Jakšić, Đura - PROZA
“ I ja sam videla kako mu krupne suze teku niz blede obraze. „Al’ valjda će još jedanput doći oni lepi, oni veseli dani“, tešio me je on... Ja sam uzdahnula...
mi je klonula, kolena su mi, od prepasti i bola, klecala — jedva sam osećala i poljupce njegove kojima mi je hladne obraze žegao.
Razumeš, džanum?...“ Baba ode, a njih dvoje ostadoše sami. Kaluđeru pojuri krv u obraze, oči mu sevaše kao u zmije, ruke su mu drktale, kojima je gladio Stanino belo lice; i on nije više ličio na čoveka,
“ Pokažite mu kako se sagne, celiva im bleda čela, a niz obraze joj poteku suze; zatim se uputi živima i čarobnim osmehom mami nove žrtve, nanovo prolivajući krv... Čudna devojka!...
Pa, sinko, kako na domu? Je l’ ti otac ozdravio, ili je još u vrućici?... Milisav ćuti, a suze mu teku niz obraze. — Teško, učitelju, da će ozdraviti; i noćas mu je strina u dva mâ držala sveću.
— A ko je to, to mu je srce i samo kazivalo. A kad je video Jelicu, tavna mu je rumen pokrila blede obraze, rukovao se s njome, pa onda, duboko uzdahnuvši, protepa ustreptalim glasom: — Jelice!... Ah, moja Jelčice!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pocerci pođoše ruci; on se po s nekim u obraz poljubi. Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!” Vratimo se u logor.
Oprosti mi! On se opet malko osme̓nu. Živan pođe mu da poljubi u ruku, on mu ruku ne dade, nego se poljubiše u obraze, i reče: „Niti je kriv knez Aleksa, niti ja, ni ti, no onako je onda vreme bilo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Vjerujem ja tebi. — Ali ne pomaže... — I ne treba... — reče Kruška, gradeći se hladan, iako mu obraze obuzimaše crven... — Nego, ostavimo se toga... ja znam, oni me mrze. Je l̓? — Jest — reče Ivan. — Mnogo me mrze?
Ona ledena stena što joj na srcu beše kao da poče kopniti... Udariše joj suze i poliše one lepe, jedre obraze... — Kud ću sad? — proleti joj misao kroz glavu. 10. BLAGOSLOV BOŽJI Stanko je spavao i sanjao lep san.
To je na prvi pogled po Stanku mogao videti. U prvi mah, kad je vide, Stanko preblede... Zatim mu rumen obli obraze, snaga zadrhta... On ne odgovori Zeki ništa, jer mu se reč uze... — Kuda li će? — pita Zeka.
Osećao je kako mu plamen liže obraze. I da je Aleksi bilo do toga, on bi mogao čuti kako mu srce lupa... Ali Aleksa ne slušaše to, on stade hvaliti Jelicu:
— Blagoslovi me, majko!... Petri udariše suze. Ona uze njegovu ruku i pritisnu je na svoje smežurane obraze... — Muška ruko!... Odbrano nejakih, a ponose majčin!... Idi, sine!... Majka će plakati, ali će te blagosiljati!...
Ni sam ne znade kako, ali oseti kako mu se dva vrela mlaza slevaju niz obraze... — Zaplakao se ljuti ris za svojim drugom... Turci se behu sasvim povukli...
Srce bi joj silno zalupalo i krv udarila u obraze kad bi gde čula Stankov glas, ali se svakad za vremena uzdržala da ne oda bola duše svoje...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona dođe još tužnija — Ti ćeš me uzeti? — reče ona, a suze joj udariše niz obraze. Ja je stegoh i počeh divljački ljubiti. Svaki deo lica i ruke, svaki prst i svaki nokat.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sva pretrnu; srce joj jače zakuca, a obraze prođe mala rumên. — On je zacelo! — mišljaše u sebi, i hitro doterivaše kosu i odelo na sebi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda on uđe u crkvu. Neki hladan, jezivi zadah umi njegove ropyće obraze i prljavi izgled u štalu pretvorenog hrama, punog rasturene slame i raznih otpadaka, zadrža njegovu ruku koja pođe da se
Ona puna žena, majka žutog deteta, držala je u ruci već sa svim mokru džepnu maramu i svaki čas brisala ili svoje obraze ili detinje čelance, pa je redovno ponavljala: „Ovo će mi dete, Boga mi, umreti na putu.“ A u kupeu užasna zapara.
neprestano gledala u dete, kome je bradica drhtala, i čija je majka, prljavom i mokrom džepnom maramicom, brisala svoje obraze i ona zapenjena dečja usta na koja su se kupile muve.
A kolena se grozno uštapila, znoj iskuvao obraze, i od onih obraza u ogreѕѕe napravio baš prave škembiće pa ona zagušljiva i zaparna omorina sve strašnija, dok ona
Afrika
Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi. Crnci pred kolibama peru se i zapiraju, čučeći ispred kalbase punih vrele vode.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek što je to izustio, vide kako se Kajzerling trže i kako mu se oči šire, a obraze mu, kao neki talas, preliva rumenilo. Grof mu podviknu da on kapetana za mišljenje nije pitao, kome ima šta da naređuje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
niz obraze grozne suze lije“. Ovo su primeri iz ratova za oslobođenje Srbije 1804—1815. god. Ali se ova osećajnost u toliko prilika
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- A gde bih? Matori je železničar! - odmahnu glavom sporo i sanjivo dok joj je kosa kao svetli obruč klizila niz obraze. Baronica je pevala pesmu o brodiću koji nije nikada, nikada zaplovio. Bila je to dečja pesma i bila je lepa.
Ona je šaputala da sada mogu činiti sve što želim, ali ja nisam želeo ništa drugo. Držao sam je u naručju i ljubio joj obraze slane od suza, usne hladne i slatke, a vozovi su prolazili, dva teretna, jedan putnički i opet onaj za Istambul.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oblačeći ga brzo, ona mu je ljubila čohe, kaiševe i srebra, a kad se umio, ona mu svojom kosom ubrisa lice, ljubeći ga u obraze. Žaleći je, pomilova je po leđima, gunđajući, kad ona briznu još jače u plač.
pred velikim ogledalom i gledao širok ožiljak rane, na desnom ramenu, isto tako pažljivo, kao i svoje debele, opuštene obraze.
Bacivši se na pleća, pusti da joj suze rone niz obraze i ražalosti se sve više. Nije čula bezbrojne životinjske glasove, u blatu, oko kuće, što su je inače mučili u zoru i ne
ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi, čipke košulje i srebrne gajtane, kao i viseće, debele obraze i pljosnat nos.
Puževi su im padali za vrat i lepili im se uz obraze i ruke, kad su spavali. U mesečini, posle ponoći, morali su da leže nepomično, da se ne bi odali, dišući jedan drugome
Radičević, Branko - PESME
57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze rumene, Vidim snežni njezin vrat mileni, Oči blago na me upraljene, Oči dole govoridu mene: Živi sretno, pa ne tuži
Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje obraze popilo, Oko telo polomljeno, A kleca mi slabačko koleno: Dođe doba da idem u groba.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i „njegov benasti konjski mjesec“, mama me je umila ledenom vodom, a kad to nije pomoglo, prišila mi je dvije-tri uz obraze, pa sam se primirio i slatko zaspao. Sjutradan, u golubije sunčano jutro, sve je već bilo iza mene kao san, samo san.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tvoja uska nedra i još tanji pas previjaju se čas na levu, čas na desnu stranu. Na tvoje blede, duguljaste obraze izbilo jedva primetno rumenilo, a bujne ti kovrčaste kosice pale po čelu i oko ušiju.
— Što me gledaš tako? — upita me ti začuđeno. — Tako! — A plamen mi obuze blede i suve obraze. Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja. — Nemoj! Tuga mi je! Noge počeše da mi drhte.
Svež, čist i sjajan zrak greje ih, te im krv brizga u jedre obraze. Oni rade, kidaju mlade izdanke. Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja, strnjišta, dopire pesma grličina...
— Eh! — nehotice, iznenada poleti joj usklik iz dna grudi. I brzo se saginje da sakrije radost i kao krv rumene obraze. — Nemoj, Stojane! Hajde da se radi. — Ne, ne... — muca on. I ostrag, ispod pazuha, hvata je i stiska...
Ne ljuti se, živa ti majka! — poče me moliti, a jedva govori, plače, samo da se pomirimo. Krupne suze kotrljaju se niz obraze. Diše utajano. Hoće da čuje moj dah, a kamo li glas, oproštaj što očekuje.
— I kao da bi pre ona moju ruku poljubila, tako mi teško pruža svoju i celiva me u čelo, oči, obrve i obraze... Još bi htela, no ja se trzam. Pružam joj naforu i pitam: da li je ko dolazio? Ali da znate kakvim je glasom pitam!
Ona bi tada, kriveći ta svoja prsa, obraze, sva zajapurena, očajno šaputala: — Oh, pusto ostalo! V Posle godinu dana umre joj muž. To je još više uplašilo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa stane kucati lulom o tle, a ni s kim ništa ne govori, i nekako mučeći se otudodovud i nazor pusti nekolike suze niz obraze.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
da vidite, kako se moja nacifrala; ama nije žena nego lutka: utegla obraze belilom, veliš, škripili bi pod rukom. — Mislim, koji je to vrag, ali nikako mi se ne pita danas.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
na stari Pariz, dole ispod mene su Jelisejska polja, i uopšte, sve osvetljeno, sve kao fol francuski, a suze mi liju niz obraze tako da se celo bioskopsko platno malčice zamagljuje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa lica je izbijao znoj, i blatnjavi mlazevi su curili niz obraze, najedali kožu, a u očima su ljudi osećali svrab. Bilo je najzad i smešno držati maramu stalno pod nosom I braniti se
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Eno ga, jest, revolver... Mati... otac... Stanka... moja mladost !«... Ali u mesto revolvera padoše na pisareve obraze dve suhe koštunjave ruke sa oštrim noktima i zabodoše se duboko u meso... Razleže se vrisak po sobi...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U njih sam krio obraze moje tople od tvojih grudi, Nežnije no ruke tvoje biljke sam pozno po stisku. Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sva je priroda dobre volje bila: Blag povetarac s mora, od Karmila, Ječmenim poljem talase je kreto I obraze mu laskavo obleto...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze. — Deco, — otpoče on, a suze se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu sramotu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mislim, što god je bilo u njoj krvi, sve je otišlo u obraze... Slavna pomrčino, u tebi se manje i crveni, al' za to, kako kleto srce kuca!....
zapitah se sam. Ako se nisam dobro istreznio, ne smem se ni javljati u školu. Protrljah oči, čelo, obraze, najzad se uštinuh i još bolje analisah svoje stanje.
— Ništa, dušo... spavaj, čedo moje... — šapuće ona zagušenim glasom, pritiskuje mu na lice svoje vrele obraze, kao da bi htela sakriti od očiju mu svoju slabost...
Kapci mu očni zatreptaše i niz uvele žute obraze skotrljaše se dve suze. Marko baci konopac, ode na okno, podupre lice šakama i zatrese se sav jako, grčevito...
A ona me nekako uplašeno pogleda, zasijaju se one lepe crne oči i počnu joj teći bistre vrele kapljice niz obraze... Eh, što me je to bolelo!... Žena mi je prava lepotica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podbočenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i još više porumeneli, sa sastavljenim plećkama, sa nadnesenom celom gornjom polovinom, njihajući
dečje, udišući onaj miris kojim je bila soba ispunjena iz njinih, još mlečnih pluća i usta, iz njinih stisnutih i uz obraze naslonjenih ručica, oznojenih glavica sa retkom kosicom i još mekim temenjačama.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— A ženske, opet neke se prte; neke, zar tu se prvom udesile, pa se cmokaju u obraze, u ramena — nikad se rastati. Nevjesta jedna, te zgodna, odigla desno stegno i na nj naslonila torbicu, nabrala obrve,
U isti mah, dvije mu se krupne suze skotrljaše niz obraze. Toliko je bilo dosta; to kao da je bio znak, koji ženske očekivahu, jer one sad jedanak i u glas zakukaše sve tri.
Kao proljetni ćuh vjetra, tako silni uzdah ote mu se iz grudi, a u isti mah dvije krupne suze skotrljaše mu se niz obraze. Disao je kao što diše čovjek kad je u najvećem trku. „Kuku meni, jadnoj!“ kukaše mu kći. „Ubiše ga!...
Serdar odbi nekoliko dimova, gledajući je, a kad se one dvije suze skotrljaše niz njene suhe obraze, on je uze za ruku, pak će: „A sad obrnimo na veseliju stranu! Janko u kući, kuća vesela i kao svijetla.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
KOŠNICE Svi..., osim jednoga metnuvši dlanove na obraze, kao kad se ko umiva, i u jednoj gomili kleknuvši na kolena, posagibaju se do zemlje tako da im ruke s obrazima stoje
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Devojka onda okrene plakati: „Ti si mi kriva,” a suze krvave polete joj niz obraze. — Za onu se sirotu devojku posle pročuje do cara, te car pošlje po nju i uzme je za svoga sina, a ona uzme i svoga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— viknu Čagljina. — Ne, ne! — zagrajaše svi. Kušmelju bi kao da ga pčela upeče uvrh nosa, te odiže obraze i brke, a zube iskezi, pa im veli: — Ma, ljudi, šta će vam cilo vino. Ovdi nema ni dvi čaše dropinjaka!
, pa onda bi se opet vratio ka stricu. Sad, ako vra nadme obraze i pregne glavu, Bakonja dohvati sa police jedan tanki, odjeljeni prutić, pa ga lagano udjene stricu pod košulju i češka
A ako vra odmah ne nadme obraze i ne pregne glavu, onda Bakonja čeka dok to bude, jer bez toga nijesu se razdvajali jutrom.
Fra-Brne nadimlje obraze i drži se za trbuh. Kadgod bi vidio što nemilo hoćaše ga zaboljeti u kulji. Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga
Mačak je opet „štija žitije“, pa sjede s njima. Brne je pogledao sinovca i nadimao obraze. Bakonja se slatko smijao, pomišljajući da je to prvi dan otkad je u manastiru a da strica ne češka ni po leđima ni po
Zdrav uranija! — Otkuda ti u ovo doba? — pita fratar naduvajući obraze. Ja pošâ još sinoćke. Kâ, velju, lipa ladovita noć, a po danu vrućina... — dobro, dobro, pa zašta si došâ, a?
— Ma šta ti, dakle, mogu ja? — reče najzad Bakonja ustajući. Pa onda nadu obraze i nastavi — jeto zamoliću fra-Jakova da mi uzajmi pet talira, pa ću i’ ja poslin tražiti od strica, da i’ čoviku
Ali, malo-pomalo, posta ljubazniji i tako se zagrija u govoru da su se oni čudili. Najzad, zamoren, nadu obraze i leže potrbuške, te ga sinovac poče češkati a oni izađoše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — „Beži!“ povikaše ostali. Samo što je Lazar ispravio kolena, začuše se dva praska, i svi mu videše čađave obraze. Vasilije se vrati i sede uz bagrem. Lazar se, kažu, klatio, klatio, pa se okrenuo bez reči i polako izišao na put.
Mogla bi, hajduk, noćas da se rasplače pred njim, a on bi joj dlanovima pritisnuo obraze. Stade uz bagrem da je sačeka, valjda će se pojaviti odnekud, ali mu sećanja zatrpaše želju i odvukoše ga u podrum na
Ali to je druga priča i za drugu priliku. Noćas, pod ovim mrklim oblacima što mokre mrak i moje obraze, jedino ona krvari, a žiće je to, rasprskava se, lomi, razvaljuje, to je ruka što će nož, kantar, plug da drži, ženskim
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegov pacijent beše stasit, jak i gojazan, imađaše rumene obraze i još rumeniji nos; bilo mu beše snažno ali pravilno. „Da li se, prečasni, ne hranite možda isuviše obilno?
Oni ga obgrliše sa svih strana, poljubiše mu usta, obraze i ruku. On se smešiše zadovoljno. Kada je oduševljenje zbog lepih poklona dalo sebi dovoljno oduška, okupi se cela
Ali kad ih uhvati i u njima upozna nežne ženske ruke, on ih, instiktivno pritisnu na svoje obraze i zadrža ih u svojim rukama. Celo društvo povika kao iz jednog glasa: „Pogodi ko je to!“ On dade tačan odgovor.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
što sam... tražio prevod za mu... mu... muziku. Pa ponova pljašti ašov i krv sve više podilazi pod široke, podbule obraze, dok dežurni čita listu njegovih grešaka. — Bitango, džukelo, nakazo! Iskvari mi puk, nakazo!
celiva, dečicu da grli, bodri i sokoli, a sav je već rashodovan, i čakšire mu prugaste otkopčane, i znoj mu lije niz obraze, i neupaljena cigareta, koju nikako nema vremena da zapali, a ludo mu se puši, stoji mu sva mokra i izgnjavljena među
Vlažna, kratka trava mešala se sa bradom i milovala smežurane obraze starca, dok je zemlja pomešana sa trulim žirom i drvetom zaudarala.
saletali da se povrati u sobu, ja se nisam mogao sasvim uzdržati, te osetih kako mi se nekoliko suza skotrljaše niz obraze oko usta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kesio se i kreveljio pokazujući rijetke istršale zube, pravio svakojake grimase, napuhivao obraze da su postajali blistavi, glatki, tanki poput dječjih balona koji će sad da prsnu.
A njen odlazak ponovo je popraćao cilik visokih čašica. Maju je savladao san. Naslonila obraze na složene ruke. Dolores se oprosti i pođe s njom na spavanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
nekom neobičnom radošću, i on gledaše, ne dišući, kako se Stanka sagnula, pa kvasi hladnom vodom svoje vrele, jedre obraze. Tako se polako izdiže, iziđe iz korova i stade prema devojci, koja se trže i pogleda ga začuđeno. — Zar si još ovde?
On joj prebaci ruku preko ramena, a ona se ne branjaše; samo još više obori glavu, a u obraze joj udari vrela vatra. — Znaš šta, bolan: ja bez tebe ne mogu živeti.
li vazduha u sebe, pojure ti u grudi hladne rosne kapljice, zatvoriš li usta, eto ih kroz nos, pa zasiplju oči, uši, obraze, celo telo... Hladna, mokra vlaga prodire dalje i od samoga vazduha...
i posadivši je pored sebe, on je uze za ruku, pa stade da gladi onu meku kao pamuk kožu na ruci, potom je uze za obraze, pogladi joj meku namirisanu kosu na glavi i opet gleda i gleda... — Ala miriše! — reče posle dužega ćutanja. — Šta?
Topi se radosno srce majčino, kaplju vrele suze niz obraze... To je bilo onda o povratku, pre nedelju dana, a sad?... Šta li bi sad rekla, jadna starice, da je vidiš ovako
Petković, Vladislav Dis - PESME
” Ulaziš u sobu. Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?” U velike patnje nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
tetke izboranih lica, jedna od njih je imala dva zuba, koja su strčala kao slonovske kljove, koje je ona zabadala u moje obraze kad god bi me poljubila. Ništa me ne bi uplašilo više od zagrljaja tih koliko strasnih, toliko i neprivlačnih rođaka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na moje veliko iznenađenje, međutim, primetio sam i dve velike suze koje su se kotrljale niz obraze moga oca. Znao sam ga kao snažnu ličnost, neemotivnu, kao sjajnog predstavnika junačkog doba.
Pokatkad bi poleteo neki dvopek tačno odmeren i udario bi me u glavu. Tada bi mi srpska krv udarila u obraze i ljutito bi pogledao nasrtljivca. U takvoj situaciji bi jedna od devojaka zapevala: “Pogledajte Balkanca!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zimnja ih je noć zatekla u putu; rosa vlažila i sledila obraze, a kad zađoše u brda, zaokupi ih pustoš i tmica. Kasno u noć iznemogli padoše na konak kod prijatelja Ilije. Polegoše.
Bog zna što je to! Ne znam, ali čisto osjećam kako mi plamen udara uz obraze.. . Poganluk, pa eto! — završi. Preko pune vučije voda se zaleva, a oni još stoje. —Gledaj tamo zgode!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U tom bi položaju umela satima da ostane: „Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podbočenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i još više porumeneli, sa sastavljenim plećkama, sa nadnesenom celom gor njom polovinom, njihaj
ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi, čipke košulje i srebrne gajtane, kao i viseće, debele obraze i pljosnat nos.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pričaju ljudi da su mu se tad niz blede obraze skotrljale dve krupne suze, da je bolno ponovio Rujovu uzrečicu „viđi, da ti kažem!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi. Crnci pred kolibama peru se i zapiraju, čučeći ispred kalbase punih vrele vode.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Sve! Kroz pukoti sam zida debelog, Gde ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala; A nagog tela jadne ritice, Istruhle davno, u zakrpama, Sisahu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Poručnik Rajko se namršti, kao da razmišlja. Onda obuhvati šakom obraze, povlačeći prstima niz bradu i poče da uvija dlake. — Ja mislim... četiri dana i četiri noći. — Ha-ha-ha!
— Svejedno... Stavite me u vaše srce. Arlet me toplo pogleda i ujede se za usnicu. Lako rumenilo obli joj obraze i ona stidljivo obori glavu. Poleta, koja je sedela prema nama, primetila je Arletinu zabunu i pretila mi glavom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mrazovi ljude žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo razjareno smerti; Koji živi ostaju, onim' ona preti Odgristi im obraze, ili uši, ili nos, Ili da će kod obuće mnogi kući doći bos. 1799.
Vesnom suvo tvoje promenjuješ lice pečalno, Al’ preskorbne spomen bede promenit ne znaš; Žarom reke tvoje zasušuju obraze vlažne, — Potoke suza naših tko će osušit igda? — — — — — — — — — — — 9.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne, reči njenih Onako milozvučne izreke Isterale bi stida plamene Na okorelo grube obraze. — KNEZ ĐURĐE: A tebe gde obraniše Krvnici ti?...
nesrećno, Kad iz truleži mraka večitog Bolesnog mozga mašta svemoćna Usplahirenom oku iznosi Stvorova noćnih divlje obraze — Kad gladni vuci sa šakalima, Sa besnom rikom trepet rasprostrv Janjetu mirnom deru utrobu; Kada se zločin mrakom
Al’ neka! Nek starog dvora mermer umije Sa bratskom krvlju glatke obraze: Nek čuva pege, nek hrani kletvu Što će unuka naših unuče Protivu svoje krvi dražiti...
— VLADIKA: Davno je, sine, Otkad mi vida mutne zenice Kroz duge noći zalud čekaju Blaženog sanka sjajne obraze — Al’ zalud, zalud — odbegoše mi Krepeći sanci dušu brižljivu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
moja krv, Bog ti svaku sreću dao! — preklinje pokojni Mijo, a suze mu teku niz obraze kô kiša. — Mi, stari, ne možemo ništa. Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Kakav je to zakon?!
Bojić, Milutin - PESME
Čini mi se tada Da sam bio sličan kakvoj čednoj ženi, Što, pošavši stazom na kojoj se pada, Trza se, a stid joj obraze crveni. Te večeri Volja rodi se u meni. (1910) MRTVI BOGOVI Mudrosti dosta! O, pali smo nisko.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ide noć bez svanuća, o, teško tebi stvoru! Smolu niz obraze, mesto suza, proliće očajanje, prskajte, ogledala, crnom liku crnje ogledánje!... ĐURĐEVA PESMA (І) Nećete me?
Ćipiko, Ivo - Pauci
U osvit mladenci pomoliše se iz kolibice; zimsko jutro sačeka ih i zaspe im obraze svojom sivom svjetlošću; sunce još oklijeva, premda visovi planine već se obojadisaše ružičastom bistrom bojom.
A i jesu braća ... Ždrale i Krilo nagnuše se bolje nad bolesnika. Plamen im obasja smežurene, vremenom postarjele obraze, otpuštenih, čupavih, prosijeđelih brkova.
zagleda u veseo plamen, i kao da se, tek toga časa, svega sjetio, oči mu zasuziše, i učestaše suze, i kotrljaju se niz obraze... Ljudi kod vatre napuniše lule, pale i razgovaraju.
Pop Vrane razbi led, pa ga predstavi i — rukovaše se novi znanci. Gosti u kući osjetiše vrućinu; niza debele obraze gazda—Jova cijedi se znoj, mahom kupi ga rupcem, stoga domaćin povede društvo u odgojak do kuće, gdje je, na otvorenu,
I pivo bijaše preslabo da razagna očaj. Naruči žešćeg pića. Domalo plamen lizaže mu uz obraze. Jagodice se zažariše; poče da gubi svijest. Bol popusti; muzika sveđ svira i pobuđuje u njem ganuće.
Zemlja suha, praši se i k'o maglom obavija družinu, blati im glavu i razgaljena mokra prsa. Niz obraze im curi znoj, kotrlja se preda njih i topi žednu zemlju. — Ala, moji, ko će bolje!
Oni već od silnoga uzbuđenja i ganuća i ne govore, jednako im suze rose upaljene obraze. Napokon svi se poredaše. Iseljenici i pratnja zajahaše mazge, te povorka krenu put varoši.
Milina projuri mu kroz cijelo biće. Sila živih osjećaja zanese i nju i njega i obojima pocuriše suze niz obraze. — Zbogom, oprosti!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
glave i oni koji oponašaju drozdove, rudari što su po rudnicima zlata i srebra zdipili po koji komad, rogoze svetli obraze drži vodu dok bačvari odu, neimari kojima se građevina skljokala čim su zamakli za brdo, kolari čija su se kola raspala
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kića je preplašen ćutô, No tuga Zvezdanu uze i ona zajeca ljuto. Krajičkom kecelje svoje zakloniv obraze malo, Ona okrete glavu. Al' šta je kravaru stalo Do njenih detinjskih suza!
Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona uzdahnu ti'o. A Kića čopore pusti, Podvi lagano noge i kraj nje tiho se spusti, I mirno zviždati stade.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Odjednom uzdrhta, skoči. Tare rukom usta i obraze.) Oh, što me svrbite, pusta ostala! Oh, što mi bridite, osušile se da Bog da! (Pritiskuje prsa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Izvlačio je batine Rista, i dizala je ruku na njega samo majka. Majstor Kosta zarije prste u vrat i obraze i beži. Postepeno oslabiše živci, i on tek tresne makazama o tezgu ili zalupi neku fijoku koju su momci ostavili
plavoj haljini s čipkama, u finim cipelama, i oseti sasvim stvarno kako joj rastresena kosa pala po vratu, dodiruje joj obraze, okvirujući joj lice i čineći ga manjim. Slika se širi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Ah, — (vrisne sirota, i suze joj potokom niz obraze poteku) ja sam nesrećna agina kći. — Nemojte mi zameriti, ljubezne čitateljke, što vam ne kazujem kako joj je ime, jer
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Iako pokrivena sedom kosom, ova matora dama bila je nafrakana lica kao da je nalepila dve iriške kuvane cvekle na obraze. Na grudima je nosila jedan pokvaren broš, iz kojega je ispao kamen, a u kosi udenutu jednu staklenu perlu.
Majci i ocu skotrljaše se niz obraze suze radosnice, te otac spusti ruku u džep, izvadi onaj nov novcati dukat i predade mi ga ljubeći me u čelo.
itd. Nisam je dalje ni slušao. Osetio sam samo da mi je ovlažila šakom čelo, slepoočnice i obraze, a zatim me prekrstila i pokrila preko glave.
ali vojne starešine nalaze da u vojsci nije potrebno imati tako mnogo obraza i zato vam, odmah u početku službe, svedu obraze na jedan. Jednoobraznost u vojsci sastoji se u ovome: biti ošišan do glave, biti obučen u uniformu i ne misliti ništa.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Bila je to ona jedna, poslednja kap: stid i gnev zali obraze Krilatog Belka. On se pokloni majci i reče da odlazi: hoće li s njim — on više ne može ostati u plemenu!
— Verovao sam da su to sunčani zraci. Padali su mi na obraze i budili me zorom. — To sam te ja budila! — osmehnu se Princeza i popi čašu mleka, a dečak pomisli: »Gle, zar i
— Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna? — Velika Zvezdana Majka pipnu joj čelo, pipnu obraze: goreli su. To je još više uplaši. Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni. Zašto su u njene miljenice zažareni.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Nju, usta njena hoću!... Ah, što se probudih? Ona beše! Ona, vrela, slatka Koštana! Klekla, ručicama mi stisla obraze, da mi usta odskoče, a svoja usta upila u moja... ah! STANA (ulazi brižno): Bato, zoveš?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pogleda ga Miloš poprijeko, udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo. Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine!
Al' eto ti slavnoga Lazara: kada viđe gospođu Milicu, ud'riše mu suze niz obraze; on s' obzire zdesna nalijevo, te dozivlje slugu Golubana: „Golubane, moja vjerna slugo, Ti odjaši od konja labuda, uzmi
Kad to viđe Sava od Posavlja, proli junak suze niz obraze, udari se rukom po koljenu: koliko se lako udario, na koljenu čista čoha puče; pak trgoše nože od pojasa, u kabliće bega
Viđe kneže da je došlo roblje; koliko je srca milostiva, triput pada, pa on obumira gledajući jada ev’ od roblja, niz obraze grozne suze lije: „Nuto, braćo, jada od Srbije! Neđe Turci jesu prevarili, te rišćansku slavu pogazili“.
“ Kad to čula zemlja Semberija, sva Ivanu po riječi dođe; kad se svijet slež’ u Bijeljinu, onda Ivan po narodu pođe, niz obraze grozne suze lije, a ovake riječi govori: „Ko ne ima od srca poroda, ev’ sad može srce otvoriti, kupit sina ili milu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ljutoj i zabezeknuta od one velike strahote plahe motreći joj udilj s očima pred sobom one nedoznano strahovite grozljive obraze đavolske, a u teškojzi muki boravljeći, gorućem plamenu katranom i sumpornome!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
’Ajde, pa će ti poigram u svadbu! Hahaha!“ smeje se čorbadžija, pa je uštine za one njene jedre i rumene obraze, ili je potapka po gojnim plećima, od kojih čisto hoće da prsne ono malo jeleče njeno.
Lele, — trže se mala — posmešila sam se! — zamuca zastiđeno devojče i pokri šakama pocrvenele obraze. — Trebe mi, ete—te, iskam srma-belenzuci... — E, toj može — umeša se stari Zamfir, koji se slatko nasmejao.