Jakšić, Đura - PROZA
Ja sam ostala u sobi i oblačila sam moju malu lutku u razne šarene krpice; posle sam joj mazala obrve, pravila joj nos i usta. Kad je sve to bilo gotovo, a ja je položim pored mačke da malo spava...
Živko celim putem do kuće nije progovorio ni reči. Bio je zabrinut, guste obrve su se natklopile na oči. Ko zna o čemu je premišljao; ponekad je uzdahnuo, bolelo ga je nešto.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— ,Koji je to g. Mijuško?’ — Ja kažem da je on prešao i podigao nas u ime carevo, i da je sada i on ovde. Car spusti obrve na oči, i pošto malo poćuti, reče nešto nemački jednom oficiru, koji odma otrča napolje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Osamdeset, gospodine! — Šta — osamdeset? — upita kapetan, a malo se usturi i nabra obrve. — Osamdeset dukata... — reče Uzlović laskavo se smešeći. Mislim, nije skupo? — Kakih osamdeset?
Kapetan iz kože iskoči od ljutine što Đuko ne dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na prozor, a čisto ciči: »Ta kamo taj? Pali, more!
— Pa juče, koliko si pazario? — Ništa! — odgovori Sreja kratko. — Šta veliš? — uzviknu Milun i nabra obrve. — Ništa; to velim! — odgovori Sreja srdito — Ama, odista, bogati? — Odista. — Ne može biti. — Ne može ja!
Osrednjeg rasta, male glave, kosti nad očima izišle napred, čelo malo, dopola čupavo, obrve se sastavile nad nosom, oči male i udubljene — nisu najživlje, brkovi mali a retki, nos mu prilično zakovrčen naviše i
— Koju ticu? — upita učitelj i nabra obrve. — Pa onu što si je njemu ujdurisao. — Koju to? — Pa onog bukavca. Učitelj uskipe, pa reče: — Ne dam!
— Videla je! — reče Vujo čisto veselo. — U tim ritama? — Jest, bogami! — Pa? — upita pop i nabra obrve. — Nešto vrisnu i pobeže! — Ih, bruko moja!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
More, pa ono je neki dobar čovek, boga mi!... Nisam znao, ali baš dobar čovek! — E? — reče pop i pokupi obrve. — Kažem ti, razgovara ti, brate, o svemu i svačemu kao da nije Turčin. Eto, sa mnom je govorio i o tebi i o Jovi...
— Pustoš! — reče Aleksa. To Stanka trže iz njegovih sanjarija. On baci pogled na kućerinu i namršti obrve. — Da bog da sve turske kuće ovako propevale! — reče Aleksa. — Jesi video gde su me zatvorili? — Video sam.
— vikao je Zavrzan. — Zar da ne osvetimo Stanka?... Ta on nam je bio harambaša... A Surep samo uzdigao obrve, pa kosi li — kosi. Zavrzan je jurišao nemilice u najgušće redove turske...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kosa i obrve bile su joj plave, te je zar tim više odskakalo ono crnilo, kao što kroz zemljane opkope jasnije i značajnije viri grlo
Devojka se menja u licu, bledi, i izraz lica počinje da se kruti i da se navlači nekom stravom i ozbiljnošću. Njene obrve digoše se na krajevima, a ugnuše na sredi. Oči se još jače otvoriše. Iz njih je sevala tama. — Vidite li moju ruku?
Punački, maleni, s obe strane postriženi brkovi, malen ali podebeo nos, osrednje smeđe oči, rehave obrve, okrugao obrijan podbradak i čisti, masno-žuti, ali ne mršavi obrazi, mala usta s poverljivim konturama, velike ruke,
Anoka nju gde stigne, Petrija nju za vrat i u čelo. I mesec kao da je nadigao one njegove obrve. — Petrija, srce moje, ja ću da umrem! Ti ćeš me, sestro, ukopati! Metni mi dosta bosioka.
Čudan malo na pogled. Na glavi mu širok slamni šešir s crvenom trakom. Ispod šešira smeđa kosa pada na čelo. Guste obrve gotovo se sastaju, a međ njima jedna duboka bora koja se ni onda ne izjednači kad gospodin čovjek zaturi šešir i rupcem
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Orestija, koji je vanredno pevao i kitio i dizao obrve pri pojanju čak i na teme, rado se primi toga, a Arkadija poleti k’o bez duše pop-Spirinoj kući, koja nije daleko bila,
»nek pričuva onu njenu Genofefu«, kaže, »dok je nisu spevali paori u šoru!« — Oho! — reče pop Ćira i diže obrve čak pod ćelepuš. — Oho!
! K’o i dosad, dragi komšija i kolega. — Ta... ne znam, znate — reče pop Ćira i podiže obrve, a dobi dve ozbiljne brazde oko nozdrva — jesam li se, to jest, dobro atresir’o i ’oće l’ vrediti što vama govoriti?
E, Arkadija, — reče pop Spira dignuvši zodovoljno obrve, — ti si, ti si... formalni štranjgov! — veli i tapka ga zadovoljno po ramenu. — He, he! — smeje se i snebiva Arkadija.
Zaturio se malo u stolicu, pa pustio glas, a diže obrve, i veze i kiti sve lešpe i lešpe, na zadovoljstvo i divljenje domaćina, koji ga od vremena na vreme obodravaše reč’ma;
— Neću — smeje se Rada, koji se, sem odžačara, nikog na svetu nije bojao. — Šta kažeš? — veli Jula, a digla obrve i napravila se ozbiljna i stroga. — Né—ću! — No, lep si mi i ti Bečlija!... Ti si salašar!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka. Lepog stasa, bela, pa rumena, lepe, upisane, sastavljene obrve, oči žarke, Ljuba ne sme u njih da gleda. — Dobro došli! — Drago nam je! — Izvolite sesti. Kako ste?
Ako ko pohvali Alku, Mica kaže: „Šteta što Alka ima malo čelo i nevidime obrve”. Katkad Mica hvali ružniju od Alke, Alka opet ružniju od Mice.
Afrika
To je vrlo sportski lep, visok, i vrlo snažan i gibak mladić. On ima velika tanka usta, vrlo plave oči, a obrve tanke I skoro sastavljene.
Njine su obrve visoke, a usne napućene, One ulaze svaki čas; a kada one uđu u igru, tada se svi ostali nagi sklanjaju. Devojke trče
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je imao čvrsto čelo, široko, svetlo, koje se kao neki šlem nadnosilo nad guste, crne, obrve. Bio je srednjeg rasta, ali se držao pravo i svaki čas je ramena ispravljao, ponosito.
U to doba, obrve su se, kod žena, naročito, cenile. A putovalo se u haljini, kao što su žene nosile, za jahanje. Rasečene uz levu butinu,
usta nisu bila onako meka, kao kad je na njihovom putu brbljala, detinjasto, nego, su bila rumena, tvrda, boje pupoljaka. Obrve, crne, postale su joj bile nepomične. A tamna joj je kosa padala niz vrat, kao rep u veselog ždrebeta.
Njena ogromna crna kosa bila joj se razlila niz vrat, kao neki rep u kobila. A guste, nagaravljene, oštre, obrve pojačavale su utisak, da je to žena, za noć.
Smejući se, gospoža Montenuovo skretala je pažnju svojih poznanica i na obrve, koje ta Slavonka ima, a kakvih u Beču nema. One daju njenim ukočenim, mračnim, očima, neku strašnu moć pogleda.
Po nosu sudeći, to je bio selja. Po očima, zelenim i blagim, sudeći, neki knjaz. Nad očima je imao strašno guste obrve – jedino medveđe na njemu. Ono što se pamtilo, iz njegovog lepog lica, bila je koža lica.
pa počeli da ga kore, i nagovaraju, da se ostavi deteta, Petar bi nabusito digao svoje tanke, izvijene, lepe, obrve i počeo da čkilji i zeva. Niko, kaže, ne treba da ga teši, ni zagovara. Nema za njega sreće, zna.
osnovu tog brbljanja, Tekla, kao neko vitko, vanredno, mlado stvorenje, koje ima lice lepo, a kosu tamnu, kao crnu grivu. Obrve joj se behu ukosile, tako da su joj oči, u beonjači, bile tamne, a okrugle, kao što ih mlade srne imaju.
Ćerka Petra Velikog bila je stasita, vrlo lepih grudi, a imala je, u svom lepom, okruglom, licu, krupne oči. Obrve su joj bile – ako je verovati savremenicima – naročito velike. Nosila je brilijante u kosi.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Koža njenog lica bila je nalik na prve breskve, a oči su joj zbog preplanulosti izgledale još svetlije. Trepavice, obrve i kosa bili su joj gotovo beli. Na neki način ličila je na negativ same sebe. — Šta misliš, Rašida? — Ništa.
Govori! - stegao mi je nadlakticu još jače a obrve su mu se podigle. Onaj ko je poznavao Radeta Galca znao je šta to može da znači.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pojako grbav, poveći nos, oči velike crne, jaki brkovi i obrve, kosa vrana, gusta, cela glava kao da je u Mesopotamiji iznikla, impozantna, no bi trebalo da je za nju znatna dužina
Stvor, stas divan, jedno prema drugom sve srazmerno. Lenka ima lice ovalno, pravi rimski tip, obrve kanda hoće da se sastave.
Sin Pera u osamnaestoj godini tankog, visokog uzrasta, ravan kao trska, lepe velike čerkeske oči, obrve sastavljene, zubi beli.
Stvora je bio povisokog. Prav kao trska. Lice uzano i jako ovalno, suvo, žućkasto; oči crne, velike, velike obrve, čelo, visoko, pa spreda dosta ćelav, ma još mlad; pogled ponosit.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I kad nije bila prisutna, sedeo je često zamišljen, zagledan u njeno visoko čelo i obrve, koje su, i braća, i njeni, nazivali pijavicama.
Bledilo njeno bilo je potpuno i uokvireno kosom, što je sad bila još tamnija, kao i obrve. Nad čelom i nosem ona je imala neki sjaj, od treptanja svetlosti, što mu se katkad činio kao bela, svilena, mletačka
Nos joj je bio sastavljen od tri okrugla komada, vrha i odebljalih nozdrva, a obrve od dve crte krive i opake, ofarbane.
Visio mu je i podvoljak, visili su mu i očni kapci i obrve i uši. Kosa mu je padala na debeo, pljosnat nos, i takav, bez visokog klobuka, gologlav, ne samo da više nije izgledao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako trudnici noge otiču i obrve i trepavice opadaju, onda će roditi žensko.²⁵ Za predviđanje pola deteta veoma je važno i to kada, kako i gde dete
To su: izrazita kosmatost po telu, sastavljene obrve i, naročito, brkovi. (U Rakovici, kod Beograda, veruje se da je veštica ona žena koja je razroka i koja ima rep.
Matavulj, Simo - USKOK
Poslije su me izliječili i osudili na robiju u vojsci. Svi se ubezeknuše. Knez od čuđenja izvadi čibuk iz usta, diže obrve i zapita ga: — Ma, dakle, ti nijesi ćesarovac? Uskok sjetno potvrdi glavom, uzdahnu i stade im pričati svoj život.
Milićević, Vuk - Bespuće
Davno su potonuli ti dani. I Gavre Đaković zastade neko vrijeme zamišljen, uzdiže obrve, sleže ramenima i, osjetivši glad, pođe na ručak. Našao je ručak na stolu, prekrivenom šarenim, kupovnim stolnjakom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve. — Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno. — Nije tačno, vuk nije zelen.
— A gdje vam je ono momče koje je Drmogaću vodalo po selu? Kad me izvedoše pred narednika, on začuđeno podiže obrve, očekivao je, valjda, mnogo starijeg dječaka, a onda se namršti i strogo upita: — Ime i prezime? — Branko Ćopić.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Vaistinu se rodi! ... — I kao da bi pre ona moju ruku poljubila, tako mi teško pruža svoju i celiva me u čelo, oči, obrve i obraze... Još bi htela, no ja se trzam. Pružam joj naforu i pitam: da li je ko dolazio?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: Duša valja, belila je dosta potrošeno, a tako i rumenila i boje za kosu. Jedna je tako navukla obrve, da mi se učinilo, da je na teatru. MAKSIM: A koja nije nakićena kao u komendiji?
SVETOZAR: Četvrto: ni ona nije dobra žena, koja neprestano gleda da se kiti, da se beli, da obrve navlači, kosu vrani i oblači po dvanaest sukanja, samo da lepša izgleda.
ISAJLO: Vi rekoste da rodi u berbernici sa smokvinim drvetom i da to berberi najviše jedu. DOKTOR (podigne obrve): Pikljenico ljudska, ja sam samo kazao da se datel kao proizvod u Berberskoj zemlji rađa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oči već staklasto sjajne, ali još vlažne, zurile su nepomično negde iznad naših glava. A iznad desne obrve videla se mala rupa, oko koje je bio crven venac od krvi. Skidosmo šajkače. — Druže...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
razvijen, krupan i veoma otresita držanja; lice mu dosta razvijeno, obrijano ; brčići tanki, žućkasti, skoro beli ; obrve tanke, uzdignute i oštro previjene na sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na niže spušta,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Nosimo oklope i krune od kartona, brade od vune, brkove i obrve od ćumura, sviramo na violinama bez žica, hramljemo na zdrave noge, umesto trudnog trbuha nosimo jastuk, nad mrtvim
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vidiš kako je svaki nabrao obrve, seva očima i gazi ljutito, a po nabreklim mu žilama na ruci vidiš kako je stegao pušku.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
U zdravlje! (Ode). VI JEVREM, SPIRA, SPIRINICA JEVREM (ostaje ukipljen, držeći još uvek pero u ruci. On uznosi obrve razmišljajući i izdržavajući nezadovoljstvo).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Gizela, odnosno Ljubica, aklimatisala se sasvim i saobrazila ovim prilikama. Nosi pamukliju, navlači obrve i meće k’nu; pravi dobru kapamu i papreno đuveče i ide sa gazda-Đorđem svuda, i na slave i na zavetine; kumuje i
usitnio oko učitelja, pa od silna i njemu još neobjašnjena zadovoljstva i velike uslužnosti čisto ga pita očima; digao obrve preko čela pod kosu kao da heruviku peva, pa ga čisto vidiš kako traži štofa za razgovor. U tome stiže i večera.
« pa bi tad kao srknuo ustima i digao obrve. Zato i sada, čim se Sreten poslužio slatkim i počeo da srče kafu, priđe mu ćir Đorđe stolu, rukuje se s njim, pa sede
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao bolesnog dečaka po glavi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne samo da je pušila, već i oružjem rukovala. A i sam hod, stas, naročito oble joj i visoke obrve i ovalno i malo duguljasto lice izdvajalo je od ostalih žena. Ali zato nije ni umrla kao ostale ženske.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nevjesta jedna, te zgodna, odigla desno stegno i na nj naslonila torbicu, nabrala obrve, pa premeće nešto po torbici; jadnica, kusur čini koliko je potrošila, jali da nije što zaboravila, jer će odgovarati,
Serdar pošto cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad neko zakuca na vratima.
ni Šunjo ne mogoše se održati — tako je smiješno đakon izgovori on „ravnijeh“ a izgovarajući odigao svoje obručaste obrve. Smiješan je taj pridjev i po sebi kad se primijeni na Cuce i Bjelice koji su sami — greben.
“ Gospodaru se pokaza na licu neka sjeta kad poče čitati pismo; moglo se primjetiti da mu se i obrve malo nabraše. To nešto nemilo, što njega tištaše, prionu u božiji časak i ostalima. Sva se lica pomračiše.
„Udri, udri, za krst časni!“ sokoljaše on nekoga, a obrve mu se nabrale, a lice mu trzavica spopala i nekoliko krupnijeh kapi orosilo mu čelo. „Tata, tata!“ „A, urte sokolovi!
Onaj čovjek uze joj silom sjekiru, a ona, kao košutica, otrča opet u kuću. „Bogami, momak!“ reče medik, odignuvši obrve. „E, obišao sam mnogo našijeh krajeva, ama vjere mi, ne vidjeh nigdje, pristalije ženske glave!“ „A od koga je, ha!
Đakon iza Vladike stojeći, odizaše obrve, naprći usne dva-tri puta i obliznu se. Tijem „mnogoizraživim“ pokretima odavao je svoj „despek“.
Baš s jednim te dobrim Njegušem bijaše veliki prijatelj.“ „A s kojim, to?“ „Sa serdarom Pejom!“ Đakon dobro odiže obrve, a namignu desnijem okom — kao da shvaća na što onaj gađa.
“ Otac i majka poglednuše se. Milica zinu, pa je gledaše u čudu. Serdar stište oči, pa se pročeša čibukom među obrve. Protrlja, protrlja, dok mu se koža ne zacrvenje, kao tražeći da mu bolje tukne među očima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— veli Šunda. — Ah, Isuse! Isuse! — uzdahnu dujo i stropošta se na stolicu, pak diže obrve, valjajući očima s jednoga na drugog. Stipan stade iza njega, a Kušmelj i Bakonja prisloniše se uza krevet.
A nema i’ mlogo... — Dobro, de da čujem — prekide ga Srdar jednako u čudu, pa skupi obrve i zinu, jer bješe slab latinista. Bakonja jasno izgovori dva stiha, ali u polovini trećega zape.
On im je, kao obično, opet tumačio njeku nejasnu misao iz jedne bogoslovske knjige, i baš raširio ruke a digao obrve pred najtežom izrekom, kad s polja, ispred prozora, sinu munja. Nebo je bilo vedro bez mjeseca.
— Dajem ti rič da neću više priko vode! — E? — učini Bujas i diže visoko obrve. Bakonji se odmah lice zažari i oči pomutiše, te Bujas vide da ga obuze stid, kajanje, srdžba i mnoštvo drugih nejasnih
Ćosić, Dobrica - KORENI
Je li ti to dosta? — Bolje će biti i za njega i za tebe da ne stigneš po mraku — bičem češe obrve. — Rekao sam ti sve i ćuti! — Šta ćeš, gospodine... Nismo ti mi beogradski kočijaši. Naši putnici vole da pričaju.
Đorđe se zametnu na stolici, šubaru namače na obrve, dlanove ostavi na stolu pored čaše i, žmirkajući, promumla kroz zube: — Znam ja vas dobro. Mislite Đorđa.
— Zašto si ga ubio? — žućkaste i guste obrve pretvoriše oči u dve svetlucave linije. Ruke stavi na leđa i, poguren, još više se smanji.
Oslanjajući se o kolena, Nikola se polako podiže i, pogurenih leđa, iziđe napolje. On zna, pomisli Simka, obrve joj se još više iskosiše na visokom čelu, opet se nasmeja, ali kraće no prvi put, manje radosno, a možda iz inata ili
“ To je odavno bilo, ali sam te baš to pitao. Sigurno znam. Licem joj pređe nešto kao drhtaj, kao senka, obrve joj se natuštiše i primakoše jedna drugoj, ruke stavi na razmaknuta, nadošla bedra, razmače bosa stopala.
Nešto nam odnesu boleštine, pa nama ili ostane jedan ili nam krv uginjava“, rekla je ona. Otac Luka, perčin i obrve uvek mu behu belji od paspalja, toga jutra donese punu torbu ribe. „Srećno ti muško, Aćime!
Otkako je sinoć isterao Raku apsandžiju i seo, nije se više pomakao. Andri se odjednom natuštiše obrve: ne može da učini što je namislio. Od Aćima ne sme. Ustade i zakloni mu svetlost.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Carica gnevno nabra obrve. — To je užasno! Još gore: to je nedopustivo! Na carskoj odeći lik nekakve bedne vezilje! — Carica zatopta nogom,
Majka, čudeći se, podiže obrve: — Otkuda ovaj cvet ovde? — uzviknu zaprepašćeno, ali devojčica ne izgovori ni reči. Čudesno mirišući, sav
Pogledaj onu malu kraj peći! Na koga liči? Devojčica se pažljivo zagleda, nabra obrve, ali nije mogla da pogodi ko bi to mogao biti. — Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju.
Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu. »Zaista me nije čula!« — zaključi talas smerno, pa je još jednom pozdravi.
Ni ptice ni oblaci nisu znali gde je njen sjajnooki. Tek Istočni vetar zamišljeno nabra obrve: — Nestao, kažeš? Kako bi neko tek tako mogao nestati bez traga?
— Je li svetionik bio upaljen? — nabra obrve kapetan broda. — Kao i uvek! — reče starac. — Poslao sam unuka da proveri!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristarhos pokaza prstom na drugu sliku na tabli. Princeza pogleda pažljivo onamo i stegnu svoje lepe obrve da bi bolje razumela ono što sleduje.
On je potpuno osedeo, ali su mu obrve crne kao ugalj, a isto tako i njegove oči; ima kukast nos, lepo obrazovane usne i bele, belcate zube.
Belo napuderisana perika, moje još uvek crne obrve, moje puno obrijano lice čine me mlađim no što sam: niko ne može da primeti da sam odavna osedeo.
stasa, ni star, ni mlad, ima neobično široko lice, široko spljošten nos, debele usne, duboko usađene oči i čupave obrve. Tek kada ga pažljivije posmatram, pronalazim u njegovom pogledu jasne znakove izvanredne inteligencije.
Bujna crvenkasta, no već proseda kosa, lepo zasvođene obrve, a ispod njih plavo-zelenkaste oči, ledenog pogleda, snažan kukast nos ptice grabljivice, tanke usne, jak podvaljak,
Brada mu se spušta samo do polovine obraza, njegove čupave obrve još su crne. Ispod tih obrva svetlucaju se crne oči, duboko usađene.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Taj je bio trbušast južnjak tamne puti, punanih obraza i kukasta nosa, nad kojim su se ukrštavale guste crne obrve. U poslu je povezivao glavu crvenom maramom i kadikad bi zapjevao.
Intenzivniji napor tog centra podstiče rad mišića koji pokreću obrve. Gledamo iza debelog kavanskog stakla čovjeka koji nešto objašnjava sabjesedniku živo ga kapacitirajući, ili slušamo
Pa i njihove umjetničke tvorevine imaju natuštene obrve i neki neprobavljiv ton važnosti. Za njih su osmijeh i vedar pogled znak infantilne psihe, neozbiljnosti, nedoraslosti za
Nizao mi je momente na kojima namjerava zasnovati svoju „ništovnu žaobu”. — Pratite me pažljivo! — i nabrao je obrve nad nosom (koncentracija desnog i lijevog krila da pojačaju centar)...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« Radisav ga pogleda onako uzverena i, valjda radi većeg efekta, zvecnu ključevima; zatim mu se odjednom nabraše obrve, pa viknu zapovednički i grubo — Izlazi! »Bolje što se čini nevešt starom poznanstvu, sad mi je to lakše i zgodnije...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Drugi reče: — A ja đevojačke tri crne stavi: oči, solufe i obrve. Treći: — A ja najvolij njezine crljene stvari: usnica, jagodice i jezik.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mene su privlačile njegove skoro bele trepavice i obrve, vragolaste zelene oči i žute pege po licu. Rodio se u Hobokenu i razumevao je donjonemački dijalekt svoga oca, ali je
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Između dvije svjetlosti lijepo se odbljeskuje njena prikladna glava; trpeljive oči smeđe su zatvorene boje, ali crne obrve i trepavice daju im tamni i umireni izraz.
— To je Antica! — pomislim u sebi i pogledam je bolje. U prvi mah usjekoše mi se u pameti duge sijede kose, zarasle obrve i jaki, još zdravi zubi; pa onda lice, suncem i posolicm osuto, ali još puno, — i nehotice pogledah na škrape što
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Papa! XIII ANKA, ČEDA ANKA (gleda za njom iznenađena. Zatim prilazi ogledalu i, kvaseći prste na usnama, doteruje obrve i udešava frizuru). ČEDA (dolazi spolja): E, a šta vi tu na ogledalu radite?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
373 Ili s lica: „ Nos joj je bio sastavljen od tri okrugla komada, vrha i odebljalih nozdrva, a obrve od dve crte krive i opake, ofarbane”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa nabrao obrve, natuštio se i strašno zapitao: — Jesi li Srbin, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestiti oče! — Jesi li Srbin, pitam,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje. Imao sam u životu Jadâ, nezgoda, Al’ mi niko nije rekô Da sam mrgoda; Pa kad znadoh
Petrović, Rastko - AFRIKA
To je vrlo sportski lep, visok, i vrlo snažan i gibak mladić. On ima velika tanka usta, vrlo plave oči, a obrve tanke I skoro sastavljene.
Njine su obrve visoke, a usne napućene, One ulaze svaki čas; a kada one uđu u igru, tada se svi ostali nagi sklanjaju. Devojke trče
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
i obode konja, a vojnik pogleda za nama pitajućim pogledom, sleže ramenima, iskrivi glavu na jednu stranu, podiže obrve i reče: da bog da se u zdravlju vratili. Zaiđosmo u sitnu, gustu čestu, taman svrh čoveka na konju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Jesam. A što je tebi za tim? Što sam prepatio, ne kazujem svijetu! — izdera se osorno, odboči na laktove, spusti obrve, pa se udubi svom snagom u nekakve crne misli i ukočeno se zagleda u zapadno nebo. Veče se primiče.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A i Cirilo naljeze i zastade kod njih. Od žege opaljeno mu lice čisto se nabralo i obrve bolje poplavile. — Jeste li čuli, a? Sada ćemo jemat' organ... Ala će nam svirit'!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da ginemo, to nam je dužnost, da patimo od zadobijenih rana, i to nam je dužnost. Da služimo.“ Diže obrve, protrlja dlanom naborano čelo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jer kmet se pomače samo, pa diže obrve svoje: „Tu li su, pisare, veli, protokul i knjige tvoje?“ I poče da strašno psuje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Hram se izdizao, tu preda mnom, monumentalan, savršen u svima svojim delovima. Ja sam, skupljajući svoje obrve, a svetlucajući očima, gladno gutao i hranio se njegovim rečima, a on me je, među svojih tri stotine slušalaca, zapazio
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lice skuvano i zbrčkano, kao da naročito krije crte. Ništa joj nije davalo licu karakteristiku, ni oči, ni obrve, ni obrazi. Sve ujednačeno, smazano, pepeljavo. Oči, bezmalo bele.
Od oca je Pavle imao lepe oči, obrve i trepavice. Ali je iz tih očiju provirivao ne Jovin prostodušni pogled, nego bogzna čiji pogled, nekako žalan pogled.
Koža na licu dobila ton ružičast; lice veliko, nigde mu kraja nema od silne izbrijanosti; mnogo crne obrve Jove graničara, na onoj crvenkastoj koži izgledaju neprirodne, kao izvučene.
Svršen ili nesvršen učiteljev govor, tri sveštenika, svi zajedno, brzo sručiše gomile tekstova. Neki ljudi nabraše obrve, da li zbog učiteljevih reči, ili zbog popovske ofanzive. Žene su plakale.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Druga dama, koja je sedela do nje, imala je tršavu plavu kosu, sa crvenom mašnom u frizuri, i vrlo jako navučene obrve.
— Ja bih radije kakvu slobodnu profesiju. — Koju? — Advokat, na primer. — Advokat? — učini iskustvo i uznese obrve na čelo. — Ako se držiš zakona, ostaćeš gladan celoga života, a ako ćeš mimo zakona, onda ne moraš, brate, u advokate.
— A novinar? — Novinar? — učini iskustvo i ponovo mu se uzneše obrve na čelo. — Odista, voditi javnu reč vrlo je mužastven poziv, pa ipak taj tako mužastven poziv sastoji se iz ženskih
— A glumac? — Zar glumac? — Da! — Odista, — učini iskustvo i uzneše mu se opet obrve na čelo. — Odista, mnogo istine u lažljivosti toga poziva i mnogo laži u istini toga poziva. — A slava? — I zaborav!
Vojislav spusti obrve, strpa ruku u džep i uvređeno sede i, mada su ga svi molili da nastavi, on ne hte više ni reč da rekne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onaj jedan slušao je moja izlaganja, praveći se važan. Tek izduži lice, napući usne i izdigne obrve. Mučio se da izgleda dostojanstven, i, da bi i verovatno dokazao gospodstvo svoje, viknu: — Đuro!
Njegovo, inače crnpurasto, lice bilo je tamno. Iznad krupnih crnih očiju natkvesile se guste obrve, kao tamna mahovina nad rečnim ponorom. — Jeste li, gospodo, svi tu? — prelete očima preko nas.
Ali da ide najhitnije. Komandant je zubima grizao brkove. Njegove guste, crne obrve bile su sastavljene. Gledao je zamišljeno preda se. Na Katuncu i Požarskoj Kosi krkljalo je.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Šta sam vam rekao? — podiže obrve mrav vratar koji je iznad svega voleo da opominje i proriče. — Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi mravinjak
— Šta je to belutak? — podiže obrve morska kornjača. — Nešto za odelo ili nešto za jelo? — prišunja se kornjača Belutku, zagrize, ali ni komadić ne odvali, a
— Video sam sve zvezde! — podiže Mesec vrh obrve. — Kako da znam koja je tvoja? — Moja je najnežnija, najlomnija. — Misliš na onu kojoj u grudima nešto kuca?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u nevolji nađe, da mu drugi u pomoći bude; pak poteže dizgene Šarinu, samur-kalpak na čelo namače, te sastavi samur i obrve, a poteže sablju okovanu, na Bogdana pogleda popreko.
obrazu b’jela i rumena, kao da je do podne uzrasla prema tihom suncu proljetnome; oči su joj dva draga kamena, a obrve morske pijavice, trepavice krila lastavice, rusa kosa kita ibrišima; usta su joj kutija šećera, b’jeli zubi dva niza
rukopisu kaže se za Akira kad je izišao pred cara: „obrve mu bjehu obrasle kako u divjaku, a nokti bjehu kako u divjaka orla, tijelo mu se biješe s prstiju (tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sve uzalud. Stric otvara oči, a novi učitelj, stoji li stoji, i mršti obrve. Dječak ogorčeno pljucne. — Phi, baš su mi i to neki kićeni sveci!
Ne razumijem te! — povika Stric. Opet veselo kevtanje kao da se kuja nalazi u potjeri za zecom. Stric nadiže obrve. — Ta šta kažeš?! Nije moguće da je zec. Prodor je toliki kao da je dolje upala u najmanju ruku ovca ili divlja svinja.
— nakostriješi se Nikoletina i nabra svoje guste obrve. — Imaš pravo, ne dam svog unuka, svog Strikana! — sad se pobuni i djed Aleksa. — Ne dam ni ja svog Nikolice!
Jovanče se netremice zagleda u njezine uplakane sjajne oči i upitno nadiže obrve: — Zar ni mene ne voliš? Ljunja obori pogled i lagano, sasvim lagano nasloni glavu na njegovu mišicu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jošte svrh toga rumenilom, belilom i s mirizmom mažući se i svoje obrve crnilom navlačeći, smećući sa sebe božije, sa zaboravkom svoga od Boga stvorenja, naličje, na prelaskivanje vrtoglavim
Svaki plivač vodom, blizu je utonuća. Udovičke suze preko božijih dlanova teku. Bog i veđama gleda; njegove obrve istezuju ljudske snove. Ama pobratime, pogledaj mi poviše od nosa!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— i pokaže dva prsta širine. — Neje, ete, golema stvar, ama — i tu digne obrve i prst uvis i veli značajno — golêm kapetal!
— Što, što? Što, bre? — zapitao bi tada čorbadži-Zamfir digavši svoje guste obrve čak pod fes. — Ešeksene! Kude se je žensko, adžamija, em devojčence, ete, davalo na nauke?!...
— Vrtivagan... Ta sag: „Mi smo čorbadžijski“!... — E, dosta veće! — reče Zamfir i diže obrve. — A što pa? Ako ne uzne iz vašu kuću, — će ostane neženet? Mori, za toj lasno.
u naš varoš nem’ ga, ete, jošte jedan potakav!... Pratija sam čoveka da ga nituje... Zona izdiže obrve i slegnu ramenima kao da hoće da kaže da se ne može setiti. — Što, jošte ne može da se setiš?! — Jok...