Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kojima smo mi upravljali, otečestvo moje napreduje, i ja radosno i zadovoljno povraćam se u ovo skrovito malo selce na ognjište moji’ dedova, da se odmorim od moji’ trudova i da vas nejake nastavim na put života, da vas iz malena naučim ljubiti
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
u našoj kući. bilo bi ti i lakše i rahatnije... — Kako bih ja, bolan dešo, mogla ugasiti ovo ognjište, gde su se ova siročad prvi put vatre ogrejala?...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Takva kućica imala je samo jedno odeljenje, a to je: sve što krov pokriva. Na sredini je veliko ognjište na kome vazda vatra gori. Oko vatre ukućani sede; kraj ognjišta večeraju i razgovaraju, pa tu i umorne kosti odmaraju.
Vidiš, bogu hvala, da se na današnje vrijeme ne ore i ne kopa. Danas ko srca ima mora u goru!... — A što ostavi ognjište? — Od dobrina! — jeknu iz njegovih grudi kao vetar. — Pobjegao sam da glavu sklonim...
Aleksa je sedeo raspleten na svome običnom mestu, gologlav i s čibukom u ruci. Petra je stojala uz ognjište i zagledala se u badžu... Marinko stade trljati oči. Ta, je li mogućno da ga oči varaju?... I opet stade gledati.
Kap po kap uzimao je na ruku, pa je s ruke usnama uzimao. Ali to mu još više razdraži žeđ... Osećao je u sebi čitavo ognjište koje treba zagasiti... On stade čupati kose i derati odelo na sebi... Zatim leže u blato i stade se valjati...
— Ništa, pobratime... Ko se ne bi zagledao u zemlju koja ga je odnijala!... Čini mi se da gledam svoje raskopano ognjište.. I ako bi ikad bio starešina, ovdje bih stanovao!... Sve mi je oku na pogledu... I... i još...
Onaj kaže. — Kako ti je ime? I to mu kaže. — Radi čega si ostavio svoje ognjište? — Od zuluma. Turci mi pobiše svu čeljad i kuću zapališe. — Ko ti je dušman?
Dučić, Jovan - PESME
Nije se osvrtao iza sebe, i ne bi više znao put da se vrati na svoje ognjište. Nije mislio da li će vetar odneti seme u reku, i jutarnji mraz pobiti mlade klice.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dođoše oni, velim. Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu. Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta
U taj par cijela škola s užasnom praskom grunu o zemlju i sve se načini kao veliko ognjište. Odnijesmo popa kući. Iz usta i nosa loptila mu je krv, a noge visiše kao mrtve. Još je disao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Volkov ga je začuđeno posmatrao. Grof Kajzerling je stajao, opet, naslonjen na svoje ognjište mramorno, u kom je bilo izukrštano nekoliko cepanica, pripremljenih za vatru.
Pred njim, na stolu, na kom su bila četiri čibuka, ugleda vazu, sa cvećem, kakvu nikad nije bio video, a u jednom ćošku ognjište, mramorno, sa ražnjevima i rešetkama, u srebru.
Ne jedna, nego dve – a mati su i kći!“ Prekodan, Pavle bi bio, među njima, kao što su i drugi ljudi, ali uveče, uz ognjište, imao je pogled bezuman, Bože prosti, kao što ga imaju suludi!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovo kulturno ognjište je slično onome koje se u XIX veku javilo u severnim srpsko-hrvatskim zemljama. Ukoliko su više dinarski Srbi priticali
Kuće su upravo prazne, tako je malo čega u njima. Glavno su: ognjište, „stomnarnik“ sa „stomnama“ (sudovima za vodu) i „nožva“ (naćve). Ljudi su dosta izmučeni od pečalbe i zarade.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i da se izvuče ispod koža, oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se probudi i skoro bezumna od straha napipa ognjište, duhnu u pepeo i nađe žar. Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu.
Ogromnim koracima prilazili bi domaćima, premrlim od straha, pa ih milovali, umirivali i vraćali pred ognjište, iz kutova, svojim šakama širokim, kao lopatama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Radunović, 1988, s. 85. i 425) — Što roditelji na ognjište, to dijete na bunjište. (Vuk, Dodatak, br. 240) — Mičko (dete) ne zna za nema! (Radunović, M., 1988, s.
(Pusta ostala!) (Vuk, SNPo, br. 2776) — Svijeća ti se ugasila! (Pavićević, M. M., 1937, s. 197) — Ognjište mu se ugasilo! (Trebješanin, Ž., 1987, s. 106) — Utro se ko šareni konji! (Trebješanin, Ž., 1987, s.
Muški potomak je, kaže narod, vazda „održavao vatru na ognjište, ime i slavu porodice“.²⁹ BLAGOSLOV I I ZDRAVICE Blagoslovi su lirske govorne formule u kojima je na svečan i lep
Zadrugu možemo definisati kao zajednicu više porodica koje imaju jedno ognjište, jednog starešinu, zajedničku zemlju i imovinu, a međusobno su povezane srodstvom po muškoj liniji, tj.
junačke pesme o herojskoj nacionalnoj borbi za slobodu, kao i priče, predanja i legende, pevaju se i pričaju uz ognjište koje je središte kuće i u najtešnjoj su vezi sa kultom predaka.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Zemlja je takva, ona se guši od baruta i metana, ona voli da se greje uz ognjište gde pastir granjem potpiruje plamen, zemlja društvo čoveka ište, zemlja kao rodna grana voli da joj čovek spusti ruku na
Matavulj, Simo - USKOK
Knez položi badnjak na ognjište. Kićun i Šuto unesoše dvije badnjarice, nazivljući kao i knez, a prihvaćani istim obredom.
Da posad bude naš brat! Da slavi naše krsno ime, da ginemo za nj, ako ustreba, i on za nas; da mu se zna ognjište i grob, da mu se natraga izjednači s našom, ako je uzima! Pristajete li? — Pristajemo — graknuše svi.
— Ali ako je ostanem kod vladike? — Pa što? Nećeš se, valjda, zakaluđeriti? Ti možeš služiti vladiku, a imati svoje ognjište, svoju stopanicu i dječicu kao i drugi ljudi. — Kako bi bilo, kneže, da ja sad zađem da pohodim redom brastvenike.
Savova kuća bješe poveća, otprilike koliko kneževa, ali je pod bio lijepo popločan. Na sredini bješe ognjište, oko kojega zatekoše ženske i djecu. Desno bješe pregrađena odaja, i vrata na njoj bjehu otvorena.
slika ruskih careva i vojskovođa; u uglovima dva velika orahova ormana; iza vrata bješe izdubeno u zidu veliko ognjište i u njemu goraše vatra. Uđoše glavari. Savo Markov uvede i Janka.
namjera da ostanem u vašoj zemlji, a pošto me je dobri udes nanio među dobre ljude koji me primiše za svoga, želim da mi ognjište bude među njima. Toga radi pisao sam ocu i sestri, sve im iskreno kazao i tražio nješto novca, jednom zauvijek.
Da je Janko Crnogorac, koji bi ostavio svoje ognjište i brastvo, a pribio se na tuđe, radi žene, koji bi se odrekao svojih živijeh i mrtvijeh i svoje krsne svijeće radi
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
30. oktobra 1869. svečano je otvoreno Narodno pozorište u Beogradu, koje je postalo glavno ognjište srpske pozorišne umetnosti.
Radičević, Branko - PESME
Boreća se za dom, za ognjište, Zaš ne proli krvcu na bojište? Ne bi oko suzama poteklo, Ne bi grlo jao meni! reklo Od golemi, pregolemi jada,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dušu dalo za mene! Prosinula pod kazanom vatra, stric Nidžo zarana se napio i zaspao, a uz ognjište, pod kolnicom, ostali samo djed i Petrak.
— Hm, izučiće za vladiku. Ponekad preko dana, blijed i zimogrožljiv, djed sjedi uz ognjište, odsutno prati igru plamena i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter:
kuću, opet, dolutao bi odnekud iz svijeta, obično iz Like, kakav daleki rođak, samac, bez familije, pa bi se pribio uz ognjište, riješen da tu proboravi do suđena časa.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da se ne ugasi naše ognjište?“ — da mogu tada, čedo, da mu kažem: „Ja ostavi’, čoveku, poveliko i od tebe i od mene. Ognjište se naše ne ugasi, već
Da se ne ugasi naše ognjište?“ — da mogu tada, čedo, da mu kažem: „Ja ostavi’, čoveku, poveliko i od tebe i od mene. Ognjište se naše ne ugasi, već se još više raspali i raširi...“ I suze, kašalj — počinju da je guše.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na to se aždaja nasmeje pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu. Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Smjestiše se četir brata: Žuća leže iza vrata, mačak čučnu uz ognjište, Sivko pred prag, na đubrište, a Mamuzar, kao oči, na visoku gredu skoči.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
na postelji na livadi na tavanu i u cveću na početku šume nisu se više ni kopala groblja ona ostavlja kuću decu i ognjište i gazi po iverju dok se sledi neki već misle na momačko veče drugi se penju na planinska sedla i hoće u nebo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zašto ti nesrećnici ostaviše svoje ognjište, da bi im se kosti razvlačile po tuđim poljima? Da li su oni svojevoljno pristali da krenu na Golgotu, i da pogube svoje
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ja ga metnuh na ognjište, Skoči žiška, ožeže ga, Jao mene! ožeže ga; Ja ga metnuh pod policu, Dođe koka, ukljunu ga, Jao mene!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dva prstena od gvožđa; u njima smrdljive lampe na petrolej, to je domaće ognjište. Nekoliko paradajza i krompira i flaše, koje se naročito štede. Jedan tiganj i čanak, opet na jednim odrpanim čakširama.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Više od dve stotine porodica dođe na urečeno mesto, a malo ih je još i ostalo da čuvaju staro ognjište. Tužno je pogledati tu masu bednog stanovništva koje ljuta nevolja nagoni da napusti kraj u kome su se rodili i u kome
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— 'Ajde, more, šta ćeš u ovom dimu; i nama poiskakaše oči. — Neka, naučio sam ja, dajte samo stolicu ovde uz ognjište. — O, belaja, Boga mi ja bih volela sedeti u sobi na klupi, samo da mi nije rada.
Daj, dijete, visoku stolicu i jastuk. — Daj mi tronožac, molim te; ja najvolim uz ognjište na njemu sedeti. — E dobro, dobro, ali bez jastuka ne dam. — Tako vi je to kod nas adet.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I Arsa sedi kod kuće, uz ognjište, ali zato tvoja glava i otide! I sad tako, eto! Ja, tako! Na pitanja i prekore ostalih, kako treba da ide tamo, u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
nema joj drugoga imena. Sve što podnosite i trpite, naknađuje vam se ponosom što vam kroz oči sijeva. Branite svoje ognjište; svetite i mrtve i žive što ih je varvarstvo ugnječilo.
Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči. Stana baci luč na ognjište i sjede prema ocu. „Tata!“ zovnu ona lagano. Serdar ne gledaše iako mu oči otvorene bjehu.
Da je Crnogorac, kome je grob ovđe zakopan od Kosova, koji bi ostavio svoju krsnu svijeću i svoje ognjište, koji bi se odrekao svojih živijeh i mrtvijeh a pribio se uz tuđe ognjište, e tome bi bila bruka dovijeka, a i nama uza
koji bi ostavio svoju krsnu svijeću i svoje ognjište, koji bi se odrekao svojih živijeh i mrtvijeh a pribio se uz tuđe ognjište, e tome bi bila bruka dovijeka, a i nama uza nj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako mi se ne zakamenilo dijete u ženi, tele u kravi, jagnje u ovci, svako sjeme u bašti i duh u kostima! Tako mi se ognjište mojom krvlju ne ugasilo! Tako mi se pleme ne zatrlo! Tako mi se psi mesa ne najeli, a ja pasjega!
— Ja sam mali zec, Ti si mala prepelica — Eci, peci, pec! 6 Dva se petla pobiše, Na popovo ognjište; Jedan veli: „Iš!“ Drugi: „Da žmuriš!“ 5.
(Ekser na obući) 354 — Šta treba jednoj dobroj čizmi? (Druga čizma) 355 — Što vazdan gori, a nikad ne izgori? (Ognjište) 356 — Što je od drveta i od kože, a dlakama govori? (Gusle) 357 — Što uvek ide, a s mesta se ne miče?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: „Onde je moja snaga u onom ognjištu.” Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: „Luda ženo! nije tu moja snaga.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li mojim gresima mnogi u bolest padnu, da im se daju dva rabotnika, arula velika, to jest ognjište skovano od metala i prenosivo.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Klone im na ruke.) Oh, crna kućo moja! (Uvode je u kujnu.) IV Jovčina čardaklija na čivluku. Na sredi ognjište a gore badža s vatrom koja i osvetljuje; sa strane dolapi; prostrta asura; kroz prozore u dnu se vidi mrkla noć.
(Silazi levo.) Pauza. TOMA i ARSA (s podignutim okovratnicama, trljajući ruke sedaju uz ognjište da se greju.) STOJNA (ulazi za njima, preplašeno odgovarajući im na pitanja): A, neće on još da se vrati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I naružila se zemlja od pogašenih ognjišta. Dve zore nikad na istom bivaku. Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja. Kad tebi otimaju, i ti otimaš. Veruj mi, u zlu su svi ludi zli.
Dokoni hajduci broje vaške. A kad se tako kratko i na veresiju živelo, onda drž' na klepanje sečiva! Čim ti kiša ognjište gasi, onda se veče ne pamti, niti misli na jutro buduće...
Nemarno odgurnu ibrik, ostatak stare šljivovice isteče u ognjište. Iza njega, u senci, naslonjena na naćve, nečujno suzi Simka, tako kao da joj se znoje oči od vatre i šiljate šubare.
Malo li nas koštaju tvoje škole? Pade, Aćime, tvoj ugled u ambis. Rasturi ti se ognjište, razlomi imanje i zatre loza. Moji unuci biće Tošićevi unuci. Aćim čupa bradu.
Gde će on s Đorđem Katićem da se parniči oko pravde? Hleb mu treba. Već do zore ognjište će mu se zagasiti, jer je noć kroz odžak provukla hladan patrljak noge i gazi po vatri. — Vreteno! Vepar! Izgoreše!
Udavi se... Opet — sneg! Šta da se radi kad drva ne padaju kao sneg? Ne bi se ugrejala ni da ja legnem u ognjište. Idem da ukradem.
Iziđe napolje, načupa kolje iz plota i s velikim naramkom vrati se ljući no što je izišao, nabaca drva na ognjište, razduva ga i opet povuče rakiju. — Vepar gori, ne daj decu, ne daj levog, on je prvi, moj otac će da dođe, uh!
Nikola iz vajata gleda Vukašina, obema rukama drži se za bradu i sporo klima glavom: ognjište rastura, ali vruć pepeo nosi u džepovima. I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu.
“ Posle je sve bilo meko i mokro. I mrak. Nikad tako nije bilo. Nikola snegom napuni vrela bezuba usta da zagasi žeđ. Ognjište u grudima. Usijani odžak dušnika. Nje više nema u kući da ga ponudi rakijom. Šta on još čeka. u podrumu?
Ja hoću, ti, ti si poštena... Suđeno je tako. Vi ste jaki život da produžite, u mojoj kući ognjište da se ne ugasi, da se ne zatremo...
želi i čeka, mogao bi manje da tuguje što se više ne čuje lavež u Prerovu i što je na Adamu ostalo da u njegovoj kući ognjište loži i slavsku sveću pali.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A kad se kretoše dalje Uzeše i lepu Helu, i Hela otide s njima! Da je kiparis crni pokrio ognjište njeno, Hiponiku bi bilo svetlije i lakše tada; Al' on je pružao ruke na sinje daleko more, Lijući na vreli pesak suze
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam sretao ljude kojima je u ovom paklu rata iščezao i poslednji razlog da žive: on im je progutao i porodicu i ognjište i sve što su imali, a njih učinio nesposobnim za rad i običan život. Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi?
A ostati bez otadžbine, osim toga, značilo je ostati bez građanskih i političkih prava, bez svih prava. Ognjište izgnanoga gasilo se; bez otadžbine on je bez moralnog života, bez dostojanstva čoveka, on je izvan prava, on nigde ne
Tada je ognjište, tj. otadžbina, izgubilo svoj značaj. Pa je došla filosofija i otkrila nove dužnosti pored one prema otadžbini, i proglas
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Uveče ispriča Marku sve što je videla, prateći ih dva dana uzastopce. — Znao sam ja da će mi ona kuću zatrpati i ognjište ugasiti — jeknu Marko očajnički. — Ono je neko prokletstvo od Boga, samo ne znam da li zgreših ja ili moji stari.
Stigoše Đuričinoj kući. Hajduku se steže srce i obuze ga neka sumorna seta, kad ugleda svoje osamljeno napušteno ognjište, u kome je bezazlenu i srećnu mladost proveo. Sad mu sve izgledaše drukčije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu. Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja, kad to vidi, udari u smeh, pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Časom im se pred oči predstavi domaće ognjište s veselom vatrom. Da im je da se ogriju, uz oganj posede i do njega se uspruže!
Oni su ostavili svoje ognjište u Arbaniji i sa starim roditeljima prebjegli u Crnu Goru, otkud su im se pređi iselili. Sobom povedoše krupnu i sitnu
Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjište je, na kome još vatra tinja; s jedne strane vatre leži stara majka, a s druge strane — žena, a raspružile setaman kao
Tek u noći stiže kući. Ali ognjište je hladno, od vatre nema ni belege, i deca tužna, gladna, ozebla. Stara, jecajući, pita ga da li je i žena mu s njim
A stara, pošto sve ispi, leže. A on sedi još i gleda u golo ognjište. Da je žena mu kod kuće, onako nakresan legao bi uz nju, ispod jedne kabanice, kao obično kad se iz varoši vraća, i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
]”. 136 Na isti način ona opaža razliku između zatvorenog i otvorenog prostora. Eto stoga je i može plašiti veliko ognjište u kuhinji, sa širokim otvorom na krovu, što zapravo vidimo po njenoj noćnoj fantazmagoriji: mesečeva svetlost sliva se,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
zašto ih je prestravljena mati onako brzo pokupila, potrpala na kola, pa sad beži s njima; zašto su oni ostavili svoje ognjište, svoje baštice, gde su se još juče veselo igrali! O, mali sirotani moji!
Ovaj se starac tada borio za tako isto svetu stvar, za kakvu se ti boriš sada: za svoje ognjište i svoju slobodu. On se borio junački.
I ginu, i kuće im izgoreše, imanja im propadoše, i vamilije, pusto, u svet prskoše. Bar nama se još zna gde nam je ognjište i znamo da ono malo sirotinje i čeljadi što je — na njemu je. A ovi jadnici?.. Po logoru se zasvetlucaše vatre.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vatreni jezici su sukljali, da su neprijateljski rovovi pretvoreni u užareno ognjište. Najednom tajac... Bilo je tačno šest časova. S napregnutom pažnjom posmatramo...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
previsoke džame, Silna burja duše, sn'jeg u oči sipa, U domove zaviruje, po tavani đipa, Ljude za pešč juri, miše pod ognjište, Deca oko oca i matere vrište. Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Kud ste to naumili. ako Bog da? — pitam ja. — Pošli smo tražiti svoju právu... svoje staro ognjište i zemlju. — E, moj Mijo, teško da ti to... — Ma, što teško?! — Na onog je, brate si moj slatki, sve prepisano.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ponegde se od nega pravi i Maіbaum ‹= majsko drvo›: u Kreševu (Bosna) uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji devojke okite cvećem, i on pokatkad tu stoji preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387).
, u kojoj su zabodeni novci (TRĐ, NNŽ, 3, 33 i 34). Negde opet mlada, kad je uvedu deveri u kuću, poljubi ognjište i daruje ga j., i onda je deveri tri puta oko ognjišta obvedu (іb., 28).
»jer će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 109). I vatra na kojoj je parena kudelja i celo ognjište na neki način opoganjeni su.
pređa prana ne smeju se upotrebljavati dok se ognjište ne očisti, inače će se dobiti vrućica (SEZ, 17, 537); bakrač u kome je pređa parena, i sudovi u kojima je donošena
On je obavezno jelo na badnjidanskoj večeri: kad se na ognjište naloži badnjak, stavi se na njega kašika pasulja — kao njegova »večera« (GEM, 22—23, 1960, 151, Petrovo selo); pre večere
se žitom iz rukavice; kad se unosi u kuću, zakorači se desnom nogom i unosi se »sa zaljuštkom« napred; kad se meće na ognjište, pomeri se tri puta unapred i namesti se tako da deblji kraj dođe istoku; gde je više b.
kao s ličnošću: u Petrovom Selu, kad se b. stavi na ognjište, daje mu se da »večera« (tj. stavi se na njega kašika pasulja i prespe se vinom) (GEM, 22—23, 1960, 150 id); u Jadru
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mokra, drhteći od uzbuđenja, sjede uz zapretano ognjište. Roditelji bili već polegli, a Rade se taman vraćaše iz pojate, gdje je bio da položi volovima.
Gleda svoje selo, bijesnu buru što se puši morskom pučinom, osjeća zimsku stud, a majka, vrsnici i veselo toplo ognjište — daleko su, čak preko mora...
Ivo se sjeti djetinjskih dana, kada se je sigrao i krio između onih kućica, kada je uz ognjište sa svojim vrsnicima kazivao gačice, a bura nad kućama fijukala, dok je drhtalo cijelo selo; sjeti se svih godišnjih
— i pokaza mu trupić do sebe. — Fala, neka me na nogama! Brat i sestra nastaviše rad, a majka im prignu se nad ognjište. — Ko je to došao? — začu se tanki, kao djetinji, glas s kraja kuće. Niko ne odgovori, nu onaj glas nanovo se javi.
Po večeri Ivo pođe u kuhinju među čeljad, a otac ostade pušeći kod stola. Težaci su dovečerali, pa su zasjeli uz ognjište. Razdragani su od umora i vina, ma svejednako iščekuju još jednu čašu cijeloga.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kad se kretoše dalje, Uzeše i lepu Helu, i Hela otide s njima! Da je kiparis crni pokrio ognjište njeno, Iponiku bi bilo svetlije i lakše tada; Al' on je pružao ruke na sinje, daleko more, Lijući na vreli pesak suze
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Mnogo je to zapleteno za mene, što rekoste. U našem kraju, zna se, ima ognjište i imaju se deca, i imanje i kuću preuzimaju ognjište i deca. Ja imam sestru, a ona će, daće Bog, imati decu.
U našem kraju, zna se, ima ognjište i imaju se deca, i imanje i kuću preuzimaju ognjište i deca. Ja imam sestru, a ona će, daće Bog, imati decu. A posle toga, to je tako daleko!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A otadžbinu su sada izgubili, sa njom i ognjište svoje. Zemlja se brani sa kućnog praga. U Drugoj liniji potiču oni od hajdučkoga kolena i nose duboko zarezane u duši
Mi posmatramo na tu stranu, ali ništa ne videsmo. Komandant zapita na šta misli. — Za ono ognjište što ste ga upotrebljavali! — Pa mi smo platili sobu... E, to je suviše! — planu komandant.
Tamo iza onih planina nalazilo se njihovo ognjište. Sve one misli, koje su usled teških i dugih napora bile zamrle, vaskrsavale su postepeno pred ovim plavim nebom koje
Petrović, Rastko - PESME
i užagrenom uvojku A ja sam sumnjao već grozno i obuzimao me bes: Odrastoh iza vrata, skriven, zagledan u njegovo moćno Ognjište Sve što razaznavah tada beše da sam usamljen Pokatkad savladan pokrivah ranama svojim ovo poprište No često zaražen
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ko kaže? — zakašlja se ognjište. — Mene su napravili kad i kuću, on je koliko juče došao... — Sa đubrišta! — nije propustila metla da stavi svoju
Stanković, Borisav - KOŠTANA
od »mrvu mrvku« hrani ga, čuvaj, gledaj, da, kad se umire, ima ko oči da ti zaklopi, sveću zapali, da ti se dom, ognjište ne ugasi... A ono?! (Gnevno): Eno ga! S Cigankama! Ni oca, ni mater, ni Boga, nikoga ne vidi i ne sluša...
I, bolje ja, nego on! Više u mehanu — ne! Vino — ne! Pesna — ne! Dom, uz ognjište! (Barata po pojasu, tražeći kesu s novcem.) I, s’g Koštan, ostaj mi s’s zdravje! Srećan ti put! Putuj!
Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plači, i ja ću plačem... Tebe čeka koliba, čerge, kučiki i prosenje; mene — kuća, ognjište, pepel, dim, žena zasukana i s’s testo umrljana. Približuju se kola, svatovi.
Šantić, Aleksa - PESME
I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja — Moj dom i moje rođeno ognjište. 1908. Muzi Gore nam plaču... Jauci su česti...
Zar ti hladno nije?'' ''Ne, mati. Ovde tako toplo mi je Ko da uz naše ognjište bih bio.'' ''Preni se. Pođi svojoj rodnoj luci — Kuća te čeka, moja slavo živa.'' ''Ne mogu.
Ona snova vidi sve večeri kasne, Kad je u kolebi svaki kut grohotô; Vidi sva tri sina, sve likove krasne, Ognjište i vatru, verige i kotô. Sve vidi i čuje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
očin — očev odža — v. hodža odžak — dimnjak, kuća, ognjište, porodica ošli — otišli Pavlica — zadužbina Stefana Musića, Lazarevog sestrića, podignuta krajem XIV veka pavta — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
“ IX Nastavljalo se uređivanje logora. Poslije kolibe i pseće kućice, načinjeno je jedno malo obzidano ognjište za vatru.