Upotreba reči obično u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

svetleo mu je oganj, čelo mu beše bledo, obrazi rumeni — svetli plamen pobožnosti i oduševljenja preobrazio je sve što obično beše u stvoru njegovu; zadrktaše mu usne, u suvoj ruci zatrepta svetlost zlatnog krsta.

Jednoga dana stupio on mnogo ozbiljniji nego obično u moju radionicu. U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto.

U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto. Posle nekoliko minuta izvadi iz špaga cigaru i, ponudivši jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto

Posle nekoliko minuta izvadi iz špaga cigaru i, ponudivši jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto obično, jer on sam vrlo retko je pušio, i to ili u najvećoj brizi ili bezbrizi, a, drugo, nije rado gledao da ja pušim.

Otkako ga pustiše u slobodu, bio je jednako slab i bled, ali ga nije ništa bolelo. Decu je više ljubio i milovao nego obično. Gledajući Milevu, često bi mu se niz bleđano lice suza zablistala. Istom je pre četiri dana legao u postelju...

A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota! Ja uzmem jednu tronogu stoličicu, na kojoj su obično panduri sedeli pred vratima kancelarijskim, i sednem do nje.

Sklopila je nanovo oči i ćutaše kao obično. Čiča Marko je dugo posmatraše, pun tuge i saučešća, pa onda, onako poluglasno, kao da sâm za sebe govori, reče:

— Ja ti, učo, ne mogu zaspati, moram ovu moju krdžu kuriti do zore; nešto ti nisam kao obično, jedna pomisao mi je nezgodnija od druge... A ti, brate, ako ti se spava, spavaj!

„Vidiš, babo“, smejao se kaluđer, „da svašta može biti!... Je li, moja golubice, da može?“ Stana se smešila kao obično. „A bi l’ ti, babo, malo od one naše stare šljivovice?...

Jedanput — pripovedaju seljaci — dođe on u mehanu, a tu se desio i arhimandrit. Živko, kao obično, zaiska od mehandžije litru komovice, ali kaluđer nije dopustio da mu se donese...

U tome času najveće njine ushićenosti iziđe iz gustog branika stari Sremac; lice mu beše ozbiljno, hladno kao i obično, samo glasom je malo zadrhtao: — Milisave sinko, uđi u kuću! Milisav ga je poslušao.

Obradović, Dositej - BASNE

più di quel che suole, o m' ha inganato, o inganar mi vuole”, vesma razumno vele Talijanci: „Ko me god laska više nego obično, ili me je prevario, il' me prevarit' hoće”. Zato ove basne bik vrlo se pametno vlada.

Ona ima neko srodstvo s šalom, ibo obično, šaleći se, ljudi ne govore ono što misle; no neki iz šale tako obiknu lagati da i bez svake šale lažu.

Ko odveć mnogo govori, obično malo misli i sudi, i ono što misli sve mu je nepostojano i zamršeno, jezik mu pred pameću trči, niti je kadar sebi

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” Seljaci obično mlogo se tome protive, ali to im ništa ne pomagaše: on naturi seljacima po 200—300 groša, pa kaže spa̓iji te mu napravi

— Oni istina ućute na malo, no opet, osobito žene, počnu razgovor i vrevu. Onda obično moj otac, kad je u crkvi, opomene narod i zapreti da ćute.

Knezovi uđu kod paše, a sirotinjski kmetovi u avliji, ali to biva obično sutradan, kad veće vezir razreše porezu, pak im se učini mlogo, i kad svi čuju, i onda idu pred saraje i viču, i

po običaju rekne: „Kneže, ima tvoj jedan u apsu, no pusti ga, ali ja ̓oću bogme sto groša globe” — a Kalaba na to je obično odgovarao: „Aga, lepo se drvo na pole cepa.

, oštar veliki nož kao jatagan ANTIMIS, grč., plaštanica ARAR, (H)ARAR, tur., velika vreće, obično od kostreti ARZ-ODAJA, tur., soba za primanje stranaka u uredu. ARIŠTOVATI, nem., zatvarati u haps ARSLAN, tur.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Mehana je u selu M.... građena sasvim po planu, kao što su već obično u nas mehane po selima i drumovima. Stolice slamne, obojene zelenom bojom; u nekih se već slama odrla pa visi dole.

Ele, iskićeno baš kako valja, kao ono kad je što po planu. Mehandžija i momci — Cincari, kao što je i to već obično u nas po svim mehanama. Osim seljaka, tu su počesto svraćali na kavu učitelj i dva praktikanta iz sreske kuće.

I to kad hoće da je izgovori, čisto zažmuri da bi po tom okolina videla kolika je tu učenost! A okolina obično tada šane među sobom: »Nuto, nuto! kako se naš učo pući!...

On govori malo običnije nego onaj s obešenim brkovima. I kad govori, gleda obično po svima gostima, kao da iščekuje da mu se čude kako on to zna!

Ele, kao što rekoh, nema dana kad se ne uvrati koja snaša kod Stavre u dućan da pazari, i obično, nemajući novaca, donese po dve-tri oke graha, ili oku vune, ili nekoliko povesma težine, ili kanuru pređe, pa za to

Naposletku, odvedoše ga u Beograd i dadoše na zanat kod jednog od onih »boltadžija« što su im bolte obično na Terazijama pa Stambol-kapijom pošav velikoj pijaci, u kojima se drži i prodaje samo ona roba i ruvo što ga troši

s čovekom, osobito sa kakvim činovnikom, on vam onda sve bira i namešta reči da mu razgovor bude finiji i po knjiški; obično se tad snebiva, sleže ramenima i upija usnama, gradeći bez traga skromnu minu.

Sudio je i izviđao razne sporove u svojoj kapetaniji više po svom sopstvenom nahođenju nego po propisima. Obično se starao da lepim reč'ma i savetom izmiri parničare, Zato ga je narod vrlo zavoleo, poštovao i slušao.

Jer čim se Živan prihvati kakvog krupnijeg posla, onda — diži ruke! Onda ti on ne zna šta radi ni šta govori; onda obično učini ma kakvu ludoriju.

Oseća kako su mu oči pune suza, pa ga to čisto ljuti, te se mrgodi. Ispušio je lulu brže nego obično, pa se i nehotice maša za pojas, te vadi duvan i brže-bolje puni drugu...

Ele, sedi baba u hladu na nekoj ponjavici, praznik je, pa su je izneli malo pred kuću. Radnim danom baba se obično ne odmiče od ognjišta. Čeljad posluje po kući. Utom se otvoriše vratnice i uđoše Zarožani.

Nikad se neće požaliti da joj je teško. Hoće i u tome da joj pomognu. Njoj čisto bude krivo. Obično im odgovori: — Hvala vam! Gde je bilo teže, tu ste mi pomogli. Ovo već mogu polako i sama!...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Mnogi je Turčin tako zavrljao pošav iz Šapca ili iz Bosne, pa nikako ne našao puta da se kući vrati. Obično je svršavao sam s pojedincima.

I imaju pravo. Jer dosta puta presuši i izvor i ušće njeno, a ona puna vode kao i obično. Čudnovato je njeno stanovništvo. Ima tu vodenih tica svake sorte, a ribe kao i u Savi.

Radujući se što mu posao ide tako za rukom, on se stade šaliti s decom što mu na susret izidoše, a šalio se obično izdevajući im imena. — Ej, ti švrćo!... A što si bosonog, more?... Što te nije mati̓ obula, a?...

izgled, stajati nekoga glave presaldumiti — promeniti mišljenje, preći na drugu stranu prepočetak — uzorak, mustra (obično za ručni rad) prten — kudeljan, lanen putir — čaša s vinom i hlebom za pričešće puce — dugme ravan — način konjskog

Dučić, Jovan - PESME

CRNA PESMA To je bilo dok ona beše najlepša i najtužnija žena u mračnom Eskorijalu; to je bilo obično u duge dane, u vrtovima gde su živeli suncokreti, puni bolne nostalgije.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

“, a aranđeo se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: „Ti Gospode! Ko, nego ti?“ Obično posle takvih pripovedaka ja sam njoj davao Kasiju caricu ili Dositijeve Basne, pa sam ipak išao u kafanu da se nađem sa

Šta ću? Voleo sam ga, pa sam sve podnosio! Jedno poslepodne ja sam, kao i obično, šetao s njime. On me odvede u bolnicu gde ja obično sedim na njegovoj „kancelariji“ dok on ne obiđe i ne vidi ima li

Voleo sam ga, pa sam sve podnosio! Jedno poslepodne ja sam, kao i obično, šetao s njime. On me odvede u bolnicu gde ja obično sedim na njegovoj „kancelariji“ dok on ne obiđe i ne vidi ima li šta novo.

Razgovarali su. Đorđe je pričao, kao što obično rade prosti ljudi, mahom o sebi. Samo su sve te njegove priče, po dobu, zemljištu, ličnostima, poznate mojoj majci, i

Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla. Silni seljaci doterali koješta na pijacu. Trgovci zaviruju u vreće i pipaju jagnjad.

To veče, kad sedoše za večeru, poređaše se ljudi po starešinstvu, kao i obično. Osim Radojke, žene nije bilo nijedne. One jedu za sebe. Samo što po dve tri služe ljude. Baš je bio Anokin red.

Tim ispodvlačenim novinama obično povezuje baba sutradan ćupove s kompotom. On još neprestano govori strasno o njihovu ratu s Francuzima, o budućem

, itd. Nos mu je već pocrveneo, i kako uđe na vrata, čuješ kako mu se mućka pivo u trbuhu. — Tumanov obično prošapće: Kräftige deutѕche Natur!8 i pljune. Spalding onakav kao i pre. Pred svima govori kako mrzi Nemce.

Sve mislim: pa šta sad da mu pišem? Evo šta sam još napabirčio za mršavo pismo, kao što su obično sva moja pisma. Kad je došla iz Gote, ja sam se bio toliko pridigao, da sam taj dan ručao s njima zajedno; dotle sam

Ja sam ti pričao kako sam otišao iz sobe, a ona mi nije ni ruke dala. Sutradan ja sasvim ozbiljno uđem u sobu (obično, pak, ti već znaš, sve se to zbiva u šali i smehu) i doručkujem.

Ja obično donesem knjigu pa sednem s njome, jer se moja soba ne može dobro da ugreje. Bilo je pre jedno nedelju dana. Pô noći se bi

Glava II O ljubofi paklena! Potraži sam autora Sutradan bila je ozbiljnija nego obično. Ja sam se oprezno klonio svakog diferentnog razgovora.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« A umeo je đavolski lepo da svira i da namiguje, onako krivovratast. Bečkerečki notaroš kad tera kera — obično posle asentirunga — ne može bez njega; odmah: »Daj Sovru — veli — daj, daj desnu ruku našu«, veli gospodin notaroš, pa

Pa kad dobro prolazi i kad se lepo provodi Gliša Sermijaš, koga obično niko i ne zove u svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu:

? Džak buva, he, he! — veli Arkadija i dodaje mu uslužno i ponizno šešir i štap, koji je bio onakve forme kakvi su obično protojerejski štapovi, a doneo mu ga je na poklon s jednoga vašara majstor Leksa leceder još pre nekih dvadeset godina.

što se odavno, još prve godine, kao mlad popa, zaboravivši svoj nemešag, pa čak i čin, umešao među onu gomilu koja obično saleta kumova kola, pa se dere: »Kume, izgore ti kesa!

pripovetka, čim se spustilo veče i večerali, dig’o se pop Spira i pregrnuo popadijinu zimsku veliku maramu, kojom se obično služila cela kuća a u poslednje vreme već počeli njome pokrivati i testo za kiselu štrudlu i krofne, — pa se krenuo

Zato su dečji šeširi u tom selu i bili iznutra kao kalajisani. Roditelji su obično posle zablagodarivali i izvinjavali se bog zna kako zbog dece im, koja imaju, hvala bogu, šta da jedu kod kuće, ali

Vrlo su ga često sekirala deca iz komšiluka kad izađe na sokak, tako da se obično morala i sama gospoja Sida umešati i zauzeti za nj.

Ta ga je mana tako kompromitovala da je već ušao u poslovicu u selu: »Lola k’o popin pátak!« rekli bi obično za izvikana čoveka.

— Eno je kod krave. — Idi je, sinko, zovi; ona i ne zna da imamo posjetu. Gospoja Sida bila je tamo gde se obično muzle krave.

Pera i majku poljubi u ruku a ćerci se učtivo pokloni. — Službenica! — odgovori Jula i pokloni mu se onako kako se obično frajle sa sela klanjaju, to jest izvuče malo vrat k’o kornjača.

stereotipnim frazama od kojih su nekoliko tuceta napamet znali, i time plenili ćurkasto ženskinje; ali koji posle obično kod pametnijeg ženskinja postanu dosadni, jer što su znali, to su odmah izdeklamovali, i u pravom, zanimljivom govoru i

nova haljina ili vođenje na bal u Bečkerek, »da se dete malo razonodi i da izbije sebi iz glave te crne misli«, kako je obično govorila gđa Persa. Pa i maločas spomenuti klavir kupljen je posle tri-četiri takve učestane nesvestice.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A neki, i to čuveniji, stariji prosjaci, imaju naročite svoje grobove obično kakve čuvene porodice kod koje oni uvek idu tamo i stalno, uvek kao gosti, za trpezom sedaju, jedu, piju.

A opet niko od njih u samo groblje, međ grobove, nije kao smeo da uđe. Svi su bežali. Sem nekih, obično sumanutih, koji su naročito, ludo, strasno se zavlačili po ispucanim, trulim grobovima.

Još od onda od kada počeo da se druži, meša sa ženama. On se više živ nije čuo. Samo po kad i kad noću. I to kad obično varošanka pijana s drugim prosjacima dođe, pa se s njima zatvori u njegovu sobu.

— Ne mogu, majstore, ne mogu — odbijao bi uplašeno. Koliko puta bi ga našli, a obično uza zid, u ćošak ispred kakve ćerane1. A to obično za vreme ručka kad svi radnici iziđu da jedu.

Koliko puta bi ga našli, a obično uza zid, u ćošak ispred kakve ćerane1. A to obično za vreme ručka kad svi radnici iziđu da jedu.

I, radostan, poskakujući, odjuri u varoš s onim što je naprosio, pevajući iz sveg glasa. Obično ide u one mehane po čijim štalama spava. I tamo, ono što je naprosio, razdaje seljacima grdeći i njih, seljake.

Njega samo željka nalazi i čuva pod jezikom. I u izvesno doba — a i to se doba ne zna, misli se da obično leti, pri velikim vrućinama, ako ga jedanput u godini ispusti.

IX PARAPUTA Za njega se ne bi znalo, niti bi ga toliko gledali kad bi se on, obično subotom, pred mrak, pojavio. Sav naguntan, sa po deset pari košulja i gaća oko sebe i pun drugih krpa što jednako kupi

Takav, zanesen u tome govoru, svagda se viđao. Nestane ga, i to cele zime. Kažu da je tada obično u svome selu i da tamo radi, kao da se smirio, došao k sebi.

Ali, na iznenađenje okolnih dućandžija, gazda bi se tada obično dizao, dolazio do Cope i blago, kao ne smejući da ga uvredi, odobrovoljavao ga dajući mu novaca.

— Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna. A obično i ne čeka da mu se dâ, već čim uđe, zaleti se po dvorištu i pošto pokupi sve po njemu krpe, pruće, vraća se.

volje kad bi, dolazeći u kuću, ne išao pravo gore, na gornji boj, u svoje odaje, već bi zastao i spaziv Stevana kako obično tamo u dnu dvorišta oko ambarova i štala, kao uvek vuče neko kamenje, trpa na gomilu on bi počeo da ga zove, pita: —

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Mica lepa, Alka lepa. Jedni uzdižu jednu, drugi drugu. Lepa je i jedna i druga, samo je Mica koketnija, jer obično su crnopuraste koketnije od plavih.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Idite kućama i spremite se, rata mora biti! Samo se njemu činilo da on to ne bi kazao onako obično, nego bi nekako grozno zaurlao snagom one vere koju je osetio čim je vest o ulti— matumu saznao posle podne na

piju kafe, puše i larmaju, a on pobija čiode prema tome kako se front gtovija (a on se sve povij a u nazad) i ovako obično počinje da priča: „Kad sam ja pošao sa fronta situacija je bila ova: Ja sam držao ovu tačku“, (i ubode čiodu) ili: „ja

On oseti, isto tako, da je i ono što je dotle kazao sve slabo i jadno i nekako očajno obično, pa ga obli rumenilo, i on se naljuti na samoga sebe i odluči da više ne gleda u tu ženu odvratne duše, u čijim se

Nekad je on nosio arač iz tri nahije knezu Aleksandru Karađorđeviću Obično je to bilo u proleće. Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te

I stignu obično noću u Beograd te se pravo u dvor jave i tu konje namire i noće. A sutra dan zove ih knez i traži da vidi kako su oni

Afrika

ima tako čudnu konstrukciju da može ići gologlav usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od

ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi božanstvu.

Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od sunca. Domaćini iznose čaše sa džinom, posle koga mi žeđ postaje još nesnosnija.

To što se dogodilo nije bilo jedan događaj; nikakva avantura, nikakva pustolovina, kakva se obično zamišlja da iščekuje putnika kroz savanu.

to nesvesno baš u one koje ga čine najsmešnijim; ali da mu belac pomaže kako bi izgledao što komičniji, vrlo je retko. Obično boj dobije bele čakšire, belu košulju i kožni pojas, i tako odeven često izgleda elegantniji od svoga gospodara, od

U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju. Ali ujedeni je uvek tako kreštao, tako s Mržnjom gledao na N–a i tako uplašeno bežao posle od njega, da nije bilo

da su se njihove nage grudi prelivale pod zvezdama, cela njihova naga tela ne izgledahu da su od materije od koje je obično ljudsko telo. One su bile i strahovite i divne. Crnci behu toliko umorni da nisu hteli da jedu.

Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se

I, ako ni za šta drugo, treba poći u Afriku da bi se razumelo mnogo šta u evoluciji ljudskog duha. Obično se zamišlja da je krajnja divljina tamo gde je krajnja primitivnost.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kad bi otuda izišao – ako bi izišao – ličio je na samrtnika koji je vaskrsao. Obično bi imao kosu osedelu. Oni, koje bi zatvorili tamo, počeli bi, već posle jedne noći u zatvoru, da lupaju u vrata, da

Sem toga, da ni miraza nema. Katinka je obično sedela, dok su druge igrale. Isakoviči su bili dobrodošli. Kad je senator dao odobrenje, provodadžije su bili udesili da

Ćutanje između kapamadžije Grozdina i njegove žene trajalo je, obično, nekoliko minuta, a posle bi se ćeretanje supružnika nastavilo, kao u čvoraka.

Žene mu i ne trebaju. Kad baš to mora biti – da bi zadovoljio prirodu, prirodnu potrebu – on obično udesi, kaže, da nađe neku ljubost kratku – ancilarnu.

Udarao je štapom u zidove kuća i tako je prolazio. Obično ga je žena vodila u crkvu. Drugde više i nije izlazio. A svirao je zatvorenih očiju.

Putnici su bili srdačno dočekani. Isakovič još bolje, kao što su to, obično, oni koji su nepoznati. Božič je posle vikao, da kapetan vidi, pred sobom, njegovog, starog, prijatelja, koji je bio

Dok su kod matere, žive bezbrižno, ali to prođe brzo, a posle ih, u braku, obično, očekuje samo kratka sreća. Starost uskoro zakuca na vrata.

Pošto je teatar, u to doba, bio nenapisan, nego je predstava bila, obično, improvizacija, Grete Berghamer bila je dobrodošla u trupi, jer je bila brbljiva i na sve imala odgovor.

Nije morala ni da misli. Ona je, obično, završavala predstavu sviranjem violončela, kad je njen saltimbanko preskoči, a svirala je lepo.

Išla je od ruke do ruke. Ako je takva glumica imala familiju u teatru, obično je bila i udata u teatru i nije bila gora nego druge žene.

Ako nije imala nikog svog u teatru, obično je, skoro svake noći, legala sa drugim. Tu mladu ženu bio je doveo u Varadin, iz Temišvara, jedan od najboljih jahača,

Uostalom neće dolaziti više. Otputovali su u njegov garnizon. Posle tuče, obično se jako vole. Isakovič onda nije pitao dalje. U njegovom srcu pevala je sad mala tica: Rosija! Rosija!

Teodosije - ŽITIJA

“ I kada ugleda svetoga, kao što je prema njemu obično činio kada je bio kod samodršca Stefana, na zemlju pavši pokloni se, a sveti, ljubazno ga podigavši, celovaše.

neispitanim milosrđem i dubinom neiskazanih sudova kojima vrši naše spasenje, a mi ne znamo kako, sveto miro koje obično u Bogu osenjenjem Svetoga Duha kipljaše od svetih moštiju prepodobnoga Simeona, prestade da ishodi i zaustavi se.

a dade mu i zlato mnogo, govoreći: — Vladiko sveti, u Svetu Goru i do svojega otačastva imaš dugo da putuješ, i pošto obično uvek daješ potrebnicima, uzmi, dakle, i ovo i razdeli kako hoćeš, a moli se i za nas grešne.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U svojim se akcijama obično inspirišu pobudama moralne i duhovne vrste; materijalni interesi imaju samo ulogu drugog reda.

Materijalna strana ove civilizacije nije tako zaostala kako se to obično zamišlja, shvatajući pogrešno smisao reči „patrijarhalni“.

Nove su ideje najpre dobile izraza u Dalmaciji. Pokretači su ih u početku obično nazivali imenom slovinstvo ili našinstvo, da bi oko njih odmah prikupili sve Srbo-Hrvate.

Iako je njihova volja prvenstveno upravljena na lični interes, oni mogu ponekad ipak više nego što se to obično misli da izađu iz sebe i da vide interese drugih i interese zajednice.

Žene nose obično samo košulje i haljetke bez ornamentike. Ljudi nose odelo od onakog istog crnog sukna domaće izrade kao što je šumadijsko,

prema Pologu (tetovskoj kotlini), pokrivene su do velikih visina kestenovima; zatim dolaze retke šume, sitnogorica, obično „hrastalaci“ („hrastalak“), i naposletku suvati.

Otvoreniji su, pristupačniji i sa više gostoprimstva no što je obično slučaj kod ljudi centralnog tipa. Pobožni su: svako selo ima bar po jednu crkvu, koja se dobro posećuje.

U selu su obično samo starci koji žive od novca što ga šalju pečalbari, zatim deca ispod deset godina i žene. Pošto svrše svakodnevne

Dok je kod ljudi obično crna boja, kod žena i dece je boja odela i vezova crvena, i to višnjeva ili krmezna, dakle, zatvorenocrvena boja.

Na glavi je kupovna mahrama, obično sivkasto-zelene ili zelenkaste boje. Devojke i neveste se o praznicima dosta neukusno ukrase: mesto „dolaktice“ nose

Napred je visoka perjanica. Nevesta nosi ovaj tepeluk obično dok ne rodi, a najviše dve do tri godine. Samo bogate imaju svoj venčani tepeluk, dok ostale nose zajednički venčani

zadruge patrijarhalnog života karakteristične su za sklonite krajeve oko Male Prespe i Malog jezgra, i sela se sastoje obično iz jedne, retko iz dve-tri, takve zadruge. Prosto se odevaju haljinama od sukna, toplim, ali nespretnim.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Kad bi neki putnik zapitao za čiča-Trišin mlin, seljani bi obično odgovorili: — A, čiča-Trišin mlin?! To ti je tamo gdje je đavo reko laku noć, tamo gdje se smrkne prije neg svane,

Kosa mu je već sasvim bijela, valjda od silnog brašna koje mu već godinama pada na glavu. Šarov i mačak Tošo obično sjede udno Čičinih nogu ili šetaju oko vodenice i paze na neznane goste.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ALjOŠA: Da, gospodin inženjer. PAVLE: A što ste napustili posao? ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli... PAVLE: Jesam li vam potreban?

ANA: Gospođa je sasvim kao obično raspoložena. ANTA: Nije onako ništa čula što bi je uznemirilo? ANA: Ne, koliko ja znam, ništa.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ponekad neku svoju tajnu. Ta nije ništa naročito. Reč je obično o tu ili tamo dignutom cveću ili jabukama. - Na! - Htedoh da joj pružim cigaretu, ali se setih da ona sem šortsa na

- Da to nisi bio ti koji je mene zaustavio? - rekla je i bila u pravu, kao obično. Za trenutak se osetih kao da me je neko lupio šakom u rebra, zatim se napravih da posmatram šta Ataman dole na

Kažu da sinovi obično liče na majku. Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti. Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam

Nekoliko njih bi nas ponekad i pogledale pravo u lice na školskim igrankama, ali to su bile obično one koje su igrale kao slonovi ili izgledale tako da nikome iz četvrtog nije padalo na pamet da zaigra s njima.

Zbog svoja dva metra bio sam gotovo nezamenljiv i to me je obično dovodilo do ushićenja. Sada mi se nije išlo, iako sam znao da bi oči svih devojaka bile uprte u mene. Rašida je ćutala.

Devet i petnaest! Još je, možda, u mesarnici. Pojurih kao sumanut prema mesari kod Tošinog bunara gde je ona obično kupovala meso. Pred mesarom je bio čitav čopor žena s korpama u rukama, ali ni jedna od njih nije bila moja majka.

Kupači su još kuljali prema Tisi, ali na skeli sem Baronice nikoga nije bilo. Obično se govorilo da je skela punija eksera nego fakirski ležaj. To je bilo tek upola tačno.

- primetila je ali ja nisam hteo ni da se pokrenem. Naga, kao vrbov prut gipka i glatka, Rašida nije bila ono što se obično zamišlja kad se misli o nagoj ženi.

Kažu da čovek u takvim trenucima obično ništa ne pamti, ali ja sam zapamtio i lepršanje njene haljine, i majmunsku zbunjenost na licima Atamana i Popare u času

Valjda sam bar za nešto upotrebljiv? Greta je grebala gore iznad nas. Bilo je to vreme kad smo obično izlazili. Ona je znala, iako se tvrdi da kornjače nemaju ništa čak ni nalik na mozak. Ona je znala.

Taj trg je dovoljno da pogledate s pola oka pa da znate kako stvari stoje. Ovoga puta stajale su grozno. Stajale su obično, ali Rašide nije bilo.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa kad su takom prilikom u crkvu ušli, divno ih je bilo videti u „trajdrotu“ i dolami. Posle službe gospodar Sofra obično bi učitelja na ručak pozvao. Dođe Čamčić gospodaru Sofri. Baš je bio ponedeljak. Bilo je posle ručka.

Svet obično, kad se kome zlo vidi, načini od muve medveda, pa ga izviču da je sasvim propalica, a kad mu se dobro vidi, preteruju,

Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao, samo je prethodio i vodio.

teši i, premda i ona bi već volela svog Čamču kod kuće imati, nije verovala da ih je moglo što zlo postići, jer to je obično kod Čamče da uvek duže ostane nego što je kod kuće obrekao; on voli putovati, a lakrdijaš je, pa ga svud rado imaju.

Tako se ta birtija zvala. U selu Š. lep spahijski dvorac, ali spahija ne sedi u selu. Spahija je grof, i obično sedi u Beču. U dvorcu sede njegovi činovnici, „beamteri”, i to kasnar Šeps, išpan Krauz, natšumar Gajzinger.

Baš su valcer svirali. Šamika, kao obično, elegantno igra. Posle, opet, igra sa gospođom Matildom. Mlađi Polaček, jak kasapin, igra kao besan.

— Kako? — zapita gospodar Sofra. — Kazaću vam. Da su bili sami manji purgeri, ne bi tako ispalo; jeli bi, pili bi obično piće, pa kraj.

Pravi Adonis! Svi se od srca smeju. Završe igru, a Čamča i Čamčinica načine kompliment kao, obično, komedijaši. To je baš par ljudi, taj Čamča i Čamčinica, baš kao dve kaplje jednake!

) — nasilje, nasilničko delo, prestupništvo alagroso (ital.) — naveliko (obično u trgovini) alatura (lat. allatura) — miraz, dodatak u novcu za izdržavanje kuće alvaluk — dar, poklon, napojnica,

) — čorba, supa od povrća i mesa u kojoj je obično razmućeno jaje bukagije — okovi na nogama Buniparta — Napoleon Bonaparta (1769—1821), veliki francuski vojskovođa,

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Naslutivši, ovoga puta, svoju smrt, Vuk Isakovič, kao obično svi debeli i zdravi ljudi, bio se ni za šta rastužio. Kao od brega odvaljenom, došlo mu je da je ipak slabačak i oronuo,

su tražili razonode u lovu i hajkama pasa, odlazeći noću na igranke koje su priređivane u njihovu čast, Vuk Isakovič je obično odabirao prenoćište na nekoj visoravni, propustivši vojsku u dolinu, tako da je puk noćio nedaleko pred njim, rasturen

Tada obično nestane puta, u mraku što je sve više lebdeo prema vrhovima koji su još dugo bili osvetljeni. Selo, u koje bi mogao sići

Zanoćivši kraj neke jele, obično najkrupnije, Vuk Isakovič je češće sedeo dugo, među svojim psima, gunđajući, dok je sve oko njega već davno spavalo.

Posle tih večeri, i on i njegovi drugovi obično su priređivali pijanke do zore, urlajući uz gusle, van sebe od rečitosti i snage.

stada, tamo‑amo, rešen da primi svaku zalutalu ovcu i da pokaže ljubazno lice svakome ko god se miri, pa ma to bilo i obično selo, ili neka varoš.

Dovoljno je bilo da naiđu kiše, ili oluje, ili mračne noći, pa da kreće. Noć je za njega postala obično vreme bitaka i on je polazio u nju, bez mnogo prethodnih vojničkih pokreta, u potpunom ćutanju, sa zapovešću da se kolje

Osetiv da ona, na sve to, prilično hladno ćuti i da njega smatra za uzrok svoje nesreće i bolesti, on bi zatim, obično, počeo naširoko da je podseća na onu njinu strašnu, razbludnu noć, kada je više silom, nego milom, zadobi.

i puneći mu usta svojim grivama dok se davio; kako su neke bube i mravi pojeli ruku sluškinje, koja je gospožu Dafinu obično češljala, i kako se, po kući, behu namnožile zmije, što su se naročito rado kotile pod njenom posteljom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Rezultat magijske probe, obično „nemim jezikom“, kazuje devojci s koje strane da očekuje suđenika: „Posle večere udavača uzima orahe i baca ih kroz

Da bi se osigurala plodnost u braku, kod Rusa se prilikom svadbe mladenci posipaju hmeljom i pšenicom. Kod nas obično svekrva, koja uvodi mladu u nov porodični kult, daje joj sito sa žitom. Mlada baca žito na sve strane, a sito na krov.

⁴⁵ Ovo muško dete staro je godinu-dve dana, a mladoj ga obično dodaje svekrva ili jetrva. Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i, najzad, daruje (na

u Pljevskoj dolini veruju da ako trudnica obično spava na desnoj strani, rodiće muško, a ako na levoj, onda žensko dete.

U Crnoj Gori — gde se smatra da bremenitoj ženi kojoj se gadi mleko, sleduje muško dete — trudnice se obično hvale: „Meni je mlijeko omrzlo kao da je otrov.

U Mojkovcu veruju da ako se dete rodi u košuljici, „treba je sačuvati i čuvati kao i dete, radi njega“. Košuljicu obično čuvaju u sanduku, a ako je ne sačuvaju, kaže se, „neće biti dobro“.

Košuljicu obično čuvaju u sanduku, a ako je ne sačuvaju, kaže se, „neće biti dobro“. U Homolju seljaci obično čuvaju košuljicu dok dete ne napuni godinu dana, a onda je puste niz potok ili reku.

MOLITVLjENjE (VODICA, ZLAMENjE) Kada se rodi dete, obično istog dana (ili sutradan) neko od ukućana (muž ili neka starija žena) ide sa sudom i strukom bosiljka u crkvu kod popa

U narodnim pesmama često se spominju ljudi, obično veliki junaci, koje je zadojila ovca, a dobro je poznata priča o Kravariću Marku koga je zadojila krava.

Za to vreme, veruje se, dete i porodilja pripadaju donjem svetu.²⁹ Babine obično traju prvih, negde tri, negde sedam, a ređe čak i 40 dana od porođaja.

³¹ Darovi koji se nose porodilji na babine obično su: pogača, pita, uštipci, pečena kokoš (od jela) i vino, rakija (od pića).

POVOJNICA Po rođenju — obično posle tri, sedam ili četrdeset dana — detetu se daruje pojas u koji se ono povija, i po tome je običaj dobio naziv

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Sedela je okružena, kao i obično, muškim društvom i učila svog prosedog suseda da slomi vinsku čašu bez buke, samo pritiskom kažiprsta na tanki rub.

— Samo da nije bilo tih prokletih Azijata — završio bi obično neko od nas svoj monolog. U dimu, iznad zakrpljenog stolnjaka u »Balkanu« , gradile su se kule i gradovi, osipali se u

I još nešto u grlu. — Zašto ne pošalješ neke priče? — pitaju me uspeli momci. Njihove Helen, njihove Lu, njihove Megi obično imaju veoma jake veze tamo, u belom svetu. Jer njihov tata ili njihov ujak je to i to, čuo si, zar ne? Čuo sam.

Javlja se u vidu mehurića ili kvržica, najviše između prstiju. Izaziva nesnosan svrab, a pojavljuje se Obično u siromaštvu i u doba ratova… Pitaćete se, verovatno, kako je moguće igrati se zarazne bolesti?

Zanimljivo je da u zemlji u kojoj smo imali sreću da se rodimo, draga moja prijateljice, ljubavi započinju obično na kantama za đubre! Setite se samo kuća u kojima ste stanovali i onih plesnivih hodnika u kojima ste se opraštali.

Pufko se zaljubljuje u onu koja gazi asfaltom, Bel Ami, kao i obično, u njen odsjaj. – Šta misliš, kada bi htela? A? – Kako te ne mrzi... — odgovara Bel Ami.

Kad bi prelazile salu, te haljine su se klatile tamo-amo, poput zanjihanog abažura stone lampe. Na igrankama je obično bilo mnogo više mladića nego devojaka, ne računajući one nesrećne ženske slučajeve zaboravljene po uglovima.

Zatim otvori novine – naravno, srećka nije dobila ništa, kao i obično. Sin joj to reče. — Je li dobila makar samu sebe? — upita starica jedva čujno, ne ispuštajući cigaretu iz usta.

« Rekoh da sam dobro. Kako je on? I on je dobro. Hvala bogu, neka! Nešto od tri »Krvave Meri«, nešto od toga što obično poblesavim kad sretnem nekog starog drugara, iznenada se nađoh dvesta pedeset kilometara severnije od šanka, a

»Zašto se gospodin ne vozi automobilom?« vrisnula bi obično kakva histerična žena i to bi bio znak za početak obračuna.

« Neki od njih, koje je pamtio po tome što su obično dugo prevrtali džepove tražeći novac za kartu, vraćali su se sada kućama kao bogataši, sa rukama prepunim paketa u

Zagrebite samo malo kožu nekog šimpanze i ispod nje se istog časa pojavljuje džentlmen! Ljiljanina mama ga, kao i obično, ne primećuje dok na njenu glavu stavlja kockasti šeširić. — Neću kapu, neću kapu! — vrišti dete.

Matavulj, Simo - USKOK

“ To zbog ljetine. Ali se ni knez ni njegovi brastvenici toliko u srcu ne radovahu svijetlim praznicima, koje obično veselo očekuju Srbi. A zašto to, razabraće se domalo.

pa ono osjećanje svoga dostojanstva, ona prisebnost i duhovitost, ono skladno držanje i sklad u svakom pokretu, od čega obično ni traga nema u ostalijeh jevropskih seljaka, a zbog čega mu se svi koje je te noći vidio prikazivahu kao njeki španjski

Sva se mladež odvoji ka sredini kuće, a stariji posjedaše kraj ognjišta. Krcun Serdarev, kao obično, privoli se starijima i posadi se do uskoka. Milica donese vino.

Ostali s pomnjom slušahu pjesmu, koja pričaše, kao obično, o pokolju, ili megdanu kakvom. Oba duhovnika bjehu pod kamilavkama.

Kad pjevac završi kao obično: „Vama pjesma i od boga zdravlje“, ustadoše dva njegova druga, uzeše iz ugla svaki svoju pušku, pa otidoše da smijene

Pustine bjehu danju složene iza vrata. Te noći njih petorica ne zapodješe šalu, kao obično, nego jedan od vojnika započe: — Gospodar je mnogo zamišljen! — I ne bio! — doda drugi.

Oni koji su se krenuli izdaleka, noćiće, kao obično, njeki u Riječkoj nahiji, drugi u Bajicama, u donjem kraju, razumije se oni koji se nijesu bili s njima! — Bog te čuo!

Po večeri obični posjed u mađupnici bio je življi i veseliji nego obično. Iguman Đorđe i đakon Ivo nadmetahu se u šalama, serdar Plamenac pričaše o svome putovanju u Rusiju i u Pariz, vojvoda

Poslije podne Janko i đak Obrad otidoše u lov; išli su rubom polja, te do sutona ubiše dva zeca; poslije večere bilo je obično posijelo u mađupnici, samo što je vladika malo sjedio. Tada mlađarija zapodjenu šalu. Zavrže je vojnik Cuca.

Bila dva brata Cuce, pa pošto se i mlađi oženi, ne slagahu se jetrve, te, kao što obično biva, odlučiše da se dijele. I lasno podijeliše ono kućerka, ono dvorišta, nješto gaja, nješto zemlje i stoke.

On pristupi ka vladici, koji se, kao obično u to doba, šetaše po hodniku, i reče: — Gospodaru, zbogom! — Šta je, baboviću? Kuda ćeš ti po noći bez večere?

Kad i brastvo pristane, onda proscima dâ ručak i pucanjem se oglasi vjeridba i uglavi se „svila“. Obično na dvije-tri nedjelje pred svadbu dođu ka vjerenici trojica od roda vjerenikova i donesu joj platna za košulje, svile za

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Uzme stolicu i sedne do nje; ona se malo odmakne.) Pa šta ste snivali? DEVOJKA: Ja obično ne snivam ništa. MLADOŽENjA: To je dobro. Gospodična, ja sam uzeo slobodu malo vam vreme prekratiti.

“ DEVOJKA: Kao: bez novaca nema kod muški ljubovi. Nije li tako? (Izvuče.) „Kako obično vreme provodite?“ MLADOŽENjA: „Nema veće dosade nego neprestano sa ženom sediti.

OTAC: Ej, ćurke ženske, pa iz toga vi držite da će on nju da prosi. Čovek je kazao, kao što svi obično fale devojku kad se udaje, a vi to držite za gotove novce. MATI: On je čovek pošten, neće da laže.

Ljudi u braku ne vode obično knjige i protokole, a trgovac, koji ne drži točne knjige svrh primanja i izdavanja, najlakše bankrotira.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

moćima mladog čitaoca, kad nije stvaralački uslovljen i opravdan — obzir sastavljača izbora, priređivača i programera — obično je proizvoljan, loše zasnovan.

Što se tiče njene funkcije, dakle spoljašnjih okolnosti u kojima i „zbog” kojih postoji, planovi se obično mešaju: uzroci i posledice, povodi i ishodišta tu se rado zamenjuju.

Njihova književnost računa s nerazvijenim ukusom širokih masa najmlađih, nastojeći da ga, takvog kakav je, zadovolji. Obično se kaže kako ove knjige treba da podstiču dečju maštu, da produbljuju dečju osećajnost i snagu doživljavanja.

I tako sve do smrti, bez odmora i zastanka. U decembru hiljadu osamsto i neke on će, kao i obično, napisati stihovani pozdrav godini koja dolazi, da bi, malo kasnije, rimovanom dobrodošlicom nazdravio onoj koja

Isticanje prvih knjiga obično podrazumeva odbacivanje kasnijeg književnog razvoja i rada; nagoveštava se da je pisac u njima iscrpeo svoj dar, daje

deda Rade odlično zna da od tog, nervoznog preterivanja vajde nema: I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa il motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja

noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proleća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dečačina, pa radi džabe ili za malu paru.

Seljak se prenu i zastade. Suton se hvata, još je pustije nego obično, a glog je tu, osamljen i tužan kao kakav čovjek. (Prijatelji) Zemlja se daje čulima kao iskonska radost i ushit: svaki

Ćopić je imao hrabrosti da posegne za tim, zavičajnim, dečjim leksičkim fondom, čije se izuzetnosti pisci obično pribojavaju.

I nisu to posebno traženi ukrasi, nego obično stanje Ćopićeve jezičke imaginacije, koja se napaja na tajnom, samo njoj znanom izvoru.

SLIKAJ SE SA SATOM SAD SI SOSO STO ODSTO SIGURNA Tekst je parodija na izvesne pričice bez glave i repa koje se, obično, nalaze u bukvarima.

Taj red, obično početni stih, dat nam je od Boga ili podsvesti: ostatak nam vala otkriti, to jest dopuniti nedovršenu, prišapnutu

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Oni su potpuno zavisni od sveštenika, bedno plaćeni, često »u naturi«, u žitu, u odelu i obući, u vosku, a obično su pored toga ili crkvenjaci ili zvonari.

On je obično prevodio sa ruskoga, katkada prosto preštampavao ruska izdanja, davao katihizise koji su u stvari izvodi ruskih katihizi

U prvim desetinama XIX veka srpske knjige su obično izlazile s proleća, mahom u Budimu, I trgovci iz donjih krajeva srpskih, koji su dolazili na veliki godišnji peštanski

Ali on nije onoliko kozmopolit kao što je to obično u tradiciji klasičarske poezije. U njegovoj poeziji ima vrlo mnogo jakog srpskog patriotizma, i to je ono čime je on

»Simu hoće ponekad osećanje da uguši. On ne može da dođe do reči. Kad je osećanje na najvišem vrhu, onda obično usahne potok od reči. U nevolji Sima gradi reči, nov jezik; ali taj jezik slabo ko razume.

je za ta pozorišta napisao ceo jedan niz malih pozorišnih komada, malih komedija, često lakrdija, ne uvek originalnih, obično dramatizovane anegdote, katkad parodije, kojima je, mahom, bio cilj zabava publike.

Ono što je najbolje kod Trifkoviha to su male komedije, obično u jednom činu, u kojima je slikao srpsko građansko društvo u Novom Sadu oko 1870.

Markovićeve ideje o književnosti prihvatili su njegovi odveć revnosni učenici, i, kao što to obično biva, idući do kraja, oterali u krajnosti i preteranosti.

Kao što je to obično kod takvih pisaca, Lazarević se ne zadovoljava da dobrodetelj pobedi, no porok mora da bude kažnjen, i da oni koji su se

Njegovi istorijski komadi, pisani u prozi, a ne u stihu kao što se obično činilo za doba romantizma, imaju više binskog patriotizma no književne vrednosti.

Što nije obično slučaj kod mladih i talentovanih pisaca, Uskoković je radio, čitao suvremene francuske pisce, naučio književni zanat,

Milićević, Vuk - Bespuće

I ne smjede da ode. Međutim, poznanstvo je bilo obično i slučajno. Sreo ih je jednog jutra u hodniku, mašio se za šešir i htio da prođe.

ležao je potrbuške pijan inžinjer, gologlav, pokušavajući da digne glavu, sa još crvenijim mesnatim obrazima nego obično, sa krvavim, izbuljenim, blesavim, pijanim očima, sa nabreklim žilama na čelu, sa zamuljenim rukama, sav blatan i mokar

na stolici pored sebe, gdje puši cigaretu za cigaretom, igra se s dimom i dobaci joj po koju ravnodušnu primjedbu ili obično pitanje, gledajući u ono što ona radi. Ona ne znađaše što da misli o njemu.

Sremac, Stevan - PROZA

Mastilo je držao u jednom dugačkom i uzanom stakocetu (u kome se obično prodaje Paljanov sirup), tako uzanom i dugačkom da se držaljica u njemu skoro izgubila, stajala je kao špada u kaniji

To šarenilo i ta vreva trajala je do osam časova, kad obično učitelj Maksim dolazi u školu. Maksim je imao vrlo lep običaj.

koju je mehandžija, na navaljivanje njegovo, morao kupiti, i kojom je obično pokrivao slatko od ruže, na što se, naravno, učitelj jako ljutio kad bi to video.

Nikako nije mogao da dotera do kraja, da im sve pročita. Obično bi jedan po jedan od slušalaca ustajao izvinjavajući se da ima posla, a Maksim bi ga samo prekorio i molećim pogledom

Ih, kakav si! A da ti čitam Sanovnik, a ti bi na ručak zaboravio!« A onaj bi mu obično odgovorio: »More, učo, bože zdravlja, eto nedelja, pa ćeš se načitati da će se dosaditi i nama i tebi.

Tada bi Maksim zatvorio knjigu na dvadesetsedmoj strani, i klimnuo bi bolno glavom. Tada bi mu obično padalo na pamet da ovo, nažalost, nisu Švajcarci, koji — kako pričaju — idu za volovima na oranju i čitaju novine.

Tako je češće radio. Danas, kad je stigao u školu, kao obično, zapitao je Puju da li ga je ko tražio; zatim je zapitao cenzora je li bilo nereda, i da li je bilo uopšte što za

nego neko njegovo Moralno ogledalo, i ispod njega sedi Maksim za stolom, na kome beše svega što se na učiteljevom stolu obično nalazi (sem pruta za packe). Beše tu propisa, lenjira, knjiga, i hartija pritisnuta jednom lobanjom čovečijom.

za tvoje je pare sve to sagrađeno, podlogo društvena, a ne za gospo’ske — reče i posadi majstora na mesto na kome on obično seđaše. I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama.

Drugim rečima, ljudi koji obično poručuju po čašicu tek kad se dignu da plate, — a oni plate lepu sumicu. Sede tako, pa svaki usamljen.

u jednu gomilu metnemo svih osam, a u drugu samo jedno dete — Marjana, ili »majkinog princa«, kako bi ga gazda Radisav obično zvao kad bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj jedan u ovoj gomili više brige i veću muku zadavao nego

je profesore svoga sina iskreno, i tako je bio častan izuzetak od onih silnih i tako čestih i običnih naših očeva koji obično uvek drže stranu svojoj deci, a naročito svome sinu, i koji obično tvrdo veruju da im je dete vrlo bistro i vrlo

Radičević, Branko - PESME

75. Onda uze čedo dično, Pa je kući on otprati, Te se onda, kâ obično, U kavanu malko svrati, Pa s margera na kelnera — Ode pravo da večera. 76.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Branko Ćopić JUTRA PLAVOG SLjEZA BAŠTA SLjEZOVE BOJE Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći.

I ostalima u kući uvraćao je poneko, pa čak sam i ja imao svoje rođene goste koji, istina, obično nisu ni smjeli da zavire u kuću, nego su me zviždukanjem i raznim znacima zivkali da dođem vireći iza plota, svinjca,

A ti „Petrakovi dani“ u ranu jesen obično su uvijek bili praznični, sjajni i puni šapata, pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze,

MLIN POTOČAR Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priče, obično pune strave, vezane za noć, smrt, nečiste sile i gubljenje duše.

Pored grobalja, crkava i džamija, to su obično štokakve jaruge, klanci, provalije i raskršća gdje obnoć voli zasjesti dokoni đavo, ili kakav njegov rođak i pomagač,

Pa onda je oko svakog mlina zgusnut neki vrbik, aluga i rasperjane rakite, a u blizini je i kakav šumarak, obično ljeskar, pa sve to navodi na sablažnjive misli čak i usred bijela bjelcata dana.

I ovo je poredovnički mlin. Sve ove novotarije moj djed Rade, kao i obično, nije ni primjećivao, nit su one upadale u njegov jednostavan i svakom otvoren život.

Najmenika samo mijenjali skoro svake godine, obično o Đurđevdanu, ali nam se najčešće dešavalo da nam se u službu natandrči baš neki koji se zove Jovo. Svaki drugi — Jovo.

Najčešće je slikao svetog Nikolu, zaštitnika sviju putnika, kao što je i sam bradonja bio. Njega je obično pravio po svom licu i podobiju.

Valjalo je tu naslikati konja i konjanika, a to je vraški težak i zametan posao. Ostali sveci obično stoje pobožno, pogleda dignuta nebu, a ovaj Đorđe, megdandžija, em je konja upropanj nagnao, em je objeručke skopao koplje

Dođe novi najmenik, a to svakom u kući donese neku promjenu i sad ti se valja njoj prilagođavaš. Obično je najteže domaćinu, koji mu zapovijeda i plaća ga, i onome ko s njim najviše radi. Najlakše je dječurliji.

noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proljeća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dječačina, pa radi džabe ili za malu paru.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Po koja, dok joj se odnese puna korpa i isprazni u krble, ustala bi. A obično svaka šamiju zabacila, razuzurila se, bez bošče, u ustima drži zrno grožđa i siše ga. I u svakom vinogradu tako.

Otac nikad s njim da je progovorio, sem kad bi imao šta da mu zapovedi. Pa i to je činio preko matere. Obično, ujutru, čim bi se Mita digao, i kao uvek pošao u dućan kod oca, majka bi mu, ispraćajući ga, isporučila to što bi mu

“ I Mita bi, bez pogovora, odmah išao da to radi. Pa zajedno nisu s njim ni ručavali. Obično su ručavali otac mu i majka, ali većinom sâm otac, onda mati mu, a posle njih on, tobože da jede što od njih ostane, a

Odosmo. Moj stric je išao napred, slobodno, obično, a ja sam sve zastajkivao, plašio se nečega. Bojao sam se da ga vidim. Bojao sam se njegove matere, oca.

Čak u mrtvog Mitu i ne gledaju. Ljudi, prejeli, meškolje se, otpasuju se i nameštaju. Žene još večeraju. Jedu obično mnogo i užurbano.

— Dođoste li? — pitala bi je mati dižući se s praga od kapije i brižljivo krijući bošču, u kojoj bi obično uvila brašna i drugo što joj je donela.

A Anica je uvek znala kad će joj mati o tome govoriti. Obično posle večere, kad dete zaspi. Njih dve ostanu same, i kad Anica počne da razbira za braću, i ostalo što se desilo po

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

veoma retke, a naročito njihovi dodaci, to je u nauci nastala mala zbrka oko prvih objavljenih narodnih pripovedaka. Obično se misli, i piše, da je Vuk prvo štampao pripovetke u Davidovićevim novinama, pa onda ih objavio u posebnoj knjizi.

ukrade maćija onu šibljiku, te je spali, a dečko kad dogna goveda, traži šibljiku, ali nje nema tamo gdje ju je on obično ostavljao, te on morade i opet sam vezati. Dok on poveza goveda, maćija i otac pojeli sav ručak, te on opet gladuj.

Od sedamdesete do osamdesete, ruke se tresu, noge klecaju, oči ne vide, uši ne čuju, pamet izanđa, čovjek se obično podjetinji, i tada odista vrlo često liči na onoga u čijih se deset godina, najposlije, bijaše zagledao.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Jer žene obično ćute. MAKSIM: To je istina. SOFIJA: Zar nije? MAKSIM: To smo vidili na balu. Uzavrele kao čavke.

Ko je to spustio u dubine kraj? Ko? DOKTOR: Duševna rana. MANOJLO: A kakva je to duševna rana? Ono što obično jedemo, ne pušta tako jako koren.

DOKTOR: Može li što podlije biti od ovog čauša? ŠALjIVAC: Dakle, onaj je podal koji vam traži razum? Tako se obično usluga nagrađuje. No, čekajte!

PUTNIK: Meni je ime kritik. DOKTOR: Kritik, na koga sam ja toliko vikao. PUTNIK: To obično biva kod ljudi (smešeći se) kojima razum kod kuće sedi.

A, Velimire? VELIMIR (treje čelo): Jedna mi se misao muti po glavi, moram da je na artiju stavim. MILAN: Ja se obično uveče takim predmetima zanimam. VELIMIR: Ostanite vi, pa se razgovarajte, ja idem u moju kancelariju. (Odlazi.

LjUBA: Ali ima i drugi stvari. STANIJA: Valjda se devojka ljubi sas momkom. LjUBA: E, to obično biva. STANIJA: Istinu li govoriš? LjUBA: Bogami, istinu. STANIJA: Pa vi gledate? LjUBA: Gledamo, da što ćemo.

Molim, veli, domіne amіce. Nemojte se solicitirati, reknem ja — znate kako se obično s baronima govori. FEMA: Verujem, gospodine; lako je baronima, oni su puni i novaca i svačega, pa im je lako

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

drage moje naglo ostarele devojčice, niste vi krive što se život našalio s vama, pa vas jednog jutra probudio kao i obično u pola šest, kad ono — osam banki. Opa! A vi se još pitate da li je 1900.

Kada odlaze od kuće, obično dovikuju sa stepeništa: „Mama, idem da učim kod Baneta; vratiću se u petak!“ Čitava stvar, naravno, dešava se u

Pričala mi je obično o sebi dok smo džonjali u redu, a jedanput (bilo je to u martu 1970.) ispričala mi je čitava tri poglavlja ove knjige dok

Hoćete li da znate šta se dalje dešava? Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od

Što je najcrnje, usred srede takve jedne seanse, počinjem obično da mislim u ogromnim količinama na žene tipova koje odvajam; mislim na to kako baš uspavljuju klince i te sisteme...

Kad ja prionem na opisivanje nečega, obično se najpre temeljno pripremim, emicionalno i fizički. Dakle, pre svega, ogrebala sam se za dve kutije cigareta o svog

Pre svega, treba reći da su Beograđanke prave mučenice! Obično ih isfolira na brzaka neki došljak koji posle lepo sedi pred kafanama i posmatra druge Beograđanke, dok one,

bebu pred vratima klinike dočekuje buljuk foto-reportera i vojna muzika, a televizija vrši direktan prenos porođaja, obično zakmečimo u sumornim sobetinama gradske bolnice, zajedno sa drugom nižerazrednom dečurlijom od zla oca i od gore majke.

Pre toga, naše mame obično vrište, kao lude, pa im oni orangutani od medicinskih sestara opaljuju šljage, dok doktori urlaju: „Šta se dernjaš — nisi

Naravno, svi su ubijali tutanj sem mene. Tada me je žestoko ubeđivao da je Adolf Hitler obično austrijsko mazalo i da nikada neće uspeti da se izvuče iz minhenskih pivnica.

Hej, čoveče, znate li ono idiotsko pitanje koje novinari obično uvaljuju poznatim zverkama: „Koju biste knjigu poneli sa sobom na pusto ostrvo?“ Gospode; kakvih tu sve nema izvaljotina!

Nikad nismo progovorili više od desetak reči iz jednog cuga. Obično je to bilo nagvažđanje o poskupljenju novina ili o tome kako mi ide učenje. Odjedanput, čovek iz kioska propade u zemlju.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin. MARKO: Mitar. ALEKSA: Po običaju: tako obično tepamo deci, i ako je Joan, zovemo ga Jocom, Jockom, Jocikom i tako dalje.

Samo ako inače bude njegova volja. JELICA: Ja neću poći za drugog makar šta radili sa mnom; jer je obično u romanima da ljubovnici najpre stradaju, pak posle da se uzmu; inače gotovi su život sebi okončati.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Onda nije ni potrebno da je gledam. Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru? — Ono što obično spremate za sebe. Ako je mogućno, ribu.

Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru? — Ono što obično spremate za sebe. Ako je mogućno, ribu. Voleo bih da je zgotovljena kako je ribari obično spravljaju na ostrvu.

— Ono što obično spremate za sebe. Ako je mogućno, ribu. Voleo bih da je zgotovljena kako je ribari obično spravljaju na ostrvu. Za drugo mi je svejedno. — Izvrsno, gospodine.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Pa to ih vi poznajete? ADVOKAT: Da, upoznao sam ih. Ranije ih nisam nikad ni video. To su obično ljudi neznani i skriveni, ali kad tako padne kakav testament bogatoga pokojnika, oni se pojave i zađu od advokata do

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Motrilo se strogo da vojnici ne zalaze u kuće. A bilo je i takvih. Obično su tad krišom delili šta je ko mogao na brzinu da dohvati.

Neoženjeni bi gutali reči i zažagrenim očima posmatrali obično Jankulja. Priča on, da su ga roditelji oženili još u petnaestoj godini, u osamnaestoj ostao je već udovac.

Ali noći nam dojadiše. Po nekoliko puta se dižemo i otvaramo vatru. Pešačka paljba obično počne negde na levom krilu, zatim se raspe celom dužinom fronta. Ravnica huči i krklja od praska pušaka i mitraljeza.

Ravnica huči i krklja od praska pušaka i mitraljeza. I onda obično javljaju pešaci: „Otvarajte paljbu, izgibosmo!“ Ili: „Neprijatelj kreće u napad“...

A od njih obično i počinje. Kažu da te mrtve straže po cele bogovetne noći pucaju, iz straha ili zbog raznih priviđanja, koja proističu

Ali ko ima srca da pretura kola puna dece. Zato poslužioci obično na rukama zanose kola, da ne bi deca popadala. Ljudi su iznemogli i pospani, konji već premoreni...

I slomljen tugom, srušio sam se na slamu u zemunici. Posle duševnih napora obično nastupa neko stanje obamrlosti, a misli kao da se rasplinu.

— Jest, bogami!... Nisam verovao svojim očima. — A gde je? — Kod komandira Svete. Tu je obično početak njihove „pešačke karijere“ — govorio je Aleksandar, kao da hoće još više da najedi komandira.

Ali još istoga dana pojavila se jedna nova, dotle nepredviđena neman. Bili su to aeroplani. Obično oko deset časova počnu leteti, i kao što orlušina šestari tražeći svoju žrtvu, tako su i oni preletali preko položaja,

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Trava se osušila, pa iz nje bije i treperi ona vrela izmaglica, što se viđa obično usred leta. Sav je vazduh njom ispunjen, i ona vas, ulazeći u pluća, davi i guši svojom vrelom nevidljivom prašinom.

Gojko i Ljubica vraćahu se, puna srca, veseli i zadovoljni, kao što se obično vraćamo kad ispratimo koga gosta, s kim smo prijatno proveli nekoliko časova.

Pisar pogleda za njim ironično, kao što obično gledamo kakve poluumnike, nasmeši se i mahnu glavom, pa se obrte učiteljici: — Šta je ovo... he-he-he ?...

Teško!... Ona uviđaše da se među njima počinje otvoreno neprijateljstvo, koje se obično zove »učiteljska svađa«, o čem je mnogo rđavoga slušala. Ali ona ni prstom ne mrdnu da to spreči.

I opet rekao bi da i njegovo lice veli: »Šta ćemo, kad nam je takva sudbina !« On uđe, kao obično, gledajući u zemlju, ali kad stade pred nju, podiže oči i pogleda je za časak, samo za jedan trenutak, pa opet ih obori,

I kao da ga sad tek dobro poznaje, i ono joj se čini tako obično, kao da je mnoge godine provela gledajući u njega. Ljubica mu pruži ruku, gledajući u stranu.

Hajde!... — Kuda ćemo ? pita ona, stežući njegove ledene ruke i gledajući ga onim đavolastim pogledom kojim obično gledaju zaljubljene šiparice, kad se nađu sa predmetom svoje ljubavi. — Zar još pitaš ?... U crkvu... venčanje...

»Dakle, to je ispit !... mišljaše Ljubica potom. Bogme strašno!... nije baš tako obično, kako pričaju. Ne mogu još da se priberem od straha«.

Uozbiljila se još više, ali je nekako postala, ravnodušna prema svemu. Sa Gojkom se pozdravi obično, kao da su se pre dva časa rastali. — Gde si ti letos bio ?

Ali kad vide da ga ona sama uvek poziva i da se raduje svakom njegovu dolasku, on se umiri, i sve mu postade obično i prijatno. Ovako mu je i gnezdo bezbednije, ne boji se nikakva zla ; jer nije ovo policajac, nego njegov dobar drug...

Posle nekoliko nedela celo je selo znalo za odnose Ljubičine i Vlajkove... svuda ih viđahu seljani usamljene, obično pred veče: i na reci, i u šumici, u potesu po neobranoj kukuruzovini, svi se smeju, prave šalu na račun Gojkov...

Divna, prekrasna stvar !... Još kad bi Bog dao dece!... Ali na toj misli Gojko obično svakad pocrveni, sam od sebe, i nešto se kao naljuti, pa naskoro zatim mahne rukom po vazduhu, kao da reći: »Eh,

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Božole = Božić bolnik - bolesnik borna (suknja) - naborana, koja ima bore bostan - lubenice i dinje boščaluk - dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se

šum ili mali talas koji nastaje kad se gazi po vodi; 2. mlaz (obično mleka); 3. bot. tipac buzdovan - srednjovekovno oružje, topuz; u početku je to bila čvornata toljaga, tokmak, a kasnije

u turskoj vojsci dilbagija - vrsta amajlije, duguljasta ovalna srebrna kutija u kojoj se nosi zapis od uroka; spolja je obično napisano: “Mašallah“ (na arapskom, a znači: ono što Bog hoće - to i biva - sve zavisi od božje volje); stavlja se konju

su je i ljudi za mišicu dilberika (dilberka) dragana, miljenica, lepotica dolama - muška i ženska gornja odeća, obično s rukavima, duga do ispod kolena, od ljubičaste (mor), zelene ili crvene čohe; dolamu su nosili janjičari, a kasnije

bič, duga, tanka uzica ili remen pričvršćen na držalje kojim se gone životinje kaftan - vrsta dugog kaputa bez postave, obično od čohe; po kaftanu se veže pojas, tzv.

turskim pograničnim gradovima, hrišćanski graničar u turskoj vojsci moba - narodni običaj uzajamnog pomaganja suseda (obično momaka i devojaka) pri većim seoskim radovima; učesnici u takvom radu su mobari murećep - mastilo, crnilo, tinta

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Kao da je u centru. BLAGOJE: Biće da je negde između Foto Lazića i KnjiŽare Debeljević. SIMKA: Dosad je obično pucalo noću... A Gina strepi zbog Sekule? BLAGOJE: Kukumavka! SIMKA: Ko zna u šta sve mogu da ga uvuku!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Svet se tu šetao, kao što se u Italiji šeta. Pred slastičarom, tu, stajala je, obično, grupa salonskih lafova i oficira, pa i grupa pravoslavnih kaluđera, pod kamilavkama.

Njegova žena, okretala je četvoropreg, kao da je lepeza. Koncerat je obično počinjao uvertirom: Norma. Ja sam prvo učio osnovnu školu Berića – koji nam je govorio i o našim privilegijama i

Cilj naše političke akcije, obično, bila je neka pokrajinska autonomija. Iz tog prijatnog, austrijskog, dremeža tek su nas atentatori probudili svojim

Sa sudskim aktima. Takvom čoveku, obično, da se vrati živ, nije bilo lako. Tako sam i ja ubačen u bataljon, prvi na redu, koji je polazio u Galiciju i tako sam

Imao‑ne imao, on je i pod artiljerijskom vatrom stizao do nas, u mraku. Obično bi kujnu doterao tako blizu, do rovova, da smo katkad, u vetru, mogli da namirišemo masnu goveđinu.

Pomenuta mlada devojka, slala mi je pisma. Obično je bilo namirisano i plavo. Jovanović je, po dužnosti cenzora, ta pisma, čitao.

Međutim, koji je oficir na redu, saznavalo se pri večeri, kad nam donesu pukovske zapovesti, na šapirografu. Obično su najmlađe oficire određivali za to.

Nema više oficirskih vagona! Napolje!“ Kao što to obično biva kad se pojedinac sretne sa gomilom, ja onda, melanholično, popuštam i sedam pored voza, na svoje kuferče.

Valjda je očekivao da ćemo se, brzo, razbeći. Međutim, kako se to obično dešava u takvim prilikama, do prvih plotuna, dva reda žandarma ne samo da nisu demonstrante zaplašili, nego su ih,

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Jednoga jutra, rano u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa pođe dole po vodu. Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Pa to valjda narod bira? — Pa, kako da vam kažem?... Jest, ono bira narod, tako je po ustavu; ali obično bude izabran onaj koga policija hoće.

Ispod toga ministrovom rukom napisano (rukopis ružan, nečitak, kao što obično takav rukopis dobije odmah istog momenta svaki koji god postane ministar): „Prosvetnom savetu na mišlenje.

Kroz suze radosti kličemo: Živeli! U ime pet stotina potpisa (potpis jednog trgovca).” Ili izjave, obično ovakve: „Do danas sam bio privrženik prošlog režima, ali kako sam se danas, dolaskom novog kabineta, potpuno uverio

zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemlji, a usta mi se razvukoše na prijatan osmeh kojim obično svi mi starijeg pozdravljamo. „Baš mi krv u žilama plemenita, i ništa drugo!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

To je najstrašnije vreme. Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!... Tada se obično sve, sve što je živo, utiša, jer sva živina hoće sna, a ponoćni je san najslađi.

On je obično u svojoj budućoj »domaćici« predviđao tip prave srpske žene, prinuđavao ju je nekako da liči na njegovu majku, skromnu,

To ga je mnogo plašilo. Obično su ga takvi pronalasci koštali mnogo teških muka, ali ih je on junački savlađivao... A devojke su srdito pućile

Možda ga je odvela i ona fatalna misao, koja, u ovakim trenucima, obično dolazi čoveku na um: »jedanput se mre«, pa je jurnuo napred, ne videći ništa pred sobom. — Ko ima sečenice u pušci?

Sve beše spremno. U školi nastade ono obično brujanje pred dolazak nastavnika. Tek poneki nervozniji đak ustane, obrne se i razgleda oko sebe, pa kad vidi da svi

Drugi odmah to prihvati, pa doda: — A ja... Tako mi obično radimo, kad merkamo s koje ćemo strane da podiđemo. Kapetan već to zna, a vidimo da je i on rad da se počne razgovor,

Tada se, obično, sećaju i čiča Pere i nagađaju šta li on sad radi. Tu se stvori dosta raznovrsnih planova, a uz njih, dabogme, padne i

Dolazak njegov beše raniji no drugih godina, a i on sam beše drukčiji, mnogo no obično. Na licu mu beše ispisana neka praznoverna i sumorna plašnja, od koje mu ceo pogled beše još mekši, još nežniji i

Odjednom se otvoriše vrata, tata utrča ljut, surov, strašan kao što obično izgledaše poslednjih dana, dohvati mamu za kose i viknu...

Unaokolo se poređali sudovi sa pečenjem, kolačima, testom i svima đakonijama, sa kojima obično izobiluje svaka dobra srpska trpeza o Uskrsu.

Sav prljav, prašinjav, briše se nekakvom maramicom i prilazi mi slobodno, onako, kako obično ulaze ljudi u mesta gde imaju i prava i vlasti... To me malko teknu ...

Iziđosmo kroz carske dveri i počesmo blagodarenje... Ja veseo, kao obično kad je mnogo sveta: glas mi zvoni kao čisto srebro, samo udešavam da sam u jednome tonu s horom.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

(Zvoni.) JEVREM (preplašen odlučnošću Sretinom, sedne poražen na svoje mesto). SRETA (obično): Aha! Je l' vidiš šta je vlast? Misliš ti to je tako?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A još milije bi mu bilo kad mu izađe kakav njegov rad. Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu. Bio je pomalo, što naši kažu, kafanski čovek, i to već poodavno.

Žive lepo među sobom, kumakaju se, zovu prijateljima i komšijama, slabo se svađaju, pa, i ako se posvađaju, to obično više žene, za kojekakve sprdnje, nego ljudi. Slažu se s vlašću, slušaju vlast, skidaju fes pred kapetanom.

Račun je u groševima, a troškovi dosta sitni, oni koje mušterija obično najlakše zaboravi. Kakvih ti tu nema imena. Najduža je rubrika Miće »Oficira« i Petra, ćate opštinskog.

Iza kelneraja stoji obično kelnerče ili »ćeler«, kako se ono samo naziva. On je zemljak, iz istog je vilajeta iz koga i ćir-Đorđe, i zove se

On je zemljak, iz istog je vilajeta iz koga i ćir-Đorđe, i zove se Tašula, ali seljaci ga obično zovu Zac naročito kad hoće da ga naljute, a zovu ga i Kićo kad su dobre volje.

Gizela je, kad je pričala svoje žitije, obično prećutala da joj je to upravo saopšteno bilo; ali je zato oduševljeno pričala kako se uoči onog dana kad će otputovati

A i sam ćata je obično u tim prilikama nakitio i poslao kakav dopis; poslao u Novine koje su organ toga okruga u kome kuje u zvezde izdašnost

« I nakitivši tako ćir-Đorđa, nakitio je obično posle i sebe u mehani ćir-Đorđevoj. I baš tu skoro mogla se u zvaničnim novinama opet čitati blagodarnost, što je

posredno, doznao da ovo neće biti nikakav policijski činovnik, jer tolika učtivost — a ćir Đorđe je bogat iskustvom — obično nije svojstvena njima. Gleda ga poizdalje.

A zaboravio sam vam ranije kazati da je Sreten već pridobio Maksima sasvim za se. »Pokrstio ga je«, kako se Sreten obično izražavaše, i famulus mu je bio sasvim odan, verujući u autoritet Sretin, kao ono što se priča za Pitagorine učenike

mu je, otprilike, ova: Za kapetana reče tu da je zver u ljudskom obliku, i ništa manje; da je pravi dahija, i da obično, kad pođe u srez, vodi čitavu tevabiju gladnica i najamnika, kao stari persijski carevi; takvom pisanju dao je, valjada,

sebi, opruživ umorne svoje krake ispod gubera, kao ono rimski imperator Titus, nazvan »ljubimac roda ljudskoga«, što bi obično rekao kad bi koga dana učinio dobro delo, pa uveče pregledao račun šta je toga dana učinio: »I ovaj današnji dan nije

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

biti Imačka Al pošto dizanje utega nije šala, niti igračka Povremeno se vraćaju u okolinu Pljevalja Gde sve, ko i obično, škripi i gde ništa ne valja! Shvate da su pogrešili, pa opet beže napolje, Gde im nije loše, al nije ni najbolje...

Beskućnik, a to znači da je kod kuće svud, On se, kad padne mrak, obično skloni u dud — Zavuče se u krošnju koja je sa svih strana Zatvorena i gde ne dopiru ni rosa, ni slana, I ko što se,

To obično biva na kraju jela, Kad se sa stola pribor posklanja: Nađu se zreo čovek i jabuka zrela, Puni međusobnog poštovanja.

Ponekad, kao ptica ranjena, Koja san predsmrtni sneva, Može se videti, skočanjena, Rukavica, obično leva. Uvek me spopadne neka tuga: Gde li je, šta radi ona druga: Na čiviluku suze lije, Jer sama, bez ove, ni za

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ti organizmi obično lebde u nivoima na kojima nalaze najviše hrane; okeanske struje i vetrovi čine da oni dospevaju i do oblasti u kojima,

svetlost proizlazi od dubinskih organizama koji svetle; možda ona proizlazi i od ultra-violetnih zrakova nevidljivih za obično oko. Za to što u dubinama nema sunčane svetlosti, nema ni morskih alga.

A po sebi se razume da se spuštanje mreže u more i njeno dizanje sa dna u brod vrši mašinski. Mreža obično nahvata po morskom dnu i po koju tonu mulja i blata, pa kad se uzme u obzir i težina uhvaćenih životinja i samoga kabla

Sprava je vrlo prosta kad se radi na maloj dubini, odmah ispod površine vode: to je, kad su u pitanju sitni organizmi, obično mala konična kesa razapeta na metalan okvir od vrlo guste mreže i spletene od tankog i jakog svilenog konca.

Od tada su pojedine naučne ekspedicije podrobnije proučavale Golfsku Struju. To je obično vršeno na taj način što su sa brodova, na određenim mestima bacani naročiti plovci sa značkama, koji su posle hvatani,

Rakić, Milan - PESME

45 DRAGIM POKOJNICIMA 47 SONETI 49 MUTNA IMPRESIJA 52 ŽELjA 54 POVRŠNI UTISCI 58 JEDNOJ POKOJNICI 61 STAROST 63 OBIČNO PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI

pri mesecu bledu; Da milujem, kao nekad, uz iste Pokrete čedne i nagone čiste, Staračkom rukom kosu tvoju sedu... OBIČNO PESMA Naša je ljubav bila kratkog veka, Trenutak jedan — tek godinu dana, I rastavi nas naglo sudba preka, Bez

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čak je neke, pričalo se, i ubijao. Za sve vreme dok bi on putovao po Turskoj, po trgovini, a obično bi se celog leta tamo bavio — on bi se ovamo po rodbini jednako pominjao i njime se zastrašivalo.

Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obično sedeo. Ponizno, sa strahom, ne smejući od veličine — jer takav im je veliki i strašan izgledao — ni da ga pogledaju,

Videlo bi se kako iz cele rodbine, a obično sirotnije tetke i strine, dolaze da tu i spavaju, da bi mogle jednako raditi, pomažući da se što više namesi, spremi i

Retko bi otuda ovamo prelazio. I što je Sofka bivala veća, on je sve ređe dolazno; u godini dana jedan put i to obično noću. Ostane po dva i tri dana, ali nikuda iz kuće ne izlazi. Čak i najbližu rodbinu, stričeve i tetke, ne prima.

I čim bi počele ovakve misli da joj dosađuju, uvek bi onda počela silom samu sebe da goni da i ona bude takva. Tada obično odmah preduzme kakav posao, kakav težak i čuveni vez. Zagreje se, zaraduje. Sva se unese u posao.

Nemajući šta da radi, a ne smejući da se kreće, sedela je gore u sobi i kao obično bila je raskomoćena. Čak i više nego obično, jer joj je bilo tada, više nego ikada, obuzelo ono „njeno“.

Čak i više nego obično, jer joj je bilo tada, više nego ikada, obuzelo ono „njeno“. Ali kao nikada do tada, odjednom poče osećati: kako je

Žureći se, ako prođe tek po koji sluga, čirak, noseći iz čaršije što je gazda za kuću nakupovao, a obično na mašine navlačene i ispeglane fesove, ili gotove haline, uzete tek sada od krojača.

A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, te da ne bi noću ko zna kakva iskra prsnula,

Mati pre Sofke bi gotova. I pošto na brzu ruku, ovlaš prekrstivši se, odmrmlja molitvu, od koje kao i obično Sofka ču samo svršetak: „Gospode Bože i sveta Bogorodice, molim ti se“...

Osećala je draž od one lake, čiste košulje, gotovo žute od | mnoge svile; od onih dugačkih, i kao sve nove, više nego obično, teških šalvara, nabranih u bore. Samo oko jeleka je imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan.

— Jesu, jesu, gazdo. Eno gazdarice po kujni, sprema. A Tomča (sin) tek što se nije obukao. Marko nije hteo, kao obično, na savijene jastuke, koje mu Arsa podmetnu, da sedne, izvali se i tako ležeći čeka da ga Arsa izuje, već sede na onaj

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Sunce je tonulo u more. Sa zapada do pola neba bješe vedro, a od pola put sjevera pavedrina. Iako je u Crnoj Gori obično vidjeti raznijeh pojava u vazduhu u jedan mah, opet je toga časa tako čudno bilo na nebu, da se ono četvero svakog

Bile gdje i vazda, kod njegovijeh odsječenijeh krila, kod poginulijeh sinova! A danas više no obično, jer je red u pustoj kući badnjake prilagati!...

„I nešto si mi blijeđi no obično, Gospodaru!“ Mjesto odgovora, Gospodar ga zapita: „Jesu li ustali Primorci?“ „Ne još.“ „A gdje si ih smjestio?

To bjehu oni Crnogorci za koje je jutros Gospodar đakona pitao. Bilo ih je osam. Došli su — kao obično svake godine — da u ime Primorja Vladici čestitaju novu godinu i da budu na skupu.

Iz svakoga bi djeca ponijela veselosti i znanja, što im je obično nadoknađalo domaći mamurluk i glupost. Pavle je umio da ih zabavlja i poučava u isto vrijeme.

A mrsko im pak sad bješe ono preziranje „fukare“ i „nikogovine“ kojim njihovi stariji obično začinjavahu govor o tim „stvarima“.

Na Pavlov dan, toga ljeta, djeca kriomice saviše po kitu cvijeća, pa pođoše ranije no obično k učitelju. Grof, u svečanom ruhu, dočeka ih pod brijestom, pa pošto primi čestitke i cjelive njihove, uze ih za ruke,

Ele, razgranao im se razgovor, kao što obično biva među našijem ljudima, a kako svaki govoraše lagano i redom, zahvatilo to bješe komad vremena.

“ prihvati neki, čisto s ponosom. Cijelo pleme diči se s dobrijem junakom, jali sa lijepom i mudrom odivom; onda obično naglašuju ono „naš“ ili „naša“. „Ma neka što je zgodna, no je pametna i valjana kao muška glava!

„Ono... jest!“ odvrati najbliži do njega, otežući te dvije riječi. Tako Crnogorci obično odgovaraju, kad hoće najpreče da prekinu dalja pitanja. I ostali se namrštiše. No se Crmničanin ne htje okaniti.

“ primijeti onaj stari. „Da“, reče medik i glavom paprati onako kao što se obično tvrde svakome poznate stvari. Pa odmah nastavi obrnuvši se momku: „Da-nu, momče, pričaj dalje kad si već počeo!

a pri pošljednjim riječima, diže se i ponosito ispravi svoj veličanstveni stas, lice mu se zažari, a oči mu — njegove obično blage oči — sinuše kao dvije munje. Đakon, prestravljen skoči i obazrije se.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kletva je u čestoj upotrebi naročito u praznoveričkim i vradžbinskim formulama, pa i u samim bajaličkim basmama. Obično se kletve izriču sa „da bog da“ (na početku ili na kraju). I kad se to ne izrekne, podrazumeva se.

izricanja, ali ono što se zakletvom izriče odnosi se u prvom redu na tvrdnju ili na zadanu reč onoga koji je izriče. Obično se pri tome poziva na višu silu, na svoju čast ili na ono što je najsvetije ili najdraže.

Naročito se često čuju kad se napija (Srećan bio i kud putem hodio, i kud vodom brodio!). Šaljivi blagoslovi daju se obično sa zluradom željom (Sinove ženio, ’leba želio; kćeri udavô — zemlju prodavô).

Takve figurativne tvorevine, ozbiljna i stvarna, šaljiva (ironična) i pogrdna (pejorativna) značenja, obično su metafora i antiteza, aluzija ili alegorija i najviše se odnose na čoveka u vezi sa njegovim telom i delovima njegova

); b) reči nespomenuše koje zamenjuju obično kakvo zlo, koje se ne želi da spomene pravim imenom iz sujeverja. Tako, „u narodu se nerado upotrebljavaju previ nazivi

Karadžić, njihov najzaslužniji skupljač. Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd.

Poslovice su kratke i sažete, misaone izreke, date obično kao savet i uput. Ono što su za druge narode aforizmi, gnome, sentencije, maksime, proverbi, — to su za naš narod

Takve poslovice su jezgro, obično i naslov tih proverbijalnih pričica. One se najčešće i pamte po tom svom najznačajnijem delu (Neka ide na slavu svete

Pitalica je najčešće sažet, kontrastiran iskaz ili duhovita opaska, data kao dijalog; obično je to šaljiv ili mudar — paradoksalan odgovor na postavljeno pitanje.

Pitalice su, prema tome, kratke, nerazvijene narodne pričice svedene na „pitanje-odgovor“. Obično se počinju rečima: pitao, pitala, pitalo, pitali, pa se na tako postavljeno pitanje daje obično duhovit odgovor sa

Obično se počinju rečima: pitao, pitala, pitalo, pitali, pa se na tako postavljeno pitanje daje obično duhovit odgovor sa poantom (Pitali miša: — u kojem selu najbolje živi? — U onom gde nema mačaka).

Ono što je u pitalicama ponajjače i najvrednije, jesu duhovita uočavanja ljudskih slabosti i mana. Obično se odnose na naše ljude i krajeve.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ 11. SELjANI KUPUJU PAMET. Sastanu se jedan dan na obično mjesto starješine i glavar od jednoga mjesta koji je na moru školj, i stanu se koriti jedni drugoga, kako od njih nikad

Sveti Sava - SABRANA DELA

Taj psaltir je ovo: Neka bude znano svakom ko hoće držati ovaj psaltir, da poje jutrenje i časove i večernje, obično bez đučasja i bez molitava, a umesto svega toga da bude ovo: otpevavši ceo metimon do „nevidljivih neprijatelja mojih“,

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A kako to nekog i jedna lula može? Stvari, stvari, blago... obično đubre! Na čoveka se brecate, a i mravu treba skinuti kapu! I mrav je čoveku ponekad velika družina! Šerpa, pegla...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

No, po savršenju ovoga razgovora, budući se i dan k noći sklonio, ustao je, učinio obično blagodarenije, zafalio gospodaru i gospođi na časti, i, davši svima otečesko blagoslovenije, izišao je.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Prvo i prvo, ne samo u Zvrljevu, nego i po okolini, kad se što priča iz starine, obično se dodaje: „To je bilo u vrime fraMartina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubaca, ili fra-Vice Krkote“ itd.

Nesritno dite! Nesritno dite, ubija te grom!... Rekavši to, Kušmelj bi obično briznuo u plač, a Bakonji ni brigeša za to, no bi se raskoračio i gledao malo podrugljivo „ćaću“.

Bješe ih u kući svega tri, otesanijeh sjekirom od bukovine, kao što su obično po dalmatinskim selima. Povrh sijena sluga prostrije čiste plahte, koje izvadi iz bisaga, a svrh toga metnu pokrivače.

Predavanje obično počinje gvardijan sa đakonima. To je trajalo samo njekoliko minuta. Ako bi Bakonja i stigao na vrijeme da sluša odgovore

Poslije ručka fratri bi otišli na svoju sijestu, a đaci na svoju, u skulu, gdje bi se obično zavrgla komendija. Svaki se šalio na svoj način, a Bakonja prikazivaše sve fratre kako idu, govore, njihove uzrečice i

Zapodjede se žestoka bogoslovska parba, te se prizivali sveti oci u pomoć. Ali, kako obično biva u takijem prilikama, nadjačani se većma ražestiše i ostadoše pri svojoj.

„Kamo te, Bukaru!“ — „Ja? Je li? Evo me, ja! Pušti me, vire ti, da ispijem po lule! — odgovarao je obično. Jednoga večera zasijala mjesečina kroz omeč, bi rekao proljetnja je noć!

— Ta-ako!! — veli Brne, pak brzo dohvati sa police onaj prutić kojim ga je obično sinovac češao po leđima i njim ga ošinu. — Ta-ako, magare od magareta! Počeja si se već gospoditi, a!?

Kad bi on obrnuo njima pleći a lice k oltaru, onda je Bakonja gledao svoje drugove, koji čavrljahu molitve kao obično, zijehajući; ali kad bi se Srdar okrenuo put njih da ih blagosilja, onda bi Bakonja oborio glavu, jer se bojaše Srdareva

Ali Srdarina sjede da srče kafu ne osvrćući se ni na koga. Onda Bakonja odahnu i poče se udvarati Baleganu, više nego obično, pričajući mu koješta i smijući se. Drugovi ga, mamurni, pogledahu začuđeno, pa odoše.

Bakonji se učini da, koliko je naglo kročio preko praga, da je u Bukara sasvim drukčiji izraz lica negoli obično. Ali to mu se samo trenom priviđe, jer na njegovo pitanje šta se osamio, onaj poče svojim vječitim: „Je li ja, je li?

vrata da primi ključ od dvorišta, pa kroza vjetruštinu stiže pred crkvu i odzvoni budionicu, dva puta dulje no obično, kao na prvi dan velikoga posta.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

VRATA Ponekad, tako: na nekoj staroj zgradi Otvorim vrata — obično nikog nema. Posmatram stvari bačene ispod trema: Zurim u ormar (u kome žižak radi).

I u bonaci mora Val neki o mramorja Pljusne, kad dođe ora? U ČAROLIJI Čudesan biva ovaj dan, a poče Tako obično kao i ostali: Od niskog neba gotovo smo pali Kao pod sive, otežale ploče.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ljudi moga korena ćutanjem moraju da se brane. Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da.

ruku desnu dojku pa se, gledajući u krupan, taman vršak sa smeđim kolutom na kupastoj belini, nasmešila, drukčije nego obično: nije želela Đorđeve i one muške prste na njemu.

Tada se obično varoška deca igraju pod lipama. Prilazio im je on i zagledao ih, ali ni u jednom deteTu nije uspevao da prepozna

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« Od toga dana njegovi brodovi su tonuli tamo gde se nesreće obično dešavaju, ali i tamo gde ih nikada nije bilo, a za svaki potonuli brod kupovao je dva nova. A mornari? Šta se tu može!

Trebalo je sići u betonsku džunglu grada, zaraditi koru hleba. Dečak, kao i obično, ostade sam. Je li prošao dan? Godina? Večnost? Dečak se zagleda kroz prozor, kad ču nečiji glas: — Spasavaj, brate!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

svetlosti dolaze od Dunava i od Karaburme, nerazgovetne od spokoja staloženog ispod prozračnosti; zapadne svetlosti, obično nemirne, nailaze od Save i drhture iznad visokih zgrada na Obilićevom vencu pa se kidaju na pramenje, bezazleno i

Takve su pojedinosti, kao i obično, prosto iščezavale u darmaru prolaznosti. Ali, ako su sitnija istorijska prisećanja odgurkivana u nepamćenje,

Morala je u grad na glavna vrata, kroz Stambol-kapiju i, obično skrivena među vreće žita, ulazila je pravo u gladna usta.

(Nevolja je što su bankari obično u pravu.) Odjednom je ugledao, na prozorima te turske policije (u kojoj je bila i kasarna), vojnike kako nišane u

Činilo se da su poginuli uzalud: Kočina je krajina (rat u kojem je Austro-Ugarska, kao i obično, iskoristila očaj raje, pa onda sklopila sa Turcima primirje), za Srbe završila porazom.

Uzun obično prošeta nekoliko puta svojom ulicom i zastane pred sivom kućom, iz HIH veka, sa brojem 1, u kojoj je dugo bila Beograds

— I baš obično? — pita Stojan i Petar, bezazleno, potvrđuje glavom. Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako

To je, obično, izgledalo ovako: na konjima a pod oružjem, Stojan i njegov protivnik idu u susret jedan drugom. Scena je, dakle, poznata

voda više ne ističe, ni česme više nema, ali posetioci koje više niko ne može da primeti dolaze gotovo svakodnevno. Obično se mimoilaze, jer svako stiže u svoj čas. Ne mari.

Koliko posle ne bi umeo da kaže jer više nije bilo one razlike između dana i noći po kojoj se vreme obično računa: puzao je, sam, kroz crni lagum bez dna.

S njim je bio strpljiv, ali je Višnjić uzalud tražio, iza tog strpljenja, onu bliskost koju je obično nalazio kod onih koji su ga slušali.

Višnjić, koji je obično pevao spuštenih kapaka, sa mrenom odsutnosti na licu, sad je, sav prisutan, gledao u Vuka spaljenim zenicama.

Popa, Vasko - KORA

se polako Trska koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se nastanio Sa svoje četiri strane sveta Tada je gubicu raskrvavio Hteo je Da

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

se odigrala, njena glavna ličnost, onaj veliki naučnik, morao je biti verno pretstavljen, a još više njegova nauka. Obično sam tom glavnom junaku drame stavljao u usta rečenice uzete doslovce iz njegovih spisa.

U udžbenicima, kakvi se upotrebljavaju u školskoj nastavi, o tome njenom postanku i uzrastu se obično i ne govori. Predmet moje disertacije bio je jedan od problema Mehanike.

Proleće, ne ono obično svakogodišnje, već ono veliko, epohalno, granulo je čovečanstvu posle vekovnog zimskog sna; ono zagreva moju dušu i

Koji put je površina vodenog stuba u cevi stajala za šaku i dve više no obično, a kadgod za toliko niže“. „Iz te pojave, koja mi se neočekivano ukazala, uvideo sam i opet da je ona tobožnja

Tu bi često zatekao i gospođicu Storej i sa njom se zabavljao. Obično bi razgovarali o dnevnim događajima i o beznačajnim stvarima, ali njihovi pogledi i zvuk njihovih mlađanih glasova

„Stvarna istina“, odgovorih mu, „leži, kao obično, negde u sredini. Dok su Jezuite gospodarile našim školama, bio je i naš Univerzitet u nekim naukama vrlo nazadnjački,

Zato je, da se vratim na svoje upoređenje, moj put bio nezakonito dete“. „Ali vanbračna deca obično su vrlo sposobna za život!“ „Zato što su proizvod polnog odabiranja“. „A vaša odluka da se ovde stalno nastanite?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A komandant sa ađutantom, na konjima, obično stanu u stranu, pored puta, i propuštaju puk dase uvere o disciplini na maršu.

Uzme dugačku čaklju i obično zakači za tur ili za jaku pa tako vuče i skuplja modre i ukočanjene vojničke lešine, razbacane oko stanice, pored pruge

Samo ako nema vežbanja, ili ako su teorni časovi te vojnici manje žedne, on je u varoši. Obično po ručku, o najvećoj vrućini, kad sunce prži da proključa mozak, dok zuje muve zunzare u prozorima, a vruć vetar goni

Oni, obično, ćućure među sobom, zadirkuju se i šale, da jednovremeno zavape tek ako bi ko naišao, kad ispružaju svoje koščate, crne

Onda potpukovnik ustaje i, protežući se, ukrcava neke sličice i pevuši. Obično je zauzet bilo kakvim poslom: pretresa stvari u sanduku, vadi ih pažljivo jednu po jednu, savija, čibuka korbačem i

od tebe ne sakrijem ništa, nego da ti najiskrenije i otvoreno poverim sve što me je navelo na ovaj korak, kako se to obično kaže.

To je bilo ovako: najpre mi se pojavi odnekud onaj lepršavi pramičak svesti o tome da sam budan, pa iz njega, kao obično, on, onaj leptir (i baš onakav kakav je obletao oko lampe), zatim (a u tome je sav užas), zatim iz njega drugi, pa

Začudo mi je uvek, da, idući njegovoj kući, nisam nimalo osećao od onog nemira i uzbuđenja koje obično obuzima ljude u mojoj koži.

i mimoilazi, i to tako vešto da su se i oni ljudi, pa i sama stoka, prosto njemu, čim ga ugledaju, sa puta sklanjali. Obično je on, za te prilike, debeli šljivov štap nosio, i samo kad mu se neko goveče dopadne, a on zastane, stavi štap pod

Sve to ipak bilo je, i pored toga što je dugo trajalo, tako i prosto i obično. Upamtio je on jadnicu uvek i samo na poslu, pa je zaludnu i nezauzetu nikad nije mogao ni da zamisli.

nedeljom i praznikom, kad bi sav posao otaljala, sedela bi ona pred kućom, na klupici, ali i tada mnogo nije govorila. Obično, pričao bi joj on tada ponešto od novosti, i to čisto poslovnih, pošto se slabo mešao sa ljudima i kafane nije

Dakle, obično leti, praznikom poslepodne, tu pred kućicom u koju se i kroz prozor sa ulice moglo ukoračiti, ispod široko razgranate

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Takve su ljepote lijepe i kad miruju i kad šute, i kad spavaju. I, rekao bih, naročito kad šute ili spavaju. One obično nemaju svoj pravi momenat, svoje najbolje doba: tu ljepota prati svoju žrtvu od koljevke do groba: od lijepa djeteta biva

Mama-Jumba zaogrnutih plaštem mitskoga ili zaodjevenih u bijelo ruho prividno racionalnoga. A ove posljednje obično su najopasnije.

Zapreka koje ga čisto isključuju i onemogućuju. U prvom redu, ovu: obično i ponajvećma, ja sasvim tačno, i često veoma oštro znam što mislim i vjerujem.

staru gradsku ložu, uz nekakve oltarske pale, koje, sasvim besplatno, pripisuju velikim slikarskim imenima prošlosti. Obično je takav čovjek porijeklom stranac, primjerak doseljenika u kome aklimatizacija u novoj okolini ili srađanje s

postepeno se izbistravala: ono prvotno nejasno „otići nekud”, „nekamo pobjeći”, uobličavalo se u određeniju težnju; obično u imperativ „krenuti prema jugu”, ili „poći za suncem”; i gaziti tako, ravno preda se, ne svrćući s puta, u stopu za

Pa kad je najzad prikupio snagu i došao kući, nešto ranije nego obično, ne sluteći nikakva drugog zla osim onoga što je u sebi nosio, te zatekao kod žene ljubavnika, ona se razbjesnila kao

Žene ne obožavaju baš tako „snagu”, kao što se obično misli i govori. Ta famozna „muškaračka snaga” i senzualno robovanje žene daju tek privremenu, nesigurnu, i uvijek

Ne, ne zove se ovo biti ženskar, ovo se zove samo biti slab prema ženama. Ranjiviji, zavisniji od njih nego što su obično muškarci. A žene su nam instinktivno zahvalne za to.

Književnost kao klimakterijalna pojava, to je drukčija stvar. To obično spopadne odjednom i žestoko, i ne pušta sve dok proces ne mine.

praecox nerijetko oko dvadeset i pete nastupa jedna kriza iz koje poeta praecox izlazi mutiran u kritičara, i takav obično ostaje do konca života. Možda baš toj pojavi kritika ima da zahvali za svoj opstanak.

I obično takav „oslobođeni čovjek”, moj oče, uskoro uvidi da nema kutkamo, pa se najmi u novog, još goreg gospodara: kad robuješ

To je potrebno licima iz umjetničkih djela, a i njima samo donekle; svakako mnogo manje nego što se obično misli. Živim ljudima to ne treba: sam fakat što postoje i što, onakvi kakvi su, ipak kako-tako žive, dokazuje njihovu

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

tri kićanke, a preko dizluka — čarape za šaku duže od obične mere; zbog toga je i kajišâ imao pet šest uvojaka više no obično.

u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke druge poslove, a Miloš je, kao obično, imao da obiđe stoku i radnike na livadi. Đorđe obiđe vrt, razgleda povrće, pa ode na svinjac.

U takvim mislima dočeka svanuće. H Potera se svrši bez uspeha, a posle nje nastade obično zatišje, u kome i vlast i hajduci mirovahu..

— povećem viru na reci — skupljahu se, četvrtkom ili subotom, devojke i žene seoske, te ispirahu luženo rublje, pa se tu obično zametne šala i priča, koja se produži do pozna doba.

Tada je potpuno shvatio svoj položaj, jer dotle mu je sve još izgledalo obično: viđa se i razgovara slobodno sa svojim seljanima, viđaju ga i po drugim mestima, i svi ga gledaju obično, kao da i

još izgledalo obično: viđa se i razgovara slobodno sa svojim seljanima, viđaju ga i po drugim mestima, i svi ga gledaju obično, kao da i nema ničega neobičnog u njegovoj pojavi. A Stanka mu zadavaše najveću brigu.

Dok je bila slobodna, kod oca, dotle mu I sastanci sa njom izgledahu kao najsrećniji trenuci u životu. On dođe na obično mesto, tu se nađu oboje i provedu čas dva u zanosnom ljubavnom priželjkivanju, pa se rastanu ; i on se vraća srećan,

da je teško nadavati svima i svakoga zadovoljiti: od tolikih pohara još nije ni polovini dao prvi »peškeš«, koji se obično smatra kao sitnica i za kojim tek posle dolazi pravo razračunavanje, koje mora imati neke srazmere sa državnom ucenom.

Pantovac se zavuče među krstine više kuće, a Jovo sa čeljadima, kao obično, leže na dvorištu pred kućom. Iza Bukulje pojavi se sjajno crvenilo, kao od ogromna požara, pa mu se zraci razmicahu

obiđe svud oko kuće, razgleda svako sumnjivo mesto, pa se uputi k visokoj rozgi, pobodenoj u gradini, pod kojom je Mato obično spavao. Došavši do poznata mu noćišta, Đurica opazi da Mato spava.

Đurica se svakad zbunjivaše od ovih nežnih belih ruku, i obično mucaše tek što god u prvim trenucima, ne nalazeći reči da iskaže svoje osećanje i čuđenje.

— odgovori ona, zatvarajući za njima vrata. Kad se izređaše ona prva pitanja i uzvici, koji su obično bez sadržine, Đurica odmah pređe na glavno. — Kako je sad ovuda, govore li o meni ?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

ukrade maćija onu šibljiku, te je spali, a dečko, kad dogna goveda, traži šibljiku, ali nje nema tamo gdje ju je on obično ostavljao, te on morade i opet sam vezati. Dok on poveza goveda, maćija i otac pojeli sav ručak, te on opet gladuj.

Od sedamdesete do osamdesete ruke se tresu, noge klecaju, oči ne vide, uši ne čuju, pamet izanđa; čovjek se obično podjetinji, i tada odista vrlo često liči na onoga u čijih se deset godina najposlije bijaše zagledao.

Ražljuti se kaluđer pa ostavi Eru. GLADNE SE GODINE NE NAPLAĆUJU DUGOVI Po Bosni i Hercegovini obično naplaćuju se o jeseni pare vladičine od naroda, pa došao pop i knez u nekakvo selo hercegovačko i okupe sve domaćine

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Oni su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo. Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen.

” Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao i obično pregledao. Gledao me je zaprepašćeno jer sam sa lakoćom čitao najsitnija slova sa prilične udaljenosti.

Jednoga dana uputio sam se sam do reke da u njoj uživam kao i obično. Međutim, kada sam doplivao blizu brane, užasnuo sam se uvidevši da je voda porasla i da me brzo nosi.

Način na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan. Otišao bih u šumu, sakrio se u žbunje i podražavao vranin zov. Obično bih dobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi neka vrana dolepršala do mene u šiblje.

“ Sada”, reče on, “Vi sedite u Faradejovoj (Faraday) stolici i uživate u viskiju koji je on obično pio.“ I na jednoj i na drugoj stvari moglo mi se zavideti.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Na čelu sela bio je knez, ili starešina, obično neki naočit seljak. Moj otac je bio knez nekoliko puta. Popovi i narod birali su svoje duhovne i svetovne starešine,

Stariji ljudi bi posedali oko tople peći na klupi napravljenoj od istog materijala kao i sama peć, obično od mekih cigala, omalterisana i okrečena.

Tada mi je to izgledalo kao neka šala, skoro ruganje. Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su po mnogo čemu ličili na mlade aristokrate.

On je to zapazio i kad bi se u ložionici pojavio neki problem koji nismo umeli rešiti, on bi mi obično u šali, doviknuo: ”Gledni-der u tu knjigu!

postepeno sprijateljiše sa mnom i počeše me zvati mojim pravim imenom, umesto podrugljivim ”gospodine”, kako su se obično obraćale starijem službeniku u mom odeljenju.

Pevao je kao slavuj, ali samo uveče, kada bismo obično ostajali sami. Najviše je voleo crkvene pesme. Mnoge večeri bi s krova Tvornice odjekivale arije “Gloria in ekscelsis

Ovo je bilo ime za one studente koji nisu imali uspeha na ispitima, obično iz grčkog, latinskog i matematike. ”Šepavim patkama” je trebalo pomoći podučavanjem.

U toku nastave obično sam bio zadužen za nekoliko težih slučajeva ”akademskih šepavaca” koji nisu mogli biti “izlečeni” tokom leta i koji su

jedan i drugi uticaj imao je, prema mom iskustvu sa Koledža, svoju sopstvenu vrednost i oboje je doprinelo onom što se obično zove formiranje karaktera studenata u Koledžu.

Onaj koji je video veliku grupu Srba koji su se obično na narodnim svetkovinama okupljali oko slepog guslara i satima slušajš u grobnoj tišini njegovo pevanje uz gusle,

Pre nego sam počeo sa veslanjem išao sam u duge šetnje, obično sa nekim mladim nastavnikom ili studentom koji se bavio sličnim problemom kao i ja.

Ovi profesori su obično bili ranije ”rengleri” Kembridža, apostoli kembridžske matematičke škole i uvek su tragali za novim matematičkim

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Je vama, a njima je mana božja! Posle se Cveta uputi u gospodara i zatraži od njega više novaca nego obično da kupi za sina što joj lekar naredio. Mučno joj toliko potrošiti. Ali što će?

U podne radnici su otpušteni s posla da se založe. Braća su kupila za objed, kao i obično, hleba; njima je dosta njime se založiti do večere.

A kad osjete da im je hladnije no obično i čuju na mahove huku vjetra i šuštanje kartušine i drugoga smeća što ga udar vjetra sa ulice diže i u zidove zamijeće,

On potapka nogama po podu, svuče kaput i sjede za trpezu. Namrgođen je kao i obično. Vodi poslove u kući i dućanu, a zasve što je okosit, nabavlja svojoj porodici ono što joj je potrebno da dobro živi.

I sili se da bude mirna, pa, kao i obično, svršava po kući popodnevne poslove, a poslije siđe dolje, u dvorište, da pošije jedan omot, kako joj bjaše gospodar

Pa nanovo prihvati se posla po kući. Radi kao i obično, ali uzbuđenje jednako se javlja, izdvaja se i ne da joj da se u mislima smiri.

Devojka se za prvih zaranaka prene i oćuti manje sanjiva no obično. Budi je vojnička truba što navješta jutarnjom molitvom osvit dana.

Na brzu ruku svrši jutarnje poslove po kući, pa, kao i obično, iziđe i uputi se na obalu da pokupuje sve što je u kući potrebno za svaki dan.

Jednoga popodneva, Marko s ribanja oko rata na školju povrati se ranije no obično, pa, ne našavši je kod kuće, ozlovoljen, potraži je. Tako je u zaklonici zateče nasami. — Ti uvijek dangubiš!

zadivljeno ga posmatraše: bijaše se posvema pogospodio, a samo bi se katkad snuždila, opazivši da je bleđi u licu no obično.

Naveče pođe kao i obično u crkvu na propovjed. Jezuita, naročiti misionar, dijeli riječ božju sakupljenome narodu. Do njega, na propovjedaonici,

— odgovori žena i pogleda ga svojim crnim očima, dubokim i ognjevitim kao noć, što su sada navlaš jače zaigrale no obično. Pa, dovršvši molitvu, diže se. —Idi! Što si dolazio?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pomenuo bih onda jedno ime iz književne teorije – Šklovskog, čije je zapažanje o tome da se u književnosti ono što se obično prikazuje kao neobično, kao čudno (da se automatizovano opažanje i ponašanje dezautomatizuju), predstavljalo utemeljenje

Ovakvih nesporazuma ima u gotovo svim oblastima više nego što se misli, a i posledice su dalekosežnije nego što se obično uzima.

Takav značaj kod nas ima zasnivanje stare, srednjovekovne književnosti. Ona je – više nego što se obično misli – usmeravala kasniji razvoj srpske književnosti i imala udela ne samo u ranijoj nego, sasvim neočekivano, i u

Vremenski početkom XX veka stilski paralelna pojava postoji u više slovenskih književnosti. U avangardnoj umetnosti obično vidimo i interesujemo se za apstraktne konstrukcije, nove postupke, a zanemarujemo da su osobito u književnosti

Premda su ponekad odvojeno date, te dve vrste slika i značenja obično su jedne na druge naslojene kao u palimpsestu. Ova simbioza ima nešto što je specifično za istočni, vizantijski deo

Jer, ma koliko da one same po sebi mogu biti sitne, njihovo ponavljanje obično nije slučajno. Jednu od takvih manjih pojava iz književnosti i jezika, koju ćemo ovde pokušati nešto bliže da

Individualna inovacija podvrgava se kolektivnom overavanju. Naši narodni pevači obično odbijaju da su oni sami nešto novo sazdali, nego su to, kažu, od starijih nasledili i zapamtili. Još na početku veka R.

Za srpski romantizam obično se, i s pravom kaže da je netipičan. Ali bi se to moglo uzeti i kao teorijski eufemizam, čim se malo dublje zađe u

Zato se o njima obično piše takoreći u nizu, kad se daje pregled važnijih osobina cele grupe pesama ili čak cele vrste.

u eseju „Narodna reč i genije hrišćanstva“25 kako se začinje i kako protiče pojava koju proučavaoci usmene lirike obično nazivaju hristijanizacijom mitoloških likova i slika.

Ali kod nas, nažalost, dosad nije ispitivan odnos između književnosti i kulture, pa obično izbegavamo da o njemu govorimo, što je u Dučićevom slučaju nešto teže kad treba tumačiti i vrednovati njegovu poeziju iz

Jovan Dučić je u tome imao veći udeo nego što se obično misli, a u samoj poeziji taj je udeo bio i presudan. Ali nije nimalo lako pokazati da su promene, osim što su

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Samo, moram napomenuti da ja ne bih mogao pristati na obično vraćanje u službu, bez satisfakcije za učinjenu mi nepravdu.

To ne bi bilo nimalo lepo. I, najzad, ne vidim da je on tu kriv. ČEDA: Pa nije, al' vidite, obično se kola krhaju na onome koji nije kriv. KALENIĆ: Jeste li vi baš sigurni da će on dati ostavku?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Miloša Crnjanskog bile privlačne zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u romanu, ali ga zato ima u poeziji.

Najzanimljivije je kad taj grafički signal nađemo - a obično ga tu i nalazimo - na prednjem i/ili zadnjem delu okvira, odnosno posle uvodnoga (prološkog) i ispred izvodnoga

Ali čovek ovde teško može odoleti iskušenju da ne potegne i jedno u teorijiprozevaljda najzanimljivije a , kako to obično biva, i najteže pitanje: o uzajamnoj uslovljenosti sintaksičkih i narativnih struktura.

Evo dveju takvih rečenica, sa karakterističnim ulomom po sredini: (1) „A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, ↓ te da ne bi noću ko zna kakva iskra

kako teorija misli, nego onako kako je sam osećao da u književnome tekstu može i mora biti, svejedno što možda nije ni obično, ni dopušteno.

Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve,

O zgusnuto napisanim prizorima u hamamu, u XV glavi, obično se govori kao o vanredno čulnim, sa obnaženim telima sramežljivih devojaka i raspomamljenih mladih žena.

Razume se da se i ovde mogu očekivati iste one osobine koje obično ima Stankovićev opis: i kada je u autorovo ime dat, najčešće je subjektivan, prelomljen u opažanju/doživljaju nekog od

Pri čemu se prvo prikazuje kao obično, a ovo drugo - na fonu onoga prvog - kao čudnovato. Vrednovanje je, razume se, u korist prvoga a na štetu drugoga.

pripovetkama, tako reći dopunski nagoveštava da bi se hronotop sreće i u Nečistoj krvi mogao naći tamo gde se obično ne traži: duboko skriven u „mekom, toplom i ututkanom” sobnom, odnosno domaćem, porodičnom prostoru.

Zato je njeno ponašanje, premda je samosvesna i gorda, svejedno kolebljivo; njeni se postupci obično ne motivišu pomoću jednog, nego pomoću dva reda različnih, pa i suprotstavljenih pobuda, što je na neke kritičare

čim ih preplavi jedno unutarnje i samo njima znano stanje, s kojim niti mogu izaći nakraj, niti ga mogu objasniti, obično se služe zamenicama.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

dva poda i sa uzdužnim tremovima: radi njih je stena, koja sve pećine zatvara, isprobijana za onolike prozore kolike su obično arnautske puškarnice.

nafora prikojasa — povod, krivica rezil — osramoćen, obrukan, ponižen, posramljen sahtijana — uređena kozja koža (obično crvene ili žute boje) seksana, sejsana — tovarni konj, konj natovaren devojačkom opremom serbez — slobodan, odvažan;

fis — pleme, rod, bratstvo hak — pravo, pravda, odmazda, naplata džas — strah, strava, užas šindra — daščice, obično borove ili bukove za pokrivanje krovova

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Preko ruke ili oko vrata? ANČA: Preko ruke, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA: To je moj gust. Obično se nosi krst na vratu, ali ja sam naručila zvezdu; to je lepše, a i ne nosi svaka šuša. Šta ti se čini, Ančicken?

Krakov, Stanislav - KRILA

Mija je stalno ležao uzdignutog kuka. Bol je bio već jednolik i umrtvljen. To je bilo tako obično, dosadno, da ga nije ni osećao. Nije ni mislio na njega.

Naređeno je da se u štabu ne kuva ručak, jer dim obično navlači vatru. — ... — Po svaku cenu... da... da... mora se održati... — ... — ... da, znam da se gine...

Petrović, Rastko - AFRIKA

ima tako čudnu konstrukciju da može ići gologlav usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od

ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi božanstvu.

Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od sunca. Domaćini iznose čaše sa džinom, posle koga mi žeđ postaje još nesnosnija.

To što se dogodilo nije bilo jedan događaj; nikakva avantura, nikakva pustolovina, kakva se obično zamišlja da iščekuje putnika kroz savanu.

to nesvesno baš u one koje ga čine najsmešnijim; ali da mu belac pomaže kako bi izgledao što komičniji, vrlo je retko. Obično boj dobije bele čakšire, belu košulju i kožni pojas, i tako odeven često izgleda elegantniji od svoga gospodara, od

U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju. Ali ujedeni je uvek tako kreštao, tako s Mržnjom gledao na N–a i tako uplašeno bežao posle od njega, da nije bilo

da su se njihove nage grudi prelivale pod zvezdama, cela njihova naga tela ne izgledahu da su od materije od koje je obično ljudsko telo. One su bile i strahovite i divne. Crnci behu toliko umorni da nisu hteli da jedu.

Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se

I, ako ni za šta drugo, treba poći u Afriku da bi se razumelo mnogo šta u evoluciji ljudskog duha. Obično se zamišlja da je krajnja divljina tamo gde je krajnja primitivnost.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Velimirović je krivio i optuživao, Komarov se pravdao. Kad nastupi ona duga i mučna pauza, koja obično nastupa pri takvim razgovorima, gde ni jedan ne zna šta da počne, Komarov ustade i ode. O ovom samoubistvu pok.

Pogledaj dobro taj lik, to je fotografija onoga momčeta, što ga vi novinari obično nazivate »prosvećen devetnaesti vek.« Sad pogledaj ovo bledo nizamsko lice, što leži tu pred tvojim nogama.

Turci su oko po noći i u dva časa posle pô noći činili prepad na naše predstraže. Ovi su noćni prepadi obično vojničko lukavstvo.

— Našlo se. — Ama gde ga nađe? — Našli ljudi u Novakovićevoj kući na onom mestu, gde se obično bacaju stare hartije. — E, jeste vragovi.

propalica, koji čine zlo s potpunom svešću da je ono zlo što čine; a možda nikako i nema takvih moralnih čudovišta. Obično biva da se i najveći propalica nekakom sofističkom logikom prvo izmiri sam sa sobom i dođe do uverenja da ono što čini

I ako su! Po teoriji one političke škole kojoj vi pripadate to opet ne daje narodu pravo na bunu. Znate kako se obično tu veli: »to su zloupotrebe pojedinaca, ne sme se zbog njih odmah osuditi čitava sistema i odmah dizati buna« itd.

; ta vi već znate kako se tu obično rezonira. No reći ćete: turski su zakoni skrajani u Carigradu, bez učešća i pitanja narodnog; stoga on nije dužan da im

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Izračunao je on da će pred istek bolovanja biti potpuno zdrav. Ali tada on obično legne, pritaji se i namah dobije temperaturu od 40°. O njegovoj bolesti bilo je vazdan priča.

„Kica“ privodi novajliju svome krevetu, odmah do Perinog, da ga usluži konjakom. Ali tada je obično čašica prljava i on izlazi da je opere. Pera kao da se prene, i obraća nepoznatnom: — Druže, iz koje ste komande?

Ostalih dana, oni se dovikuju i uzajamno grde. Ali niko nos da pomoli. Bugari obično dobacuju kako nagni treba da se predadu. U Srbiji se lepo živi i — vazdan koješta.

Pritisne rukom srce, obori glavu i ućuti. Njegov posilni prinosio mu je čašu vode i parče šećera. Tada ga obično uhvatimo ispod ruke i gotovo unesemo u zemunicu.

Veli, naredio komandant divizije, i tačka. Potpukovnik Petar zaćuta i donjom usnicom obuhvatio brkove. Obično je to činio kad je ljut. Nas trojica gledali smo ga oštro, jer se radilo o našoj glavi. Luka prekide ćutanje.

Kod mnogih, ovaj pojam nije jasno izražen. Oni maglovito pre-dosećaju da tako treba da bude. Takvi su obično najinteligentniji. Ima ih koji se svesno žrtvuju. Takav je ovaj naš Dragan. — Hvala na komplimentu!

Potom petorica ima da ulete s noževima u njihove objavnice. Oni obično tu drže dva stražara, i njih dvojicu treba zaklati kao piliće. Da ne zinu! — Noćas ih je bilo trojica — upade kaplar.

— veli Dragiša otkopčavajući bluzu. Na njemu je sasvim novo odelo, a na nogama visoke, žute čizme za šniranje, kako obično nose engleski oficiri. — Gde si sve bio, pričaj nam... — More, gde nisam...

Ja sam se pravio kao da ih ne vidim, i kao da je to što oni rade nešto sasvim obično i bezazleno, na šta i ne treba obraćati pažnju.

— A zašto?... Ja bih voleo da imam društva. — Bilo nas je svakojakih... U Francusku su upućivani obično iznureni ljudi. Mnogi su usled neprekidnih borbi pogubili nerve, te su pravili svakojake ispade.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

zaslužuju), koliko opšti duh kojim su se oplođavale njihove ma i čedne umetničke egzistencije; tragajući pre za njihovim obično do kraja neostvarenim namerama nego ispitujući njihovo neretko samo čemerno a redovno fragmentarno stihotvorstvo,

Tih pesama ima za svakovrsne, najneočekivanije prolazne potrebe i prilike, a nesumnjivo je da su se širile obično u sasvim uskom krugu i tako se, brzo, i gubile.

je štampana u štampariji Dimitrija Teodosija u Mlecima, u zasebnoj knjižici, u maloj osmini (16, 5H11 sm), na 7 strana. Obično se uzimalo da je štampana god. 1761, ali se to nikada nije smelo tvrditi sa potpunom pouzdanošću; L.

Radonić je o Trlajiću zabeležio još i ovo: „Znao je kao dete lepo u dvojnice svirati, koje je obično pri sviranju u kapu metao, da bolje huje.

svakako time može objasniti što se nalazi u većini rukopisnih pesmarica i štampanih lira u drugoj polovini XIX veka, obično bez oznake pisca. Evo kako se pevala: AH, PRESTAN’TE, NEVINE...

u sledećoj strofi Bezimene Branka Radičevića (st. 464—9): Onda uze čedo dično, Pa je kući on otprati, Te se onda, ka obično, u kavanu malko svrati; Pa s margera na kelnera — Ode pravo da večera.

Stef.). Uza stih 14. urednik je (Magarašević) dao ovakvo objašnjenje (str. 72, ispod crte): „Švarc (Bertold) derži se obično za izobrejetatelja puščanog pra ili baruta. On se rodio oko polovine 13.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

pantljika lepirica ― leptirica lumera ― numera, broj ljumati ― ići brzo maksuz ― naročit, poseban mâl ― „imovina (obično pokretna), roba, stoka, blago“ marivetluk (marifetluk) ― veština, lukavost; podvala, šala merak ― želja, volja medžlis

― starinska puška čija se cev puni odostrag odža (hodža) ― muslimanski sveštenik ošturiti ― „doneti plod pre vremena (obično o kravi i ovci)“ paligrap — paragraf pasjaluk — pakost, zloba pače — čak, štaviše paša — titula visokih

Petar čatiti — „čitati, obično u crkvi i pri crkvenom obredu“ čemer — žuč; otrov; gorčina, gorak ukus; ogorčenje, jad čivit — modra boja čovan —

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: Nije otišao, nego napio se juče, a naši činovnici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično „otišao u srez”. JEROTIJE: Taj mi često ide u srez.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Njegove najjednostavnije pesme sadrže obično male lirske priče, prizore s momcima i devojkama u slobodnoj prirodi. One su radosne, vedre, umiljate, ali istovremeno

u 20. v. srpska književnost dobija sva osnovna obeležja moderne nacionalne književnosti. Obično se uzima da u vodećim evropskim književnostima moderan roman i pripovetka nastaju posle dezintegracije realizma, kada

Sasvim suprotno od toga, Nedić na primeru Ilićeve lirike ističe on, nije obično, nego je to "osećanje za Lepo"; pesnička emocija po svojoj je prirodi "artistična emocija".

Istoričari obično evropske književnosti dele na vodeće i na one koje pripadaju malim narodima, a za koje je karakterističan tzv.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

izvan, po dvorištu, po kući, kao da nije ni postojala, jer ni komšinice ili ma ko koji bi došao da šta kod njih poište, obično kakav sud da se posluži i vrati, pa ne našav babu, pre bi se njemu, Mladenu, obraćao nego materi: — Mladene, treba mi

Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da

on to babi koja bi se uvek tada, samo da ne bi izgledalo da ona navlaš traži od njega da joj on položi račun, našla obično da ispravlja, doteruje po sobi jastuke, pokrovce.

Posle večere, odmaknuvši se od sofre i istresavši iz skuta mrve, baba počinje razgovor. Kao obično, kazuje mu ko je toga dana dolazio od komšija, rodbine.

U magazi sluga radi, dovodi u red daske, krupe soli, poluge, kože. Mladen obično zagleda tevter, beleži veresiju, računa. A po čaršiji kao obično.

Mladen obično zagleda tevter, beleži veresiju, računa. A po čaršiji kao obično. I posle dolaženje, odlaženje mušterija, komšija, njihovih slugu, da iz dućana kod Mladena što uzmu na poslugu.

Mladen pošav iz kuće u čaršiju, stane i sam kod njih na kapiji. Obično bi bilo da je još rano za čaršiju, da još sunce nije toliko palo, te da je pred dućanima nastalo hladovine, već

Uveče, opet, koliko ih je puta tako isto sve zaticao Mladen kod njih, obično dole, u bašti, odvojeni i na travi sede, piju, mezetišu i časte se.

Mladen, kao stariji, zaslužuje odmor, odlazi pre. Ali retko da dođe pre brata kući. Obično se, uz put, zadržava kod ostalih dućana, trgovaca ili na razgovor, ili opet poslom.

A Mladen je znao da je unapred sve ona svršila i o interesu, otplati, kupovini. Obično je to bivalo uveče. Mladen, čim bi došao kući i video koga kako sedi tamo u kujni sa ženama, on bi već znao šta je.

Koliko puta, usred zadovoljstva, mira, njemu presedne. Obično posle večere, pozno u noć, u jesensku noć kad ostane sam u sobi, u postelji ležeći.

Ne gledaj!... Braća naša!... IX Jedne večeri dođe ranije kući nego obično. Pravo ode u sobu. Sede. Ispred sebe metnu tevter, rasklopi, metnu naočare a poče da računa.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Pored porodilje mora biti b. l. obično kroz 40 dana (Karadžić, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; GZM, 6, 1894, 670); ili joj se b. l.

dalak (ŽSS, 282), zubobolja (ŽSS, 319), okobolja (ŽSS, 317; SEZ, 16, 428), uhobolja (ŽSS, 318), gliste, i u tom slučaju obično se nosi o vratu (ZNŽOJS, 9, 52; 19, 206; SEZ, 13, 369), pantljičara (SEZ, 13, 1909, 350 id; 14, 226), čmičak (SEZ, 40,

Njime se mažu ovcama bolesna vimena (SEZ, 19, 331), a konjima se daje u sirćetu od gonturaća (SEZ, 14, 350). Lečenje se obično vrši uz magične radnje i po naročitim magičnim propisima. B. l. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329).

pesma, Sofrić, 26 id). Ali za bor vezuju se i više predstave. On može biti božanstvo. Takav karakter obično imaju pojedini borovi koji su tabuirani i za koje je vezan čitav kult, a za koje se priča da su ih posadile izvesne

iz devet bašta (SEZ, 14, 111). U narodnim lirskim pesmama spominje se b. izvanredno često, i to obično sa animističkim shvatanjima. Mlad momak i devojka upoređuju se i identifikuju sa b.

Veliki i razgranati primerci b. obično se u našem narodu smatraju za svetinju, i kad je kakva procesija, pod njima sveštenik zastane i očita jevanđelje i daje

Isto tako praktikuje naš narod i magično opasivanje vrbom, i to naročito čine žene; ono se vrši, obično pre sunca i u vezi sa ritualnim kupanjem, na Đurđevdan (ŽSS, 121; SEZ, 7, 106; GZM, 6, 1894, 371; 374; Karadžić, 3,

Naročito je često reč o mitskim j. koje rastu na drvetu kome eventualno ne pripadaju, i koje obično, u planini i u jezeru, čuva aždaja, ili arslan, ili drugo kakvo čudovište: takve j.

Upotrebljuje se, u domaćem kultu i inače, kao apotropajon, i onda je obično u vezi s bosiljkom. Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65).

se ritualno na Biljani petak (Karadžić, Z, 1901, 121) i uoči Đurđevdana (Karadžić, 1, 1899, 272; SEZ, 17, 177), i meće (obično zajedno sa uskršnjim jajetom) u nenačetu vodu, u kojoj će se na Đurđevdan kupati (SEZ, 14, 60; 17, 177; Karadžić, 3,

, da ne bi grom udario u kuću (SEZ, 17, 194). Vrlo je raširena poslovica (koja se obično upotrebljava u ironiji): »Neće grom u koprive« (upor. npr. Vuk, Posl.

Jedan od kopača metne na odžak zastrug sa solju, a ostali unakrst umoče po jedan zalogaj hleba i pojedu. Obično još domaćin ili njegov sin (a nikako žena ili kći) ukradu sa tuđe njive k.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ćipiko PAUCI PAUCI 1 I 2 II 65 ZA KRUHOM 112 I 113 II 205 PAUCI I Na Badnji dan u dućanu gazda—Jova življe je no obično.

I ne stiču vatre, pa se stinjala. I ranije no obično razilaze se. Rade, drijemovan, čisto osjeća slast u životu što će se u krevetu sa ženom razgrijati.

A začas zakuca naglije nego obično. Evo kapare! — reče Ilija, odušivši od uzbuđenja. Izvadi kesu iz njedara i broji novac, polažući ga na sto.

Uoči toga dana, pred noć, iz grada stigoše u varoš oba odvjetnika. Pođoše u štionicu, gdje nađoše obično društvo koje se tu svake večeri sastajalo. U dvorani silno je vruće, lampe gore, a prozori zatvoreni kao usred zime.

Te pozove razašiljao je gazda obično dužnicima kad je hteo da dug čim prije od njih utjera, a sadržinom, oblikom i samom hartijom sličili su ti pozovi

I, zanesen tom mišlju, prelazi, skačući s kamena na kamen, hitro preko gaza nabujale rijeke, što danas jače no obično huči. Neosjetljivo nastupi proljeće, probudi opočinulu zemlju i oživi razgovorom planinu nad selom.

Jedući, društvo pomalo razgovara, pretrgnuto, obično. : Debeli fra Jere gleda kako doktor crkovnoga prava uze krišku pršuta vilicom i na tanjiru reže ga nožem; to on ne

— Dosta mi je da ti milujem ruku, i odmah mi je lakše ... Njoj se njegove riječi smiliše i pusti dulje no obično svoju ruku u njegovoj. I, dok se drže za ruke, ćute, a dok ona istrže svoju iz njegove, diže se on. —Idimo u šetnju!

— upita stara svojim suhim glasom. — Sigurno da nema, — odgovori mjesto Rade žena mu. Rade ćuti i ne pomišlja, kao obično, na svoga starijega sinčića, što mu se veriga između nogu, misleći da mu je otac štogođ iz varoši donio; i, namirivši

da troška ima, i ne mogu da se načude kako je on tako danas podatan i razgovoran, on, što bi iglu oglodao, i kome usta obično ćute, a samo oči govore. — Mene su osudili, — udara pijan šakom u sto — i još sudac veli: za ugled drugima! ....

Sjutradan ujutru, meškoljeći se, ostade duže u postelji no obično. Nestrpljivo iščekuje Zlatu, i kad ona dođe, primirisavši donesenu kiticu ljubica, privuče je i posadi na postelju do

Pred zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k sebi u krevet, da s njime razgovara i šali se dok svane, već se javi ženi i kaza joj

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu govorio. Jedno mi nije jasno: travare sam obično poznavao kao starije ljude, mahom starce. Ovaj nema više od dvadeset i pet godina.

Drugi bi obično odvraćali pogled od mene. Dorotej je, naprotiv, celog dana sa mnom razgovarao o svemu i svačemu. Ja bih video da sam

Izgleda da to nije ni potrebno. Jutros je gospa, kao i obično, gizdava i nalickana, odšetala do odaje svoga mezimca, noseći mu tamo posudu sa jelom.

Dorotej je ponovo bio izašao iz tvrđave. Ustao je pre svitanja i otišao valjda da traga, kao i obično, za biljem. Taj rasejani momak sigurno nije ni primetio požar u Brežini, a biće najpre da tada selo nije ni gorelo.

Kao da se razmnožavaju poput gamadi. Ne vidim da su ih pokolebali gubici koje su dosad imali. Dadara me obično odmeri hladnim prezrivim pogledom i odvrati nešto grubo.

Da li ste kada gledali kako on leči bolesnike? Približi oči rani i dugo je i pažljivo zagleda. Tada obično ne gleda u haljine, jer rane nisu na haljinama, nego na koži i u mesu. Rane su uvek iste. Ljudi nisu, ali rane jesu.

Tako: Andriju, sokolara Andriju. Andrija još nema brade ni brkova niti ijedan podvig o kome bi guslari pojali. Obično je momče između tolikih drugih golobradih momčića, ali Andrijino srce ga odaje, Andrijino srce se ustumra kad ona

Dimitrije Toga dana nisam išao na Moravu. Na Saborištu je, inače, sve teklo kao i obično. Bolesnici su se rano ujutru okupili oko naših vrata i strpljivo čekali da Dorotej ustane, umije se i doručkuje da bi

Ilić, Vojislav J. - PESME

Blizu samoga sela gusta se šumica diže, Gde kravar obično drema kad sunce na zrenik stiže. Tu divlje cvetaju ruže i bistra rečica teče, I pesma slavujska zvoni u vedro zvezdano

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

No kada uče, onda su dosadne, a kad zabavljaju, onda ne uče, pa zato ispada, na koncu krajeva, obično ova kombinacija: dosadno i nenaučno. To nije ni čudo.

Kao zaljubljeni mladić, koji ne gleda na druge žene, no na svoju ljubljenu, ja svakog dana svraćam na Akropolu. Tu obično zasednem, između Partenona i Erehtejona, na jedan pretureni trupac stuba dogod me odande ne otera zvono koje večerom

Kada sam se iza toga odvezao sa mitropolitom u Fanar, ja ne primetih da smo udarili drugim putem no obično, kada me na veče zapita naš poslanik o čemu smo onde većali, ja mu ne znadoh odgovoriti, niti mogoh zadovoljiti

Mi smo rano stigli u Fanar, i ja sam u sobi glavnog sekretara Svetoga Sinoda, gde smo se obično sastajali pri crnoj kavi pre sednice, izvršio korekturu francuskog prevoda kalendarskih odluka kongresovih.

površine naše Zemlje povlači za sobom još jednu, mnogo značajniju, posledicu: naša Zemlja nije kugla, kako se to dosada obično mislilo, nego je spljoštena na svojim polovima.

Kada se lično upoznate sa kojom slavnom ličnosti koju ste dotle poznavali samo iz njenih dela, Vi ste obično razočarani. Dela Vas zadivljavaju, a ličnost Vam izgleda sitna.

Zato valja, obično, putovati veoma daleko da bi se mogao videti divni prizor Sunčevih pomračenja, koji traje najviše samo nekoliko minuta.

“ - „To nije baš tako jednostavna stvar. Obično topovsko đule, da izleti van domašaja Zemljine teže i da stigne do neutralne tačke privlačenja Zemlje i Meseca, pa da

Zato se od Marsove površine vidi i najsilnijim dogledima veoma malo, mnogo manje no što se to obično misli. No čovekova uobrazilja rado mu pruža svoju pomoć kad ga oči iznevere.

prstom na tu knjigu; one dve bore na njegovom čelu udubiše se još jače, a njegove usne dobiše još prezriviji izraz no obično. „Vi ste napisali ovo pesničko delo“, reče on, naglašavajući reč „pesničko.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Dve pesme Branka Radičevića, koje se obično uzimaju kao pesme za decu (jer su, između ostalog, njihovi junaci deca), pružaju pravi primer za to.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Čulo se, naravno, u svoj varošici, ali niko nije ispao na ulicu. U palankama se obično ništa ne dešava, i palančani, kad treba da su hrabri, zbunjeni su.

Znala je, naravno, gde je istok. Ali od ranog proleća do duboke jeseni, ona je u vreme izlaska sunca obično već bila negde na drumu, vozila se do svojih njiva i staja, i vrlo često dremala od samog sedanja u kola.

Julica nema oko Boška Perčinovića, ali ima njegovu suzu. Tek je vidim, ne znam o-što zašto, hoda po kući kao i obično ali u oku fenjer... Možda u njoj sevdah polako zori...

Pravo da ti kažem, dušu grešim, ali im ni decu ne volim. — Svršilo se sve dogovaranje gos-Tošino kao obično, on je glasao sa svojom ženom protiv svoga predloga, i čestitao joj.

Posle je otac opet stao ići u radnju, a dečake je pratio u školu čuvar. Vlast, kao obično u slučajevima hajdučije, i nemoćna, i netražena. Hajdučke družine nestaju onda kad više ne valjaju i same se istrebe.

” Jednom ju je neko zapitao: kako to da baš Švapče toliko zavoli. Gospa Nola, što obično nije bivalo, ne odgovori poduže, pa onda reče odlučno i iskreno: — Ne znam ni ja još, a kamoli vi, koliko ga volim.

Stadoše ulaziti i izlaziti doktori, jer se u prvi mah mislilo na neko trovanje. Kao obično, nije se od prvog trena moglo znati šta je; lekari zapitkuju bolesnicu, nagađaju.

Ali će mi to trebati možda. Gospodin župnik kaže da bih ja bio fabrički inženjer, a fabrike su obično podalje od gradova. — Fabrički, fabrički, svejedno, samo da valjaš.

Gospa Nola sela na stolicu i briše oči. Te noći dugo se nije digla od stola za „računovođstvo”. Kao obično posle većih odluka, osetila je neku tešku odgovornost, i skoro grižu savesti.

Umro mu je otac. Išla je gospa Nola da obiđe udovicu. U onom vertepu, kao obično, sve čisto i uredno. Udovica, kao sve udovice, plače, seća se da je ženska glava, i da će teško biti bez muža.

Ali sećao je se, i mislio na dobrotvorku svoju, Luka. Sutradan po sahrani svratio je opet. Jednostavan i tih kao obično, sad još i nekako samouveren, rekao je gospa Noli prosto i bez uvoda da je došao da moli za poveću sumu novaca, od

je bledoplava, mekana i tanka baš kao ona džepna maramica koja je nekada očarala Branka; i neka vesela košulja, kakve su obično košulje na Englezima, jer im je milo što leže na potpuno čistom i dobro istrljanom telu i koži.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

u svoj sanduk iscedio, želeći putešestvijem sebe oblagoobraziti, dođe slučajno u isto selo gdi je Roksanda prebivala. Obično ljudi kad u kakvo strano mesto dođu, raspituju kako se u tom predelu živi, glede kakvi su zanati i rukodelija, i proče,

Najbolje je delo ostaviti na nekoliko dana. Obično spisatelji, pod izgovorom mnenija o svoji deli dobiti, običestvuju pre vremena faliti se i sočinenija svoja, dok su

Tako obično velika gospoda planove prave koje kukavne sluge u dejstvo privesti imaju, pak ako dobro posao ispadne, to se gospodar

Ja obično kad knjige pišem, prvu brigu vodim za lepo ime; drugo, da mi objavlenije dobro ispadne; a za dalje kako bude. Međutim, bu

jest samo idealni magarac, premda gdikoji sa svom silom duše dokazivati pašte se da su u Buridana uši bile veće nežel’ obično kod ljudi.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao — pisanje biografije — kojim se obično bave propali političari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bivše dvorske dame i članovi akademije nauka.

DO PRVOGA ZUBA Mada je smrt jedini i najpouzdaniji fakat u životu svakoga čoveka ipak, pišući autobiografiju, svako obično izbegava da počne sa tim faktom.

prilagođavaju se zamenici „ono“; b) imenice toga roda, bez obzira na pol, sve nose suknjice i v) imenice toga roda nose obično takva neka budi-te-bog-s-nama imena, da ni iz njih ne možeš saznati koja je od tih imenica muško a koja žensko.

Kako su utisci iz ranog detinjstva obično vrlo duboki i trajni, uložio sam bio naročiti trud da mladu gospu ubedim da sam muško.

A pitanje ko je volu natakao rogove jedno je od redovnih pitanja koje sva deca postavljaju i na koje obično dobiju odgovor kad odrastu i malo dublje poznadu život.

no svući pantalone, prema čemu pantalone garantuju više bezbednosti, izvesnom delu tela koji roditeljima i učiteljima obično služi kao sredstvo za vaspitavanje. A može biti da su moju odluku diktovali i drugi motivi.

Stavljam u 2 časa i 17 minuta, jer obično tako počinju raporti sa bojnih polja. U 2 časa i 20 minuta već sam ja čupao jednu gusku, ministar policije drugu i

Borba se vrlo pravilno razvijala i klonila se našoj pobedi, ali — kao što to obično u strategiji biva u takvim prilikama — ministar vojni nije predvideo savezničku pomoć neprijatelju.

Kako je već poznata stvar da obično napredna i bistra deca zadaju roditeljima glavobolje, nije ni čudo što su moji roditelji pitanje moje budućnosti smatrali

Sudbina, međutim, obično ide po sredi, između želja dečjih i roditeljskih, i retko kad zadovoljava roditeljske želje, a vrlo često dečje.

Ali se te stvari često kompliciraju što se u rešavanje obično upletu i oni koji su najmanje nadležni za to. Najpre sve tetke i strine, a zatim i oni besplatni porodični savetnici od

Na takva se pitanja obično ne odgovara. Po zdravoj pameti, po logici, po mome ličnome dubokome uverenju, po svima zakonima i božjim i ljudskim i po

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tačno, u određeno vreme, otvarala je paljbu nemačka artiljerija. Obično u osam časova, pa do podne. Onda od dva časa do pet. Niko nije bio pošteđen njenih granata.

Na ovim položajima južna vojska je sačekivala severnu i obično je do noge tukla. A sada smo, u punoj zbili, mi južna vojska, koja brani baš bagrdanske položaje.

Ako se na prenoćištu utvrdi da nekoga nema, obično vele: „Stići će“... Jer gde bi inače?... Istim putem da se vrati nazad?!...

Posle podne opet to isto, koliko da se vojnici ne uleže. Kada se obuka završi, obično idemo kod Grka barakera na konjak ili rum. Drugoga pića i nije bilo. Tada postanemo govorljivi.

Drugoga pića i nije bilo. Tada postanemo govorljivi. Lukino lice se tada obično opusti, njegove oči zavodene, jezik mu odeblja, on se vraća povodeći se u šator, i zove svoga posilnoga Isajla.

Vojnici neprestano promiču sa čuturicama. Ručak i večera deli se tačno u određeno vreme. Obično po večeri silazimo u kabine. Naša je kabina duboko u utrobi broda, i čujemo jasno svaki udar mašine.

docnije, oni su brzo radili mehanizmom njegovim i nišanskim spravama kao da su pored tih oruđa bili od početka rata. Obično posle časa ostajali su sami kod topova, sa kojih su skidali pojedine delove, opet ih nameštali, rasklapali zatvarač,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

stavom prema neprijatelju on podseća na Mihaila Gluvca, koji je „čekajući na megdanu da ga protivnik napadne“, „obično sedeo na konju i pušio“, i „tek kad mu protivnik priđe blizu, lagano bi istresao lulu, ostavio je mirno u čibučnicu, i

U sredini prsnika, sa prednje strane, nalazila su se dva reda toka, srebrnih i obično elipsastog oblika. Između toka bio je izvezen krst.

Ima pesama o događajima za vladike Save i Vasilija (1735—1767). Obično su sitni bojevi tu opisani; najveći junak toga vremena je po pesmi sin Vuka Tomanovića Nikac od Rovina, koji je, kao

ili takvo pismo koje jedna ličnost dobija od većeg broja ljudi, ili kad neko na jedan te isti način dočekuje više lica (obično onih koje je pismima pozvao), ili kad se ma koja situacija istim rečima više puta kazuje.

izraz i ponavljanje kome je cilj, da istakne ne samo situaciju o kojoj je reč nego i onu koja će nastupiti i koja je — obično — suprotna prvoj ili je daleko značajnija od nje.

1 Tako, putnik kad dođe u kakvu kuću na konak, obično je da ga uveče ponude s guslima da pjeva, a osim toga putem po anovima i po krčmama svud imaju gusle, pa putnici uveče

U čizmama sjede na serdžadu, tj. nije skinuo čizme kao što bi Turci učinili. 27 Alil-aga je (ako nije obično tursko ime) turski vezir u doba kosovskog boja. Carigrad su Turci osvojili posle Markove smrti.

staklo binjektaš — veliki kamen sa koga se penje na konja binjiš — od crvene tkanine ogrtač sa dugim rukavima i obično sa ogrlicom od samura Biograci — Beograđani birdem — odmah biti do koljena — biti prvi uz nekoga biti u riječi —

nalivpero. Otuda „trže divit od pojasa“. Diviti su bili obično od tuča, ali bilo ih je i od vrlo skupocenog materijala: od srebra n zlata i uz to ukrašenih raznim merdžanima i dragim

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ono, istina, američki kauboji jašu konje, a Stric je obično jahao magarca, pa je zato i bio red da nosi običan slamni šešir, jer ni njegov Sivac nije bio baš naročito gizdav.

Kad bi svakom dao njegov dio, pitao je: — Je li pravo, dječaci? — Pravo je! — obično je jednoglasno odgovarala vesela bratija i navaljivala na jelo. Kako li je sve to drukčije bilo nego u selu.

Posljednji u logor obično stiže Đoko Potrk. On dopada trkom, zaduvan, i začuđeno pita: — Šta, opet nisam prvi stigao?! Toga trenutka neko

Ustaše su obično nailazile glavnim drumom od varoši, pa bi kasnije, kod raskršća, okrenule jednim od sporednih puteva, koji su vodili u

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tu ponekad i sam čorbadžija svrne da popije kafu. Tada obično svi iziđu, samo po jedno muško i žensko od mlađih ostanu, stoje tu kao sveća pravo i očekuju zapovesti, dvore ga.

onako raskomoćene, samo u jelečićima i šalvarama, slušaju novosti iz komšiluka, mahale i grada; tu pretresaju sve, i obično i redovno nikoga ne ostavljaju na miru.

Kad ponekad uđe u kujnu da zapali čibuk, oslovi ih obično: „Ela, kerko Mado, turi si jedan, ama ubav, merdžanateš u lulu mi! ’Ajde, pa će ti poigram u svadbu! Hahaha!

“ — „Pa, onaj, de... u suknji; iz jučerašnjeg društva! A on se seća, smeši se i kaže da ga se to baš ništa ne tiče, a obično završi: „Pa šta kaže, boga ti?“ — „Kaže da joj se dopadaš“. — „Slave ti?“ — „Zdravlja mi!“ — „Pa šta kaže još?

Bila je to još lepa i jedra žena, malo čudnih manira. Često se zaboravi, pa zviždi sokakom. Nju su obično uvek izbegavali — niti su je pozivali k sebi u kuću niti su je vodili kad su kuda išli.

Tada bi obično Mane ispružio šiju iz onog svog malog dućančeta, kao guska iz guščarnika kroz letve, i oslovljavao bi je rečima, kao

ispružio šiju iz onog svog malog dućančeta, kao guska iz guščarnika kroz letve, i oslovljavao bi je rečima, kao što se obično deca oslovljavaju; a zatim bi je redovno zapitao za njenu stariju sestru, Kostadinku, prvu lepoticu u gradu, koja je

pa otrče veselo tamo gde se oro igra. Tu stanu. A obično i najradije stanu na kakav basamak ili kamen, — jedno da bolje vide, a drugo da izgledaju veće.

Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to. A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti. — Kad umrem, nane, ubavo da me sa’raniš...

A i kad je dolazila, vladala se potpuno čorbadžijski. Dolazila bi obično praćena svojom izmećarkom Vaskom, i snishodljivo bi oslovila poneku siromašnu devojku, zaboravljala bi vrlo često kako

papuča ili nanula čak preko sokaka, a lepi Perica samo gladi svoje brčiće i pusti izveštačenim basom (a govorio je obično sa pola usta): „A joj, pobratime, pusti me da umrem!...

poneki agent osiguravajućeg društva ili trgovački pomoćnici iz Beograda koji kupe veresiju po palankama, — ljudi obično vrlo šaljivi i duhoviti, a što je najlepše, ljudi snishodljivi, to jest, spuštaju se i u masu, jer ne polažu mnogo na