snim, a snim, a snim; Pa mnim: Ko crno grožđe da zrim, Da me pokriva plava magla po čokoću, Da nosim u sebi sitost, plodnost, sve vrenje, Sve žute kiše jesenje, Ko teško grožđe noću; Ja bdim, snim, Ko teško grožđe noću.
besa niz ovu večnu kičmu da spremi me za Sunca oganj, sa njim na zavist i stid Pa ipak godina tolko ko zver otrovnu nosim sič mu.
Šantić, Aleksa - PESME
Ovdje u bolu srca istrzana Ja nosim kletve svih patnja i muka, I krv što kapa sa dušmanskih ruka, To je krv moja iz mojijeh rana.
O, lijepa polja! o lijepe luke! Ne nosim vam ništa doli duše gole, Žuljeva i rana, što peku i bole, Nevolje i gladi i skrhane šljuke...
Sve tako, kraj reke, greje me i krepi, A kad bela zora s pesmama se javi, Kući nosim punu pregršt zvezda lepi'. 1912.
Od onog časa njezin korak mio Ja svuda čujem, i sve mislim na nju, I s njom u srcu nosim svijet cio... Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum tajni.
Otkad sam je izgubio, Ja ni suza nisam lio. Srcem nosim tugu mnogu, No plakati ja ne mogu. 36 Iz mojih golemih bola Malene pesme se roje, Pa zvonkih krila lete Sve
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je perje“. Klobuk dade kneževoj vojvodi.
Ak' nagonim odže i adžije, ne može mi ta obraz podneti da ja pijem, oni da gledaju, — nek ne idu meni u meanu. Ako l' nosim zelenu dolamu, mlad sam junak i dolikuje mi. Ako l' pašem sablju okovanu, ja sam sablju za blago kupio.
“ Ja ne čujem, niti hajem za njga, već ja nosim krilo pozlaćeno. Opet đedo jače podvikuje: „O delijo, života ti tvoga!
“ Ja ne čujem, niti hajem za to što star đedo po polju se dere, već ja nosim krilo pozlaćeno. Dok povika ostarjeli đedo: „O delijo, obadva ti sv̓jeta!
kavge traži u Kosovu, kad mu đogat u tri noge hramlje, ozeble mu obadvije ruke, zgurio se kao kukavica; već ja nosim krilo pozlaćeno. Ražljuti se ostarjeli đedo, pa kad viknu, kao da grom riknu: „Stani, kurvo, na polju delijo!
Od nevolje mu ne mogaše božju pomoć nazivati, svome gospodaru, neg' mu poče ovako nevoljan junak govoriti: „Evo tebi nosim tužne glase i priglase, moja sv'jetla kruno, tužne glase i priglase, kê ovako višnji hoće, kako ti su kleti Turci sve
Ivan, pa suze prosiplje, iz krvi ga malo ispravio: „Moj sestriću, Jovan-kapetane, jesu l̓ tvoje rane za vidanje, da te nosim u nesrećan Žabljak, da ti tražim od mora ećime?“ A Jovan mu onda progovori: „Prođi me se, moj ujače Ivo! Kamo oči?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Phi, od ovoga bi samo dobio volju da se svađam. Nosi mi ga dalje od nosa ili ja nosim nos dalje od njega. Neiskusni Nikolica donio je otrovnu buniku i ljekovito velebilje, ono od koga se kozama rašire
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A on, kuče, — i koj ga, bre, nauči da si tako zbori? — reče: „Neću da gi nosim; bos ću si idem, eli u selski op’nci, a da gi nosim, reče, — neću!...“ E, zašto nećeš? — „Ne mogu“, reče.
— reče: „Neću da gi nosim; bos ću si idem, eli u selski op’nci, a da gi nosim, reče, — neću!...“ E, zašto nećeš? — „Ne mogu“, reče. — Zašto ne možeš?
— Fala, fala, čorbadžijo, za taj čes’ i reči tija! — veli snebivljivo Mane. — ... Ta već nedelja dana kako gu nosim, pa sve si zab’ravim...