Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U tebi gledam svoju mladost!... I sve ću za te učiniti!... Hajdmo tvojoj kući... I krenuše se. Kišne kapi sa ogolelih grana padahu na njihovo ruvo. Kruška je tešio Lazara: — Ne brini! Kad se ja čega prihvatim, ono mora ići.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
idu pogureni sa svojom mišlju, Od kamena do kamena, preko prljavih potoka, pokraj ogolelih vr zina I crvotočnih ograda. Ponekad zastanu naslonjeni uza stenu ili drvo, sa kojih cure tanki mlazevi vode, kao suze,