Obradović, Dositej - BASNE
ne tri, no trista hiljada pandura da nam reku da jare nije jare nego nešto drugo, nek idu oni svojim putem, a mi jare nosimo doma, zašto jare ništa drugo ne može biti nego jare.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Je li, Surepe, harambaša će se više obradovati onoj tikvi ćelavoj (i tu pokaza na Kruškinu glavu) nego da mu nosimo od zlata jabuku. Surep mahnu glavom u znak odobravanja. — A već za Stanka i da ne govorim!... — Danas je moj dan!
Dučić, Jovan - PESME
iz carske legende, a sada Robuješ u priči o nama; i grubi Sen naših legija sad na tebe pada; Sve tvoje vetrove nosimo u trubi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Leševe ne sahranjuju, nego ih psi glođu. Ej, hej, debeli, kad budemo pošli u Rosiju, treba da nosimo, pred nama, ne barjake, nego crnu maramu. Ne kažem ja da nema nesreće i drugde po svetu.
Teodosije - ŽITIJA
O, vlasi ljubljene glave, srcu i očima privijane na utehu roditelja, kako da vas poput omče ovima damo? O, dara što ga nosimo, puna ne radosti već plača, ne veselja već ridanja, kako da te odnesemo? Koje li ćemo uzdarje primiti?
Kako da se javimo gospodaru našem? Koji će kamen, koja železna priroda poneti te žinu takve vesti koju mi nosimo roditeljima i braći?!
budeš s nama, ovi inoverci koji nas voze prodaće nas u ropstvo ili će nas zaklati na ovoj pučini zbog bogatstva koje nosimo s nama, i predati nas morskoj dubini. A sveti im reče: — He skrbite zbog ovoga, čeda, niti malaksavajte.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ovo je moj drug trgovac. — Sedite. Pa šta ćete kupovati u Krakovu? — Platna. — A za prodaju nosimo nešto fina vina. — Baš fina? — Vrlo fina, „auspruh”, desetogodišnji, nikakvom tokajcu ne ustupa. — Pa ’de je to vino?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
no pucketanju kestena na ugarcima drvenog uglja, po neuništivom dahu prašnjave lobanje grada, čije smo ime osuđeni da nosimo na svojim putnim ispravama sve dok smo živi.
Matavulj, Simo - USKOK
Preturiše se ognjem još dva puta, pa Nikšići umakoše u šumu! Četovođa viknu: — Brzo, djeco, nosimo naše, jer Nikšići odoše da dignu potoč! Brzo natrag!
Što ćeš među stokom? — odgovori jedan, a sva četvorica zapeše puške. — Mi smo Njeguši, četnici. Ima nas šestorica. Nosimo jednog mrtvog druga i jednog ranjenog.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele. Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio.
Na to svi odgovore: — Ta došli smo da dženazu nosimo u džamiju. Onda im Mujo na to odgovori: — Ta jeste li vi, ljudi, pri svojoj pameti ili ste pobudaljeli?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Hvala, gospodine, — rekoše devojčice šapatom. — Sada ćete pravo kući a novac da pokažete mami. — O, pa mi nosimo ulje pravo kući, — odgovori starija uvređeno. — Pazite, koliko već pada veče...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Drvenim mačevima, kao što je ovaj, topovima od čunkova, veštačkim puškama! SOFIJA: Nosimo oklope i krune od kartona, brade od vune, brkove i obrve od ćumura, sviramo na violinama bez žica, hramljemo na zdrave
brade od vune, brkove i obrve od ćumura, sviramo na violinama bez žica, hramljemo na zdrave noge, umesto trudnog trbuha nosimo jastuk, nad mrtvim majkama prolivamo suze pomoću luka! JELISAVETA: Nama su tantuzi napoleondori!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Brinem se... eto, to, po ceo dan se brinem. SRETA: Šta koga đavola brineš, kad mi nosimo tvoju brigu? JEVREM: Nije za izbore, nego se brinem ako budem izabran.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ZORA JE; BUDE SE I DIŽU. OBRAD Da vi pričam što mi se prisnilo. Naroda se bješe mnogo diglo, kao nekud da krste nosimo; sunce peče da oči iskoče, i tvrđa je kudijen idemo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jednom licem na Božić reče on svojoj ženi: „Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele.” Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
legioni u okove teške i plačevne sve nas listom okovaše jako, na šar mračni neobdjelan neki nas baciše, da lance nosimo, đe blaženstva spomen iščezava, đe mračnošću sfera uzbunjena!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
statue svojih bogova u borbama, klanjali im se, ubijali u ime njihovo i čuvali ih da ne padnu u ropstvo, tako mi sad nosimo neka platna oglašena za svetinje u čije ime, onako isto, ubijamo, i koja teže prežalimo ako dopadnu ropstva, negoli kad
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ne vjerujemo li, ovi isti mi, bilo svijesno ili nesvijesno, sad u jedno sad u sasvim suprotno, ne nosimo li, ovi isti mi, prema istim stvarima skroz nejednaku i nepostojanu vjeru?
A bezazleni smjesta, abjuriraju: napuštaju svoje košuljice kao što prokazane maske skidaju svoje obrazine. Mi nosimo u sebi naša istinska lica, naše prisne sadržaje, naše urođene načine osjećanja, iz čitavih nas izrasle vizije svijeta;
urođene načine osjećanja, iz čitavih nas izrasle vizije svijeta; naše apsurdnosti koje znače našu unutrašnju realnost. Nosimo ih prirodno, kao svoju ruku, kao svoju nogu. I zastidimo se našeg identiteta tek onda kad izuste njegovo ime.
Mi samo podliježemo toj opsjeni kad žudimo za mjestima. Nosimo u sebi pejzaže pod zrakama sunca, gradove pod sitnom kišom.
A u svakom zapamćenom pejzažu, u svakoj viziji grada nosimo i po jednog sebe. I kad priželjkujemo onaj pejzaž, onaj grad, mi želimo samo da opet nađemo, da opet osvojimo i
U dnu naših ćelija leži umor drugih, u našoj istančaloj krvi nosimo talog tuđih iskustava. Duša nam je puna mrtvih čahura tuđih saznanja i tuđih razočaranja.
(I koliko li uzaludne patnje od toga!) U svome najprisnijem i najbitnijem, čovjek je uvijek sam. Nosimo oko sebe svoju samoću kao svoju atmosferu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele. Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Naprotiv: danas postoje dobri razlozi da upravo u nju upiremo prstom. Mi svoju kulturu nosimo – i u umetnosti, naravno – kao stonoga svojih stotinu noga, kojima upravljamo bezbrojnim navikama.
Bojić, Milutin - PESME
Otadžbina naša sa patnje je znana, Lutajući mi je nosimo u sebi; Ona je u krvi naših večnih rana, I, kušam te, sudbo, takvu je pogrebi!
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom! (1917) SONETI I O, stara je priča da nosimo maske I svi da smo glumci bolji ili gori I za laž da Gospod sam nam idol stvori I arenu punu magline i praske.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tako je pronašao i majdan gline. I eto, sada nosimo na tezgerama gnjecave komade masne zemlje raspaljenom Matiji koji već petnaest dana neprestano od nje pravi nekakve
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
ubijte.“ — Ponesite ga! — doviknuh, pa ga i ja dohvatih za jednu ruku. Nosimo ga kao vreću, dok ne za đosmo za okuku, te ga onda spustismo. Umirao je. Mene nešto u grlu steže. Naiđoše neki pešaci.
Petrović, Rastko - PESME
SVE U GALOP U galop, u galop, u galop, Moji perunski konji, Hop! U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. Nosimo.
U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. Nosimo. Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz
Nosimo. Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda mnom Veliki Medved, i Severni pol, I noć, i mesečina, i
U galop, u galop, u galop! Moji perunski konji. Hop! U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. I kao veliki meteor sa Zvezde Najmanji, najneznatniji simbol dolete, I u srce me
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A da je ona žena, hajde de. Ali ovo je devojka. I poštena. Što je pravo, pravo. Svi dušu nosimo. Ali za to... TOMA Eh, poštena: Sigurno radi njenog poštenja toliko se besni i trči oko nje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Detinjsku pamet nosimo a ne mušku. Kad to bude, onda ćemo se urazumiti i celokupni ljudi biti, jer nam je sve ovo detinjski posao bio što god