Upotreba reči ovi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Molujem sužnje šiljonske po Bajronu. — Bajrona nisam nikad čitao — ali ovo je strašna tamnica!... Šta znače ovi gvozdeni koluti na ovim mračnim stubovima?

— govorahu zelenaši i kajišari kojima je baš ovo burno vreme godilo; jer kad ovi besni talasi, valjajući se s visokih gora, sa plodnih ravnica useve upropaste, a trošan temelj jadnih koliba u svome

Danas je Božić, Maro!... Pa gledaj da mi što lepo otpevaš. Nek’ znaju — veli — i ovi naši Keljovi da danas Raci svetkuju!... — Ja sam pevala. A sad?...“ I ona opet tužno zajeca.

— He, moj brajko, ti još ne znaš šta su konji. Ovi moji sad, to su rage! Ove mi je jedan Vlah švercovao iz Banata; leni su doboga! Ali bački, ono ti je vatra! Žeravica!

Obradović, Dositej - BASNE

Uzdam se da sam na ovi način vesma sposobno sredstvo izmislio ne samo t v oj e blagoserdečno izvinovljenije i želajemo proštenije za polučiti,

v o m milostivom i blagorodnom sercu prijatno i drago sve to što se na polzu i prosveštenije mladih ljudi učiniti može, ovi sasvim njegov dar t e b i, p r e d r a g a j u n o s t e, pridajem, soveršeno uveren da će nj e m u zato ovo spisanije

A ovi ti, kad jedno kad drugo dočepavajući, sebi kao bolesniku na ponudu posveštava. Najposle eto ti nam i lisice, koja kroz

(Neka mi|ko ne primi za golu sujetu što jelinski gdigdi mešam: ovi mi je jezik od mladosti mio, i rad bih da se mnogima od naših mladića smili; zato gdišto primešavam, ako ništa, na

Kurjak, prvi kurjački muselim, ofavno pametozlopstvovaše na jednoga komšiju svoga, staroga lisca, zašo što ovi, najdeblje guske hvatajući, sebe samoga čašćaše bez najmanjeg kurjaku peškeša.

I tako ovi neprestano vrebljaše sposobno vreme kako će liscu skuvati poparu. Sada, dakle, ne videći ga u skupštini, počne na njem

Kad dovoljno lova nalove, lav rekne magarcu da dobitak pa|metno razueli. Ovi razloži sve na tri jednaka tala, dozvoljavajući drugima da izaberu šta se kome ljubi, pridodajući da će on s kojim mu

Njihovo prenije potezalo se zadugo, dok po slučaju namere se Helgde na ikonu Herkulovu, gdi bijaše izobražen ovi kako davi lava. „Vidiš to?” rekne čovek. „ Vidim, a ko je to napisao? upita lav. „Čovek, a da ko će napisati?. . .

i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe spavati da će ga namah dati kurjaku. Ovi stane čekati s| velikom željom neće li baba to učiniti.

Sretne ga lav i otme mu je. Onda ovi, izdaleka stojeći, rekne lavu: „Nepravedno moje otimaš! Neće ti probitačno biti”. A lav k njemu, smejući se: „E baš!

Ko je kakav, rad bi da su i drugi taki. Čivuti turski i poljski srde se na nemačke Čivute i drže ih za jeretike što ovi svud naokolo podbrijavaju brade. Što slepo ne čini sujevjerije?

Ovaj dozvoli. Al, eto ti stignu i lovci, i upitaju ga nije li gdi upazio jednu lisicu tuda da prttrči. Ovi rečma odgovori da nije ništ smotrio, no u isto vreme pokaže im prstom na kolibu.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

sačuvati, Nemci evo de pređoše, no vi idite u Valjevo i pozdravite age da ja više ne smem doći u Valjevo, jerbo od ovi’ kaura ne smem odustati, jer ako pobegnem, oni će mi kuću zapaliti, itd.

da nije onako kao što stariji ljudi govore, a ti nemoj odma da se plećeš u svađu, nego pričekaj dok dođeš u godine ovi̓ ljudi, pa tek ako i onda vidiš da nije onako, a ti kaži.

Sad se ovi janičari u tesno nađu, dok jedan Cincarin kaže im lagum, kuda se provela voda, u gornji grad, te ti oni kroz onaj lagum

Vi vidite onaj Osat: sve su ono gotovo turske kuće i deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni

On će i novce uzeti i nas iseći. Iz ovog sindžira i iz ovi̓ lisica ne misli on nas žive pustiti. No kažem ti: ne daj ni pare, ne ostajte pod dugom, da mi deca prose”.

Stari knez Grbović kaže: „Ovi se Turci u onaku tvrdoću zatvoriše, gde im se, dušo, bez topa ne može ništa učiniti. No valja i̓ čuvati, dok se od

— Čardaklija kaže: „Ja nemam više nego ovi̓ 11 forinti i ovu pušku, no daj išti jošt ako dadu; ako li ne dadu, da idemo i sa to 250, pak dokle dođemo; Rusi

Tek mi izlazimo iz čamca, a dotrča pet moldovanski̓ momaka na konjima onamo na obalu, viču i pitaju: „Gde su ovi ljudi čija je ova koljaska, neka pređu da i̓ vidimo”.

Velim ja mome društvu: „Da mi je dvadeseta čast samo od ove jedne vrste, da i̓ na Vračar oteram, i ovi̓ nekoliko topova, sada bi̓ većma voleo nego sva zvona svete lavre da u Srbiju preselim”.

Najposle zapale seno i potrpaju sve oružje i najbolje stvari što su imali u vatru, i tu i oni svi izginu i pogore. Ovi na Kuliću opet rano iskaše izun da se prevezu, no kad im odrekosmo konečno, a oni okretoše uz Moravu i između Bagrdana

No mi uveravamo, preko sve pokornosti caru, mi ovi̓ Turaka zulumćara u Srbiji trpiti nećemo i sam car da zapovedi.” (Videćete pismo Vla-begovo kako nam piše 1805.

Glave nisu sekli, jer su svi raznim haljinama, puškama i drugim pljačkama natovareni bili. Ovi su terali donde, dokle i̓ nisu Milić Kedić i Nedić Mijailo sa svojom vojskom susreli; pak ovi umorni vratili se, a

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kad bi kod ambara, smotri ono momče i pokraj njega probijen bubanj. »O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili! Bome je tu padala para kao kiša!« Već se prilično odjutri.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Čestiti efendija, - reče Marinko - tu ne treba mnogo pameti. — Da ko ne podgovara ovi narod? — Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj? — Onaj prema kome si ti najčovečniji. Ti guju na srcu gajiš!

Ja hoću čovješki! — Ama, dragi efendija, uzalud ćeš ćoravoj kvočki drobiti! — Ja neću krvi!... Ja hoću da ovi narod vidi da mu ja nijesam dušmanin!... Ja hoću da se bratski razumem sa ovijem ljudima!... Marinko je žalio Turčina.

, itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra... Ovi gorski vuci igrahu se kao deca ili kao mali mačići. Njihova mrka lica postaše vedra i vesela kao nebo...

Tu staje pamet, tu usišu suze... Tu se i sama srž u kostima ledi!... Jadni Aleksa!... Jadna Petra!... Ovi robovi nezarobleni, ovi krivci bez krivice, ova starost kojoj se na sedi perčin pljunulo, ovi okaljeni grešnici bez

Tu se i sama srž u kostima ledi!... Jadni Aleksa!... Jadna Petra!... Ovi robovi nezarobleni, ovi krivci bez krivice, ova starost kojoj se na sedi perčin pljunulo, ovi okaljeni grešnici bez greha — svakoga jutra i

Jadna Petra!... Ovi robovi nezarobleni, ovi krivci bez krivice, ova starost kojoj se na sedi perčin pljunulo, ovi okaljeni grešnici bez greha — svakoga jutra i večeri podizahu svoje smežurane, suve ruke k nebu, moleći se.

Sad znaš sve!... Kuni me, ubij me, drukčije biti ne može!... Ove reči, ovi pogledi tvrdili su da će samo tako biti kako ona kaže.

Molitva je bila topla i srdačna. Niko ne bi rekao da su ovi pobožni ljudi gorski hajduci; niko ne bi rekao da je svaki svoje hajdukovanje zapečatio bar po jednim ubistvom... 4.

— Pa koga to? — Palaliju i Stanoja iz Zeoka. — A što? — Đavo ih znao. Zovnu lepo lude na veru, pa kad im ovi dođu, oni ih poseku. — Pa što im idu? — Kneževi su, brate. Zove ga, Misli čovek, kakvim poslom, i ode. A kad tamo...

Samac sam ti u svijetu. Nikog svoga do boga, koji jedini vidi moje želje i moje srce!... Sve bih dao da me samo hoće ovi svijet razumjeti!... Ja, bolan, ni malenom mravku ne mogu zlo poželjeti, a toli čovjeku, stvoru božjem!...

Verovao je da mu je Turčin prijatelj koji je mnogo za njegovu kuću učinio... Pa opet, opet!... Ovi ljudi s kojima je on odrastao, onaj Dobri pop smesta je postajao strašan čim mu spomeneš Turčina.

— Milošu!... Ej, Milošu!... Osvijesti se, čovječe!... Ali Miloš ni maći... Kruška viknu pandure. Ovi utrčaše i stadoše ga polivati hladnom vodom. On poče dolaziti sebi.

Dučić, Jovan - PESME

EKSTAZA Ostaće daleko za mnom ovi puti, Nestaće i ove suze kud i druge, Ja ću nove želje u svom srcu čuti, Kao nove laste.

REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi, A ne koji drugi, a ne koji treći.

I kad ovi dani za svagda prohuje, I kad opet htedneš čuti moje ime, Hoću da se ono u tvom srcu čuje Kô šapat poljupca i uzdisaj

(„Amerikanski Srbobran“, 30. decembra 1942) BOSNA I ovi te, Svetla, idu da prodadu: Svi te vođi vode od trga do trga!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ali tada su tamo bili i Čerkezi! Užasne kombinacije sevaše kapetanu kroz glavu. Sva varvarstva koja su počinili ovi ljubimci Jevrope slikahu se živim bojama u njegovim mislima.

Ali promislite. Možda su ovi moji razlozi ništavni, i ja sam natura za prezrenje, nezaslužna onoga plama kojim ste me vi obasjali.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Grom je spalio i s lenjom devojčurom, opet ih ostavila tu! Dok se samo okreneš, okrenu naopako kuću ovi mlađi! — E, dakle, laku noć! — vele devojke i ljube se kao da se neće opet sutra videti. — Melanija, prijatno spavanje!

— Dok su ovi razgledali fotografije, gđa Persa je posmatrala gđu Sidu, a gđa Sida jednu praznu čašu koju je digla i stala okretati

— A šta vam je sad naspelo, gospoja-Sido?! — pita je gđa Persa, a sva pozelenela od pritajena jeda. — Prokleti ovi mlađi! Baš se čovek ni za časak ne može na njih osloniti!

kakva gođ šteta u kući, to je k’o sveto; pa zato, eto, dođo’ da vidim da nije pukla slavina, il’ da nisu prešli ovi Rakilini đavoli iz komšiluka pa odvrnuli slavinu... A retko, dete, i dolazim u baštu. Nešto sam ti slaba...

vrućina mi je. Pa zapali malo omana... eno na’ćeš tamo na ormanu... pored štrikeraja, pa zapali... Ovi prokleti komarci ujedaju k’o kere... mora da su oni pravi ritski.

Ali, šta je tu je; fala bogu kad nije i gore! — Ha-aaaa! — zeva i nastavlja. — Čisto me već zabolela glava od ovi’ silni’ misli. Daj da se to malo prilegne i prodrema, evo već i petli!

Pa reko’: kad možedu popovi da se tučedu... — Ju, a koji popovi?! — trže se Pela majstorica. — Pa popovi,... ovi... naši. — A koga su, rekoste, tukli? — He, koga: toga koji se neće sigurno pofaliti. Bajagi, ne znate! Vi ne znate!

Cvrkutaće ispod strehe, gložiće se i kavdžiće sa korisnim kokoškama ovi nezvani gosti, kad onima vredna domaćica baci zrna pred kuću; i ostaće i preko zime, i dočekaće svoje stare znance, i

— A, baš ste mi iz usta izvadili, počitajemi — prihvati domaćin. — A zar sad to valja što rade ovi noviji, današnji ovi učitelji?! Sve kod njih k’o ni kod koga!

— A, baš ste mi iz usta izvadili, počitajemi — prihvati domaćin. — A zar sad to valja što rade ovi noviji, današnji ovi učitelji?! Sve kod njih k’o ni kod koga! Ne puštaju đake da pomažu zvonaru; kaže: đaci su zato da uče.

veli Soka grkinja. I jedan — pa nema uvek posla. A posle, i ovi što su bili soldati, i oni obešenjaci naučili tamo da brijaju, pa pravidu konkurenciju.

Zovu ih ovi iz velikog kola, oni se lepo zahvaljuju ali neće, izgleda očevidno k’o da hoće da su odvojeni k’o zejtin nad vodom.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali od tih i ovi drugi prosjaci bežali su, bojali se. Koliko bi puta koji od njih prolazeći pored kakvog groba kao oparen pobegao

On seo na kraj klupe sa spuštenim rukama u krilu. I isto onako nasmejan, blažen, stidljivo odbijao je piće što su mu ovi davali a svaki čas se dizao da ide, jer ovi počeli da ga diraju, peckaju za ženske i druge sramotne stvari.

I isto onako nasmejan, blažen, stidljivo odbijao je piće što su mu ovi davali a svaki čas se dizao da ide, jer ovi počeli da ga diraju, peckaju za ženske i druge sramotne stvari. A jednako su ga nudili pićem. On je odbijao.

— silom počeše svi da ga uveravaju te on ispi. Ali odmah skoči i gadeći se poče da se trese, rukama briše usta... No ovi ga silom opet posadiše i počeše još više da ga diraju, peckaju za ženske. — A, jesi li, a?...

Vidari, gatari na sve strane počeli da niču. Takođe sveci počeli pojedinim ljudima u snu da dolaze, proriču im... Pre, ovi prosjaci i svi drugi božjaci većinom neki od njih se razilazili i gubili po obližnjim selima.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Oprostite, kod nas su ovi prokleti basamaci. Koliko puta sam moga molila da ih već jedanput kasira, pa mi sve obriče na proleće, no neću ni do

Na to dođe i gospođa Persa. — Perso moja, ovi gospodari su sa tobom zadovoljni! Jesi l’ ti sa gospodar-Čekmedžijićem zadovoljna?

— Možete i ovde sve kazati. — Neću da ovi čuju. Čika-Gavra je sve to šapćući govorio. Njegova kompanija je međutim pila i pevala. — Dakle, da vam kažem?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Sad se ovi mediokriteti nešto znoje i petljaju bez njega ,a vreme prolazi i opet niko neće znati šta će sve iz ovoga da proizađe.

— Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe

najbedniji čovek, ljudina jedna zdrava i snažna, koja dopušta da se oko njega muče ova bedna i nejaka deca, plaču ovi jadni starci.

pojma nema dokle će se to nemilosrdno razračunavanje produžiti, a pored toga ne stoji dobro kod pretpostavljanih, te ga ovi namerno šalju na najopasnija mesta. Onda je brzo gotov.

da je stiglo tvoje pismo, posle toliko vremena, ceo jedan snop radosnih zrakova rasuo se bio po ovoj sobi i svi su ovi predmeti ovde postali svetliji, miliji, veći. Jedan divan talas sreće poplavio mi je grudi do suza.

Proći će, jel'da proći će, ovi mučni dani i sve će dobro biti. — O ja se bojim, draga, da će ikad proći... Ali te molim govori mi još, govori dugo,

zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim sitnih, na prvi pogled i nevidljivih, mrava. Ovi mravi, vijugajući brzo, nečujno i vešto obilazili su jedan drugog i kao važno hitali negde puzeći i kotrljajući za

„Boga mu, — mislio je Jurišić — šta ovi ovde rade? Šta se ovi ovde vrzmaju? Šta je sve ovo? Nešto se sporazumevaju, a opet sve ide kao pre i, koliko god

„Boga mu, — mislio je Jurišić — šta ovi ovde rade? Šta se ovi ovde vrzmaju? Šta je sve ovo? Nešto se sporazumevaju, a opet sve ide kao pre i, koliko god gledam, ja nemogu da vidim

I ove cevi ovde preda mnom bile su ta apsolutna istina i trebale da služe onom principu. I svi ovi ovde oko mene uvereni su još: da su u posedu te apsolutne istine, te svu ovu pustoš gledaju kao nešto prirodno,

„Pa sve su, u opšte, vrline negativnog porekla, — misli Jurišić —, ali jedno je sigurno: da bi ovi ovde isto uradili kad bi bili u njegovoj koži i ako bi istinski voleli onu ženu. A on je nju istinski voleo.

Tri godine sedim ja ovde i čistim se iznutra za nju. Nemam više šta sebi da prebacim, niti imam prljavih misli. I svi ovi razgovori grozno su mi odvratni i ljude ove, što svaki čas idu na osustvo, obmanjuju se i govore kako je uzdržavanje

Afrika

misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi najdivljiji krajevi deljeni između raznih severnih faraona, sultana, krstaša i urođeničkih dinastija.

Tela su im tako harmonična i muskulozna da ih čovek gleda kao umetničke tvorevine. Ovi dečaci su još iz plemena Volov, koje ne spada u najlepša.

Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani. Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim

To nije vrelina zrakova koja ubija, već ugao pod kojim ovi padaju, i naročito onaj deo njine spektralnosti koji je jači na Ekvatoru no na severu.

Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su veličanstveni ovi pejzaži natopljeni poslednjom svetlošću i bojama.

Kao da se govori na telefonima preko ogromnih prostora, razgovorom čije je trajanje strašno ograničeno. U stvari svi ovi ljudi žive u mestima koje razdvajaju po nekoliko stotina milja i jedino ih je slučajnost ovde sakupila.

Niko se ne bi usudio da ih prati i vidi u koju će se kuću skloniti. Skoro je neverovatno da ovi njamu nisu nikada okusili ljudskoga mesa.

sa naročitoga izvora i posle toga obišao sve svoje seljane u krug, razgledao ih dugo, i označio tro jicu kao krivce. Ovi su odmah uhapšeni. u okolini, na ivici šume, nađena je jedna ruka i ostaci vatre.

Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih stabljika, tako da se u prvi mah ni ne zna da pripadaju tim pticama.

Za slučaj da se dotle pojave zamene, ovi se mogu vratiti kućama. Tako pred suton, kad treba apsolutno poći, vidimo da su nas dva nosača napustila.

Ja sam imao pred sobom jednu veliku i tragičnu egzistenciju, tako isto veliku i bolnu kao ovi baobabi, koji su puni ptica i puni plodova. a kao da su sasušeni, nikada ne listaju.

Lobanje su im obrijane iznad čela sve do polatemena, a čeone kosti jako ispupčene. Ovi mladići daju sliku najveselijeg detinjstva, koje se nije još oslobodilo onoga a već je potopljenjo u najplemenitije

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

– tako su i ovi, šizmatici, znali nemački. Svi su razumeli, kad je grof čitao „Ihro Kaiserlich Königliche Majestät“ i „bei derdemnächst

Lako je trgovcima i kapamadžijama Temišvara. I senatorima. Ovi su, međutim, ostavili svoju Serviju i Crnu Baru, koja je spaljena, za njima, Isakovičima, a nemaju kud.

Kažu da ih ima svud, po Adrijanskom primorju. A svi se sele u Rosiju. Ovi, ovde, u Beču, nalaze se, zatvoreni, u lazaretu, na Dunavu. Stvar je vrlo neprijatna.

Začu se tup udar nogu. A dok su njegovi ljudi tamo, u Temišvaru, počeli da se vrte, kao čigra, ovi su se ljudi povijali, kao da nose kamenja. Udar nogu, međutim, čuo se, sve jače.

Oženiće se, izroditi decu, kao kavaljeri ordena Marije Terezije, svečano. Postaće obersti, đenerali, feldmaršali! Samo ovi nesretnici, tu, gore, koji su se bunili, koji nisu, ni pred kim, sagli glavu, ti neće više ugledati Sunce, u Sremu, ni

A na nesreću, kaže, Vuič, prezirom odgovaraju. Višnjevski je upozoravao Kostjurina da pripaze u Kijevu, jer ne idu ovi Serbi u Rosiju, što pravoslavlje, i bratsku suzu, očekuju, nego slavu i po jedan čin više.

k. Veličestvo Marija Terezija, imperatrica rimska i kraljica hungarska. Ovi manevri u Rosiji bili su, međutim, u životu Isakoviča, sasvim različiti.

Neće mnogo bolje proći, ni ovi u Kijevu, koji su učestvovali u toj maskeradi, caričinih, audijencija. Vitkovič je tvrdio, da on zna, da će Kostjurin

A sad im, tako, lagano, prolaze ovi zimski dani. Ono što prota nije rekao, svi ti ljudi u okolini Mirgoroda i Bahmuta, postali su bili Pavlu bliski, brzo,

Teodosije - ŽITIJA

! Ovako i mnogo slično plaču izgovoriše, i još Dugo plakahu, onaj gore na kuli, a ovi dole na zemlji, da bi se i neosetljivi kamen ražalio.

A ovi čuvši smirenomudru i pokornu reč njegovu, kako je puna svake premudrosti, zaboraviše na telesne rave koje im momci naneš

život, nisu obrađivali vinograde i njive, nego je sva njihova briga — molitve, i suze, i da umom vazda prianjaju k Bogu. Ovi, dakle, u visokim gorama nastanjeni s jelenima, nebo kao crkvu, a Hrista u duši izobražena gledajući, kolibe tesne

I ne bejahu porabaćeni mnogom spavanju. Videvši da su svi ovi jednom zasvagda ostavili svet i ono što je u svetu, niti se više brinu za svetsko, i život njihov besporočan i

A ovi sa suzama pomolivši se, blagodariše Boga, i ljubazno grleći blagosiljahu ga. A razbojnici oni posle, došavši k sebi, gov

A kada ovi videše kako se starac sa ljubavlju za njih brine, srcima svojima umiliše se, pa mišljahu da će ih oganj sa neba pojesti ili

A kada ovi čuše ovo od starca, od suza njegovih užasavahu se, i na mladića često pogledajući čuđahu se velikoj smernosti njegovoj s

A kada su se približavali Lavri, gle, iznenada iz zaliva morskog napadoše na njih razbojnici i uhvatiše ih. A ovi rekoše da su Lavrani, i jedan od onih koji su bili sa njima, izbegavši, dođe u Lavru i ispriča šta im se dogodilo.

A ovi bogati darovaoci neoskudnom rukom sve milosrdno obasuše milosrđem, i k njima pripadahu da se za njih Bogu mole.

Ovo spomenuše prepodobnima iguman i bratija Vatopeda. A ovi su u ovom velikodušni bili, dadoše zlato mnogo, jer im mnogo prinošahu od samodršca Stefana, i odmah podigoše crkvu i

A ovi bogonosci prinesoše usrdnu molbu Bogu, koji je zemlju osnovao na ničemu, i prizvaše prečistu njegovu Mater, da pomognu de

mnogo zlata dadoše za podizanje toga manastira, i kupiše mnoge metohe i naselja, i dozidaše obnove koje su trebali, i ovi su ih zbog toga smatrali kao svoje ktitore, i sa prvim ktitorima bili su napisani da se pominju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

i narodna shvatanja, na koje je docnije razviće manje uticalo, čine jedan deo zajedničkog nasleđa Južnih Slovena, iako ovi narodi, na Poluostrvu i van njega, stanuju u oblastima vrlo raznovrsnih geografskih prilika.

Otada su ove težnje i ovi programi postali precizni. Ali je praktična akcija počela tek poslednjih dvadeset godina, naročito posle 1903.

panonski tip, koji obuhvata južnoslovensko stanovništvo nastanjeno najvećim delom izvan Poluostrva, u Panonskoj niziji. Ovi su tipovi dovoljno različni da se mogu i na prvi pogled raspoznati.

od klopotanja izvora i šuštanja lišća do podzemnih zvukova i trepeta, i to u njima izaziva muziku od osećanja i želja. Ovi se uticaji naročito primećuju na ženama.

Pred većim tuđim nevoljama ovi ljudi zaboravljaju sebe i svoje sopstvene nevolje. Česti su slučajevi da se dinarski ljudi odluče na krajnja rešenja, bez

Time se objašnjavaju i gotovo stalni ustanci ne samo u Srbiji, već i u Bosni, u Hercegovini i u oblasti stare Raške. Ovi su dinarski ljudi ratovali uz Mletke, uz Austriju, pa čak i uz Napoleona i Rusiju.

Jedni „pravedni kao Bog“, drugi mogu mrzeti usijanom mržnjom, jarost može dospeti do belog usijanja, a ovi su glavni nosioci i raznosači dinarske devize: sveta osveta.

Dalje, poglavito su ovi violentni kovali one krilate reči i uzvike, kojima se dinarski ljudi oduševe i zanesu. Proučavajući violentne tipove,

Ma odakle dolazili, ovi se doseljenici nisu grupisali prema oblasti odakle su došli, osim u nekim delovima zapadne Srbije.

Ovo se mišljenje utvrdilo docnije, naročito za vreme balkanskih ratova, i prodrlo je među sve Južne Slovene na zapadu. Ovi su pravično ocenili „uzvišeni altruizam“ Srbijin (Vojnovіć: La Dalmatіe, 1917, str. 221).

neznatne, navešćemo one koje su svojstvene stanovništvu gornje Hercegovine i nevesinjske, gatačke i bilećke okoline. Ovi su ljudi vrlo visokog rasta, što pada u oči čak i među dinarskim stanovništvom.

Ali su ovi morali ući u jedno bratstvo, uzeti slavu i prilagoditi se plemenskim navikama. Osim toga je bilo, naročito u sadašnjoj

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA GLAVA 40 DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE UVOD Ovi doživljaji slavnog mačka Toše i njegovih prijatelja Miša proroka i psa Šarova napisani su uz pomoć Tošina dnevnika, koji

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Stjuardesa je bila ljubazna i nudila putnike bombonama, ali su ovi već negde nad Zvornikom počeli da povraćaju, tako da je ona, Rašida, jer nije bila vezana, ustala i pokupila bombone

u školi učili i evoluciju vrsta, i marksističku teoriju o nastanku i nestanku materije, i ma da mi je bilo jasno da su ovi nspod naših nogu sada samo nešto plodnija zemlja, nešto u meni odbijalo je da to i prihvati.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

okončane, pobedonosne borbe, otpevaću najpre moj tropar, pa onda u tvoju slavu „Vozbranoje“ Čamča krasno otpoji, a ovi mu pomažu. — Sad da su vidile naše žene kakvi smo junaci! Imaćemo im šta pripovedati, — reče Čamča, pa opet dalje peva.

Nadaju se da će dobro biti primljeni. Kucnu, društvo ih lepo primi. Sad i ovi sednu. Gospodar Sofra dâ doneti još polovače dobra vina iz prvih kola pa počne obojicu častiti, a momcima dade u

No birtaš sad njih hoće da počasti; dobio je zeca, pa ih ka brzu ruku počasti; još je kočijašima šunke poklanjao, a ovi već sve spremiše, sva kola gotova za put. Oproste se sa birtašem, sednu na kola, pa tako opet po redu putuju.

Već je prvi dan jedna kola prodao, sutradan druga. Cena ne može biti bolja. Mogao je prodati i treća, no ovi ne daju; hoće nešto i kući da odnesu, da ne reknu da su prazni došli.

Još se donekle razgovaraju. Šamika se izvini da mora ići. Gospođa Matilda ide zvati oba Polačeka, ovi dođu tako kao iz posla i srdačno oproste se, moleći ga i drugi put za posetu. Oprosti se, sedne na kola i vrati se.

Svi se raziđoše. Polačekovi nude Šamiku i oca da s njima idu. Ovi se zahvaljuju i obriču se da će ih docnije posetiti. Pozovu ih na ručak u jedan sat posle podne; na to se obreknu.

Prasetine ladne je još bilo, ali on nema zeca. Molio ih da počekaju jedan sât; ovi čekaju, piju i jedu donde prasetine.

— Pa što ste ga meni dali? — Da vas uverim kakvu mi hasnu danas činite. Vidite, šanu mu, ovi purgeri tek onda piju tej kad su jako nakresani, pa im možete šta hoćete dati.

— Hoću. Vidite, otac, na strani se ne mogu oženiti; devojaka dosta, sve hoće za mene, al’ nji’ovi ocevi odma’ pitaju šta imam, šta ti imaš, hoće da dođu ovamo da ispituju. — Pa nek’ dođu, nek’ vide.

Šamika ode sam u magistrat i pozove svedoke. Dok su ovi došli, gospodar Sofra dade se u paradnu sobu odneti, u krevet. Dođu svedoci. — Pišite testamenat. Predajem bogu dušu.

“ (polj.) — Kako ovi krakovski mladići? (poljska narodna pesma) „Ješče Poljska ne zginula“ — Još Poljska nije propala (poljska narodna pesma)

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

veza sa mrtvim ocem; bio je to mir, spokojstvo, a sve što oko njega beše, na svetu, šareno, ludo, bezumno i besmisleno. Ovi živi za koje se brinuo, ova žena, a još više deca koju je voleo, premeštahu se svaki čas, iz proleća, u jesen, iz

Vezanih ruku i nogu, zapušenih usta, dahćući, očekivao je da ga ponesu i trzao se s vremena na vreme, kao i ovi ovnovi koji su tu, pre klanja, ležali.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ni ovo nije slučajno: ovi dani u nedelji i veče predstavljaju „nečisto“ vreme koje je upravo stoga pogodno za opštenje sa demonskim silama.

ili same životinje, kao na primer: gujin svlak, ježeve bodlje, ljuske jajeta, zečje sirište ili mravi, crvi, bubice. Ovi delovi životinja simboli su plodnosti i promene, a same ove životinjice su gotovo univerzalni simboli male dece i

Za razumevanje jezika magije plodnosti važno je znati vreme kada se obavljaju ovi obredi. Oni se često vrše u isto vreme kada i ljubavna magija, pre svega na veliki prolećni praznik — Đurđevdan, kada

magijski rituali koje izvode nerotkinje zapravo imaju svoj skriveni smisao i sopstvenu logiku koja se otkriva čim se ovi obredi stave u širi kontekst mitsko-magijske slike sveta.

Jasno je da se ovi „običaji“ ne upražnjavaju da bi se dobilo žensko dete, već naprotiv, da bi se sprečilo njihovo rađanje.

Drugo, u zavisnosti od cilja, ovi obredi mogu biti sračunati na vremenski ograničenu nesposobnost rađanja — privremena magijska kontracepcija i vremenski

⁷² Svi ovi tabui čine jedan jedinstven sistem zabrana kojim se nastoji da se trudnica izoluje od svih elemenata i simbola kulta

delila, majka sačuva odsečene pupkove muške dece, zatim ih stavi u zid kuće, zatvori ih, pa izgovori ove reči: „Kad se ovi pupkovi razdvojili tad se i sinovi razdelili!

kao razlozi navode nesposobnost majke da spremi posluženje kumu, odnosno čuvanje nekrštenog deteta za umir, mislim da su ovi praktični razlozi došli kasnije i da su oni samo racionalizacije koje skrivaju onaj pravi razlog koji se nalazi u

potisne pravo ime, pa niko, čak i od najbližih prijatelja, ne zna kakvo je pravo ime osobi koju zna jedino po nadimku. Ovi nadimci dobijeni u kući uglavnom se daju, kako je Vuk zapazio, iz magijskih razloga (za razliku od van kuće stečenih,

pogled mora biti neobično, čudno i privlačno bilo svojim oblikom ili bojom, bilo sjajem ili naročitim položajem. Ovi predmeti koji privlače opasan pogled (inače bi on pao na dete) služe kao gromobran koji odvodi i neutrališe udarnu,

Magijske mere za prohodavanje. Uobičajeni dani kada se preduzimaju ovi magijski postupci su mlada nedelja, mlada sreda i mladi petak, a doba dana je, kao i u sličnim slučajevima, jutro,

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

En, den, dinu, sava-raka tinu, sava-raka tika taka, elem belem buf, trif traf truf — Ame-rika buf! Na žalost, ovi stihovi su neprevodivi, ali možda ćete u njihovom ritmu osetiti nešto od neizvesnosti i strepnje dečaka što stoje

1960. Svaki kondukter na trolejbuskoj liniji broj jedanaest pomalo je filozof. To i nije čudo kad se zna da ovi trolejbusi povezuju dva tako različita dela grada, noseći na svojim blatobranima zemlju dalekih periferijskih bašti.

Sa svoga izdignutog mesta Luka Ristin je posmatrao taj uzavreli lonac na točkovima čudeći se neprestano zbog čega se ovi ljudi grizu kada su prisiljeni na zajednički život od dvadesetak minuta?

Matavulj, Simo - USKOK

Biće najprije da je crnogorska vojska pod gradom! Drugi prihvati: — Pa čemu onda ovi ne lumbardaju? — Evo naše gospode — opazi treći. — Sad ćemo doznati šta je. Općinski načelnik konte Pijero B.

Jedan od trgovaca opazi: — A, jesu goropadni ovi Tudeški! Eto, imađasmo posla s Francuzima, Rusima, Inglezima i Crnogorcima, i svi bjehu pitomiji!

Vaistinu, valjasta Srblja, kao najboljeg Crnogorca! Evo ovi je s nama i sa svojijem barjakom uzimao Budvu, Novi, Cavtat, bio se na Kamenom, rvao se s carevima, pa sad mu se,

Biše se Katunjani s Riječkom nahijom, a ova s Crmničkom, a Piperi s Bjelopavlićima, a Moračani s Rovčanima, a ovi i s Bjelopavlićima i s Piperima.

Jedna starija šapnu: „Kuku, evo omrkosmo, prije no što stigosmo na Krstac! A evo će i božje vrijeme na ovi čas udarit’!

Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor. Pero Purov zapita učevnog Krcuna: — Čujao sam e je mnogo lukav ovi današnji ćesar. Kako ga ono zovu? — Franc mu je ime — odgovori Krcun.

Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te! Nije običaj da mi Crnogorci na ovi veče sjedamo drukče no ’vako, ali ti si putnik i izvanjac, pa je tebe prosto. Ovo su ti naši običaji naveče Božića.

Kad đedo moli da se pomirite, a ti okrećeš glavu! Još ti dariva jabuku! A-nu, đedo, daj meni, ja ću te celiti! — Na, ovi čas daću je njekom, ako grdov ne dođe! Ta prijetnja slomi uporstvo Dragićevo, te poljubi djeda i sjede mu na koljeno.

Svi sveti ugodnici božji, budite nam u pomoći, u dnevu i u noći, sačuvajte dom ovi od bolesti, sramote, bijede nevidovne, sačuvajte nam dijete naše Dragića i svijem živijem podajte zdravlje, a mrtvijema

Krstinja šapnu snasi i kćeri: — E, bogami, ovo je da se čovjek krsti i čudi! Ovi Janko kao da je među nama rastâ! Umije i nazdravljat’ i pričati i šaliti se, ma sasvijem kao da je od naših!

Krcun Serdarev, kao obično, privoli se starijima i posadi se do uskoka. Milica donese vino. Dokle se ovi kraj ognjišta u tišini počeše obređivati pićem, na drugoj strani opet uzavri pjevanka, kliktanje i pucnjava.

— Reci, striko! — povladi knez. — Neka oprosti ovi đetić, ali ako je od velje kuće, on je u Crnoj Gori prognanik, praznov, nejačica, sirak, bez odbrane i zapleća, te ga

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Ja mislim da zovemo i kuma Marka. OTAC: Šta će ti taj? MATI: Ta znaš, dobar je na jeziku, ako ovi okupe za novce. OTAC: Pa radi kako znaš. (Odlazi.) MATI (sprema s astala): Dobro je, dobro je.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Iako su se našli u knjizi za lovce, ovi stihovi kao da se obraćaju deci: Ja sam zec, sitne građe, Radost za plemenite i otmene, Na svetu retko

sve proguta, zatim nežni Jova, u dosluhu sa noćnim silama i vampirima, pentranju vični Bula, i neustrašivi Đođa-vođa. Ovi su dečaci otelovljenje slobode, samoodgovornog delanja koje se ne obazire na norme, ili im je suprotstavljeno.

Svako od njih odnekud sluti viši red po kojem postojimo i umiremo. Puni su razumevanja i praštanja ovi seljački svetitelji, blagorodni su i uviđavni prema svemu i svakome; deda Rade naklonjen je čak i lopovu Savi, „nikakvoj

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: A mi? dokle ćemo trpiti da nam deca budu Pište i Janoši? GAVRILOVIĆ: Molim, gospodine Lepršiću, ovi madžarski protokoli uvedeni su od nekoliko godina, jelte? LEPRŠIĆ: da su mogli, oni bi i uveli pre potopa.

LEPRŠIĆ: No, to je dobro: bar će biti šićara za Serbijance. ŽUTILOV: Ostavite Servijance, bog zna kad ćedu doći, a ovi su sutra kod nas. Drugo: oće da se ispituje i za protokole; zato da se manemo narodnosti. LEPRŠIĆ: Šta, tako podlo?

MILČIKA: Kad su ovi dana madžarski oficiri davali bal... NANČIKA: Mi smo zato išle da ne podozrevaju. MILČIKA: Jedan mi je tako lepo

Ja sam već tri dana na štatutima radila, i biću ovi dana gotova. NANČIKA: To je lepo. No mislim da će biti opasno dok su ovde Madžari. ZELENIĆKA: Šta, mi da se bojimo?

primjeti, kud se naša namjera kloni, a za bolji uspjeh pozvaćemo u naše društvo pogdikog od oficira, koji su mlađi, jer ovi manje prave primječanija o politiki, i tako možemo naše blagodjetelno zavedenije umotati nevinošću soarea.

GAVRILOVIĆ: Molim, je l’ kod kuće gospodin Žutilov? ZELENIĆKA: Gledajte, kako ovi šančevi idu siksak. Ovde su namešteni topovi, ovde, i ovde. S ove je strane rit i blato.

ŽUTILOV: Jesi l’ im dala na znanje? NANČIKA: Već uredila sam. Samo kad bi se više takovi pozatvaralo. ŽUTILOV: Ovi su naši nesreće. NANČIKA: Onaj Fric kažu da je bogat. ŽUTILOV: Taj je već uređen. NANČIKA: Šta je s Čivutima?

ŽUTILOV: To je od čoje što sam na licitaciji prodao. NANČIKA: Ne znam, no čini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milopića toliko se vuče da svima već pada u oči. ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka.

LEPRŠIĆ: Tako je. No i zaslužili smo, jer nemamo ljudi. Uzmite sredotočno pravlenije, koje je ovi dana ustanovljeno: kakvi su činovnici? ŽUTILOV: To je istina; nijednog od nas.

(Odlazi.) ŽUTILOV: Šta ćemo raditi? SMRDIĆ: Ja mislim da potučemo sve Švabe i mađarone, jer će nam ovi najviše škoditi ako se Madžari vrate. 9. MILČIKA, PREĐAŠNjI MILČIKA: Jeste li čuli novinu? ŽUTILOV: Šta, lelkem?

NANČIKA: Ali šta će svet reći? ŽUTILOV: Bolondšag! Svet ja neću pitati šta ću raditi u mojoj kući. NANČIKA: Ali ovi ludi rodoljupci? ŽUTILOV: Pak šta? Kad njega trpe u Serbiji, zašto ga ne bi trpili u vojvodini?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Jovan Rajić okrivljuje za to srpske kaluđere: »Ovi zavistnici bili su pridvorni patrijarški duhovnoga čina, savršeni godinama ljudi, ali preke neznalice, jedva su umeli i

Posle smrti Dositeja Obradovića štampani su još ovi njegovi spisi: Mezimacъ, drugi deo Sobranïя, u Budimu 1818; HriSLIKA DOSITEJA OBRADOVIĆA U Mezimcu (RAD SRPSKOG SLIKARA

Njegovi mnogočitani i često preštampavani romani ovi su: Usamlenый юnoša (Budim, 1810, 1836, 1852, 1881); Blagovonnый kpinъ cѣlomudrennыя- lюbve, libo stradatelnaя povѣstъ

Milićević, Vuk - Bespuće

s djetinjim očima koje ne razumijevaju, pripijala se uz njezino krilo, i naslanjala glavu na njezine grudi, znajući da ovi časovi koje je dijete volilo, dolaze tako rijetko; da će proći mjeseci da ona radi mirno u svom ćošku svoj školski

Sremac, Stevan - PROZA

Posle ove svoje štampane izjave poslao je Jova i nekoliko dopisa. Ovi, istina, nisu bili štampani, ali njemu je dosta bilo i to kad je među »Odgovorima uredništva« našao nešto i na svoju

Radičević, Branko - PESME

1843, 27. nov. AJDUK Kuća moja čarna gora, A postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami sokolovi, S njima s' vinem s ove gore Kao munja na zlotvore.

Fala, Bože, na dar ovi, O pomozi, blagosovi, Da mi kako s prava puta Duša mlada ne zaluta! (1844, na Uskrs) ŽELjA Kad sam ludo dete

Još bi dugo gledati te teo, Al' kad mi se veće smrći mora, Nek se smrkne izmeđ ovi gora, Tu nek mi se ladna kopa raka, Tu će mene zemlja biti laka.

Kad je ono srpskom orlu krila Na Kosovu sreća salomila, Na ovi je kamen se vrletan Odonuda dovukao sjetan, Pa je ovde krila obadvoja Blizu neba izlečio svoja, Sa neba i rosom

A onamo vidim decu malu, Malu decu, al' od ovi veću, Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema

“ pa drž' ga za kiku, Čupaj s one, čupaj s' strane ove, Stoji glava kâ u kakve sove, Al' zaludu celi ovi trudi, Pusti detić jogunaste ćudi.

De je tebe ona Srbadija Pred kojome drkta Turadija, De ognjani onizi sinovi, De su tvoji sivi sokolovi? Ovi ovde noga uštapljeni, A po vratu teško uvijeni, A na glavam' kape kalajbuće, A u rukam' ono vito pruće, Što čas

46. No stid ovi brzo presta, Brzo s' moma rašćereta, Malko stade, ali smesta Započe se šala kleta: Na krilu mu cura cupka, Pa se

Oh manite muke lude! Šta gledate, zemlja j' ladna, Izletela duša jadna, Oprostila s' ovi zala, Pa se za njim tamo dala. Oh molite Božu volju, Da tamo joj kob da bolju!

Jedan reče: „Ta znaš kuju!“ Ma sad nešto čuju. Pa da nije ovi amo? I odoše brže tamo, Pogledaše, to on nije; Ali de se, de se krije?

Pa ako ona prema ovi stena Potegnula sve svoje bude sile, O šiljke će se tu razlupati, Komađe samo napolje će virit; Vozača mrtvo međ

“ Pri stolu ovde tako ovi rade. U strani sedi jedan sedi vlasi, Naslonio na ruku staru glavu, Obara dole tužno svoje oko Iz kojeg gorka suza

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Taka i taka stvar, veli, jesi li ti opazio da se kod tvog komšije okupljaju i dogovaraju tamo razni, antinekakvi, ovi neki kontra i tako? — Ama, kakvi kontra! Sve su to ovi naši razni benaši i hodalice.

— Ama, kakvi kontra! Sve su to ovi naši razni benaši i hodalice. Neko krpi samare, neko kalajiše tepsije, neko ... — A ne bi se tu mogao ispiliti kakav

je sad posrijedi neka špijunaža ili kakvo izbjegavanje vojske, hajde de, u tome bi se štab nekako i snašao, ali ovako, ovi poslovi ...

— Ko će, još ti pitaš? Četnici, Talijani, ustaše, partizani, a mogu, vala, još i ovi najnoviji, ni farbe im ne znam. — Proleteri? — Sve ti znaš što ne treba ...Oni, dabome.

— Proleteri? — Sve ti znaš što ne treba ...Oni, dabome. Bog zna kako li tek ti plijeve, jadna ti majka. — Ovi ne plijeve — namerno žvaće momčina. — Ti su isto što i partizani, samo su malo probrani, prosijani na sitno sito.

me mjeri kiselo, intendantski, kao neki espap sumnjiva kvaliteta, i zlovoljno mudruje: — Vala, da bog prosti, i ovi pjesnici uvijek ispadnu nekako baksuzni.

Da je kazao bijel parip, hajde de. Kao i sve komordžije ovoga svijeta, i ovi naši intendanti imaju razvijenu maštu i ono tajanstveno, blagorodno šesto čulo koje im pomaže da namirišu

Treba, brate, pomoći pri evakuaciji, samo neka dušmanima ne ostane. Kanda isto misle i ovi moji prijatelji, jer čim je u šipražju nešto šušnulo, Vačkonja načulji uši. — Sigurno seljak, Očenaš mu njegov!

— A ti, rođo, malo u pljačku, a? Seljak opet vrdnu postrance. — Druže moj mili, jesu nas opljačkali ovi dolje dušmani, pravo ti kažeš. Nećemo im vratiti da sto ruku imamo. Vačkonja se sumnjičavo zagleda u bezimena noćnika.

božiju ti kuvaricu, alaj su ovi nagarili. Odakle im samo ovolika artiljerija? — Odakle je da je, valja to što prije likvidirati — mirno mu kaže

Uspuhao se čiča, sedlo ga ne drži. Obzire se na pratioce i pita: — Čuj ti, Čedo, ma je l moguće da bi ovi Krajišnici digli orahe namijenjene ranjenicima? — Bi, digli bi. Nikad ti njima ne znaš u šta će oni okrenuti.

kad bi nad predgrađem zabrujala neka naročito glasna formacija, birtaš Marko nadizao je samo jednu obrvu i mrmljao: — Ovi će na Drvar il na Kozaru.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Šta hoće i čemu ovo? — pitah se uplašeno jer se bojah da se ovi uvijeni, nejasni govori ne odnose na nas. Uplaših se i digoh da iziđem, ali, prvi put tako i oštro, s osmehom,

Bila je dete, kad je njeni ubogi roditelji dadoše Stojanovima, da tamo služi, kako bi je ovi posle lepo udomili. Otac Stojanov beše prek i surov čovek.

pridržavaju se za samar da ne padnu, laktovima i trbusima stiskaju bošče što su im u krilu, a drugom zaustavljaju konje. Ovi se brzo stišaju i pođu običnim sitnim koracima.

Ujutru samo popovi ako odstoje službu, a ovi ostali samo pripale sveću i odmah izlaze natraške krsteći se mnogo, brzo, užurbano, kao da odužuju nešto.

kao naknadila, brzo se diže, rukom pozva devojke; one pođoše za njom, a ona okrećući glavu od ostalih, kao bojeći se da ovi to ne opaze, gledajući u tavanice, više sebe, pođe vratima i zapeva: Goro le, goro zelena, Dosta sam po te odija.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće što su nji(h)ovi stari bili.

Poznajmo jedanput svu silu ovi(h) reči, proste su i blažene i ne trebuju nikakva tolmačenja. Što god hoćete da vam čine drugi ljudi, činite i vi to

Ti gledaj, te raspošlji nekoliko od ovi(h) pisama kojekuda. Vreme će me naučiti jesam li se u mojej nadeždi prevario.

Kostić, Laza - PESME

jedan pram, sijevnu munja po tom pramenu, kâ da su slova u tom plamenu, lijepo čitam što mi piše plam: „Dok na tu zemlju ovi stoji kam, najcrnji vrag je Srbin sebi sam!” U Somboru, januara 1902.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ja sam se ovđe, oko ovi đekoji mali, toliko mučio da bi naši đekoji spisatelji mogli gotovo čitav roman napisati“...

Poslije nekog vremena ovi trojica, carski sinovi, tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a poslije

zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziđu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteknu u onu jazbinu.

Carev sin kad to čuje on odmah šnjome, te doma, pa u crkvu, vjenča se i do malo vremena ona ostane đetinja. Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda

Jedan dan dozove ovi čoek cara na objed, i po objedu izidu gledati građevine n džardine, da take ljepote i darila božijega nije bilo ni u

Kad to ču ovi mladić, otrča put onoga mjesta đe mu je starac balotu bacio, dok najedanput rekao bi pade nebo na zemlju, zavikaše s

Posluša je ovi čoek, i kad dođe car, kaže mu kako je dobavio one tri stvari, i tako da već ništa ne manka, pa otolen za trpezu gotovu.

Kad ovi dođu i svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi,

— Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.

Kad ovo vide carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt jednu opkladu učine, pa ako carski zet i ovu

Kad ovi zažare peć, onda carski zet reče onome što je popio jezero vode, da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć pa blju

Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: — Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati. Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

JEVREM: E, sad vidim da je svako napadanje sujetno. Ovi sto dukata poslao sam ja potajno odboru. No kad i to ne pomaže, uzeću i natrag, i raspolažem da se iz ti novaca načini

kojim će plodove razuma označavati, i na posletku veličestveno pronađenje pečatnje tako je se zdravo pomogao, da pomoću ovi otkrivenja kod kuće sedeći i najudaljenije narode, njinu veštinu i znanje poznati i sebi ga prisvojiti može.

Tvoj gospodin oće da bude sovetnik. ISAJLO: I može, kad je učen. MANOJLO: Ama, vere ti, kako govore ovi učeni? ISAJLO: Kao budi bog s nama. Slušam ga po dva sata, pa ne razumem ništa.

ŠALjIVAC: Idite samo pogledajte, pa ćete se uveriti. ISAJLO: Ajde, Manojlo! (Odu u sobu.) ŠALjIVAC: Ili su ovi vrlo prosti, ili je taj doktor lud. Čovek ima priliku svaki dan smejati se budalaštinama ljudskim.

ŠALjIVAC: Dakle, onaj je podal koji vam traži razum? Tako se obično usluga nagrađuje. No, čekajte! Dok su ovi gledali kako će razum spasti, skupe se od svi strana doktorova deca, koji za svoje suštestvovanje samo njemu imaju

POZORIJE 9. (DOKTOR, PREĐAŠNjI) DOKTOR: Zar vi ne čujete kad ja vičem, jelte, ili vas ovi truju? Ovamo se vucite! MANOJLO (tajno Isajlu): Idi, Isajlo! DOKTOR: Jeste li ogluvili?

Ili ovi novci u mom sanduku stajali, ili ovde u zemlji, to je za mog komšu svejedno. Zar onaj bolje ruča, koji osam vrsta jela

Ama to se stide činiti u kući pred majkom, pred starijima, a ovi rade to pred tolikim ljudma. Koji su veće budale, ili oni što vam plaćaju za svoju bruku, ili vi, što idete te gledate?

NEŠA (smeje se): Ne boj se, majka, nisu sve take, kao ovi proletarčići, imaćeš ti dosta tvoga društva. STANIJA: Imala sam pre dvadeset i osam godina, a sad?

NEŠA: E, pa nisu sve pomrle, fala Bogu, a nisu se sve ni pokondirile, kao ovi poletarci. Naći ćeš dosta našega reda. STANIJA: Pa Beograd jošt nije sasvim potonuo.

Lalić, Ivan V. - PISMO

ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se krstim; Oprosti mi što krvarim iz mraka.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

provili na liniji Marselj-Tulon, na razaraču „Termidor“ kapetana Morisa Blanšara, kaji je bio častan čovek, a ne kao ovi današnji francuski šalabajzeri što se muvaju u vrećama za spavanje po belom svetu i raznose vaške!

Mislim, ovi časopisi za nepismene stvaraju kod luckastih Becgrađankica osećanje da su u kontaktu sa svetom. Mislim, evo o čemu se

Posle im dofuraju „sunca tatina“, i mic-mic sve po redu, dok jednog jutra uz kafu ne kažu pročitavši novine: „Šta oće ovi studenti, kog đavola? Stalno se nešto bune!

Šta rade ti momci: pljuju gledaoce, a ovi uživaju u tome i oslobađaju se potisnutih želja — eto šta mi je kazao taj prosedi tip, koji bi mi se jako dopao, samo

Kad god vidi nekoga sa psom, matori škrguće zubima i kaže da „ljudi nemaju leba, a ovi ovde vuku džukce !“ Znaš li šta je jedanput napravio?

Smešno je i pomisliti, zar ne, da će za dvesta godina i ovi naši današnji predmeti krasiti super-moderne stančuge nekih malograđana.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Čisto bi volila da ga nikada ne vratim. MITA: Pak sad šta misliš? ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću. MITA: To će reći: gdi si bio, nigdi; šta si radio, ništa. ALEKSA: O, glupoumne! To nije tako.

ALEKSA: O, glupoumne! To nije tako. Sad dolazi red da dobijem od ovi novaca da namirim Mariju, pak onda da prosim ovu ćurku. MITA: Oho!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Tankova evo. Čelične kule! Majstora veštih rad. Armijo naša poklon ti šalje kolektiv, složan, mlad! Vagoni ovi za neko selo trista plugova vuku, drugi u Zagreb sa žitom jure, treći — u Banjaluku.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Čak se i trzaju u sanjanju. Ja ne čujem ceo razgovor koji se vodi oko mene. Sasvim sam rasejan. Mislim kako su svi ovi ludi apsolutno simpatični i prostosrdačni.

Šetam strmim kosama oko Eskalone, kroz maslinjake. Ovi na prvoj dnevnoj toploti mirišu isto tako zanosno kao i da su vrt karanfila ili jasmina.

elemenata koji predstavljaju život, koji su čudo, ne samo zato što postoje, već i u odnosu prema onoj prvoj kategoriji. Ovi unose u večite elemente nešto neobjašnjivo i na izgled prolazno.

Sve ide tačno i sa zanosom i ovaj život zemlje i neba užasan je i veličanstven. U odnosu na život organizama, jer ga ovi ne mogu izmeniti.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi dovratci, govorite! Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata?

njih gladnih drugi se bočno kraj izvora hlade posle sahrane žedni treći je zbor na steni misle da su nebovladni ovi mršavi i čedni smeta im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji

Međutim ja ne znam da l su mi mile prirodne sile i da l u njih spadaju ovi snovi o stvarima koje su mi najdalje od pameti ti snovi što se javljaju u boji i traju dugo kao dopuna davnih

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu). POJAVA H PREĐAŠNjI, bez AGATONA i SIMKE SARKA (pošto su otišli): Ama, vi; ovi nešto šuškali, šuškali, pa odjedanput odoše? GINA: I meni to pade u oči!

Ne slušam ja tebe, nego ću kući, da spakujem malo prnjice, a i ovi da se raziđu, pa evo mene, a ti, ako hoćeš, dođi! (Glasno.) Pravo kaže Agaton, nema šta više da čekamo.

DANICA: Ali... AGATON: Kaže meni Simka: „To si, Agatone, dobro uradio što si tako strogo naredio da se ovi isele iz kuće, a hoćemo li i mi da se selimo?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Grupa seljaka navali na peron. Vojnik ih zaustavlja. — More, može... požurite — viču ovi iza ograde. — Samo se na vas čeka. Seljaci zastadoše neodlučno. — Odbij! — naređuje vojnik.

Odjaha i komandant diviziona. Kada se vrati, on odazva komandire baterija. Tek pošto se ovi vratiše, puk krete. Naviknuti na nepreglednu ravnicu, gledali smo sa strahom i divljenjem Cer, koji se iz ravnice naglo

Mrtvi se isprečili. Sledeća zaprega najaha. Komandir viknu na vozare, te ovi razmahnuše bičevima. Usitniše konji nogama i, kriveći vratove, gledahu iskolačenim očima crne naduvene prilike, ali,

Prilikom prvog takvog slučaja primeniću svoje pravo. Mi smo to isto ponovili vođama odeljenja, samo malo strože, a ovi, uza sve moguće psovke, nišandžijama. I tako, svi smo toga dana bili ljuti.

Jer u ratu se krade. Vrlo često iz nužde, a nekad po navici. Često iz inata i pakosti. Pešaci zavide artiljercima, a ovi ne trpe konjanike. Nikad artiljerac neće od pešaka da nešto digne.

— Ama mučno je kad je konjica ispred tebe — kaže on našem komandiru. — Pešaci će da izginu braneći bateriju. Ali ovi, boga ti milog, pojašu konje, pa te i ne izveštavaju, i tek vidiš kako samo proleću pored tebe. Zato, pazi noćas...

— Dobro, onda vodi ti računa. — Razumem! Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti.

Osluškivao sam... Paljba je sve brža. Počeše da pucaju i ovi oko zemunice. Kao da čujem neki žagor. Onda se uspravim, ali sam i dalje sedeo uznemiren, ne znajući šta se to oko mene

I kao pred suđeni čas jedva razabrah da sam ja ovde baš zbog toga čudovišta, da ovi ljudi očekuju spas od mene. Gotovo posramljen što sam i toliko čekao, skočim do mitraljeza i, ne razmišljajući mnogo,

Pusta tišina i neki svečani mir ovladao je prirodom. Štrče oguljena stabla i prelomljena drveta, svedoci okršaja, a ovi šiprazi još kriju granama svojim mrtva tela ratnika. Vidimo nečije noge samo, ali ljudi ni glave ne okreću.

Ima deset parova... Jer, znaš, otkada su došle ženturine onim ženjenim, ovi opet nisu mogli da ostanu u selu, već podigli šatore na kraj sela... A među njima, Mica vodi prvu reč. Molim...

Komandant objašnjava i moli da se sklone, a on će objaviti polazak. Ovi dolaze iz pograničnih varoši prema Bugarskoj i mešaju se sa izbeglicama iz Beograda.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

decu, koja se poveravaju njenoj brizi; ona bi ih sve odjednom izgrlila i ižljubila, tako joj postadoše bliski i dragi ovi mali divljačići.

Br. 34.« Baš zvoni!... Ljubici naročito oduzeše smelost i upravo uplašiše je ovi neobični i, kako ona mišljaše, važni državni izrazi: Kraljevskosrpska... Pa nije hteo da skrati: Kr. srp.

kako li ono beše. Nije Bog dao svakomu sve darove. Zatim oboje stadoše zapitkivati čas Gojka čas Ljubicu, te ovi moradoše stupiti u razgovor. Sede sa njima i učiteljka, pošto ih posluži, a to je vrlo otresita i razgovorna žena.

— Šta ćemo sa školskim prirezom ? reče pisar malo tišim glasom. One letošnje opravke i nabavke, to ti je sav izdatak. Ovi dvoje nisu primili kvartirine ni pare. Kmet obori glavu neraspoloženo, kao krivac kad se uhvati na delu.

— Polako, more, čekaj... Znaš koliko sam ja tebe čekao na računima, odgovara predsednik, smešeći se. Đavolja posla ovi računi! — A hoće li biti što na jašanciju? — Koliko si ti nama dao pre, toliko ćemo sad i mi vama.

odgovara mu predsednik. Što ste vi juče išli u Beograd, nego za to. More, njemu se to znalo... zarađeno je. Dođoše ovi glasovi i u školu. Gojko dosad nije nikad obraćao pažnju na promenu vlade.

Pa još kad doznamo ranije ko je revizor, ostavimo ceo predmet nedirnut... Ovi prirodnjaci iz gimnazija ne mare za veronauku, a filolozi se mršte na razgovore o sumporu, kravi, konju...

»To je pametan učitelj, mišljaše Ljubica, vidiš kako on to o svemu zrelo misli«... I ovi izmireni drugovi, videvši koliko su zaostali, pregoše na posao iz sve snage.

On razvlači i oteže, uživa unapred. i predviđa rezultat ovoga razgovora. — I što ću vi reći, brate, jesu i ovi udovci đavoli, kad se ožene!... Naučilo, znaš, da menja.... kâ rđav sluga gazde... pa to odmah u skitnju....

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 41. Vita, vita jelo Uzvij gore grane Da naši junaci Ne polome perje! 42. Ovi dvori paunovi, A pendžeri đinđerovi, Tu mi sedi mlado momče Nakićeno, naređeno, Manj što nije oženjeno.

je žarko sunce ća iza gore, Obasjalo mladoženji bijele dvore, Pred dvore mu kolo igra, pjesne se poju, Ves’o ti je ovi danak, moj mili Bože! Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila!

konj) Bazarđan (bazdrđan, bazerđan) - trgovac; ulica u Sarajevu gde su nekad bile trgovačke radnje bear, behar cvet(ovi) na voćkama; latice od takvog cveta bedevija - kobila arapske pasmine bećar - momak, neženja; veseljak, lola biljur -

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

To me obradova, i ja im rekoh da su vizantinske blagovesti, sa jednim anđelom, strasnije i tajanstvenije; da su ovi anđeli, sa tankim cevanicama, nedostojni mladosti Bogorodičine; da je mistična strast samo onda lepa kad su tela

A šta je posle bilo i kako je posle bilo, to bi bila dugačka i sasvim druga priča. Zato će biti najbolje da se ovi komentari, ovde, prekinu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Uči sad, dok si mlad možeš pamtiti, a kad dođeš u moje godine, ič! Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog vraga oni uče pod sedom kosom. Kakva li je to opet škola u Stradiji?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— O Ago, viknu Anđa. — Oj, odziva se č'a Marko. — Ja velim da pripevamo, a ovi moji đavoli nećeju. — E jes', neće mačka ribe. Dede ti samo počni, pa da vidiš 'oće li.

— Zar se baš lijepo vidi dretva? — Dretva je, patljika li je — ne znam, no vidi se, brate moj, ka' ovi moj gajtan na jeleku, et'!.... Pa'ajde i to ništa, no ta bruka, što reče Anđa, brate moj, to ti je grdilo nad grdilima.

Pripita on jednog dečka, nođe, da srkne malo, a ovi, bio neka dobričina, pa mu kaže da je to neki zejtin koji, s oproštenjem, nije za piće, al' kaže Dulu za šta je...

gotovo vojničkim koracima, idu poljanom, drugi se penju uza stenje, treći silaze u jarugu, oni preskaču preko klada, ovi se provlače kroz trnje, šiblje i korov, i cela ta masa, odlučno i brzo, s punim i zapetim puškama, ide napred...

koje je on znao »kao vodu«, a sad su mu napravili čitavu zbrku u glavi Kelti, Finci, Huni, Vandali, Goti, naročito ovi poslednji sa onim prokletim ost i vest.

pošto svi događaji zavise od licâ, kao svojeg uzroka, i pošto je cela istorija većinom sastavljena iz događaja, onda i ovi događaji moraju stajati u »pečalnim« odnosima s njegovom mišlju... Seća se prošlogodišnjeg ispita.

Ali ja opet ćutim i radujem se u sebi, što su mi ovi čestiti ljudi tako dobri prijatelji... Kažem ženi: »Sad se ne bojim da ću vas ostaviti samohrane, kod ovakvih

Njima se otežu dani kao mesec, ovi pak kao godine, a godine kao celi vekovi. Tako je i u Glišinoj kući. Tri godine su prošle u tom varljivom nadanju, Kaja

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Pa dođite! (Ispraća ih i vraća se.) VII PAVKA, JEVREM PAVKA: Nisam htela pred njima, ali ovi tvoji izbori dovde mi dođoše. JEVREM: A zašto, Pavka? PAVKA: Kako, zaboga, zar ne vidiš kako se sve tumbe obrnulo!

JEVREM: Pa tako, zborovi, zborovi, zborovi; ne ostavljate nijedan sokak na miru. IVKOVIĆ: Pa i vi? JEVREM: Jok ja! Ovi moji može biti, ali ja ne, ja volim da se ćuti i da se radi. IVKOVIĆ: Onako ispod žita?

zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi? (Osluškuje.) Kanda se čuje larma? More, ovi odistinski idu! O, brate, što me snađe napast ni kriva ni dužna! (Osluškuje na Ivkovićevim vratima.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

! A nešto mu je unapred na zlo slutilo da su i ovi novi njegovi seljaci sušti »Vandejci«, i da će grdne muke imati dok ih iz političkog sna i mrtvila probudi i do onog

E, baš se toga čoveka ništa ne tiče! Otkad ga deljem, pa jedva nešto malo! Nego — nije ni čudo. Društvo je krivo. Ovi ljudi nisu ništa drugo ni radili nego samo spavali! — veli Sreta misleći tu naravno na politički dremež i mrtvilo.

— pa se lupi kažiprstom po čelu, — a bi čitao svet u nikoj Neologos ovi zulumi! — Ama, pa zato sam i doš’o. Ako je za to, neka te briga nije! Ja ne marim što drugo, a za ovo dušu dado’!

I bože moj! I ovi učevni ljudi (pa i sam Sreten), tek štogod! Ne veruju ni u šta. Sve vele: to su bapske stvari! A sad ćete lepo videti,

Berberi ponekad pribegnu i dosetci. Zapevaju himnu »Bože pravde ti što spase« i time Miću i drugove mu ukrote, i ovi moraju da odstoje sve četiri strofe, a posle sastave astale vojska i berberi i piju kao braća, dok opet ne naspe Mići.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

ulazi u ove i ide rekom uzvodno dok ne naiđe na povoljnu stajaću vodu; 4˚ da i mužjaci i ženke posle mrešćenja uginu. Ovi su rezultati potpunijim ispitivanjima u ponečem ispravljeni i dopunjeni. Grasi 1897 g. i Fezersen 1903 g.

Oni ni danas ne primaju tvrđenje prirodnjaka, kad ih ovi obaveštavaju o tome šta su u stvari ti mali stvorovi koje oni gustim mrežama love na stotine hiljada i milione komada

Fabrika dobija sirov materijal od ribara ili gostioničara; ovi na taj način iskorišćavaju i ono od jegulje što bi se inače bacilo.

Taj se prah tu slaže vekovima, a potiče iz raznih izvora. Glavni su ovi: 1˚ kretanje vode (talasi, priliv i odliv) krnji i oburvava morske obale; prah od razdrobljenih delova nošen je strujama

vezanog za ispitivanje dubina i vrše se na obične, svakidašnje načine i običnim metodama, onda ostaju za ova ispitivanja ovi poglaviti zadaci koji zahtevaju specijalne za to načine i naročite instrumente: 1˚ sondiranje morskog dna, da bi se

A ovi se obavljaju na načine koji će ovde biti izloženi u najkraćim potezima. Sondiranje dna ranije se vršilo na najprimitivni

Nekolicina saputnika je stupala u duge razgovore sa pre dusretljivim oficirima, ili sa posadom broda; ovi su se ljubazno odazivali i davali sva obaveštenja koja su im tražena.

Pa i ova džungla od korala, ove morske lepeze, ovi sunđeri, sve to živopisno dopunjuje šarenilo svih mogućnih spektralnih boja: crvene kao krv, ružičaste, ljubičaste,

Rakić, Milan - PESME

Nijedna beda i nijedan Juda Nije mi nikad takav udar dao Ko ovi tihi, stalni zaboravi... Ah, draga Gospo, kakva su stvorenja, Prekrasna telom, duhom ljudi pravi, Kao nebesna neka

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

ružu brani očupati; zubovah je tušte izostrila, a rogovah tušte zašiljila; kore, krila i brzine nogah, i cijeli ovi besporeci. po poretku nekome sljeduju.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I to ne oni stari begovi, begovi samo po bogastvu, već ovi drugi, koji su, pored bogastva, isto tako bili školovani i naučeni kao i on sam i koji su u poslednje vreme počeli

Prilikom suđenja, na savetovanjima, bivao je on, kao tumač, kao neka veza između njih i naroda kome je trebalo da ovi sude i zapovedaju.

kada gosti iz varoši počnu da dolaze, oni, držeći ispod sebe stoličice, izviruju i sa strahopoštovanjem gledaju kako su ovi obučeni, i kako se slobodno penju na stepenice, sedaju tamo, piju i razgovaraju se i to glasno, da se i kod njih ovamo u

sebe, koliko Ahmeta pobratima, jer za Jusufčića zna se da mora biti mrtav; ali, daj Bože, da se na tome zaustavi, a da ovi njegovi i samoga Ahmeta sa kućom ne unište.

Samo, kad ovi u veče sa Jusufčićem zaseli oko ognjišta, da večeraju, naoružani, sa puškama preko krila, i sa stražom ispred kuće,

Marko, od radosti, svaki čas mu lepi dukate po čelu i čalmi. Ovi njeni, hadžije, okreću se neki zlobno, drugi s podsmehom, gunđaju međ sobom: „seljak“, „kerpič“ ali ipak zato svi ga

A ovi Markovi, danju plandujući i krijući se, a noću sklanjajući se od mesečine i vedrine, | dugo putujući, pronašli je, i pošt

Na njihovu sreću on se beše u početku tamo zaneo, pijući i zdraveći za trpezom. Ali, kada ovi kod Sofke počeše u grupama da dolaze i zbog toga tamo trpeza ostade gotovo prazna, on se tek tada doseti, i Sofka

dolaze i zbog toga tamo trpeza ostade gotovo prazna, on se tek tada doseti, i Sofka zaista ču kako on iz straha da se ovi nisu sasvim kod nje obezobrazili i obrukali ga, viknu zaustavljajući: — A bre, ne tamo!

Ne daj me, slatka bila. Ne daj me, jer ovi me naši svu... — i pokazivala je na gotovo gola prsa i izgužvane fute i jeleke.

eto... tako! Sofki po ovome bi jasno da se zbog nje, ako ne ubio, a ono navlaš išao u Arnautluk. I kad video da ga ovi nisu na mesto ubili, on, da ne bi ipak ovamo kući, Sofki, živ došao, i morao u nju da gleda, da crveni, eto, kad ostao

Za Sofku je jasno taj njegov osmeh govorio: „O, o, pogle, ovi baš počeli da žive: pogle kako se udesili. A ja ovamo mogu bez ičega. Ja i njena mati ništa, zaboravili na nas!

Pandurović, Sima - PESME

I nose iskre plamenovi ovi, I pričaju mi moje doba slavno, Mistično, svetlo, s nade oreolom, Protkanom srećom, preliveno bolom, U kome trepti

Neka odvratnost se budi, Uz nove tuge simfoniju bônu, Spram saputnika mojih... Ovi ljudi, Kao mrtvaca gomila, u zonu Željene sreće prate me. A grudi Nadimaju se, traže noćne studi, Svežine.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Donesite da s njom potrujem ove perčinaše. Ajte! Poveljanaja tvorite, a ovi će predlagaje maja piti, ne boj se!“ Tek je on izgovorio te riječi, Gospodar zazvoni te mu naredi taman to, biva da

„Bog će dati, ali prilike nije da će ovi zore dočekati!“ reče Otaš, koji mu bješe rane oprao i kako je mogao zavio.

Pravda će biti. Poslušajte dakle što naređujem. Odaberite šestinu vas, a šestoricu svojijeh odabraće ovi pa sjutra poranije neka dođu, da tu stvar potanko izvidimo i protresemo, pa ćemo presuditi. Ajte sad u miru božijem!

Adolf ga je dugo gledao poslije tijeh riječi, pa mu potrese rukama. „E, sad da liježu ovi ljudi!“ reče Janko. „Prostrite im ovdje. I ja ću ovdje spavati. Sjutra će po ručku oni polaziti.

Tad je najljepše. Ovce bleje javljajući se jaganjcima koji su za njima tjerani, a ovi opet bekeću, čisto kao da plaču. Za krdima, mlađariji također u gomilama veselo ide na noćište.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

veoma stara baba opkladila s nekim da će do podna devet tica živijeh ufatiti, i uzevši štap u ruke, počne ih ćerati. Ovi što se okladio pođe za njom (poslije nekoliko vremena) i zapita je: „Babo, u koje si doba?

Kad se ličina stane otezati, ovi pomisle da Mrdulja ide za njima, pa poviču: „Gre Mrdulja, gre!“ A kad ličina pukne i oni popadaju, onda ono reku.

je što nije osmočena, ma nije ni slana 15 Pitali Drinjanci na sijelu kneza: — Ma, vala da je gospodaru bogu, što ovi carevi i kraljevi idu i piju? — Bogme sve bubrežna loja pečena i medovine, a zato su i krupni.

posla, nego se smuca kojekuda, i svojom majstorijom, igrom i šalom ljude zabavlja i vara i novce od njih mami, ali mu ni ovi novci ne mogu biti probitačni, nego kako dođu tako i odu.

S ORAHOM — O Bože kako je ovi orah pun jezgrica, tako da je puna kuća zdravlja, tako da je pun obor goveda, plug volova, tor ovaca, ambar žita,

Kako ovi Božić zdravo i veselo proslavio, dabogda i unaprijed za mnogo godina u boljemu biću a u manjemu griju; a sad zdrav si mi.

3 (PRIJE DAN KRSNOGA IMENA) Zdrav si, kućni domaćine, zdrav ti svak u kući bio kako i ovi orah. Kako ovi orah pun bio, tako ti pun tor, pun obor, pun rod, puni koši, puno ulište, puna kuća, pune vreće, pune

3 (PRIJE DAN KRSNOGA IMENA) Zdrav si, kućni domaćine, zdrav ti svak u kući bio kako i ovi orah. Kako ovi orah pun bio, tako ti pun tor, pun obor, pun rod, puni koši, puno ulište, puna kuća, pune vreće, pune ćese i ove

Kako ovi orah tvrd, onako ti tvrdo sljeme i pod njime zdravo pleme. Da bog da ti vazda ovce blejale, koze vrčale, volovi rikali,

Veselje im ovo sretno i čestito bilo! I za zdravlje svijeh nas koji smo se ovđe sastali u ovi pošteni dom, a pod kućni krov. Bila nam sreća na sastanku kako Ristu i Jovanu na uranku pa vodi Jordanu.

I da ti svaki tvoj brat i prijatelj zavidi pa dobro! I da ti u ovi dom povratka više ne bude; već ako gostom kad dođeš!

repovima i dronjcima, i objese niza se zvona; jednoga obuku u ženske haljine i dadu mu u naručje kao povijeno dijete; ovi se momci zovu đedovi, a onaj u ženskijem haljinama đedova baba.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

d. Da sam ja taj zanat znao, ne bi danas čuvao seoski goveda.“ Pa im onda kaže, ko je on, i kako je tu došao; a ovi se onda obraduju još većma (što uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara), i s najvećim veseljem vjenčaju momka i

” Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: „Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati.” Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe

zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziđu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteku u onu jazbinu.

” Onda mu baba da jedan lješnik govoreći mu: „Drži pri sebi ovi lješnik, jere će ti služiti.” On uzevši lješnik pođe dalje, kad opet do malo nađe treću babu đe sjedi ukraj puta, i ona

Ondar mu baba da jedan orah govoreći mu: „Uzmi ovi orah, čuvaj ga do potrebe.” On se začudi ovijem darovima, pak upita ovu treću babu što će reći da mu je ona najprva

” Ovi čovjek premda je bio opak, opet promisli hoće li dati svoju dušu, ali ga strah nagna, te se darovaše. Starac zapahnu nje

oni čas steče krila, rep i male roščiće na glavi, i dade mu jedan štap dvorogi, crljen kao vatra, govoreći mu: „Evo ti ovi štap, kad ti gođ bude potreba od novaca, njime u štogođ kucneš ondole će izlaziti na stotine onake aspre kake ti

” Obraduje se ovi čovjek, te ujutro kad svane odvoji se od pobratima te onaki kakav je krenu, i idavši | za dugo počine pod jednijem

pristupljivalo, ali sve zaludu, i toliko sila mladića u jagnjad se prometnula, a sila vasiljena opet bez glave ostanulo. Ovi glas začu i jedan mladić, siromah no provrtan i domišljat, pa se slakomi na lijepu đevojku i na polovinu carstva, te

Dođe jednom siromah k caru da mu štogođ udijeli; car ga upita okle je i ko ga je naučio mudro govoriti. Ovi mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila. „A šćer tvoja od koga se naučila?

” Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj šćeri. Šćer ga pošlje da spava obećavaj

” Čoek mu pruži zlatni cekin govoreći: „Evo ti za njih ovi cekin, a evo ti ovi drugi da mi kažeš otklen ti ova jaja.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako se ovi rečeni pomeni nekom od bratije dogode u dan nedeljni ili na praznik Gospodnji, to nemoj ostavljati zbog praznika, nego

“ Da budu, dakle, ovi koji ovako čine nepričešćeni božastvenim tajnama u Svetom Duhu. Ako se i bratija ne povinuje u ispitivanju učinjenog, da

I kada uđe u crkvu vladar i svi ovi sa njim, da se posavetuju i izaberu čoveka prepodobnog, koji će biti arhimandrit među svim igumanima i pastir stadu

“ (Lk. 2, 25) I ovim poukama pouči ih dobri gospodin i dobri pastir. A ovi svi mnogo su ridali i govorili mu: „Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer tobom osvećeni bismo, i tobom naučeni

Jer kao što prekrasni Josif uze telo oca svoga Jakova iz Egipta i prenese ga u zemlju obećanu, tako i ovi bogoljubivi i čestiti sinovi njegovi sa svom državom primiše ga, radošću radujući se i veseljem veseleći se, sami noseći

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MILE: Otkud znaš? IKONIJA: Otkud znam! ANĐELKO: Slušaj, moš ti to malo brže, oće ovi škembići da mi se olade! MILE: Sa tim Ilićem ja stojim evo ovako! Mogu da ti prolongiram šta oćeš!

) NEPOZNATI: Izvinite! MILE: Ne ulazi se u kafanu kao govedo! NEPOZNATI: Privukli mi pažnju ovi napolju... MILE: Je l bi ti hteo još i da sobjašnjavaš? Znaš li ti ko sam ja? Znaš ti koga ja poznajem, i to lično?

STAVRA: Kad tako misliš, ti ih zovni unutra! Ovde su odlični škembići u saftu. VILOTIJEVIĆ: A šta će kasti ovi, ako ih ne vide? STAVRA: Šta te briga? Ti gledaj u ono što ti vidiš, pa prema tome i postupaj!

s nje se vidi daleko, kao sa lađe! STAVRA: Tebe je nesreća džabe zadesila. CMILjA: Nasuti su vam ovi škembići! VILOTIJEVIĆ (raspoloženo): Vojnici bi možda hteli i nešto da popiju!

TANASKO: Ja sam vam je i skretao, al vi ste u tom momentu rekognoscirali! MANOJLO: Pričekaćemo da ovi odu! Sa njega oka da ne skidaš! TANASKO: Ne bi ja skido oka sone tamo! Kad god je sretnem, drži sveću i amrel!

Stanković, Borisav - JOVČA

I kada znaš, bar ti ćuti. I idi tamo, dole, ako sad ovi, familija i rodbina naša, dolaze, zadržavaj, ne daj da se ovamo penju, larmaju. SAUGA (odlazi levo).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

na pamet božestveni sovet premudroga Pitagora — da se k sebi vratim da u sebe dođem, i da razmislim otkud sam na ovi svet došao, što sam u njemu činio i kud mislim poći.

ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao? Šta sam u njemu činio? I kud ću iz njega poći?

da se postaraju za matere svoje i sestre, za supruge i kćeri, prevodeći im izbrane knjige učeni[h] naroda, dajući im na ovi način blagopotrebnu zabavu, ukrašavajući nji[h]ove naravi, prosveštavajući nji[h]ov um i oblagorođavajući njihovo srce

Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po različni[h] mesti sveta, i kakvi su nji[h]ovi običa[j]i? Dvadesetipetgodišnje moje prebivanje i putovanje u Dalmaciji i Crnoj Gori, u Albaniji, u Greciji, u različni

Črne Gore, Dalmacije, Horvatske, Srema, Banata i Bačke, vami i vašim poslednjim unukom, s gorećim i punim ljubavi srcem, ovi moj mali no userdni trud predajem! Primite (ako ništa) za zabavu.

OBZNANjENIJE Nameravam izdati na tip trista ovi[h] knjiga; svaka će sostojati se iz dvadeset iliti oko dvadeset i pet tabaka u velikim oktavu.

” Svak lasno može poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda ko će ludu dati pamet? Moja glava, napunjena budući pustinjami

bio strašiv i po višoj časti drugima pokoran; kako sam, dakle, mogao k volji moga tetka toliko upornosti pokazati? Ovi dobri blagodetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milošću govorio: „Bába će tebi prekrasnu devojku isprositi, pak kad te

Da mi dâ poznati šta je tuđinstvo i tuđ hleb, odvede me u Tamišvar i dade me jednom maj-storu kapamadžiji i trgovcu. Ovi je imao vsegda po pet-šest momaka s kojima bi hodio po veliki pazari u Banatu; a kad ne bi bilo pazara, davao bi im

Nemicama i Vla[h]injama, povazdan bi se s njima šalili i smejali, niti bi kad imali volje što svetinjsko slušati; na ovi način počeo sam se bio kao zaboravljati. I prva toplota k pustinjičestvu i k pešterami počela u meni sasvim [h]ladniti.

Moj majstor imao je svoj dućan u kućam’ gospodara Jove Mucula. Ovi, časteći jedanput našega tadašnjega episkopa Georgija Popoviča, ja, imajući poznanstvo s slugama doma, pomešao sam se s

Između proči[h] razni[h] razgovora, pri koncu obeda po slučaju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo slušao i upamtio; i, zaisto, dostojan je da ga ovde opišem.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Pri svrsi bija je fra-Jerica ispovidnik biskupa i od njega puno ljubjen...“ „Fra-Bortul (1709, † 1729, †† 1776). Ovi slavni redovnik, kad je bila velika glad, priveja je mlogo familijah iz grčke vire u našu katoličku.

će za njeko vrijeme „kući“ sa parohije, a nastaniće se u njoj kad se godine natovare na pleći kao pomenutoj osmorici. Ovi, dakle, u miru preživahu što je dao bog i sv. Frane. Bakonja stade gledati manastir.

Meni je ime Grgo, zvaćeš me šjor-Grgo. Ladaj se lipo, a ja ću te u svemu poučiti. Ali, svr svega ne budi kâ ovi tvoji drugovi. Ajde sad tamo, odmori se.

“ Tada vra-Brne odmeknu i reče: „Ajde pokušajmo i to, neka ga vrag nosi. Ako se pokaje i vrati odma paripa, podaj mu ovi’ pet talira!“ — Zar još pet talira! — viknu knez. — O Isuse! O Divice! O Jozefe pravedni! — poče opet Barica.

Daj bože da i’ mnogo doživite! Gvardijan mu dade njekakvu knjižicu crvenijeh korica, pa reče: — Jevo ti, sinko, ovi mali, ali dragoceni dar. Ovo je „Cvit kršćanski’ kriposti“ našega učenoga fra-Jerolima Alatovića.

— Tako je, tako! — zagrajiše svi. — E, pa u ime toga da ste mi zdravi! — nastavi Trtak. — Za zdravlje ovi vridni dijaka i njiove lipe mladosti. Bog im daj da dožive ono za čim iđu! Sluge poustajaše i skidoše kape.

Ali, virujte mi, ja sam još izvan sebekare. Ovi strašni događaj uzeće mi najmanje pet godina života! I još je niko ima duše da me poteže za uvo! Ej, ej...

Odlazi! — Oću, oću, kad veliš! Oću, odma, na ma’ s ovi isti stopa! Zar ja tebe da ne slušam, a? Zbogom. Kušmelj otide drugijem laktom trijema, pa naišavši na otvorenu

Kušmelj, Bara i Kušmeljići pomišljahu: „Kakva razlika između večerašnje večeri i one kad se ovi okupiše oko fra-Brne! E, što su ti naše jarčine!“ Razgovor se razgrana.

Ćosić, Dobrica - KORENI

I te reči tiho su gorele u belom dimu. Ćutao je, pa se okrenuo: da li su čuli I ovi što sede po minderlucima oko širokog ognjišta, gde mrmore iste priče čađavi lonci puni jagnjeće čorbe i gde u bakraču

Gluposti, da, svi su ovi palanački, seljački kočijaši guravi, brbljivi, svi su pijanice, rakiju piju, žene im od batina nose zavijena čela, i

Svi gledaju mirno vreteno voštane svetlosti, očekujući nešto što se sluti nad nepojedenom svečanom večerom. Možda ovi nešto znaju? Aćim pređe očima po Simki i Đorđu. U Simkinim krupnim zenicama plamsaju dve male sveće.

Danas mu nije platio nadnice, bez hleba, božićnjara i drva ga ostavio. Pomrznuće se deca. Ovi mali će skapati. I zapretio mu Đorđe, da mu više nikad u kuću ne uđe. Kod koga će raditi?

— Iko, hoću prsti da mi se lepe! Hoću, kao kad zrelo grožđe berem. — Svi su mu ludi u kafani, i ovi što su se načičkali oko njegovog stola, bili samo jedan jedini čovek, koga može gaziti bez razmišljanja i kajanja, kao što

sekirom istrča seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja privezanih za

A ko u Srbiji nije njega poznavao? Beše uman čovek i glava radikalska. Pravi radikal, adamovac, a ne ovi današnji, razblaženi, smrdljivi. Momče, ovo više nisu radikali. Ovo su jadikali!... Reč mu je bila teža od tovara.

„Jesi li bolestan?“ pitao ga, iznenađen, Andra. „Bojim se da će ovi lopovi liberalski opet da mi podvale.“ „Pa šta još mogu da ti podvale?“ „Mogu da me ne obese.“ „Zid je od kamena.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Udaraj! Šta čekaš? — smejali su se i bodrili zavađene. »Bio je Poglavica u pravu!« pomisli Đavolak. »Ni ovi Gore nisu bolji!« — Dang, bang! — učesta Đavolak da baca čičak. Aj, kako se grad komešao!

Tek na zemlji, pomešan s lišćem breze, on vide da je postao žut, i osmehnu se: »Šta ima lošeg u tome? Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu.

Kazivao ih je drugovima u školi, rakovima na obali i cvetovima na livadi, dok bi ovi, očarani, klimali snenim glavama.

— smejali su se. — Iščupaćemo im nožice i krila, šta nam možete! — mali došljaci jurili su za leptirima, ali ovi su im stalno za pedalj izmicali. Rat ostrvljana i došljaka oko leptira trajao je celi dan.

— Kako se postaje Princ oblaka? — upitao je vetrove sveznalice, a ovi su se samo nasmejali i othujali dalje. Šta je mogao drugo osim da, nosa priljubljenog uz staklo svoga kaveza u nebu,

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

koji je iz jedne carevine, austrougarske monarhije, prevozio, u drugu carevinu, tursku imperiju, osam uhapšenika. Ovi hapšenici valjalo je da bezbedno putuju, bezbedno stignu a onda, isto bezbedno, budu kažnjeni.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Udar ovi prvi i najsjajni njihovo je razdrobio carstvo. Pob'jeđene mojom krunom sjajnom, sakriše se u guste gomile u prostore

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Taj trougao je za njihove praktične ciljeve dovoljnom tačnošću pravougaon, jer ovi brojevi, podignuti na kvadrat, daju 289, 196, 484, tako da se poslednji ovih triju kvadrata razlikuje samo za jedinicu

Na stvarima se mogu razlikovati oblik i materija, ali se ovi ne mogu odvojiti jedno od drugog, jer oblika ne može biti bez materije, a ove ne bez oblika.

Razlozi koji bi opravdavali moju pesničku slobodu u tom pitanju su ovi: Demokritos življaše još za vreme mladosti Aristotelove, kad ovog obuze neodoljiva žudnja za naukom.

Svi ovi problemi kojem je Arhimedes rešio spadaju već u oblast više matematike, infinitezimalnog računa, pronađenog tek devetna

Onamo jure svi ovi vitezovi na megdan junački da, kopljem i mačem, osvoje srce svoje obožavane. Da sam pesnik, i ja bih pošao onamo da

’ - a Devi je, razvijajući tu ideju dalje, istopio led trenjem, tj. mehaničkom silom“. „Pa, dobro“, primetih, „ovi eksperimenti Rumforda i Devija tiču se samo pretvaranja mehaničkog rada u toplotu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog. Sve ostalo je sporedno.

“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog. Sve ostalo je sporedno.“ Do zore smo ostali u razgovoru.

— Ja sam vrlo neučtiv čovek. Ali vi ste vrlo ratni bogataš, a ja. vrlo predratni student. Ja i ovi ovde. Vrlo! Čovek učini pokret kao da se sprema za fizički napad i mi se uzvrpoljismo.

Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi? „Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja. To je nova haljina egoizma,

su se slatke žene smešile i, milo napućene, dobacivale na račun njegovog ozbiljnog držanja i hladnog pogleda: „Kakvi su ovi Srbijanci, svi namršteni.

Reče mi da je svratio kući na dva dana, ali da bi bolje učinio da je obišao, jer mu ovi prvi dani oslobođenja ne bi bili gorki kao sad.

— Kako kažeš, što su se... — Kažem šta će te Švabe s nama protivu ovi' naših Švaba? — Šta će, veliš, s nama? E pa, brajko, oni će s nama zbog ovaj... pa zbog... e ne znam.

pa zbog... e ne znam. — Znaš li ti, Sekula? — ... Pa da se bijemo za njih. — Nego, čujte ljudi, vidite li vi ovi eroplani šta čine? Sad će, vele, pustiti neke gasove da nas sve pomore. — Ne verujem, čoveče, plaše na sedamn'est.

Evo secite me gde sam najtanji, ako tako ne bude. — Ej, brate, pa ti sasvim ne znaš šta govoriš. Valjda znaju ovi naši šta rade. To su pametni ljudi, neće tebe pitati. — Ama oni jesu pametni ljudi.

valah... asker... pljačka... ska... hala... A divizijar umiruje, obećava, pišti: — Šta? Kako? Ko? Ovi? Dobro. Ja njih sad, sme sta... fik... kr... kr... kr... I on pravi pokret rukom kao da nišani.

— Nije istina. Ja je ne volim kao ovi ovde oko nas. Ja je ne mogu voleti kao oni. Jer je oni vole ma kakva ona bila, pravična ili surova, slavna ili mračna,

I to svi u ime jednog istog Boga. E pa zar su onda duhoviti ovi „naoružani proroci“? Ne, oni to nisu, nego smo mi slepi i ne vidimo.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I ne ležimo li mi čitavom svojom težinom podjednako i u jednima i u drugima od tih suprotnih afirmacija? Nismo li ovi isti mi koji jesmo i kakvi jesmo ujedno i dobri i zli, i podli i plemeniti, i cinični i sentimentalni, i nevini i

Pa tako je i s našim vjerovanjima. Ne vjerujemo li, ovi isti mi, bilo svijesno ili nesvijesno, sad u jedno sad u sasvim suprotno, ne nosimo li, ovi isti mi, prema istim

Ne vjerujemo li, ovi isti mi, bilo svijesno ili nesvijesno, sad u jedno sad u sasvim suprotno, ne nosimo li, ovi isti mi, prema istim stvarima skroz nejednaku i nepostojanu vjeru?

Pošutjesmo. — Silno su narasli ovi vaši cedri, od vremena kad sam dolazio k vama na lekcije latinskog! I oleandri su vam uvijek onako bujni.

— Pokosila ih je lanjska zima, bila je jako oštra. Ovi ovdje unutra, u zaklonici trijema, pa i limuni, koji su još osjetljiviji, ostali su pošteđeni.

Mogućnici su uprav ganutljivo naivni ako, vozeći se sa svojih Tedeum-a i odzdravljajući rukom, nisu načistu: ovi naokolo sad mi u sebi psuju sve i sva. Je li moguće da ne znaju?

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

To mu behu jedini glasnici dana, koji vladaše na polju srećnome svetu. Kako su mili i dragi sužnju ovi retki i neobični za tamnicu darovi sjajna sunca!... Ovi zraci podsetiše ga da razmisli o položaju svoje apsane.

Kako su mili i dragi sužnju ovi retki i neobični za tamnicu darovi sjajna sunca!... Ovi zraci podsetiše ga da razmisli o položaju svoje apsane.

Rekô bih ni pesnica mu ne bi mogla ovud’ proći. — Ja, more. Da nisu ovi ljudi pregledali apsu, čisto ne bih verovao da je izišao. — Šta ćeš je pregledati sad — odgovori Radisav.

Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!... Što ne znadoh, barem, dok beše ovde, da ga razgledam bolje...

Tamo već zna sve; kuću će naći sam. — Dobro je. Ovi će sad, znam, odmah u poteru, a njemu je bolje da bude u drugom okrugu. — Hoćemo li imati skoro posla ?

«... — kao da govoraše ona hajducima nemo, a ovi ćutahu i zgledahu se: »Znamo; zato se i zovete vlast«... pa pogledahu gde bi se mogao još koji napad izvršiti.

Ali je morao biti mnogo oprezniji od žandarma. Onomadašnji događaj pokazao mu je, da se ovi ljudi ne šale, i tada je prvi put, na delu, osetio da mu glava svakoga časa visi o koncu.

— Ja, vala, ništa. Kažem ti: svet... — A jesu li se svi ovi zakleli onomad s tobom, da će ti pomoći da me ubiješ? — Ko, zar ja? — viknu Pajo. — Ne dao Bog!

— Jok, jedni će na Radovanovo selo i Brezovac, a drugi će ovamo. Ovi će se skupljati ispod Bukulje, ali mesto nije određeno.

Kad odoše hajduci, ovi samo mrdahu nogama, na poziv svojih suseda da iziđu, pokazujući tim da se ne interesuju onim, što je iza njihovih leđa..

— A ti nisi omirisao bajbok, a? — odgovori Palilulac. — Ta ono nije da nisam, znaš... ali čuvam se. — Baš ovi starci... — uplete se treći — sve nas kalpe da ne znamo ništa, a eto samo za tebe smo tri put kupovali svedoke.

Nije mu ni prvina, ne boj se! — Dobro, a šta veliš za naše ljude, kako će oni? — Ovi naši odavde pouzdani su ti svi, a oni su iz drugih sela svi njegovi. — Šta veliš ti : kad bi se ’nako znaš...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: — Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati. Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe

Poslije nekog vremena ovi trojica carski sinovi, tražeći sestre svoje, dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće, te učine tu konak, a poslije

Divovi ga upitaše šta gleda, a on im kaže: — Gledam preko koga ću brda prebaciti ovi kamičak. Kad to čuše divovi, u čudu se zagledaše, pa mu rekoše da im ne baca kamena, jer takoga nema nadaleko, pa im

Kad ovi mladić uljeze u carski dvor, i đevojka kada ga dobro sagleda i upazi sablju, psa i konja da je sve mimo išta na svijetu

pritrče oboje i car i šćer k njemu i počnu ga ljubiti i u kuću voditi, misleći car da mu je zet a šćer mu da joj je muž. Ovi đetić začudi se ovoj njihovoj ljubavi, dosjeti se da su ga uzeli namjesto brata, te se i on stane pokazivati kao da je

Kad ovi dođu i svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi:

Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.

Kad ovo vidi carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt jednu opkladu učine, pa ako carski zet i ovu dobije,

Kad ovi zažare peć, onda carski zet reče onome što je popio jezero vode da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć, pa blju

Zatijem sluga uze djevojku za ruku, pa će veziroviću: — Drži, gospodaru, za drugu ruku, da i ovi ćar podijelimo, — pa raspreže crnosapčinom kao da će je rasjeći. — Ne, ako boga znaš! — reći će mu vezirović.

Dokle bi siromah mali povezao goveda, zabavio bi se tako dugo da bi ovi dotle sve pojeli, te bi on, kukavac, svaki put ostao kratkijeh rukava.

im da se zove Kravarić Marko (zato što ga je krava othranila), pa zapita i njih ko su oni, otkuda su i kako se zovu. Ovi mu se sad kažu, i jedan reče da se zove Tarigora, a drugi Krivigreda.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ja osetih da su zraci ovi I noć što ide da se spusti lako Na krv iz rana i obale rečne; I ja osetih da su ljudski snovi Uvek zemaljski, bez

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Sa godinama postajemo razumniji, sve sistematičniji i konstruktivniji. Ali, ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine.

Kada mi je drugi put bio upućen poziv odgovor je bio izričito NE! Ovi svetlosni fenomeni se još uvek s vremena na vreme javljaju, kao onda kada mi sine nova ideja sa mnoštvom svojih

sam očaran opisom Nijagarinih vodopada koji sam pažljivo pročitao - a u mašti sam zamislio veliki točak koji pokreću ovi slapovi. Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat.

čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na njegovu udaljenost. Ovi primeri su navedeni isključivo da bi se stekla izvesna predstava o mogućnostima tog velikog naučnog napretka, koji

Štaviše, svi ovi pokušaji su načinjeni tri godine nakon što su osnovni principi sistema za bežični prenos, koji se danas široko

“ Čim su ovi praktični ljudi seli, ja sam naravno odmah počeo da veličam divna svojstva svoje turbine, kada me je njihov zastupnik

Pretpostavljam da ovi inženjeri nikada nisu saznali koliko je malo trebalo da ih izbacim iz svoje kancelarije. Od kada su mi najveći ljudi

Naredno logičko poboljšanje bilo je u primenama gde su ovi automatski mehanizmi van vidokruga i na velikoj udaljenosti od upravljačkog centra, i od tada sam se stalno zalagao da

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Očigledno ništa. A da su pre četrdeset osam godina postojali ovi sadašnji propisi o useljavanju, ja bih verovatno bio vraćen natrag.

od Idvora, istočno od ovih kukuruznih polja, nalazilo se jedno rumunsko naselje čuveno po lopovima koji kradu stoku. Ovi lopovi bi se sakrili u kukuruzu i čekali da neko goveče tamo zađe, a onda bi ga odveli na svoja obližnja kukuruzna

bili su poruke novih upozorenja prema kojima bi se upravljali tih mračnih letnjih noći pri čuvanju našeg dragocenog krda. Ovi znaci činili su nam se kao slatke reči neke prijateljske sile koja nam je priticala u pomoć.

I danas verujem da su ovi oblici opštenja osnovne radnje u vasioni oko nas, i još uvek razmišljam o njihovoj prirodi. Moji učitelji u Pančevu pomogli

govor napravio lep utisak na činovnike koji mi nimalo nisu ličili na činovnike na koje sam navikao u Austro-Ugarskoj. Ovi nisu bili iskićeni zlatnim i srebrnim pletenicama, govorili s visine, već su izgledali kao i svi drugi smrtnici.

Ipak, to nije ubilo moju veru da sam doneo nešto Americi što ovi činovnici-ispitivači ili nisu bili u stanju da otkriju ili se nisu ni trudili da istražuju, a što sam ja, uprkos svemu,

Bilo je očigledno da su ovi isti dečaci, koji su me malopre vređali i ismevali, sada bili na mojoj strani i branili me od policajca.

privole da ostanem u Baltimoru i postanem rimo-katolik, tako prijatan i umirujući je bio njihov utisak na moju dušu. Ovi zvuci su me podsećali na divan sklad crkvenih zvona u mom rodnom Idvoru, a u isto vreme iskrsla mi je pred očima slika

” - a druga bi dodala: ”Da li ste ikad videli takvo bugarasko nedelo?” U to vreme ovi izrazi su se često čuli, a odnosili su se na događaje za vreme balkanskih ratova koje su vodile protiv Turaka Srbija,

predavanja o zvuku i svetlosti kojaje on, sa velikim uspehom, držao u ovoj zemlji početkom sedamdesetih godina. Ovi popularni opisi fizičkih pojava su ona poezija o kojoj sam govorio ranije.

slikovit način kako drski mladić, koji je zalutao ovde iz jednog srpskog sela, provocira mlade njujorške aristokrate, a ovi mu se pokoravaju kao jagnjad. Stariji Raterford, koji je bio ujak moga prijatelja, čuo je neke od ovih šaljivih priča.

Bilo je i drugih puteva, ali za jedno Srnče kojeje samo pre nekoliko godina bilo čuvar stoke, ovi putevi su bili praktično zatvoreni.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

U prvi mah Milivoj se ljutio na nj. Ovi večiti buntovnici krivi su mu što se iz vojske još kući ne vraća. Ali u dugom putu, u društvu Arnauta, odljutio se.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kad se ovi dublji interesi iznesu na videlo, razumevanje se samo po sebi pojavljuje. I još jednu bi pojedinost ovde, verovatno,

Preciznije rečeno: to dolazi od mesta koje u ruskoj kulturi zauzima broj četrdeset i u srpskoj broj sto. Ovi brojevi u dvema kulturama dopunski, sa dodatnim simboličkim smislom, znače „neizbrojivo mnogo“, „nemerljivo“.

Govoreći o granicama priče, posegli smo u jednom trenutku i za poređenjem sa okvirima na slikarskom platnu. Ovi okviri – poznato je – znaju da preseku pojedine likove, da ostave, recimo, samo pola njihova tela ili čak samo ruku, a

Razume se, u prirodnom su jeziku i ovi čulni elementi usko povezani sa značenjem, pa je oblikovanje neizbežno i u svakome trenutku dvostrano: pred nama je uvek

ideološkome ili političkom sistemu, onda nije teško sagledati kakvu funkciju u kulturi ima prirodni jezik a kakvu ovi drugi sistemi.

političkom sistemu, onda nije teško sagledati kakvu funkciju u kulturi ima prirodni jezik a kakvu ovi drugi sistemi. Ovi su drugi u izvesnome smislu „iznad“ onoga prvog, kao da „naknadno“ dolaze, pa je i modelativni momenat u njima znatniji

Ali nas svi ovi momenti opet vraćaju na one simboličke i mitske slike u prirodnojezičkome supstratu koje Popa izvlači na površinu

U Popinoj pesmi svi se ovi prostorikutije raspadaju i na smenu reči sa nimbusima od simboličkih i mitskih predstava dolaze kolokvijalni spregovi

Ovde se značenje ne iznosi, nego se zbiva. Čini nam se da ovi momenti bacaju izvesno svetlo na jedan od osnovnih postupaka u Popinoj poeziji.

u hramu i perunikine krunice iz dalekoga i maglovitog sećanja izranja i odmah se zatim gubi pradrevni slovenski Perun. Ovi jedva osetni i gotovo himerični slojevi slika i i značenja u Popinoj su pesmi isto toliko spolja nevidljivi a značajni

sažmu vrlo daleka i dugo sticana pesnička iskustva, da u stvaralačkome magnovanju „obnove“ ceo evolutivni krug, tako i ovi vrlo retki kritičari, u tumačenju i vrednovanju najnovijih, još neprihvaćenih tekstova svojih savremenika, na nov način

i tako naglo da su izazvale ceo lanac nesporazuma koji se, doduše pritajen, sve do potkraj ove osme decenije protegao. Ovi poslednji razlozi objašnjavaju treću odliku Mišićevih tekstova: odustavši od polemika i kritike, on je godinama pisao

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i „novih” (pisaca starog i novog pravca) prvi prebacivali drugima za „neznanje”,„neveštinu” i „primitivizam”, a ovi drugi onima prvim za „ukalupljenost”, za „lepu praznu frazu”, „okoštalu formu” i „izveštačeni artizam”.

Ma kako menjao mesto, to neće uticati na imenovanje. Mogu se, međutim, i drugačije imenovati: oni prozori i ovi prozori.

121 Sada imenovanje već zavisi od zauzetog mesta onog ko imenuje, čak neposredno; jer, da li će biti oni ili ovi, potpuno zavisi od udaljenosti tela govornikovoga (prvima je dalje, drugima je bliže).

(položaju) koje zauzima neki lik (njegovo telo); otud i imenovanje pomoću zamenica (egocentričkih reči, upućivača) oni, ovi. Suštinski je to takođe isto kao kad se iz doživljaja (razmišljanja, opažanja) jednog lika drugi lik imenuje zamenicom.

Ali pošto se mesto menja, mora se menjati i imenovanje: sa ovog su mesta prozori oni, a sa onog bi već bili ovi; tačno onako kao što govornik i njegov sagovornik jedan drugoga suprotno imenuju zamenicama ja i ti.

Konkretno bi to ovako izgledalo: oni, koji gledaju na varoš i ovi, koji gledaju na polje. I zaista, kada u Nečistoj krvi, u VI glavi, opisuje izgled gostinske sobe u blago i svečano

podjednako su od nje udaljeni, pa nije jasno zašto su jedni imenovani zamenicom oni (kao dalji), a drugi zamenicom ovi (kao bliži). Razlika je uslovljena upravo položajem tela: za Todoru su oni koji su ispred nje, a ovi su iza njenih leđa.

Razlika je uslovljena upravo položajem tela: za Todoru su oni koji su ispred nje, a ovi su iza njenih leđa. Mi to znamo iz obične jezičke prakse: za ono što je ispred nas kažemo to ili ono ispred mene, a za

Ima teoretičara koji misle da se proza koju prozaisti pišu razlikuje od proze koju pesnici pišu po tome što ovi poslednji unose ponešto od „tehnike” stiha. Seobe su, mislimo, dobar primer.

u predočavanju daljinske perspektive, jer ju je povezao s vremenskim činiocem: kopci su kružili nad glavama ljudi sve dok ovi nisu došli do podnožja brda, dakle isto onako kao što za naše oko linija vidokruga u daljini pada sve do podnožja, tj.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

I žene su im slobodnije i prirodnije; jedu i piju bez lažne seljačke stidljivosti. došli su ovi ludi onako prosto, da se pomole Bogu, a ne da se pokazuju i vržu na sebe neko osobito, saborsko, raspoloženje...

— Mučni su, buljugbaša, ovi naši sabori: ne zna rakija šta hoće kadija... Buljugbaša se trgnuo od ovih reči i zaustio nešto da odgovori, ali ončas

— Koliko hoćeš samo da siđemo dole u kuću. Znaš, pobratime, ovi ljudi ne piju rakiju, možda će neko i klanjati, pa je nezgodno...

Ovđe, ovđe hoću rakiju!.. I ovi moji ljudi da povrate dušu!.. Bilo da ti je muftija tu!.. U, pobratime, ne ukori se, što si se zbu– nio?!..

Njemu se izjedna činilo da nije dovoljno hrabar i da će ovi Arnauti opet misliti da je strašljiva kukavica i rajetin. Zato dreknu, na svoje drugove: — Pijte!.. Što se se smrzli?..

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Al’ na gori ovde momče, Onde devojče; Ovi će se grlit’, ljubit’ Danas doveče. Dugo usta neće moći Da se rastanu, A u to će i dva dana Da se sastanu.

Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću Bog pokriva, Trudna tela duša čista Da što slađi sanak sniva. Nagledaj se te miline Pa se divi

DARVIN Snagom uma bogodana I zadahom duha velja Potresô je, zaljuljô je More misli iz temelja. Talasi će ovi rasti, Vek će veku da ih prati: Zato Darvin nije umro Nit’ će s’ ikad mrtvim zvati.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

PREDSLOVIJE Šta su ovi naši spisatelji naumili? (čuje se glas u društvu, gdi se karte dele, ili čaše cece, ili se uz muziku igra).

VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena? FEMA: Ja opančarova žena, u ovi aljina opančarica? Ah, same daske moraju od žalosti plakati!

Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti. FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao. Juče sam ktela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio.

Krakov, Stanislav - KRILA

Tada su ovi, probadani zvucima i pogledima, prsili svoje teretom uvijene grudi, i besno udarali po kamenju potkovanim cokulama.

Imale su bela, uranjena tela, i nosile nestašne kostime. Ovi se sami ugodno cepali, i pored nadzora albanskih stražara sa crnocrvenom jakom.

Besmisleno je bilo što donose teške ranjenike. Previju ih, ubrizgavaju im kamfor i morfijum, ovi krče, ide im pena na usta, i na kraju opet umru. Sve je to bilo dosadno i glupo. Opet. Još jedna. Zemlja ih zasu.

Poneki očajni jauk se izvio kao užas, potom su dolazili drugi kraći, prigušeni. Ovi svi napolju, u nosilima, pod krvavim krpama, znali su da i njih to čeka, i strah im je stiskao želudac.

Petrović, Rastko - AFRIKA

misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi najdivljiji krajevi deljeni između raznih severnih faraona, sultana, krstaša i urođeničkih dinastija.

Tela su im tako harmonična i muskulozna da ih čovek gleda kao umetničke tvorevine. Ovi dečaci su još iz plemena Volov, koje ne spada u najlepša.

Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani. Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim

To nije vrelina zrakova koja ubija, već ugao pod kojim ovi padaju, i naročito onaj deo njine spektralnosti koji je jači na Ekvatoru no na severu.

Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su veličanstveni ovi pejzaži natopljeni poslednjom svetlošću i bojama.

Kao da se govori na telefonima preko ogromnih prostora, razgovorom čije je trajanje strašno ograničeno. U stvari svi ovi ljudi žive u mestima koje razdvajaju po nekoliko stotina milja i jedino ih je slučajnost ovde sakupila.

Niko se ne bi usudio da ih prati i vidi u koju će se kuću skloniti. Skoro je neverovatno da ovi njamu nisu nikada okusili ljudskoga mesa.

sa naročitoga izvora i posle toga obišao sve svoje seljane u krug, razgledao ih dugo, i označio tro jicu kao krivce. Ovi su odmah uhapšeni. u okolini, na ivici šume, nađena je jedna ruka i ostaci vatre.

Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih stabljika, tako da se u prvi mah ni ne zna da pripadaju tim pticama.

Za slučaj da se dotle pojave zamene, ovi se mogu vratiti kućama. Tako pred suton, kad treba apsolutno poći, vidimo da su nas dva nosača napustila.

Ja sam imao pred sobom jednu veliku i tragičnu egzistenciju, tako isto veliku i bolnu kao ovi baobabi, koji su puni ptica i puni plodova. a kao da su sasušeni, nikada ne listaju.

Lobanje su im obrijane iznad čela sve do polatemena, a čeone kosti jako ispupčene. Ovi mladići daju sliku najveselijeg detinjstva, koje se nije još oslobodilo onoga a već je potopljenjo u najplemenitije

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

No, babo, šta si videla?... STANA: Što nikad nisam želela — Tvrdi je bedem vencem okićen... Svetovi ovi kad bi zgrešili, Sa smelom rukom kad bi drznuli Potresti presto boga jedinog, Pa kad bi tvorac gnevom planuo,

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Tu su spavali i sad baš ustaju i opremaju se. To su tako zvani »dobrovoljci,« koje su silom pokupili od njinih gazda. Ovi su ljudi izgledali iznureni, umorni, neispavani, mnogi su drhtali od zime i uvijali se u svoje poderane džoke i gunjce.

Upita ih šta je, vojnici odgovore da su ovi dobrovoljci bežali iz borbe. Đeneral na to rekne: — Skotovi, trebalo bi ih sve pobiti.

— To ne, odgovorim ali ako vojska zbilja trpi oskudicu u mesu, po mome mišljenju bilo bi i bolje i pravilnije da se ovi čopori svinja po zakonu o rekviziciji redovnim putem rekviriraju od stanovnika; jer, pravo da vam kažem, ja ne verujem

Turci su oko po noći i u dva časa posle pô noći činili prepad na naše predstraže. Ovi su noćni prepadi obično vojničko lukavstvo.

ratu navikava na najčudnija osećanja i podnosi spokojno prizore koji bi ga u mirno vreme najdublje potresli, te stoga i ovi noćni prepadi, kad se ograniče na golo kvarenje odmora puščanom praskom, gube svoje dejstvo, čim se čovek malo navikne

A ovi klonuli lugovi bili su prazni i pusti, nemi i žalosni; nigde tičice da prhne, da zacvrkuće i oveseli gaj svojom jutrenjo

Eto, oni će ga sad svršiti, Karadžić će ce okrenuti, komandovati vojsci: »napred« i za sat — dva ovi će se mnogi bataljoni već trošiti u streljačkom lancu. Ova pomisao kao da me ujede za srce.. Jaoj meni!

— Ne, boža ti vjera, gospodine, nemo' mi kvariti ćeif sad na ovi vakat. Dok ja nađi ećime, dok oni meni udari svoje plastere i melene, tu će i mene proći ovi sadašnji sevdah na Typke,

Dok ja nađi ećime, dok oni meni udari svoje plastere i melene, tu će i mene proći ovi sadašnji sevdah na Typke, pa poslije niđe i ništa.

sam, ovo sadašnje bezbrižno ćeretanje sa onim zabrinutim ćutanjem i napregnutim osećajem strašnoga iščekivanja s kakvim su ovi isti ljudi pre jednog sata ulazili u borbu. Ista opasnost, a kako razno raspoloženje! Otkuda to?

Je li ovo već sviknutost na vatru, ili bezbrižnost očajanja? Kakav je to red misli, kakva je to filosofija u kojoj ovi sirotani crpe snagu da ovako mirno idu smrti u čeljust?! Zašto oni ginu? Kakva ideja njih kreće napred?

Bar nama se još zna gde nam je ognjište i znamo da ono malo sirotinje i čeljadi što je — na njemu je. A ovi jadnici?.. Po logoru se zasvetlucaše vatre. I za me je bila jedna.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Spojila se duša noći, Spojila se s dušom danja, Pa šapnuše: Suze toči, Al’ se sećaj radovanja! Kome zbore ovi glasi? Ja pomislim sam u sebi; Duša danja, duša noći Zagrli me: Tebi, tebi!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Predveče počeli smo se penjati uz neku planinu. Čuli smo još jasnije pucnje topova. Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći. Sa jednoga uzvišenja ugledasmo i jednu našu bateriju. Blizu smo položaja.

A ovi su preko telefona sigurno zakukali, te oko podne prestadoše sa gađanjem. Koliko sam mogao videti kroz puškarnicu, ceo p

„Šta reče, bre, koj’ si?“ „Gospod Bog.“ „Slušaj, čičo! Nemo’ se šališ. Jerbo ako si i Bog, a ovi te naši uvate, privešće te o’ma na lekarsku. A tamo nema vrd-mrd. Ispašćeš sposoban za vrontu i utrapiće ti pušku.

Gleda jednoga dana tu listu potporučnik Pera, zvani „Đevrek“, i nasmeja se. — Bre, bre... šta se izmotavaju ovi lekari. Što nisu prosto napisali: potporučnik Vlajko izrešetan kao sito! A leži već šesti mesec.

A noć je i onako puna krvi i smrt lebdi nad glavama svih nas. Sada strepim da se ne povrate. A i ovi sa reke me muče. Pade mi tada iznenada na pamet: šta li rade u pozadini oni koji naređuju. Spavaju, sigurno.

Mnogi su pribegavali različitim trikovima da bi obmanuli lekare. Nekada su ovi gledali kroz prste, a mnogo puta bili su u uverenju da pred sobom imaju pravoga bolesnika.

Mi smo ovde da izginemo za svoju zemlju. A ovi mladi ljudi sa Kavkaza, ili ruskih stepa, prešli su hiljadama kilometara, da bi ostavili kosti na makedonskim planinama.

— I ovi su uz put „ubijali“ sigurno lafove — veli Pera i pritrča Fjodoru: — Braćec dorogoj, gde si bogati, otkad te nisam video

Sima „Jarebica“ i skače da uhvati litar sa vinom, ali tako naglo da se prevrnu klupa na kojoj su sedeli Fjodor i Pera. Ovi lupiše leđima o zemlju. Ali oni se ne dižu, već mlataraju nogama po vazduhu, dok ih „Kica“ škropi vinom.

Pera hoće da jaše vranu kobilu. „Fikus“ jedva objasni Sergiju i Fjodoru njihove želje. Ovi najzad pristadoše da jašu konje svojih ordonanasa. Onda je ugovoreno da trče putem što vodi za Ostrovo.

Umirivao je prosto nerve. Navikli smo bili na topovske pucnje, prasak eksplozije, a ovi nežni i drhtavi tonovi bili su odista neobični. Naše grudi se šire.

Bugari obično dobacuju kako nagni treba da se predadu. U Srbiji se lepo živi i — vazdan koješta. Umesto odgovora ovi naši nabiju veliki hleb na bajonet, pa ga izdignu iznad rova, kao da time hoće da kažu kako je njima i ovde dobro.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

One hoće da se ženih rodom možno hvali, Ovi — da im vjeno mošnjom debelom prevali, Da se piše visoko-, pre-, i ot da imade, Da slugama valbe daje, — ko je, da se

Gdi su sad ovi? Po krvavim borbama mnogim Sve ji, nemirne, ledeni pomiri grob. Spomen Trajana na steni je divnoj utvrdilo pismo,

Kad su došli svetli D’ovi, Podigli se beli svati, Kum s nevestom i deverom, Mladoženja s starim svatom, A pred njima taj vojvoda Sa čuturom

Na kraju pesme, na 4-oj i poslednjoj strani knjižice pri dnu, izdavač je stavio sledeću zanimljivu primedbu: Stihi ovi jošt u predrečenom ljetu G.

35, str. 58—9. Naslov pesmi morao sam dati ja stoga što su Solarićevi stihovi (i ne samo ovi) štampani uopšte veoma aljkavo: ovu pesmu na primer Teodor Pavlović je štampao pod zbirnim naslovom Poetičeska

N. S. Đurković, mlogu je suzu iz očiju tronuti Srbalja i Srpkinja izmamila, a kako ne bi, kad su ovi elegijski, tanin i u srce prodirući zvuci sve nerve naše zadrmali, i nas u neobična očarana čuvstva uljuljali.

ne spominje izričito ovu pesmu, može se verovati da se bar neke njegove reči odnose i na Radišićeve stihove kao što su ovi završni u Priči: „Muza je njegova” — piše Maletić — „više razmaženom, samovoljnom detetu nego boginji kakvoj podobna.

Iste te novine u č. 10. od 8. februara 1842. u jednom dopisu iz Žablja donose ovo: „Ovi dana davali su ovdašnji Srblji bal, na kom su se javni znaci pokazali da se ljubov k narodnosti srpskoj po celom Srpstvu

Uza svaku pesmu stavljena je godina kada je objavljena, odnosno napisana; to nije činjeno samo onda kada se ovi podaci nisu mogli utvrditi (tako kod pet Pačićevih pesama, koje su sve napisane svakako u razdoblju između 1816—25;

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Nemam čime spomenuti mrtve svoje, niti imam čime darovati kljasta i sakata za pokoj duša nji'ovi'... Šta dočeka Relja Kneževiću! — s grkim prijekorom duboko uzdahnu.

“ Znaš, da se ne bi pobunili... Skupiše se ovi. Samo Šaćir Pulac zagrabi uz onu stranu od džamije, a ja zažego' iz štuca — pras! Živa ga zemlja ne dočeka...

Bojić, Milutin - PESME

Pa ipak bedni svi su gresi ovi Kad sladostrašće poji život srećom I traži zmiju iz raja izmaklu. O, sotonom me, o Bože, nazovi I daj mi moći da

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

(Odlazi.) VI ŽIKA, MILISAV ŽIKA (zadubio se u akta): Nikako ne mogu da mu uhvatim ko je ovde pobacio. Ovi praktikanti još ne umeju ljudski da saslušaju.

Vidiš da se dva činovnika razgovaraju, a ti tvoga Josifa iz Trbušnice. Kako to, oca mu, ne pomisliš malo: ovi činovnici padoše s nogu radeći, pravo je da se odmore i da kao ljudi progovore reč-dve. MILADIN: Pa, ja...

KAPETAN: Je l' kazao ime, prezime, godine? VIĆA: Jeste! KAPETAN (spazivši Miladina i Spasu): A šta će ovi ovde? MILADIN i SPASA (jednovremeno): Građani, gospodine! KAPETAN: More, znam ja da su oni građani nego šta će ovce?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Sad ćemo, sad. I posle, opet kao pre, ne rešava se, ne odlučuje. Ovi jednako čekaju, trčkaraju oko njega. On ih uvek umiruje, kao hrabri.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, 37), Đurđevu danu (іb., 49). Svi ovi kolači jesu žrtve precima, ili htoničnim demonima uopšte: Mladenci su dan zmija [= duša], i ima ih četrdeset, a to je

Kulidačka se posle toga baci daleko od kuće, »da bi i buve bile daleko od kuće« (buve = duše). Značajno je da se ovi običaji s d. vrše o Badnjem danu — danu duša; d. je, dakle, senovito drvo. U C. Gori veruju da se na crnom d.

(koja je inače poznati simbol plodnosti, cf. Handw. DA, 1, 511) dosta običaja, od kojih se mogu spomenuti ovi. J. se meće na svatovske barjake (SE3, 7, 20; 16, 212; 19, 153), na rogove svadbenog ovna i svadbenih brava uopšte

Verovanja i radnje koje se odnose na s. i setvu mnogobrojne su. Najvažniji su ovi propisi. Ne valja davati drugome seme pre no što se svoje poseje, jer će slabo roditi (ZNŽOJS, 7, 1902, 382).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Vojkan ne može a da ne nabaci koju Iliji; veli mu: — Vidiš kako ljudi ne mare za blagajnu: ovi svi idu trgovcu! Pa da, ono što je tebi uradio tvoj pop Vrane, uradio bi i drugome...

S njime dođoše još druga dvojica, od kojih je jedan bio sin posjednika Tadića. I ovi se pridružiše, pa između njih započe razgovor i katkada podušen smijeh.

Ča ćete da vam duljim, osudili nas smijući se, baš ka od šale. Još na odlasku govori nam prokurator: „Dobro ste ovi put prošli!” — i jednako se smije. — Ma jema li pomoći? — upita najposlije stari Ante, kad je sve ispripovjedio.

— Ne govorim ti ništa zla ... — Smućujete me... Grih je i misliti! Da bar prođu ovi veliki dani.. — Pa? — Vidićemo se digod, — promuca i obrne od njega glavu. — Fala ti! — jedva dočeka Ivo.

U pameti mu je Mrse, misli: „Što će on sad raditi u svojoj špilji, sam, dok je sav narod sakupljen u crkvi da proslavi ovi veliki dan?” Pa, pošto se bliže primiče selu, osjeća sve višu sjetu. A uspomene iz djetinja doba javljaju se iz daleka...

— Odmah ću svršiti! Kako znate, prodava sam toliko godina pod murvom, i tim se hranio, pa nikome ništa, dok ni doša ovi novi upravitelj. Jedno jutro vidim jednoga čovika, onako k'o i drugi bolji, i pita me di je kuća baš vašega oca.

— Presvijetli! Vidite koliki je ovй! — javi se gospodin upravitelj, držeći u ruci podignuti kamen. — A ovi je i veći, — jedva podiže svoga Ivov znanac i prenese pod oči njegove presvijetlosti da ga dobro vidi. — Bravo!

— To je prava ironija! Baš danas sam dobio pismo od jednoga moga sumješćanina. Piše da nije ni tamo dobro, a ovi naši sele k'o ludi.. A valja, da sele! . — Da što će ovdje pocrknuti od gladi! Imali bi svi ići!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Oprosti mu, Bože, jer ne razume. Zbilja, ovi su jadnici zakrčili svaki kutak dvorišta, leže po travi i pločama; znojavi su, prljavi, ulepljeni, gnjecavi.

Mnogi iz taštine i oholosti. Zar je neko ovde u potrazi za Bogom? Zar neko traga za njegovim svetom? Zar će ovi izbezumljeni bolesnici, okrenuti svom svojom nutrinom ka bolestima tela i tegobama duše, smoći snage da ga vide u

šta je to kad se suoče sa ostrvljenim krvnicima koji iznad glave vitlaju mačevima što se puše od tek prosute krvi. Ovi bezazleni momčići stoje onde ukipljeni, smešno nespretni i blenu svinjskim očicama kako dvojica isluženih vojnika,

Bogdan se naravno odmah umešao. Bogdan Ona se zatvorila u svoje odaje i otud ne izlazi. Ne zanimaju je bitke i ovi ljudi koji padaju kao snoplje, štiteći nju i njen posed.

u požaru zapada, u pozlaćenom blesku lišća, po tamnim hrptima vidika, u svečanoj tišini koju nisu remetili čak ni ovi suludi smetenjaci što se međusobno uništavaju.

Mi moramo ostati ravnodušni pred opasnošću. Kako će ovi glupi sebarski momci ostati u veri i u nadi kad mi pokazujemo očigledan nedostatak vere i nade.

strane uporno govore kako su došli u pravi čas i da njih nije bilo razbojnici bi prosto samleli Lauševe ljude, pošto ovi za njih nisu ni znali. Gluposti, dodaju Lauševi, mi smo u Dilju boravili tri dana čekajući pogodan čas da napadnemo.

Ako me išta razdražuje do ludila, to je kad vidim oko sebe ono ljigavo podilaženje, maženje i tetošenje. Ovi ljudi se inače međusobno ne podnose i znam šta misle jedni o drugima, ali to im ne smeta da se povazdan prenemažu i taj

Licemeri ovi se poređali oko moje postenje plačevnih lica kao nizovi crnih vrana, meškolje se u teskobnoj odaji, ulaze i izlaze na

Naravno, ja ću morati još dugo ležati ovako nepokretan, jer kad bih ustao odmah po Nikanorovom povratku, ovi bi smutljivci rekli da je to učinak njegovih molitava: čudotvorac bi bio smesta rođen, tim pre što svi čeznu da nečim

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Budućnost je postala opet traženom robom, inače ovi silni astrolozi ne bi imali od čega da žive.“ - „No, pa Vi ste maločas rekli da se iz zvezda može čitati budućnost.

Najstariji su od njih radovi Aristila i Timohariusa, a najslavniji su Aristarhovi. Ovi predstavljaju vrhunac aleksandriske nauke.

Kako su ovi školski udžbenici bili namenjivani mnogo većem krugu, oni su u velikom broju reprodukovani, prepisivani, pa se zato i

patrijaršije, a na vrlo učtiv način, turske policajce da se sa svojim kitnjastim društvom bez oklevanja udalje, što ovi učiniše bez pogovora. Malo iza toga pojavi se u sali sam patrijarh sa svim episkopima koji su ga verno pratili.

No kad bi njegova priča i bila istinita, ni onda ne bi mi hrišćani smeli osuđivati Arabljane, jer ovi bi, u takvom slučaju, samo ono uradili što su hrišćani, dva i po veka pre njih, sigurno učinili.

Svi su njeni članovi, sa izuzetkom Sunca, dakle sve velike i male planete i ovi meseci, tamna tela koja vidimo samo zato što ih Sunce osvetljava.

rezultate premeravanja Zemljina opsega, merenja koje je izvršio u Francuskoj Žan Pikar, Njutn je svoje račune ponovio. Ovi su dali sada takav rezultat da je on nepobitan dokaz za tačnost Njutnove velike ideje.

kugala valja staviti na taj kantar da se dobije masa Sunca, preko tri hiljade Saturnovih kugala, a 169 hiljada Zemljinih. Ovi brojevi odgovaraju otstojanju Zemlje od Sunca, kako ga danas poznajemo, a ukoliko se to otstojanje bude tačnije

Zvala se katedra „Primenjene matematike“. Ispod tog naslova stajali su i predmeti koje ona obuhvata. Oni su bili ovi: racionalna mehanika, teoriska fizika i nebeska mehanika.

stepen razvitka svedoče da je i pre njih bilo života na Zemlji, samo nam od njega ne ostadoše nikakva svedočanstva. Ovi trilobiti, to su neka vrsta morskih rakova, a zovu se tako što su, i po svojoj širini i po svojoj dužini, raščlanjeni

Naknadna ispitivanja i rasčačkavanja litografskog kamena u koji su ovi životinjski ostatci bili uloženi, pokazaše da su to zaista bile dve zasebne vrste životinja.

Svake godine, kad god sam leti išao na Semering ili u Beč, nisam propuštao tu priliku a da ne svrnem u Grad. Ovi moji boravci bili su od velikog značaja za ceo moj naučni rad, blagodareći dvojici naučnika sa kojima me je sud bina

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

I u Subotićevoj uspavanki „Kolevka“ ovi motivi se primenjuju uz istu, mitsku simboliku (boje nebeskih tela). Majka moli kujundžije i tankoprelje da sakuju

“ . 21. nov.) AJDUK BRANKO RADIČEVIĆ Kuća moja čarna gora, A postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami sokolovi, S njima s' vinem s ove gore Kao munja na zlotvore.

Osim drugog ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duhom tvojim ti podunu, U meneka dušu sunu. Hvala Bože na dar ovi. O pomozi, blagoslovi! Da mi kako s prava puta, Duša mlada ne zaluta.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Sam sebi): A, to bi dobro bilo. Otkada mislim na to. Eh, kada bi ti to mogla, ali samo ti. Jer ovi, hadžije, kad bi im za to kazao, jedva bi dočekali da oni prilože; a ja bih voleo da samo ti priložiš, da to bude samo

haremske memle, od njinih jela, pića, od teških jorgana i jastuka što zaudaraju na ustajani duvan i burmut, kao i ovi kafanski minderluci i jastuci... KAFEDžIJA (dolazi i donosi rakiju): Izvolevaj, Saroš. (Ode.

Znaš, mi ovde, u varoši, pomešali se sa neverijom, pa toliko strogo ne vodimo računa o veri i običajima; ali ovi moji, tamo u brdu, bolje vode računa.

BRATSTVENIK Mladene, pobeže nam Saroš. Begovi ga opkolili i na konjima odjurili s njim. Ne mogosmo da ih stignemo. Ovi naši brdski konji sitni, a njihovi hatovi, pa ni puškom da ih dognamo. Odvedoše Saroša u Kumanovo. HADžI RISTA Bre, bre!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— I modla vam je vanredna, gospa Draginja, ali ovi bademi u šlagu, to je delikatno. Od lanjske godine već je drukčije i ne serviram šlag u kafi.

O-o-o-o-oh, Savaote! Srbo, sine, gde si, da zasviraš i popevaš Nani! Da popevaš „dobrotvorki”!... Ostarila sam. Svi ovi moji jadi starački su. Osećam da ću ostati sama, i bojim se samoće. Ne uboja se, Nolo, i da su ti rođena deca!

Drugi bogataši propuštaju kroz prste dukate, a on se kao dete raduje kad mu kroz prste mili žito. U sebi mrmlja: „Ovi mali golicadu, ovi krupni šuštu, a rumenika je k'o od somota, svileno joj brašno, i svilena i pleva...

U sebi mrmlja: „Ovi mali golicadu, ovi krupni šuštu, a rumenika je k'o od somota, svileno joj brašno, i svilena i pleva...

Spustiše Vlaovići lenger u groblje, i nema više kako treba ni Srbina, ni bogatog čoveka, ni ponositog čoveka... A ovi pacovi sada ne spominju više Vlaoviće ktitore i dobrotvore, nego prepričavaju samo njihova čudaštva, njihov mrak i

Leskovac darove dečije u sasvim nežnom njihovu uzrastu; imao dobre pevače, crtače, deklamatore, račundžije, pitaličare. Ovi poslednji, ako su pametno i dosetljivo izmišljali pitalice, bili su birani, kao pobogu u francuskim školama, u

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

delo ništa drugo u sebi nema nego ono što Latin kaže sales et facetiae, Nemac Wіtz und Laune, a Srbin — mi, dao bog, ovi reči i nemamo. Nek i prevodi svaki kako mu na jezik dođe: šala, dosetljivost, ili lakrdija, meni je svejedno.

I evo čitatelja posle ovi stranputica k namereniju moga pisanja. Smej i šala, drugo ništa nije ovde za njega zgotovljeno.

Ja sam! Dobro pazi što ti reko.« No, gospože, oćete li mali trud na sebe primiti, da ovu zagonetku u prisustviju ovi počitanija dostojni matrona i lepi frajlica razrešite, dok popušim pri čaši vina jednu lulu duvana?

Zato ovi po pravilu retko i idu, no ponajviše sede i sedeći gledaju kako im glave sede. K ovim i ja prinadležim, želeći prvo

Roman ublažavaše sudbinu ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako

Roman ublažavaše sudbinu ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako

Da i ja i ovi pošteni ljudi pravo imamo, mislim da vam ne treba spominjati; čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki

Ima li gdigođ na svetu ove dražesti, ove nežnoumilne krasote, ovi vispreni svojstva kojima je priroda vas preizobilno uštedrila?

« — i tako dalje. — Nužno je jošt napomenuti da se svi ovi ljubovi stepeni na staroj onoj pesmi osnivaju: »Gdi ćeš biti, baba Doco«, i proče.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ono, i u drugim gramatikama ima izuzetaka, ali su nekako uljudni i pristojni, al' ovi u nemačkom jeziku, prosto osećate da su ih Nemci izmislili kao jedno od svojih militarnih sredstava za uništavanje

Na ovaj način proizvedeni longitudinalni talas reflektovaće na kraju svirale. Ovi reflektovani talasi sa novima, koji postaju neprekidnim duvanjem, obrazovaće u svirali, interferencijom, talase što

talasi sa novima, koji postaju neprekidnim duvanjem, obrazovaće u svirali, interferencijom, talase što stoje. Ovi će talasi imati neku izvesnu dužinu i vreme treptaja, pa će prema tome biti određena i visina tonova“.

— Mogu biti ovi slučajevi — odgovaraš ako znaš — a) otpori dejstvuju upravno na strane klina; b) otpori dejstvuju upravno na visinu

Avrelije, Ovidije i drugi napisali nekoliko školskih zadataka, kojima se vekovima ubijaju u glavu mlade generacije, ovi ostaci starih Rimljana i Jelina, profesori, sasvim bi izumrli. Latinski i jelinski smatraju se danas kao mrtvi jezici.

I kada su svi ovi pozivi, sa svima svojim dobrim stranama, prošli kraj mene, ja sam još uvek, sa diplomom pod pazuhom, stajao nerešen

Kao što vidite, ni ovi odgovori nisu nas nimalo približili rešenju pitanja, te bi možda opravdanije bilo da se okanemo nauke i da se obratimo

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Još malo! — dopire nečiji prigušen glas. — Zateži konopce! Ovi sa obale povukoše. — Ne puštaj!... Još malo!... Napred!... Stoj! Opet smo na istom mestu, kao saterani u tesnac.

Oni su, dakle, razrešeni obaveza. Trezveniji upiru oči u svoje oficire i misle da ovi nisu toliko bezumni da ih napuste. A sa vojskom ide i sedi Kralj.

Kad uđoh u sobu, zatekoh nekoliko mladih Crnogoraca. Stariji su sigurno u ratu, a ostali su jedino ovi dečaci. jedan se jedva pridiže, dok su ostali sedeli zavaljeni u stolicama, izgleda mi prkosno, kao da nam se

A ono zrno jadno, ćelo bi lijevo, ne može od cijevi, ćelo desno, opet ona vraška cijev. A natrag ne može od ovi zatvarač. Đe će, siroto, nego gurne naprijed i vikne: uh — i ode onamo đe si ga namijenio.

Otišli smo kod plasta sena i tu je nastala pogodba. — Ovi ili nemaju pojma o vrednosti novca, ili nas ucenjuju... Ali dok mi samo smrkne pred očima — govorio je kroz stisnute

Pušku nosi, vojnik nije... Plašljiv jest, zec nije... Šta je? Luka naramkuje pomalo, pa će reći: — Ako to nisu ovi majstori koji nas sprovode, ne znam onda šta bi moglo... — Tako je, pobratime. Italijanski bersaljer.

kipislcauf!... Dojadi mi sa tim tvojim: šta bi bilo ovo, šta bi bilo ono... — Hoće li, bre, davati večeru ovi Englezi? — zapita Živadin. — Jest, bogati! — skoči Vojin. — Pazi, šta je pusta Albanija napravila od mene!

— Jaoj, ljudi, gladan sam! — zavapi Luka. — Hajdemo, da smo na licu. Jer kad kidišu ovi pešaci gladnice, za nas neće ništa ostati — dodaje Dušan.

Kuvaju krompir. Pokazao sam kuvaru na kazan i rekao „Serbo“, a on klimnuo glavom. Luka se nasmeja. — Ovi bi trebalo pre nas da vode, nego mi njih. Neki pešaci bili su u „živom razgovoru“ sa mornarima. Nisu nas videli.

— pita Živadin. — Zar još pitaš!... To ćeš najbolje videti u idućem bivaku, kada počnu ovi naši da iznose „uspomene“ od Engleza — odgovori Dušan.

A i toga je bilo ponestalo. Onda doneše neko slatko, kao pekmez, i najzad voće. — Ovi se, bre, šegače sa nama! — veli Dušan. — Ama da su nam samo hleba dali, bili bismo zadovoljni — dodaje Živadin.

— Vi tražite, gospodine potporučniče, nekoga? Odgovorih mu nešto, zatim ga polako zapitah, od čega boluju ovi vojnici. — Od svačega... Opšta iscrpenost i iznemoglost. Znate...

Petrović, Rastko - PESME

”Zovem se Selim. Rodio se u Bosni. Gonim trista ovaca. Govorim ovi jezik, i mnogi su naši ođe u brdima, Il su u Brusi dućandžije. Od Livna sam.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje? Znaš da mesta nemam dok ovaj praznik ne prođe, ovi — ne sveti, nego, Bože mi oprosti — ludi dani. Ulazi Vaska unoseći sveću u zlatnom čiraku.

Jedanput je proterah u Tursku. I dok se duvan ne sredi, vinogradi ne obraše — lepo, sve mirno! Ali čim nastupiše ovi praznici, ove slave, ove mesnice, čim se napiše, odmah pređoše u Tursku i dovedoše je!

Šantić, Aleksa - PESME

Snaga je naša planinska rijeka, Nju neće nigde ustaviti niko! Narod je ovi umirati svikô — u svojoj smrti da nađe lijeka.

ruke Krše u strahu za doček gostiju novi', S vitezima se, u mnoštvu, ističu gospe, A i ja sâm sam odvučen u vrtlog ovi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

spustio do Boke, oni su se prosto igrali: ubijali stražare pred njegovim šatorom i najzad mu odveli sve konje iz logora. Ovi hajduci pljačkali su i robili ne samo Turke nego i hrišćanske seljake koji nisu bili raspoloženi za borbu.

No ovi naoružani ljudi često su išli naruku hajducima, često su se i sami odmetali u hajduke, i svakog časa mogli su da se pret

kraja XVI veka: „U ljuto zimnje vreme svlačiše i nage na zemlji bijahu, a druge nage, svezane za opaše konjske, vucijahu. Ovi biše sasečeni, drugi postreljani.

Sem toga, njihovi odredi najčešće su bili brojniji nego hajdučki i češće nego ovi borili su se na konjima i van busije — kao prava vojska. A kao i hajduci mnogo su pazili na ruho i na oružje.

Možda su i ovi ljudi stvarno postojali — pod ovim ili pod nekim drugim imenom. A možda ih je narod i izmislio — u želji da proslavi što

Veseli se, Pocerac-Milošu! dugo ti se ime spominjalo, dokle teklo sunca i mjeseca! Očigledno, ovi likovi imaju mnogo zajedničkog sa junacima iz srednjih i starijih vremena.

događaja i oseća se kao monumentalna slika čitave naše zemlje u periodima kad su po njoj lutale čete raznih porobljivača. Ovi primeri dovoljno jasno pokazuju da čak i jedan utvrđeni obrazac po kome se stvara cela pesma nije u stanju da uguši

Takvi su, na primer, ovi: Teško svuda svome bez svojega! (Ženidba Dušanova) Pomalo je takijeh junaka kâ što bješe Strahiniću bane.

Ali to nije sve, ima mnogo poteza koji su odista majstorski. Između drugih, takvi su u Ženidbi kneza Lazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi način izražava koliko je Lazaru teško da pomene caru za ženidbu:

Kad ti staneš mene dvore gradit, mene hoće sirotinja kleti: „Gle kurvića Kraljevića Marka! Oni su mu dvori izgoreli, a ovi mu pusti ostanuli!

mila sejo moja, tebe majka kako je rodila, odmah te je drugom nam’jenila; sad te prose mnogi prosioci, osim sviju ovi su najbolji koji su se u dvoru sastali: po imenu starac Mustaf’aga iz Krajine od Novoga grada: u njeg ima blago

“ Ovi njega propustiše s mirom. Kad na drugi deset naišao, i oni ga strelom strijeljaše. I njima je Nenad besedio: „Ne streljajte

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Okupljeni oko groba slobodarskog hajduka, koji je smjelo prkosio svakoj sili i nepravdi, ovi nedorasli dječaci, istinski uzbuđeni, zarekoše se da će jedan drugom biti vjerni i da se meću njima neće naći izdajnik,

Nađe ga u krčmi. Pošto poručiše po čokanj nekakve loše rakije, zvane „brlja“, učitelj se požali: — Gazda Valjuško, ovi tvoji šumnjaci ne šalju djecu u školu. Pogledaj, eto ti spiska. Nema ih već danima ni da privire u razred.

Jovanče, opet, jedva čeka kad će i ostalima moći da povjeri šta su otkrili. — Samo dok vidimo kakvi su ovi naši drugovi, znaju li tajnu čuvati — opominje on Mačka. — Stricu bih već i mogao kazati za pećinu. Mogu i Vanjki i Niku.

šašavoj ptičici, a kamoli neće biti ovim bistrim stođavolima — gunđao je on srećan što će se već kroz koji trenutak ovi veseli bjesovi razletjeti selom kao čvorci. — Zar i ti, Lijane, na strani buntovnika? — ožalošćeno zacvili knez.

Videći naoružane ljude, dječaci se pritajiše iza jednog trna, pa čim ovi zađoše za okuku, oni jurnuše prijekim putem prema Nikolinoj kući.

— Zbilja, momčići moji, kako bi bilo da vi pripazite kad će u selo naići ustaše ili ovi novi žandari, oružnici, pa da javite narodu. Ljudi su zauzeti poljskim poslom, nemaju kad paziti a vi...

— naletio na samog Nikoletinu Bursaća. — Ehej, ti ne gledaš kud trčiš! — viknu momčina. — Ni ovi iza mene ne gledaju kud pucaju! — trže se dječak. — Kako ne gledaju, jadna ti majka, a šta ti je ovo na šeširu?

— upita starac. — Eno ih u jaruzi, prave nešto. Partizani se tako iznenada sjuriše u jarugu do nepoznatih ljudi da ovi nemadoše kad ni da skoče na noge.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

NA DOBRO PROMENA KOBNA Svet je ovi svakomu nestočljiv; s promenom zlo s dobrom ujedno skoro promiče. Danas bos, a sutra cipelaš s ariašnjama; Danas cundra

da ih pusti na nas i potuče nas mahom. POSLEDNjA ČAST Dobro se o tomu smatraj i proberi se, velim ti, čoveče, za ovi prohodljivi vek, kako je svašto nepostojano u njemu: više sa zlom prohodljivo negoli s dobrom.

I to je beleg njemu bio jer će skoro zlom smrću poginuti, kako i stalo mu se je to. Ubiše ga Grci. POSTANAK CARIGRADA Ovi prvi sabor učini se u dvaistgodištno leto od kako je bio postao veliki car Konstantin carovati.

znadu li, a nisu dobro za ovo skazivanje razabrali ni od drugih čataca pročuli, ja l' su zaboravili, zato vala mi za ovi Aharov posao ponašire iskazati što i kako, krošto li se je slučilo što. Znancem da je na spomen a neveštim za znanje.

Znancem da je na spomen a neveštim za znanje. Ovi Ahar bijaše kod Isusa Navina i on neki u vojski manji oficir, jer od gospodskoga Judina kolena bijaše rodom.

Eto, svaki ovi naši viđeni sudije s novci se mogu podmititi, laskom i s mobom odpustiti, lica se zastiditi, od koga li se prepasti i

Reče im: »No moji sinci, sad vi mene učiniste zla čoveka; sa zločestim imenom svud me proglasiste. Svi ovi izokola Hananeji postaše nam neprijatelji. Niti više ovde smimo boraviti.

pa u neki carski grad na prestojište pozabavno pristasmo, ne više što da oklevamo s kojom dangubom, ama spremno se u ovi grad i spretano s poštenjem ulazimo!

I takav potpis na jednih se nahodi na ime brata i mučenika Viktora da se ovi odvezu, a i na caričinu stranu imadu neki.

SVETI VLADIKA MAKSIM DESPOT Novoe procavtenije, javil se jesi Maksime, novu obitelj obrel jesi na nebeseh! Sinaksar Ovi blaženi i divni Maksim bijaše od kolena blagočastivoga Simeona Nemanje u hristjanstvu prvoga kralja srbskoga otca

Imaše jošte dva brata svoja, Lazara i Grgura, i ovi ponajhubaviji mu sin bijaše stasit, visok i vrlo krasan licem svojim.

i drugi, kako gospoda i boljari tako i siromaš bez vesti, s nevidom propadaju s ovoga sveta, a tamo, na gore odlazeći. Ovi zato ginu zašto kinju i pedepšu sa zlom siromaš bez promišljanja se valjala o njih...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Čitali su i prijatelji i neprijatelji Manini; oni ga žalili i zamerali mu i zataškavali „bruku“, ovi likovali i širili dalje taj glas. Mane je bio kao lud nekoliko dana.

Počeše se razilaziti i s „nišaljke“ i s igranja... Sve ih je manje i manje. Oni dalji se ranije krenuše, a ovi bliži malo docnije.

profesori sviju profesija i disciplina, istoričari i mikroskopičari, biolozi i abiolozi, filolozi i matematičari, — ovi poslednji s grdnim fasciklama popravljenih đačkih zadataka pod miškom, od kojeg popravljanja dobiše i sami neki umoran i