Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
čijem su štetnom uticaju izloženi porodilja i novorođenče jesu zla demonska bića, poznata kao babice („lošotije“, „noćnice“ „ale“, „navije“, „bapke“, „babile“, „unafi“ itd.).
Brojnost i raznovrsnost ovih postupaka, kao i različiti eufemistički nazivi za babice („one“, „ona bolest’“, „majke“, „noćnice“ itd.) govore o velikom strahu koji narod oseća prema ovim natprirodnim, opasnim htonskim bićima.
Dok leži pored deteta, porodilja valja da je uvek (naročito do krštenja) okrenuta licem prema njemu, jer mu inače mogu „noćnice“ nauditi.
se, izuzetno dobro apotropajsko sredstvo kojim se može preduprediti štetno dejstvo babica. Da ne bi dete „nagazile noćnice“, stavlja mu se ispod glave beli luk, i tu stoji svih četrdeset dana po rođenju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji 40 dana (SEZ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; S. Troj.
l. mažu bradavice (da je ne doji mora ili noćnice, ZNŽOJS, 7, 1902, 187; SEZ, 32, 1925, 418); to se naročito radi na dan Svetoga Tome (SEZ, 7, 1902, 199). B. l.