Radičević, Branko - PESME
Al' kad Arslan na ograšju pade, Tad se Talu i zgodica dade: „O Hajkuna“, reče, „sad si moja.“ Dirnu konja, uteče iz boja Pravo Hajci, —
vide da ne može tako, Domisli se, obrte inako, I naredi lažne glasonoše, Te na dušu svoju potegoše: E njen Gojko na ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto
Dok sam ranjen jadan bolovao, Na ograšju Rade je ostao. Još kad ono iz Cvetini dvora Domu svome rad' poslova mora, Boj prestade, a Rade se vrati I u dvore
“ Tako majka govorila draga, Al' na silu odveo ga aga; A tek što se po ograšju vini, Preseče ga Srbin po sredini. Neten-bega spopade ljutina, E on vidi posečena sina; Ta kako će da se vrati ljubi?
Al' kad Arslan na ograšju pade, Granu sreća i raždenu jade. „Oj Ajkuna“, reče, „sad si moja.“ Dirnu konja, uteče iz boja, Pa u oko, te još
Ko je željan da što zadobije, On se, brate, po okolu vije Ili traži po ograšju plena I prevrće mrtva i ranjena; Ali ko je srdašca žešćega, Za Turcima junački se slegâ, Ne zna šta je ni glad niti
Oh, srce je od samoga Boga, Kad te neće, ne goni nikoga... Na ograšju već nestalo cike I te zveke i junačke vike... Mileta je sa Cvetom u gradu, Sobom odzva Srbadiju mladu; Ti poneli
Ta šta vidim, ženska glava mlada? Šta je, ko je, i šta traži tuna? Oh, moj Bože, ta to je Ajkuna! Po ograšju mlađana se trudi, Srce veli: mora biti tudi. De gomile stoje ponajveće, Tamo mlada Ajkuna se kreće.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al' besedi Musiću Stevane: „Božja pomoć, moja seko draga! Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele? Daj mi, seko, klobuk svile bele, da ga poznam koga je vojvode; a tako mi sretna
“ Al' besedi Kosovka devojka: „Zdravo da si, kneževa vojvodo! Nisam nigdi na ograšju bila; rano me je probudila majka, — mi ranimo te vodu grabimo: kad ja dođo na vodu Sitnicu, al' Sitnica mutna i