Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bosonog leži i čita nekaku kupusaru. — Pomozi bog! — reče pop. Učitelj zanese objema nogama kao rukunicama, pa ih spusti niz krevet. Turi kažiput u knjigu, pa je metnu u krilo.
Pop je uhvati objema rukama za glavu, pa je ljubi u čelo, a nama idu suze. Pozdravlja se ona s nama — kakva je, jedva da je poznaš!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Taj ti je doktor za svaku pjesmu. — Daj ga, kad već ne ide drukčije — predaje se komandir odmahujući objema rukama. Đuro Pajić, seosko naklapalo iz Hašana, već treći dan leži u podrumu stanice.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Stište objema rukama od muke glavu, a stisne oči i zube, pa pogleda na oni kamen srdito govoreći mu: — Bre, krvniče! A tu si, je li?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ni meni ne bi milo bilo, ni noćas, ni sjutra, Pejo, ama...“ „Bre umukni i ajd lezi!“ serdar će osorno. Joka se objema rukama uhvati za kose, a suze joj briznuše potokom. Njemu se ražali. „Ama ženo, bogom te kumim, što ti je noćas?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ne može da je izvadi iz klade! Brže bolje sjašu sluge i vojvode s konja, ogledaju svi redom objema rukama da izvade sjekiricu iz klade, ali ni jedan je ne može ki pomaći.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta pa im dovikuju: „Po-lako! po-la-kooo! Čuvajte da se ne pri-paneee! Čuvajte da ne pribije noge kad iza-đeee!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sjeo bih na klupicu držeći je objema rukama čvrsto za zapešća i zureći joj u lice sav željan da u njemu opet prepoznam i nađem dobro poznate bliske crte, ono
Možda me sad, iz ove vremenske udaljenosti, sjećanje vara, ali mi se čini da čitavog vijeka nisam s njima, objema zajedno, izmijenio u sve trideset riječi.
— Ali, izvinite, nismo li s tim „beskonačnim”, „vječitim”, „beskrajnim” i opet objema nogama upali u metafiziku? — Nipošto!
„Znaš, mnogo ćeš mi nedostajati. Bit ću jako, baš jako sâm bez tebe!” — rekao sam mu. Došlo mi je da ga objema rukama uhvatim za glavu i poljubim u onaj ožiljak nad čelom. Ali sam se suspregnuo. Ljudima kao što je on to ne pristaje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
više zime poslije Blagovijesti, pa išćerala jariće u planinu a ostavila doma zubun, pa počne puhati šjever, a ona s objema rukama počne davati roge i njake šjeveru, govareći: — Na šjevere, a prc marču!