Jakšić, Đura - PROZA
— Dobro, — veli uča, — idi na mesto, a sutra da mi doneseš jednu torbicu krompira; bogme, sinko, odavna mi ništa nisi doneo... — Posle prozove drugog i trećeg, i svakome ponešto naruči.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Budite uvereni da smo sve to odavna predvidili, i točio znali šta će i kako će s vama biti, no kad i proči sovati naši neposlušani ostaše, morali smo
Dučić, Jovan - PESME
Sve beše odavna nestalo međ nami, I ljubav, i mržnja. A naše dve strane Duše osećahu, ipak, kô u tami: Kipe dve-tri suze još neisplaka
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nisam hteo ni kave piti, nego odmah otrčim u bolnicu. Bilo je već blizu podne. Joca je bio, kako mi rekoše, odavna svršio vizitu i otišao. Ja se javim pomoćniku i uđem u „malu sobu”.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
su već i po nekoliko puta prekopavani, njima se samo tada, na zadušnici, iznosi i razdaje, jer vele: oni, onako stari, odavna umrli, već i ne jedu. Dosta je njima posle samo pomen i molitva. I zaista, na taj dan, njihovi, živi, dolaze im.
A drugo odelo više mu nisu ni donosili. Kao da ga se više nisu bojali, jer je on odavna bio prestao da gunđa, proriče, zlokobi... Još od onda od kada počeo da se druži, meša sa ženama.
Afrika
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni uprav
Odjednom jedan daleki zvuk, sasvim slab, kao udar prstom u ruku, koji odavna čujem ne dajući sebi računa, dobi svoj smisao. To je muzika koja nam se sa ko zna koliko daljine savanske približuje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za grofa Bestuševa to je bila ona kap žuči koja preliva čašu, koja se punila odavna. Oberhofmajster imperatrice Elisavete, posle toga, nije više imao, u Beču, šta da traži.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
žive u pesniku kao vapaj, i bude se snagom vapaja: Veliki čobanine, siđi s planine i vrati nam oduzeti san i radosti odavna prežaljene i zaboravljene.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Da mi nije bilo ove moje štule, ja bih odavna već poginuo bio od Turaka, kao što su sila drugijeh mojih vršnjaka, a ovako me štula moja natjerala da sjedim s mirom i
Sremac, Stevan - PROZA
Ali odavna je ovladala nesreća po svetu; gde god se okreneš, a on sreće nema, nego ga tera »baksuz« jednako otkako pamti za sebe.
Radičević, Branko - PESME
Sunce jarko, jače sjati nagni, Pa im lice, pa im none smagni. Sunce jarko zašlo već odavna, Očo danak, došla nojca tavna, Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile, Sve mi milo nojca
Nekada sam imô jošte jedno, Zrak je njegov već odavno sednô, Majci srce u grudi ne bije, Tavna zemlja nju odavna krije, Ti i bratac, to je sada sve Štono osta srcu mom od pre.
Što je čađi više je neg dosta, Ako kuća i jeste nam prosta. POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA 1. Odavna već su ošli kruti mrazi, Doline, brezi nisu više sedi, Po cveću noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi,
Na ostavljena već odavna vrela Jedared ja predveče uze put; Meneka tamo ne znam šta je vuklo, A srce moje neobično j' tuklo. 37.
U dvore uđe; al' ko je i šta je? Odavde nije, dakle otkuda je? Odavna sluga tu se njegov bavi, Al' oto vreme gde on proboravi?
našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa sve više, Već podegde trepti zvezda, Veće dođe nojca tavna — Njena došla već odavna. XVIII Veće dođe vreme spati; Da s' oprosti, kô svakada, Ći se majci svojoj svrati, Pre za malo, za vek sada.
Eto, eto zlato moje, Kako gleda, kako s' smeje! Oh, pustite, pustite je! Odi k meni... Već odavna... Ma što si mi tako tavna?“ Za ruku je plaho uze, Pogleda je: „Okle suze? Ta ti plačeš, što je tebe?
Poslala me...“ — „Kô?“ — „De s' seti, De protresi mozak kleti, Ma ti s' glava zaboravna, A bilo je već odavna, Ma grob i tog što tu legâ, Zaboravi l' već i njega?“ Za srce ga reč privati: „Pa ti, mati, pa ti, mati!
Ite Srbi, ječi gora tavna, Al' su drugi prošli tud odavna, St(r)anputicom kraj grada udrili, Ukraj vode pute dovatili, Tu zapali divno u potaju, Ako b' Turci teli zavičaju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tuga da te uhvati. Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez.
— evo ga, gotov samar! E, moj brate ... Tek mnogo kasnije, kad se samardžija odavna rasplinuo u sjaj i tišinu babljeg ljeta, ja se iznenada nečeg prisjetih i bubnuh pred svojim djedom: — Đede, jesam li
Poštetljive muškarce u našem kraju još odavna su uobičajili nazivati „mlinarima“. Počelo se to množiti poslije prvog svjetskog rata.
Posao koji treba obaviti nije ni lak ni običan: valja im spjevati pjesmu. Pjesma i žandari, heh! Već odavna je običaj u ovim krajevima oko ličko-bosanske granice da svakog lopova pazarnim danom javno protjeraju kroz varoš.
Ma pokazaću ja vama ko je „Car Dušan“. Zabušanti i dokonjaci iz komande pozadine odavna su komandiru „realne“ prišili nadimak Car Dušan, tako ga iza leđa zovu i njegovi kuriri, pa i on sam nije sraskida da
Koga da pita za savjet, kome da se obrati za utješnu riječ? Babino posvojče, vragometni šeret Spasoje, odavna je odmaglio u rat i sad se javlja iz armije. Kaže, poručnik je.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sebe je odavna prežalila, već kad ga vidi takvoga, dođe joj da njega žali, oplakuje. Ali mora da se uzdržava, čini se silom stroga i
Kostić, Laza - PESME
Komarnik je razastr'o čini, već odavna čeka noći nema, već nad šavom umorna zadrema ali tebe nema! LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pop poznajući svoj narod, odmah se i mudro došjeti pa im reče: — Dobro, moji ljudi! To bi pravo bilo da smo odavna učinili; ali ja to nijesam smio ni mogao bez vas učiniti, jer ne znam u koji ćete dan, nego kad ste svi ovđe, daj da
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Lukavi lisac prevrnu oči i lažan govor za trenut sroči: „Pokojne babe kunem se glavom, odavna držim žestoki post, vodicu pijem, hranim se travom, prosto ne mogu da vidim kost.
Sloboda barjak odavna vije, a naš se dečak vratio nije. Večeras, evo, njegovoj kući dođoše znanci, krijući tugu, zajedno s majkom, sa
Ti možda ne znaš, bakin anđele lep, dedica Jovan — već je odavna slep. MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE Bilo mi je dvanaest godina, prvi put sam
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Inače sve je tako dobro u ovoj haza de huespedes. — Držite je odavna? — Ona je moga rođaka. Ima je već osam godina. Otkako se oženio iz Saragose; njegova žena je želela neprestano da dođe
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije odavna Sreten u ovom selu o kome je reč. Skoro je premešten. I mi ćemo odatle, baš od njegova dolaska, i početi našu pripovetku
Ne dopada se seljacima stari predsednik. »Ama pa da je sam Sveti Nikola, vele seljaci, pa odavna je zaseo. Sve on pa on! Pa, vala, treba malo i drugi da zasedne. A ako je na njega baš spalo, pa ne bilo, vala, ni njega!
— reče treći. — ’Ajd’mo! Nijedan ne pristade. — A vala, i sam se čudim što sam se mlatio s vama, kad sam vas odavna znao kakvi ste! — veli Sreta. — Svi ste vi memeluci, inertni prema građanskim slobodama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Njene sestre odavna to nekadašnje bogastvo prežalile i poudavale se za sitne trgovce, bakale, većinom skorotečnike, dok se Sofkina mati,
Znala je ona da on beži iz straha od sirotinje, koja će, ako nije već, a ono sigurno doći, kao što je znala da im još odavna, i pre oslobođenja, imanje a naročito čivluci i vodenice nisu kao što treba.
Međutim sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: a zašta otac jednako tamo sedi u Turskoj; zašto ovamo k njima sve ređe i ređe dolazi, tako da
Eno i tetka joj, Simka, čija je kuća odmah na ćošku do druge ulice, crnomanjasta, suva, koja je odavna ostala udovica i večito ide po sudovima parničeći se sa seljacima, nikako ne mogući da veruje da je njen pokojnik zaista
Od kad se nismo videle!“ I onda daj rakiju, daj ovo, daj ono, i odmah ovo parče mi nudi. Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko.
Od kad se nismo videle!“ I onda daj rakiju, daj ovo, daj ono, i odmah ovo parče mi nudi. Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko.
Sofka sa svojim sobama gore bila je odavna gotova. Gore su je čak čekale već nove haljine, sašivene od one nove basme. Kratak, dosta otvoren jelek sa žutim
Kao da je on odavna za tako što i bio, pa sada, i naišavši na to, i na Sofku, i na efendi-Mitu, i na mater njenu, i na ovoliku lepotu i
A sve je to bila Magda spremila. Odavna znajući za sve, poslala jednog slugu i naredila mu da odmah, čim čuje pucanj pušaka, svirače ovamo vodi. | Kuća zasija.
Ali nekako sporo. Ona je odavna za sve ovo znala. I onda, čim se isprosila, unapred je znala da će sve ovo biti: cela njena svadba, i one proševine, i
A na Sofkin ovoliki plač, grcanje, nije obraćala pažnje. Bila se sama zanela tolikom Sofkinom lepotom, kakvu odavna nije imala prilike da vidi, te je čisto kao tešeći sebe, što i njoj biva sada teško, i gledajući Sofku kako plače, sama
Svekrva je, kao uvek, mirno i pribrano sedela iza Sofke gore, do samih vrata velike sobe. Sofka, iako je odavna slutila da, pored svega ovoga što je bilo, mora ipak još nešto crnje i gore dogoditi se, pretrnu od straha, jer ovaj
Stanković, Borisav - JOVČA
Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više. Odavna sam ja čekao da kažem, da skinem sa sebe. Neću posle da sam ja kriv, da ja nisam govorio, kazao...
Nego, ja, jutros, u crkvi, za vreme službe, čuh, pa evo. (Sedaju na minderluk.) A zaželeo sam te se, odavna te nisam video. Koliko već godina kako nisi došao?! Ima već čitave dve godine kako si jednako na putu, po trgovini.
Mora da je strašno lepa, strašno bela, a već velika je, odavno već devojka, odavna razvijena. MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ Provincijal nije stanovao u gradu, nego u najbližem manastiru, a odavna bješe u tome visokom činu. Bakonja je čuo da je taj starac, na glasu „glagoljaš“.
Balegan mu je samo na ovo drugo pitanje umio tačno odgovoriti: — Pirija se neće povampiriti, jer odavna nije puno grišija. Istina, da je sâm, večerom u kamari, pija malo više, ali jopet umra je naređen, koliko toliko.
Ja sam odavna slušâ za nj i da je višt likar i da je veliki domišljan. Ja sam poručija po njega i sve mu ispripovidâ šta je s tobom.
I misliš li ti zbilja da ja za to nisam odavna znâ? Ta znali smo mi odavno... i ja i Jelica. Još smo se čudili vašoj neopreznosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sunce jarko zašlo već odavna; Ot'š'o danak, došla nojca tavna. Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile.
V. Ilić LXI U stablu kedra, gle, te čudne r'ječi, Što n'jemim glasom o ljubavi zbore! Odavna sunce na njih oganj lije, I tičje pjesme nad njima se hore.
To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje... ...A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle.
Na praznik svetloga Maja pohitaj, ljubazni druže, U ovaj mirni dom. Darovi božice štedre na stolu odavna stoje; I pomorandža slatka, i sočni olive plod; Mirisom narda i smirne mirišu odaje moje, Svetli se glatki pod.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pa se zatim dočepaše spisa starih grčkih filozofa, koje pronađoše u svojoj novoj postojbini, zaprašene, zaboravljene i odavna nedirnute“. „Pa zar nisu Arapi bacili u vatru te spise?“ „Ne. To je zlobna izmišljotina.
Sada, posle tolikih muka i odricanja, kucnuo je taj odavna iščekivani čas. I oni se, neobuzdavani ni najmanje od svog komandanta, koristiše svojim osveštanim pravom: ubijahu,
perika, moje još uvek crne obrve, moje puno obrijano lice čine me mlađim no što sam: niko ne može da primeti da sam odavna osedeo. No taj dan moga dolaska ima jednu nezgodu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I pri tom potajnom prekoru, namignu on levim okom na ženu, i to tako nekako intimno i blagonaklono, da ona odavna nije zapamtila toliku njegovu blagonaklonost, od koje se prosto donekle i zastidela i sam pogled ka zemlji stidljivo
“ Ne govori svedok istinu, nije on invalid, pao je odavna sa kuće, te su mu odsekli levu nogu. Seo je Đorđe na stolicu, po dozvoli predsednikovoj, i dugo se na njoj nameštao,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A u takva nedjeljna popodneva sunčana tišina zna postati nepodnosiva. Odavna je znam! Sve oko nas, zakovano, brekće, sve žudi, vapije za jednim pokretom, za jednim zvukom, pokličem, treskom, pa
A nije ni naročito lojalno!... — Ha-ha-ha! Lojalno! Odavna nisam čuo tu riječ! Ti si još uvijek ostao pri onoj staroj viteškoj terminologiji.
Što da sad počnemo? Gdje da se sklonimo? Sjetim se Petra Glavonje, koji nas već odavna poziva u goste. U Zelenik! Za prvi mah, to će biti najbolje.
— E, Ivane, baš si me obradovao! Ne možeš zamisliti koliko mi je drag ovaj susret!... — I meni, Petre. Vjeruj, odavna ne pamtim prijatnije večeri! Bila je zora kad smo ustali od stola.
Mila bolest, plemenita bolest. Saveznička bolest. Ali onda, poslije mnogo godina, kad smo se i sami svemu tome već odavna nasmijali, i kad je, zato, bilo sasvim izlišno, pa čak i nimalo fair da se sama sveti, ona nas odjednom lupi po glavi.
Optočen čivitnim pojasom mora i bez počinka opkoljavan kruženjem vremena koje učarano oko njega struji, on već odavna fatamorganski lebdi nad maglicama mojih snova.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nestaće mene ubrzo i lako; Rođen bez krila — nemam gde se skriti; Odavna saznah da će biti tako — I jošte nešto, tako mora biti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Pa se postavi pred nju, pogleda je ljubopitno u lice, kao da je odavna nije vidio, i otrča preko dvorišta. Djevojka dovrši posao i pođe u kuću.
Lazo nikako da shvati što im je te su neveseli sada kad su dočekali što su odavna željeli, pa s njegova lica veselja nestaje, a u dušu se useljuje laka sjeta.
Iz razgovora doznade da se oženio i da će osle rjeđe na more ići. Osjeti pred njim nasami svu odavna potajenu žensku volju: ko zna hoće li ga već ikada videti? Ta je drži prikovanu na mjestu, i nikako da joj se otme.....
— i pođe prama zipci. —Ti hoćeš nasilu da te tučem? — ponovi on ljutito i zaleti se na nju. — Udri, nisi odavna! — prkošljivo, strijeljajući ga očima, okrete se ona prama njemu.
Na najvišoj ravnici ustavi se i sjede pod stari, posrnuo morski bor što odavna prkosi vremenu i čije grane, svinute od udara vjetra, okupljaju se od strane zatišja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„Odavna sam”, veli on, „shvatio šta je moja tema; ta tema je mucavost, koju ja neprestano savlađujem uz pomoć jednog veštački s
84 U lingvistici se odavna zna ne samo da ponašanje prozodije zavisi od količine i vrste obaveštenja koja sintaksički niz nosi; niti samo da je to
Njena usta i taj poljubac, i odmah još jače, dvogubo, da mu snaga i duša drhte i mirišu. U ušima jednako bi mu zujali odavna zaboravljeni napevi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni uprav
Odjednom jedan daleki zvuk, sasvim slab, kao udar prstom u ruku, koji odavna čujem ne dajući sebi računa, dobi svoj smisao. To je muzika koja nam se sa ko zna koliko daljine savanske približuje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze! JELISAVETA: A ti izlazi, Stara drtino! VUJO: Odavna i stojim, svijetla gospođo, pa sam ti i dodijâ... Hajd’! hajd’! otis’ću ja... al’... (Za sebe.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ne što je gubi. On se s time bio odavna izmirio. Nego što pored toga traže, ištu još i tu žrtvu. I zato mu je bilo teško. Zašto baš i to od njega?
Čak i kad ona odobri, reče da će poći, on niti se zaradova, niti klecnu od bola, već, sasvim kao da je to odavna trebalo tako da bude, nasmeja se i pomilova je po ovlaženoj glavi. — Pa tako, ludo! I ode.
On, potresen, da je osvesti, poče joj pričati kako je bilo: kako je stari Aribeg, koji je odavna otišao u Carigrad da tamo, gde se i rodio, umre, ostaviv imanje i taj najveći i najlepši čivluk naslednicima; kako oni,
— veli joj i ljube se. Majka ne može [da se uzdrži]. Kao da je sve svršeno, kao što je zaista i bilo sve odavna, u potaji svršeno, poznato, samo se eto njegov pristanak, volja čekala, odmah se razleteše po kućama.
A tada je bila baš i jesen. Jesen uveliko, prežutela, obrana, i odavna pokrivena žutim opalim lišćem; nagurano i oterano svako u svoju rupu, između brazda, uza zidove, ispod kamena, greda,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uprćena je punom torbom, pognuta, smije se i veli mu: —Bila sam u mlinu, pa sam svrnula k ženi ti, poznajemo se odavna... a pogodi—de, reče zašto sam u kuću ušla? —Ušla onako ... —Pogodi! —Što znam ja ze ženske poslove...
— I jest preko broja dosta! — odgovori Vojkanov komšija ne vadeći lule iz usta. Ilija odavna premišlja da vjenča Radu sa Božicom. Već je vrijeme, jer Rade , eto, ima i sina i sada mu ne brane vjenčanja.
I lemež zadire u zemlju i pada u brazde puno sjeme. Jednoga jutra Maša ga nađe na oranici; odavna se nije s njime razgovarala, pa ga se zeželila i prolazeći ondje svrne k njemu.
— Nisam ti odavna oca vidio, — pane napamet Ivu, i tako prekide mladića. —Nemoća jur dugo... Virujte odonda i proša me smih.
Prije nego što će leći, smisli da sutra krene u grad, da se prošeta i da prisustvuje općinskoj sjednici. Odavna već vukla ga želja da se o svem obavijesti što se ticalo njegova sela. * U hodu, na putu u varoš, Ivo sustiže Juru.
S njime je pošao i stari Grle. Njegova dna sina već su odavna u Americi; poslaše mu novac da neodvlačno dođe k njima, jer su se uželili da ga vide prije smrti.
— reče mu majka na veliki petak ujutro, kad mu je u sobu donijela kavu. — Zar se odavna nisi ispovidio? On joj se, mjesto odgovora, blago nasmije.
— Živim ka i drugi ča ništa nimaju. — Biće vam teško? — Ni ni drugome bolje! Nimam nego sebe hraniti... — Odavna ovako živite? — Odavna?! — ponovi starac. Otkad sam iz svita došao — biće priko dvadeset godina... — I uvi jek tako?
— Biće vam teško? — Ni ni drugome bolje! Nimam nego sebe hraniti... — Odavna ovako živite? — Odavna?! — ponovi starac. Otkad sam iz svita došao — biće priko dvadeset godina... — I uvi jek tako? — opazi Ivo. — Uvik...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Darovi božice štedre na stolu odavna stoje: I pomorandža slatka, i sočne olive plod; Mirisom naroda i smirne mirišu odaje moje, Svetli se glatki pôd.
Ijono, on tebe čeka. Žagor je odavna stao, I evnuh umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u
To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle.
Gde je? Da l' je živa? Il' i nju, možda, izmeđ tuđa roblja, Zelena trava odavna pokriva Usred neznanog, dalekoga groblja, Gde nikog nema da je bar pomene, I njenu tugu i nevolje njene? 17.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Visoka čela, bele kose i brade, sa starinski uokvirenim naočarima izgledao je kao prototip nemačkog profesora. Odavna me je već čudilo da se zove Vladimir, ne manje što mi je svoja pisma redovno adresovao besprekornom ćirilicom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
JOVAN (na sav glas, kao nešto što mu se odavna nakupilo): Pa ne mogu ni ja, brate. Otkuda mogu svaki dan da ga pazim? A i pravo da ti kažem: već mi je gadan.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
BRAK Moja trinaesta ljubav, to je — moja žena. Ja sam odavna znao da je broj trinaest malerozan, ali nisam znao da to i u ljubavi važi.
Novinar: Mogu li znati pobude koje su vas rukovodile na taj korak? Ja: Odavna se nosim mišlju da se povučem iz života.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Balačko vojvoda: „Nije ono crni Bugarine, već je ono Miloš Vojinović; ni car Stjepan njega ne poznaje, al' ja njega odavna poznajem“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Treperile su po Gaju zlataste sunčane pjege, mamile u igru, ali dječacima se nikud nije polazilo. Svi su već odavna na okupu, ali nema dvojice najglavnijih: voće Jovančeta i majstora Mačka. Šta se može početi bez njih dvojice?
To se isto ponovilo i s ostalim imenima, ali samo bez vrabaca, jer je ono jato već odavna bilo u nekom kukuruzištu. A kad su najzad sva imena bila pročitana i zapamćena, Lijan zabaci na leđa kožni torbak,
Našao je samo staru vršku za ribolov, rad Lazara Mačka, i zlovoljno povirio u nju. — Puna je lišća, odavna nijesu lovili. Znači — ne dolaze ovamo.
Već preko trideset godina ratovao je sa seoskom dje- com. Prvi dječaci koje je jurio oko živica već su bili odavna zreli ljudi, a sad je poljar jurio njihovu djecu.