Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„Da pravimo džumbus!” veli Zavrzan... A Jovan i Jovica zajednički drže jedan kolac, digli ga uvis, te se lepo vidi obrijana glava. „Sad nam je pravo, pa makar obe glave pogubili, kad smo ovu na kocu videli!” — vele obojica uglas i smeškaju se.
Ja ću tamo doći da vas šamaram! — čulo se ispod šanca. Stanko se prepe na bedem i pogleda. Grdna ljudina, obrijana čela, razdrljenih, čupavih grudi, zasukanih rukava, seđaše na rudini i čikaše. Očima zakrvavio, pa uprštio u šanac.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rekoh joj da sam to obećanje ispunio, zaćutao i zagledao se u spomenik nekog sveštenika čija je obrijana ćela na slici sijala kao pun mesec.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Nego da kažem ja da uzmu drugog čoveka, koga mladića. Stojanu zaigra obrijana i obrasla kratkom čekinjavom kosom brada; on zatrepta očima i odjednom ruknu u plač.
Tek što deca iziđoše i ona, ostavši sama u sobi, zamisli se, a vrata se otvoriše lagano, u školu uđe sredovečan čovek, obrijana lica, s velikim, usukanim crnim brkovima.
sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na niže spušta, previjen I malo zatubast, nos; brada mu obrijana, neobično razvijena i isturena napred.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zadrhta mu punačka, glatko obrijana brada, usne mu postadoše crno-zelene, ruke mu se zatresoše, novine mu ispadoše iz ruku. — Šta je ovo!?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Hodao je. Nije mogao da se nadiše. Prsti su mu pucali; glava njegova, već uska, stara, sparuškana i obrijana, sva se tresla. Zahuktan, nije mogao da se smiri.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad Petronije Svilar osta nepomičan i nem i posle svih nagovaranja, ona obrijana, debela i glavata ljudina pobesni. — A, nećeš, dakle da nam priznaš ti, jogunico?! E, onda dobro!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi ih jasno videsmo. Stariji od njih, omanjeg je rasta, širokog čela, obrijana lica, upalih obraza; i oči su mu duboko upale, ali se svetle kao u mačka. To je Aristotel!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za sada, „svet” je video i gledao, uglavnom, samo Miša Bogdanović. Čisto obrijana lica, još u ono vreme; beo, kao mlekom naliven; uvek ukusno odeven, doduše i lepa figura muškarca; uvek pun novaca i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prilaze vojnicima i nude duvanom, zagledaju ih sa svih strana, kao da ne veruju očima svojim. A mi, gledajući ona obrijana lica marinaca i njihova čista odela, uviđamo još i više koliko smo jadni i žalosni.
I posle toliko vremena, pade komanda: „U front!“ Svaki pronađe svoje mesto... Lica su obrijana i svetla, kao da su preobražena, komandiri ih nanovo pregrupisavaju, jer postoje šupljine, pošto su mnogi izginuli i