Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
BEKSTVU IZ KOSTOJEVIĆA Osvrnuh se s konja u kasu, i, pre no me proguta noć, videh: pod sve gušćim, sve crnjim oblacima, bačena pokraj zgarišta, ostaje, čeka sneg, svinja o koju je obrisan krvav nož.
BOG OLUJE U LUGARNICI Beše li jastuk napunjen oblacima? da li na tom jastuku snevah da grmim i sevam, ili zaista sevah, radosno grmeći kroz oblake i magle?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ubio bih ga kao ništa!... Onda sam ga promašio, ali sad ga ne bih promašio!” I odoše mu misli daleko, daleko za onim oblacima što se žbunaju po plavome nebu, kao mali jaganjci po zelenoj poljani... O čemu ti nije mislio!...
avgust. Od rane zore počeše talambasi, svirke i borije. Turci se spremahu za polazak... Nebo beše prošarano oblacima... Od Drine se dizao jedan poveći gust oblak. Vazduhom zavladala tišina...
I vojvode se opet zamisliše. Noć se spusti mirna i mračna. Nebo beše prekriveno oblacima, između kojih ovde-onde provirivaše poneka sjajna zvezda. Iz dubina je potutnjavalo, a od zapada mećaše svetlica.
15. LjUTA BITKA Osvanu dan kišovit, pun vlage; nebo beše pretrpano mrkosivim oblacima, koji se gomilahu i iz kojih je sipila sitna kiša... Ljudi se pribili oko vatre, te se greju i suše u isti mah.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Našao se u oblacima mirisa od loja, znoja, luka, kože, i baruta. Za trenutak mu se učinilo kao da se ta gomila, nad njim, sklapa.
u travama, iza leđa, i kući, i kućercima nizbrdo, i Podolju, dole, i Dnjepru, i vrbacima, i celoj stepi u daljini, pod oblacima.
i parada, u Kostjurinovom štabu, Pavle je, uz Vitkoviča, prisustvovao i nekolikom teatru napada trupa, u čitavim oblacima puščanog dima, na Ingulu, na pritokama Dnjepra, Glubočici i Ljubedu.
Ubojnim mecima. U oblacima dima, baruta, koji je mirisao. Rano u zoru, Isakovič se, tog septembra, budio, prao i pirkao, sjahao do skela,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U oblacima su vetrogonje i zduhači. Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa.
imaju zle oči, u drugima su dobri ili zli duhovi, najzad iz nekih noću izlazi duša iz tela i bori se sa vetrovima, oblacima i nepogodama (zduhač, vetrogonja).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
krive noge, jer su svi njegovi bili jahači, ali je gazio kao da se ne nalazi na jedva jednu šaku širokoj dasci, već na oblacima. Njegove beličaste oči sada su bile tamne: toliko su mu se zenice raširile.
Ležali smo na leđima i posmatrali nebo iznad sebe. Bilo je prozirno plavo sa onim sitnim oblacima nalik na talasanje reke u zoru, tamo u visini. Beo i nejasan, pri dnu vidika, pojavljivao se Mesec.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
dečji glas, u koji se spuštahu i klik ševa i graktanje vrana, slušao je kao kroz san, koji ga je mešao sa kišovitim oblacima što su se sve više isparavali, jer je iza njih bilo, negde, bezmerno daleko, ali ogromno, Sunce.
Čist, plav svod, zasut ponegde oblacima, koji su postajali primetni tek pri brzom prolasku kroz sazvežđa, bio se nadneo nad njima.
Pa ipak, posle tih mirnih dana, pod belim oblacima bagrema, mada on to ne primeti, poče činiti, u kući bratovljevoj, zlo.
Sa oblacima i jutarnjim zvezdama, nosio je Isakovič u svom sećanju, visoko iznad sebe, i muke svoga puka, krik njihov bedan, lelekanje
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
originalan u životu, neuredan, pust, zaboravan, sa nogama na zemlji ali glavom, sa dugom i razbarušenom kosom, u oblacima.
njegova Maloga pozorišta, u kojima su četiri komada u jednom činu: Pod starost i Naša deca (1903) i Greh za greh i Pod oblacima (1905).
Milićević, Vuk - Bespuće
naokolo nepregledan dubok snijeg iz koga se izdiže, pored druma, ogolićeno drveće, prozirne šume i planine u snijegu i oblacima. A vjetar snaša namete i zasipa snježnom prašinom u lice.
Radičević, Branko - PESME
Pirnu vetrić, zemlja se napuni, Vedro nebo uma se natruni Divnim trunjem, zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima.
ti vidi oko, Stoji brdo do neba visoko, Do vr vrška krasno i zeleno, A po vr'u divno okićeno Ta sve onim zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu
sred beloga dvora; Bacio se njemu na prozora, Na desnicu naslonio glavu, Te on gleda Božu velju slavu: Kako vijar oblacima vije, Kako munja u rastove bije...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i tim sistemima, onda od najlepše pesme na svetu, kao što je, na primer, Preverova „Barbara“ (sećaš li se onogo o oblacima koji furaju niz reku kao mrtvi kučići, maksimalno rečeno, na časnu reč!
Sve nešto o ostavljanju, o suzama, o oblacima i tim fazonima — moglo bi mirno da ufura naglavačke u bilo koji spomenar iz prošlog veka. Prosto neverovatno!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čokešina prospe trinu u jalovu mesečinu i leteći povrh smilja značenja se ratosilja. Leptirice, zvona, zdenci! Oblacima dvama-trima bacaju se brda, venci. Čokešina čohom vije i varniči večerima iznad vode Žeravije.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tek onda se može biti dobar a da se sebi ne naškodi. On je s oblacima bdeo u predsoblju drugog sveta, a brat mu rukom pokaza carstvo i reče mu da se odene u porfir.
vetra, poneki glas odjekne kao da se vratima tresne, ženski plač po vazduhu kopa grobove za dvojne junake, na oblacima lisice se goje i golicaju me repovima dok u jaslama spavam – nemam stana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A maršovalo se često od jutra do samoga sutona. Dugačka kolona vozova, obavijenih oblacima prašine, kretala se lagano...
Po utvrđenom redu izlazile su baterije na drum i gubile se u oblacima prašine. Već smo se navikli na sve nevolje ovoga dugotrajnog marša, pa nas je počela pomalo mučiti i dosada.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MAJCEN: Zašto misliš da je on odgovoran? VASILIJE: Zašto? Zato što živi u oblacima, u iluzijama, u snovima! Zato što je pomešao život i pozorište, pa ni sam ne zna kad je u životu, a kad je u predstavi!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dok noć pljuštaše, čitaše Omira, crn i težak, ko Ahilov, što samo kraj mora nađe mira, grob. Bogovi, na plećima sa oblacima tamnim, bolovi i mora sa valima pomamnim, pređoše po njegovom belom licu bez traga.
Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma tvoja fruška, od tamjana kadionica srebrnih. I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim.
Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem i ja, sa duhom potamnelim, teškim, i neveselim.
Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem, i ja, sa duhom potamnelim, teškim, neveselim.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sunce sakriveno oblacima, koji se kotrljaju i jure žurno nekud dalje, dalje. Ona se trojica zgledaše u smrtnom strahu. — Kuda ćemo sad?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
koji su udarili zraci mesečevi, te mu kroz gust duvanski dim na lice padaju, dajući mu oblik nekog fantastičnog duha u oblacima... Čas za časom izbija, a on još stoji i puši...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kada povuče prvi dim Pomisliš: eno strašnog požara! Pod oblacima potamni sasvim Primorje, sve do Ravnih Kotara. Ali se zlo vraća zlim: Ne stigne ni da povuče drugi dim, A oblak,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz usta počeo bi da je pali dah. Okretala bi glavu prozoru, i tamo na nebu, međ oblacima, odmah bi tako jasno i istinski videla kako se ocrtava i izdiže on. Jak, visok, sa jakim rukama.
Pandurović, Sima - PESME
Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku!
Ćosić, Dobrica - KORENI
svinja i škripu kola, pretvorio u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po kiši i vetru, često i dugo s podsmešljivom tugom mislio. Samo mu nikada nije video lik. A šta sada?
peći, i ne čuje to jedino prerovsko pseto noćas kad je selo zadavljeno snegom, ubijeno pomračinom što se izmešala sa oblacima, jer je Milunka čula njihovu svađu i sve joj ispričala.
Žene i pare treba otimati. Ali to je druga priča i za drugu priliku. Noćas, pod ovim mrklim oblacima što mokre mrak i moje obraze, jedino ona krvari, a žiće je to, rasprskava se, lomi, razvaljuje, to je ruka što će nož,
udovički razgoljena u požudi, čuo je kako škrguće, šapće tepanje, i kako se kikoće poludela od čekanja, a muž sunce se oblacima stideo. Nikolaje prezirao cmolju a mrzeo bestidnicu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta da se o oblacima kaže? Ličili su na leptire, i brzo nestajali. Pridržavajući se za zidove, devojčica pokuša da načini nekoliko koraka,
Da mu je da se vine u nebo, da poleti za oblacima, za pticama! Talas se osmehnu i pokloni koralnoj grani misleći da je cvet, zatim namignu braći talasima, pa s
Možda oblaci znaju, napomenu joj, svuda putuju, svud zaviruju... Požuri Mesec za zvezdama, a lepotica se obrati oblacima, pa pticama, ali pomoći nije bilo. Ni ptice ni oblaci nisu znali gde je njen sjajnooki.
Ali, pred suton, ranjenih ruku i kolena, on stiže na sam vrh Snežne gore koji je s oblacima drugovao. »Možda mi je ovde i kraj?« —sklupča se i leže u sneg, zagledan u nebo, bez uzbuđenja i žaljenja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Uvek pre podne, dok pod oblacima traju istočne svetlosti. (Kad podne pređe, svetlosti se raspu, odjednom krte, po iskrzanim fasadama.
da on i jeste car zmajeva, tek sad, iako već i prosed i nagluv, samo što će se njegove bitke voditi na zemlji a ne među oblacima.
Kao da prvi put udiše vazduh, dečak je viknuo i taj uzvik se brzo istrošio pod prolećnim oblacima. Samo mu je jedna ovca, tvrdoglavo, lizala suze dok je dečak, smlaćen tim čudom koje se zbivalo u njemu, zarivao šake u
iz postelje približene prozoru, gledao u predeo koji mu je bio preostao: u zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima kabastim od prolećnih rasvetljenja.
Iz postelje, posmatrao je predeo koji mu je bio preostao: zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima ka bastim od prolećnih rasvetljenja. Umro je 28. marta 1811. godine, tiho.
Popa, Vasko - KORA
je suknuo plamen Iz provalije u mesu Pod zemljom Nemoćni lepet krila I slepo grebanje šapa Na zemlji ništa Pod oblacima Nejake lampice škrga I nemušto zapomaganje algi NA ČIVILUKU Okovratnici su pregrizli Vratove obešenih praznina Zadnje
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ostrva, a sunce, pri svome izlazu, izvanredno obasja Pik Tenerife, dok su njeni donji delovi bili obavijeni vunastim oblacima, htedoh da zacičim od radosti“. Njegove ostarele oči zasvetliše sa mladalačkim žarom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
polja i snegovi, beskrajni kameni lanci planina što su štrčali kao izlomljeni i razbacani, kao namršteni, crni i u oblacima ugušeni ogromni bršljani kostura, gordi posmatrači prohujalih vekova, kao prostranstvo na kome je sve izumrlo, kao
sam ogromne ružne šupljike i svetle školjkaste kraste Mesečeve kore i mislio na to: kako je ovaj verni svedok u oblacima neiskazano miliji i zanosniji gledan golim okom, kad osetih laki šum nečijeg hoda, baš na onoj strani odakle sam
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nakon nekoliko prebacivanja od jednog do drugog u ovom circulus viciousus shvatio sam da je moja nagrada zidanje kule u oblacima.
Nebo je bilo prekriveno tamnim oblacima, ali kiša nikako da padne, dok iznenada nije sevnula munja, a nekoliko trenutaka kasnije nastao potop.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
plamičke što se na velikome oltaru dižu uvis, kao da hoće da cjeluju sveto otajstvo, obasuto obilatom svjetlošću i oblacima mirisava tamjana.
u srebrno raspeće koje jezuita drži visoko nad sobom, obasjano toplom, mekom, poniznom svjetlošću, u tajanstvenim oblacima sjaja i mirisavog tamjana, i izlazi u gomilu iz crkve, premišljajući o strašnim mukama paklenim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nebo se ovde oblači, ali ne oblacima, nego ga pesnik metaforički oblači u delove čovečije duše i tela. Ali je i to blisko, gotovo samo po sebi razumljivo za
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
; „Okretala bi glavu prozoru, i tamo na nebu, međ oblacima, odmah bi tako jasno i istinski videla kako se ocrtava i izdiže on. Jak, visok, sa jakim rukama.
Miljković, Branko - PESME
njihove večito bićemo razdvojeni i mrtvi poѕt ѕcrіptum Crvene ptice piće nam s usana videti ih nećemo vrištaće trave u oblacima kržljavim čuti nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oko deset časova začu se topot konjskih kopita. U oblacima prašine jurili su ostrovskim putem pet konjanika i začas se nađoše pod platanima.
Bojić, Milutin - PESME
I jedne noći ču se duh Poznanja. Pod oblacima u magli i prahu Zablesnu požar, i s krkljanjem bljunu Vaskrsla snaga i besvesno grunu — Jer u toj stravi vekovi se
Ja, dovoljan sebi, ne znam pesmu jada. Prospavam mrazeve s oblacima sivim I budim se, da se samom sebi divim, I zaspaću večno, kad me umor svlada.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogu posle drugovati sa oblacima i prkositi gromovima, mrsiti oluje i negovati u nedrima orlove krstaše i jastrebove, ali nikada više za mene neće
Ilić, Vojislav J. - PESME
Prorok je, u gnevu svome, vihorom zasuo staze, Da moje umorne noge po večnoj pustinji gaze. III OBLACIMA Oblaci, oblaci odakle letite Po lazuru čistom, bez puta i staze, Po beskrajnom moru bez konca i traga, Gde ni palme
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U Zemljinim oblacima, ja izgubih sasvim pravac i ne mogoh dalje. U to, buknu prvi Balkanski Rat. ...Dunavska divizija prelazila je preko
Dve godine morao sam posvetiti njenom prvom objektu, našoj Zemlji. Sa svojom nemirnom atmosferom i nestašnim oblacima, sa svojim nepravilnim, nasmežuranim kontinentima, sa svojim ogromnim morima i njihovim strujama, naša Zemlja je bila,
zrak ne bi mogao prodreti ovamo do ovog sloja atmosfere Zemljine sve i kad ne bi bila obavijena svojim neprodornim oblacima, jer bi ga suva vodena para progutala.
Na njenoj osvetljenoj polutini, razabire se, između oba velika okeana, Amerikanski kontinent, zastrt mestimično oblacima koji svetlucaju belom svetlosti.
Njih osvetljava i Sunce i Jupiter, a ovaj samo pozajmljenom Sunčevom svetlošću koja se reflektuje na njegovim oblacima. Ali ti Sunčevi zraci ne zagrevaju one daleke svetove.
tela kondenzovaće se vremenom i obrazovaće žitku jezgru koja će biti obavijena samo lakšim gazovima, vodenom parom i oblacima.
Isto onako kako to prikazuje ona vizionarska slika Grekova koja pretstavlja scenu pogreba grofa Orgasa, a nad ovom, na oblacima, Isusa, Mariju, velikomučenike i anđele.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine Dunave BEOGRAD Bela si kost među oblacima Ničeš iz svoje lomače Iz preorane humke Iz razvejanog praha Ničeš iz svoga nestanka Sunce te čuva U zlatnom svome
nad lavežom vekova I nosi te na venčanje Četvrte rajske reke Sa tridesetšestom rekom zemaljskom Bela si kost među oblacima Kost kostiju
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono je u svetu videlo samo zlo i nevolju; sve mu je bilo mračno, sve turobno, sve sumorno. Nebo večito zastrto oblacima, zemlja večito orošena suzama. Ono je saosećalo svačiji jad, bolela ga je svačija nevolja, tištala ga je svačija beda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Paklen se skromno pomalja, zatim se gorostasno izvija i obnažen snežnom belinom krije se među oblacima. Između ovih planina zija Rugovska klisura kao razjapljene vilice kroz koju kulja satanskim šumom hladna Bistrica...
Onda levo izbija Kotka. A nad svima ovim planinama, tamo u daljini, ogroman planinski masiv Dobro Polje, obavijen oblacima, koji se lagano dižu i spuštaju. Pred ovim prirodnim bedemom zaustavila se srpska vojska.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mogla bi s njom da popriča: možda zna nešto o oblacima, o cveću? Možda je nekada bila u gornjem svetu? Možda zna put k njemu? Lako je ribama: plivajući stižu do površine!
Odlasci? Putovanja? Koješta! Baš je neozbiljna Sedefna ruža u svojoj čežnji da se odvoji od dna i krene ka suncu i oblacima. Mora se znati svoje mesto i ne odlaziti s njega! Koralna grana seti se koja je, takođe sanjala da ode u Gornji svet.
Kao srebrne strele letela su jata riba. Ribica nije prestajala da priča o oblacima koji plove visokim, plavim nebom, o cveću rumenijem od korala i vetru koji u šupljinama stena stvara prigušene, nežne
Niko joj više nije bio neophodan. Nikoga nije tražila. Skoro i zaboravi na priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s dna i ponose u visine.
Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati! — Istočni vetar pođe za oblacima, a žena krete da nađe Sunčev Breg. Niko nije znao gde je taj Breg, ali žena je nastavljala da ga traži.
Sunce se baš rađalo. DEČAK I PRINCEZA U šumi od betona rastu staklene kule. U vrhu jedne od njih, visoko u oblacima, živi dečak bleđi no krompirova klica. U vrhu druge — živi devojčica, lomna i izdužena kao puzavica.
— reče orao, a kamenje se pokrenu, u lude stvori. Orao ni glavu ne okrenu, uze Vapalicu na krila i sunu k oblacima. U tren su bili iznad oblaka. Kako je peklo sunce, majko rođena. Kako zviždao vetar!
Ko zna koliko jeza pticama i oblacima putovao! Već i sumrak poče da izjednačuje nebo i zemlju, a nikako da naiđe ni na drvo, ni na čoveka.