Jakšić, Đura - PROZA
Ona mi ne puštaše ruke iz svojih uvelih ručica, milovaše je i ljubljaše, umiljavajući se, kao dete koje nije odavno videlo svoje majke. A u tužnim očima ležaše izraz pun blagodarnosti: — Ah, imala sam oca, prijatelju, ali ga ne pamtim.
„Eto, oterao sam konje u ergelu, pa tek se mislim: baš ću da prođem pored vaše kuće... Odavno te nisam video!...“ Od podne do ponoći!... Ta to je čitav vek zaljubljenima!... „Pomakni se malo, Grlice!
— Odavno te nisam video, Radovane... — Poslovi su, gospodine: te sudi ovome, pokaraj onoga, tamo, opet, miri, da te bog sačuva
Obradović, Dositej - BASNE
Vidiš ti pameti? Hoće jedna lisica mloge da prevari.” Naravoučenije Po svoj prilici već su se ljudi bili počeli odavno varati, budući da je Ezop prinužden bio tolike basne protiv prevare izmišljavati.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DORUČAK Rekoh li ja sinoć da će da presneži? A i šta će drugo nego sneg, ja odavno ne čekam da odozgo krilo zašušti, da me golub obasja i obraduje.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Onda svi oni đipe i veselo poviču: „Ej junače, zašto odavno ne kažeš nego nas plašiš?” Tu se nanovo ižljubimo i u̓vatimo veru, da ćemo se tući, i odma se dogovorimo da oni svu
— i to kabulimo. Sad sa Živkovićem ugovorimo u koji će dan poslati nam čamac i vozare, koje smo mu odavno naručili, da bude gotov kad zaištemo. Steva se obeća poslati nam.
onako ljutit našem čadoru, zovnem popa Simu iz Brankovine, i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i reknem mom stricu Jakovu: „Zbogom ostaj!” „Zar — veli — doista ode?
mu ga pokažemo, i on ga uzme sa sobom po pročitaniju, i reče: „Mi za vas imamo preporuku od general-konzula iz Jaša, i odavno vas pogledamo. Budite spokojni i odmorite se, a svagda se i svakom pod ovim imenom moldovanski kupci kazujte.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U tom razgovoru i planiranju stigoše već i u Vučevicu. Kapetan je odseo kod kmeta seoskog Stepana Stenčića. Odavno nije bilo take žurbe oko dočeka, kao taj dan u Vučevici.
« Bože moj, kakva li je to graja u Krniću?! Bubnjaju bubnjevi, lupaju daireta, zurlaju zurle, ciče ćemaneta... Baš odavno nije bilo toliko huke i čuda ni u Vladimircima, gde je kapetanija, kamoli u Krniću.
— Molim, fajerunt! — viknu jedan kelner uspremajući stolice po kafani. Đuko i Pajo odoše. Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom. Samo škilji još jedna lampa.
Pa i otud mu pada lepa parica. Da je ko drugi na njegovom mestu taj bi, maže biti, već odavno načinio lep kapital i okućio se. Siromah Sreja to nije umeo. Sve mu je nekako išlo bolje od ruke, samo tecivo ni je.
— Mojsilu čisto svanu kad vide advokata. — A kad ste vi iz Požege? — Odavno, gospodine Branko — okuraži se sad malo Pupavac i progovori, ali još se vidi na njemu zabuna.
« On se tek samo unese pred čoveka, pa razgrana: »Nismo odavno, što se tiče na priliku, imali ovakog učitelja. Okretan je, živ, kao, što se tiče, mlad čovek...
Brzo je Radoš obišao njivu dole u Trnavi. Tu je u ritu pucao na jednog ražnja, ali ga promaši. Bi mu malo krivo. Odavno mu se nije desilo da mu ode metak naprazno. Odatle Radoš zaobiđe ispod donjeg Kosmaja.
— Pravo mi kaži, šta je to tebe oteralo od kuće?... Mi smo, hvala bogu, odavno dobri znanci i prijatelji. Volim te kao sina... Svi te volimo ovde u selu...
To ne može matorim ljudima nauditi. Onake časti, onakog veselja nije bilo odavno u Zarožju kao u petak, na Pavlovdan, kad su se Zarožani vratili iz Krive jaruge gladni i umorni sa svojim kmetom i
Vidiš ti njega!... Daj mi tu torbicu! Podne je eto prevalilo!... A je li otišao odavno?... — Pa i nije. Tek ako je sad stigao na njivu...
Vuja brže-bolje sjaha, pa poče skidati s konja bisage i ostalo. — Jeste li odavno već iz Lajkovca? — upita poša. — Pre zore! — odgovori pop kratko. — Ama, da si me ti poslušao...
duhnu na sveću te je ugasi, pa ovako već svučen sede na krevet, zevnu žestoko i nastavi: — Škole nam u tom već odavno idu naruku; sve od reda liferuju činovnike — ljude zavisne od vlade... Aaa! — I gospodina ministra poče osvajati dremež.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ama iako je bilo malo, bar je valjalo! Crna Bara imala je svoga kmeta i svoga popu. Kmet Jova Jurišić odavno je kmet Crnoj Bari. Stari se njegovi tu davno nastaniše, pa su njegovu kuću smatrali kao starosedelačku.
! — Zbog mene!... Zar ti ne znaš?... A on te odavno mrzi... Stanku najedanput puče pred očima... On se sećao svega; sećao se kako ga je Lazar izbegavao; sećao se kako je
— Dobro mi došao svakad. — E, baš se radujem!... Znaš, bogu hvala, mi se pazimo od detinjstva. Odavno sam na to mislio, gledeći kako deca rastu!... — Valjda je i bog tako rekao... — Rekao je, rekao...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha. Odavno je već bilo zvonilo na večernje.
Sačuvaj ga. Možda ćemo mu se kad slatko smejati. Tvoj pobratim VII pismo U N., 17. VІІ 187... Dragi pobratime, Odavno ti nisam pisao pisma bez „svione kosice”, „porumenjenih i pobledelih obraščića”, „malenih ručica da ih provučeš kroz
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na svoj, dobio je on odavno. Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je prisna prijateljica gospoje Spirinice), a što je iz
Spirinice), a što je iz njenih rođenih usta čuo i zabeležio sam pisac, vele da je dobio taj nadimak otuda što se odavno, još prve godine, kao mlad popa, zaboravivši svoj nemešag, pa čak i čin, umešao među onu gomilu koja obično saleta
I jedan i drugi odavno su u tom selu, još otkako su se oženili, a oženili su se čim su svršili u Karlovcima bogosloviju, a ovu su svršili pre
Iščekivao se svakog dana taj novi učitelj, mlad jedan bogoslov, namesto starog učitelja, gospodina Trifuna, koji je odavno već bio za penziju i iščekivao je, a boga mi ju je i zaslužio. Sad je u penziji.
— Ta, šta je to?! Ta, šta ste počele k’o deca! — Ta, eto — veli gospoja Persa — došle joj lutke k’o obično, odavno nisu... — Juco! — ustaje gđa Sida sva zelena, i ogrće veliku maramu. — ’Ajd’mo kući; vreme je, stižu krave.
— Ta kome vi govorite — veli domaćin — ta znamo mi već to odavno! Piju, kucaju se, pa opet piju. Ali već nastaju pomalo pauze.
Odma’ bi’ se zaustavila pa bi’ je zapitala: »Izvin’te, kazala bi’ joj, al’ odavno se nismo vidili, pa sad čisto i ne znam upravo jeste l’ vi to, počitajema gospoja-Sido, il’ je to vaš gospodin suprug,
»Nema nam, bože, već odavno frau-Gabriele; šta je to saš njom, kud se, bože, dela ta žena?!« zapitaće neko od ukućana. Pa na to se navikao već i
fina varoškoga sveta; svega i svačega što se samo poželeti može; »a moja je Melanija za varoš i stvorena«, govorila je odavno gđa Persa. Tu Melanija ima zabave i provađanja.
— reče, pa nabi na oči svoj svilen bački šeširić, pa zapeva jasnim glasom: Julo râno, ta mi smo rod odavno. — A otkud ti — prekide ga putnik — baš ta pesma pade na pamet. Zar ne znaš koju drugu? — Pa... ovaj...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I onako pijan, plačući nudi prolaznike: — Uzmite, uzmite za njinu dušicu, — i razdaje pokazivajući na te svoje odavno propale, ugnute grobove. Ali, niko ne bi od njega uzimao. Svaki zna da je on za sebe to jedva naprosio.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mica od žalosti bolesna. Ona se drugom čemu nadala. Doktor joj odavno kazao da Marko neće živeti. I, doista, Marko je već u zdravlju progrižen, neće ni on dugo, već miri na koljivo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i lepo pismo verenici, šaljući joj na hiljade poljubaca, posle čega je mislio da revnosno produži čitanje za poslednje, odavno, upravo godinama odlagane diplomske ispite.
Jure me svuda. A ja velim: sin sam ove zemlje, odavno istina u njoj ne živim, pa je pravo da joj se odužim. Svaki treba da pomaže otadžbini na svoj način, kako može.
Nije ovaj svet ovakav bio: i ja sam bila devojka. Pa kažem vam: ja sam joj i sestra i otac i majka, odavno smo ostali tako. Kažem jurnjave, pa samo korzo, i šepaju, tako šepaju Do neko doba noći.
Ali žena ljubazno otpozdravi i obradova se. — Odavno vas nisam videla, reče ona živo Kakva promena! Osedeli ste. Kuda ćete? — Ja putujem svojoj verenici.
sa svim mu je sporedno i svejedno: Aleksije, po njemu može raspolagati sa svojom ludom glavom kako hoće, od njega je on odavno digao ruke.
i ti bezimeni, mali ljudi, zapojeni verom, vraćaju ga vrlini, čistoti, oduševljavaju ga i zagrevaju za ljubav i za dobro. Odavno su čitave opštine bez najsitnije krađe, u čitavim selima ne čuje se nikad psovka.
Afrika
To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o sebi da bi me zavarali i da bih se tako što bole odmorio.
Pogađam hoće li me motorni čamac preneti do broda, pošto je noć već odavno pala. Na krovu broda trgovci Kaze otvorili čitave dućane kožnih jastuka, pribora za kafu, novčanika, dogleda i satova.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona je na te glupe šale, kaže, već odavno navikla. U braku su već šesnaest godina! Isakovič tako primeti da nema prave, supružanske, ljubavi, između te lepe,
Mogao bi da živi nekoliko godina, na ovom svetu, kao kralj! Pavle mu onda reče, pognute glave, da se njemu ne živi već odavno. Posle svega što su on, i njegovi bratenci, videli, otkad su izišli iz svoje Servije, oni imaju još samo jednu želju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
— Razlike između Južnih Slovena na zapadu i Bugara. — Tipovi, varijeteti i psihičke grupe. Odavno su ispitivači opazili zajedničke osnovne etničke crte Srbo-Hrvata, Slovenaca i Bugara.
Nepismeni su retki. Što im škola nije dala teže da sami postignu. Naročito se dive učenim ljudima. Odavno se poštuju porodice koje „daju popove od pre 300 godina“.
koji se ponekad čuvaju u muhamedanskoj kuć, dok su se u pravoslavnoj, siromašnoj i potištenoj, te srodničke veze odavno zaboravile. I ove su muslimanske porodice više naklonjene srpskim kmetovima.
* Međutim, oni ne primaju ovo ime. Srpski su pisci odavno smatrali Šopove za Srbe; za njih je to bila čistija slovenska masa od one koja je istočno od Iskra.
narodnih slojeva, utoliko pre što je poznato načelo dіvіde et іmpera („razdvoj, pa vladaj“) u Austro-Ugarskoj je već odavno bilo postalo načelom vlade. Ovo se načelo primenjivalo i na pojedince isto tako kao i na narode.
se ova načela primenjivala sa manje surovosti u pravoj Austriji, naročito u Beču, gde su blagi i lepi običaji naroda već odavno civilizovanog, pored svega, ipak bili od uticaja.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
PRED KRAJ Kuda ćemo sad Kuda bismo nikuda Kuda bi dve kosti inače Šta ćemo tamo Tamo nas već odavno Tamo nas željno čeka Niko i žena mu ništa Šta ćemo im mi Ostarili su bez kosti su Bićemo im ko rođene ćerke VII.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tu će se, kao i uvek, pridržavajući se za ogradu, popeti na skelu koja je odavno prestala da plovi i odatle, sve dok suton ne izjednači boje, posmatrati decu, brodove i ljubavnike.
Tako sam saznao da se zove Rašida po nekoj svojoj turskoj babi, da je pre tri meseca napunila četrnaest i da već odavno zna sve o meni: Vesna me prepričava u razredu kao kriminalni roman.
U svim bajkama koje sam čitao šumske vile imale su lik moje majke. Odavno sam prestao da čitam bajke i da obećavam bilo šta.
- vikala je žena u crvenoj bluzi. Tako sam čuo da je čudo što se ranije nisam bacio s krova; da su oni odavno znali da ću pored takvog oca i maćehe morati da uradim nešto slično; da sam ja jedno čudovište koje nije ni moglo
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori. „Ni ja vas, otkud vas kod mene, valjda izvolite mesa?
Valjda je gdegod zabasalo. Gospođi Soki to veliku brigu zadaje. Prođoše još više nedelja, krakovski vašar je već odavno prošao, a o gospodaru Sofri ni traga ni glasa.
Krečar pokloni se i ode. Razgovaraju se donde. Pita ga grof kako mu idu poslovi, kako odavno nije bio u Poljskoj. Čamča mu na sve odgovara. Dođe i Krečar sa bocom. Čamča mu uzme iz ruke, pa pokaže grofu.
— Šta ćemo? — Uvereni ste da sam frajla-Juce prijatelj? — Najbolji, sama Juca priznaje; kaže da bi bez vas već odavno umrla. — Ja se žrtvujem za nju. — Vidim, i zahvaljujem vam. — Al’ ja hoću za Jucu da više žrtvujem. — Kako?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
prah... smert... prazdne reči. Tada biskup skide sa njega svoje hladne oči i naježen pogleda u noć. Ponoć je bila odavno prošla. „A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²¹ 4. OD DEVOJKE DO ŽENE Noću, uoči Ivandana, u Gruži je nekada vladao običaj da se devojke, već odavno dozrele za udaju, okupljaju na vrhovima brda, gde bi ložile „živu vatru“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Prela je jedna seljanka sa Pelješca. Plela jedna devojka iz Beograda, koja je odavno udata. S vremenom je primio boju londonske magle. Bio je to džemper koji prianja uz telo poput sopstvene kože.
Uteraće automobil u dvorište kroz škripave vratnice koje su odavno zaboravile isprezanje konjske zaprege. Iz štale će izaći neudata sestra i kazaće: »Vidi me kakva sam, što nisi javijo?
Iz dva razloga: zato što torta goji i što u njegovim sirotim pušačkim plućima već odavno nema toliko svežeg vazduha da se odjedanput pogasi četrdeset i pet sveća. Neko mu reče da su to najbolje godine.
Najbolje — za šta? Za lukavost? Jer, nema lukavijeg stvora od sredovečnog muškarca. On se već odavno pomirio sa činjenicom da nije više čudo od deteta. Zna da neće osvojiti svet.
ne veruje u čudotvorne losione i preparate protiv opadanja kose, pa pojavljivanje zalizaka prima sa filozofskim mirom. Odavno su prošla vremena kada je skakao na glavu i plivao leptir-stilom da zadivi neku devojku.
Tako je sreo devojku za čiju vrstu je već odavno držao da je izumrla. Okružen sigurnim sredovečnim ženama koje znaju šta hoće i koje to uvek dobijaju, kao da je
– Posle čega? – Posle ovoga... Probudio se oko pola sedam uveče i u prvi mah nije znao gde se nalazi. Nije mu odavno bilo toliko lepo da posle ljubavi potone u san, u ništa, da potpuno izgubi predstavu o vremenu.
Sredovečna žena se već odavno pretvorila u sredovečnu bolničarku, a sredovečni muškarac više ne trči bos po kiši. Ostario je preko noći.
Već odavno je prestao da puši, ali još nosi zlatni »danhilov« upaljač kojim svima pali cigarete. Ponekad, kad zazvoni telefon, sre
Roditelji u jednom zabitom južnom selu behu mu već odavno pomrli, a zavičaj izbledeo kao metafora. Usijani kamen pod stopalima, zujanje muva, dosada i prašnjavi oblak usred koga
Gde su danas oni elegantni momci sa Terazija? Sigurno su već odavno ugojeni i pomireni sa prosečnošću. A Žan Žik, još vitak — sama kost i koža impregnirana dimom večitog »goluaza« u
koji su baratale rečima, pitajući ga želi li »pun« ili »prazan« krevet, kao da ga je opet vraćao u vlast svih onih već odavno u pamćenju potisnutih ženturača ucenjivačica, njegovih bivših stanodavki i gazdarica.
Matavulj, Simo - USKOK
Vijećnici već odavno bjehu oguglali te njegove napade, te ga ostaviše sama na trgu... U to doba, iza visokog brda prema Kotoru sinuše prvi
Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa kad se otvori kapija, kad silan svijet nagrnu u grad!
Pura Perov imao je samo sina Pera Purova i dva sinovca već stasala: Draga i Đura Mašova, kojima otac odavno pogibe. Kao što vidjesmo, Pero bješe oženjen, a žena mu Kiće nemađaše više od šesnaest godina!
— Onda je moj! — reče Mrgud smijući se. Čudne mi štete! Kao da mi odavno nije vrijeme putovati!... — Vjerujete li vi u ta pogađanja? — zapita Janko Krcuna. — Vjerujemo kad pogode!
A novost nije obična, od onijeh što ne povlače za sobom tumačenja i nagađanja, koje se drugi dan zaborave!... Ta već odavno slušamo za stradanje njekog principa, pa taj princip uskoči u Crnu Goru, te razabrasmo da se zove grof Jân P.
— Zar od nječijeg straha da je udajemo. Rako se umiješa: — Ne misli to Krstinja, no jedno, što je djevojka odavno prispjela za udaju i što, eto, na oči vene, i drugo, Milije bi joj bilo da to prođe mirno i u veselju, no krvavo i za
Ne uzmi sa zle strane, slatki brajo, jer da oboje nijesu čisti i suviše mekoobrazni, odavno bismo svi znali šta im je! Radi kako znaš, ali ne prenagli, ne ogriješi dušu! — O, bog s nama! — reče knez.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
zavisi i od toga na kakvo će tlo seme pasti; dejstvo umetnosti nije trenutno i neposredno; kad bi bilo, svet bi se odavno produhovio, uravnotežio i prodobrio.
Pesnik je sabrao upečatljive lirske anegdote, sačinio sumu kućnog folklora, istakao ono što se odavno nataložilo u ljudskom iskusvu sa životinjama.
Koncepcija je izrazito poetska, fenomen odavno uočen; kod Ćopića je uočljiviji nego kod ijednog našeg pisca. Čim iziđe iz tog kruga, čim u njemu oslabi vezanost za
pripovednog kruga) javlja se kao mutno poluslepog starca, koji priziva neku nepojamnu dobrotu života, kao svetlost što odavno je oslabila, ali zapamćena jednom zauvek, i sada kroz sklopljene trepavice: Ispred njega treperi zlatan i tih jesenji
Čovek-putnik prepoznaje glog pored druma, i raduje mu se: Osamljeno drvce cvililo je na vjetru kao da to neko već odavno tiho i uzaludno tuguje. Seljak se prenu i zastade.
samo u večnosti ponovo pronaći može kida nas i usrećuje: Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, deda odavno nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje slez.
Reči kojima izražavamo neka za nas sudbonosna stanja odavno su izbledele, udaljile se od nas; ismejemo li ih, može se desiti da nešto od prvobitnog značenja i siline opet zasja iz
II Ovaj pesnik je nov po nečemu što se u pesničkom korišćenju jezika odavno ne smatra značajnim, čega se bolji ukus i sluh klone: on je strasnik pune verbalne sonornosti i savršeno podudarnih
Stil i jezik kojima se deca u tim kompozicijama služe odavno su napušteni i u književnosti i u novinarstvu, a životare još jedino u lošijem konferencijaškom žargonu.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Već ako ga vi ne podignete, drugi neće. LEPRŠIĆ: I oću i umem. A po mađaronima propali bi odavno. ŠERBULIĆ: Da žive pravi Srblji! SMRDIĆ: Živeli!.., (Odlaze). (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE 1.
NANČIKA: Ovu našu prose. ŽUTILOV: Milči? NANČIKA: Ja sam odavno smotrila gdi jedan često prolazi pored pendžera i uvek baca oči gore.
Taj što sam s njime govorio iz Sombora je, i kaže da od naše vojvodine neće biti ništa. SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati.
) SMRDIĆ: Šta je to? GAVRILOVIĆ: Čisto rodoljubije. Gospoja Zelenićka ili, po srpski, Plavićka imala je odavno poznanstva s jednim Madžarom, Nađfaludijem, koga svi poznajete.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gušio ga je rđav vazduh: soba je bila neizvjetrena i odavno neotvarana. On je prišao prozoru, otvorio ga i stajao tako, ne skidajući kaputa, neko vrijeme, sa zatvorenim očima.
zidovima i nejasne u tami; i patriotske slike i jedna nezgrapna ikona sa zarđalim kandilom ispred nje, koje nije bilo odavno pripaljivano. Sa tavanica spao kreč i crnilo se drvo. Njega je tištala tjeskoba u ovoj polumračnoj i ukočenoj sobi.
je podsjećalo da ovdje više nema života, već da je bio, pa umro; i to osjećanje života koji je iščeznuo i gdje ga nije odavno bilo, plaši i užasava.
pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i isušeni usjevi. Kako bi,on bio srećan kad bi se ovako mokar i pokisao mogao da vrati u kuću.
Nije se sjećao da ga je odavno toliko ubijala čama kišnog dana, to nemoćno mrtvilo, isprekidano šištavim šumom kiše koja pljušti, zaklanjajući svojim
Kad toga dana vidje Jeku, njemu se učini kao da je nije odavno vidio, kao da nije dolazila ovamo svakog dana, već se odjednom pokazala iznenada.
A uveče, dok se u staroj, željeznoj peći koja nije bila odavno ocrnjena i mjestimice se crvenila gdje je spala boja, razgarao i pištao sirov panj, Gavre Đaković dao se skloniti od
Sremac, Stevan - PROZA
dana posle toga, mogla se čitati izjava u tadašnjem poluzvaničnom organu kojom prelazi u stranku koja je na vladi. Odavno, veli, posmatra rad sviju političkih stranaka, i dosad se nije upisao, veli, još ni u jednu stranku niti je
Radičević, Branko - PESME
“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada. Ja mlidija da je već odavno Potlačena ona guja luta, Što udari na Kosovo ravno Te ojadi Srba po sto puta, Ja mlidija da je rasturiše, Da joj
— Svi za njime — konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše, Sunce zađe — noć je — svuda tavno, Dogoreli ognji već odavno, Konji pasu, ma junaci pali, Kraj pušaka tananih zaspali, Gojko dugo na zlato mislio, Ma ga najzad sanak oborio.
Idu Srbi, ječi polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli,
Nekada sam imô jošte jedno, Zrak je njegov već odavno sednô, Majci srce u grudi ne bije, Tavna zemlja nju odavna krije, Ti i bratac, to je sada sve Štono osta srcu mom od
I nojca beše, i beše odavno, Dolina, brdo, sve bijaše tavno, I ona bistra, ona reka ista, Jedva se degde u prugama blista.
41. Knićanine, ime slavno, Valjalo je dela tvoja Spomenuti već odavno; Ma ne smede pesma moja, Al' i de bi rečca uda Privatila taka čuda! 42.
XXI Već ponoći, svuda tavno, Tio svuda, sve počiva, I on zaspa već odavno. Spava junak, 'vako sniva: E u rosnoj leži travi Ukraj one reke tije, Sve oko njeg' kô na javi, I opeta sve
Gluvo doba — svud je veće tavno — Dogoreli ognji već odavno. Kraj ognjišta svud junaci pali, De su pali, onde i pospali, Taj na leđi, onaj porebarke, Zagrlili one duge šarke;
Ta Srbija, stanak moj. De stanak moj? De stanak moj? Znaš li pleme ono slavno, Još slavnije ne odavno, Kada planu kako zmaj Da sačuva rodni kraj? Znaš li Srbe Vojvođane? Kod ti Srba stanak moj.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA HASANAGINA: Ti misliš brzo, a ja zebem što je toliko zakasnio. Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao. U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu...
Dobar kamen uglavio u temelj! HASANAGA: Nisam ga video... pa ima, bogami, odavno... U stvari, od onda kad smo zajedno prosili Hasanaginicu. Znači, više od sedam godina... Pa da.
Znači, više od sedam godina... Pa da. I vidiš, čeko pa dočeko! JUSUF: I šta sad misliš? HASANAGA: Odavno se nigde ne pokazuje. Meni se nikad nije sviđao. Uvek fini, umiven, uglađen, a neprijatan kao zlatan zub.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Na verigama osušeni vrapci već se troše. Cipele s „kopčama“, mintan od jumbasme i šajkača od vojničkih šinjela odavno su gotovi i čekaju me. Eno ih gde poređani jedno do drugog stoje na sanduku.
Zurle pište, bubnjevi biju, da se tresu prozori i gase kandila. Samo kod nas! Eh! ... Odavno smo ručali i to većinom jučerašnja jela, što su nam ostala.
— Tu je — odgovori druga, stara, ali krupna baba, koja beše odavno večerala i već zapalila cigaru. — Tu mu je duša. Tri dana će ona biti tu, u kući, dok se ne oprosti s ocem i s majkom..
Zato ona plačući poče da nariče o nekoj svojoj sestri, koja je bila odavno umrla, a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome svetu nađe, on, kao stariji, zet
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno. Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug!
Kad eto ti ide otuda ognjeviti zmaj, pa kad ga vidi juriši na njega još izdaleka vičući: — Ti si onaj koga ja odavno tražim. Suknuše iz njega strijele, ali konj pod carevićem kleče i strijele preletješe preko njega.
Ostale age sjediše tu i pušiše, dok će ti jedan između njih reći: — Čuješ, bolan Mujo, odavno nam nijesi ništa slagao; de nam, boga ti, sad što slaži, ama onako kako no ti već umiješ.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
I sad ne bi došao, da nemam jednu lepu poruku. SOFIJA: Ta boga ti? A šta će to biti? SVETOZAR: Kata navalila odavno, a i ja sam želio, da damo jedan bal. SOFIJA: Gle, gle! SVETOZAR: Pa sam došao i vas pozvati.
JAKOV: Za sve? To ne može biti. SELjAK: Zar ti je to malo? JAKOV: Pomisli samo, onolike muke! Drugi bi odavno izgubio glavu. SELjAK: To jest; ali promisli i ti, koliko sam te puta omilovao. Koliko sam ti puta i kukuruza davao.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Brzo prostre čaršav preko stala i iziđe.) PELA (sama): Kako je mogućno da me nije poznala? Može biti gdi nije odavno u službi, ili gdi sam ovaj burundžuk spustila. (Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo. (Uzme, pa i navlači.
PERSIDA: Da je naša gospođa pala tom Sreti u šake, znam da bi se odavno ukročala. STEVAN: Vidiš kako ne znaš šta govoriš!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bilo je pet sati i, za razliku od letnjih meseci, već je skoro pao mrak. Vatra u furuni se odavno ugasila. U ogledalu više nije bilo nikoga, samo tama. Reka je neprestano šljapkala: šljap-šljap...
Kladim se da bi samo moji iz kuće kupili najmanje tri primerka te knjige, svejedno što kažu da su me već odavno pročitali!
grešku, ispunjavam bolnu prazninu i, da onaj tip na portirnici Akademije nauka nije neprekidno budan, verovatno bih već odavno uspela da uturam unutra za člana koji se dopisuje dopisnicama. Pre svega, treba reći da su Beograđanke prave mučenice!
najozbilnije pripremao da izađe na demonstracije zbog okupacije Poljske, Jedva smo ga smirivali govoreći da je taj rat odavno završen, i da nema nikakve opasnosti za sirotu Poljsku, na šta je on odgovarao da je jutros čitao u „Politici“ o napadu
I još sam mu kazala da je epoha mistifikacija već odavno prošla i da ima da popričeka dok se ponovo ne vrati, ili da sanja o dobrim, starim vremenima kada mu niko ništa nije
onim smešnim američkim filmčugama, oficiri već posedeli, očigledno stare; oružje im rđa — zamislite samo, Mišelino već odavno odslužio čovek vojsku i otišao iz tog garnizona, a oni ga još čekaju; jednako gledaju u ona vrata iza kojih nema više
ga još čekaju; jednako gledaju u ona vrata iza kojih nema više ničeg, ni topova, ni tenkova, ni garnizona, koji se već odavno nekud odselio; čekaju ga, čekaju, a njega nema! Ta scena izaziva u meni suze od smeha, moram to odmah da vam priznam.
Posle ovog, čisto hamletovskog monologa, maman počinje da iznosi svetle primere naših suseda, koji su se već odavno vratili sa pijace. „Malograđani“! — gunđa matori i ponovo zažmuri, zanoseći se idejom da smo mi, okolo, samo ružan san.
„Lanu smo dali na balet, engleski, klavir, flautu i tenis. Njena učiteljica kaže da odavno nije videla tako izuzetno talentovano dete. Nije što je naše, bogami! Samo je, kaže, nestašna! Šta ćete!
Pet dukata, koje su mi na rođenju gosti ufurali pod čipkani jastuk, odavno su ugrađeni u nečije zube — prodali smo ih u trenucima sličnih monetarnih kriza.
I tako kada su mesečari sasvim ležerno naišli na naše puške, misleći da smo već odavno otperjali, mi zapucamo iz sve snage, a kada nam nestade metaka, navalismo ledenim grudvama, puštajući indijanske krike
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Blista se patos, prozori, zid. Sva tri prljavka spopadne stid. „Odavno ja se čistiti spremam — reći će Rudar — a metle nemam. Pijukom htjedoh, al nisam glup, mnogo je tup.
— i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi radiš, odavno od nas ode? Piše ti Šarov, poznanik Žućin, sa Japre, hladne vode.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren, kraj topla plama, Pretura debelu knjigu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jer ko zna koliko ću putovati, a sad je teško ma šta kupovati na stanicama. Otac me probudio. Oni su već odavno bili ustali. Na stolu su se nalazile upakovane moje stvari i majka mi je objašnjavala gde je šta. Seli smo za doručak.
A to još više naljuti komandira. — Nije tako, gospodine potporučniče! Posmatram ih ja odavno kako su se na sedlima skljusili kao bake neke. Uostalom, to je bilo vaše da primetite, a ne moje.
Pozdrav nadesno! Odavno nismo čuli ovu komandu, te nam je još čudnije kada se razleže u pola noći. Vozari u hodu pojahaše, posluga se, posle
— Stoj! — dreknu stražar. — Stali smo! — Ko ide? — Devetaci. — Vođa napred! Svi priđoše. Ta znaju se oni odavno: iz istog su kraja, a ratuju već toliko godina. Viđaju se svaki dan, razgovaraju o kući. U selu su komšije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Dugo je vremena prošlo tako. Smrklo se odavno. Vrata škripnuše. Gojko skoči. — Ehe, bratiću moj, kažem ja njoj: daćeš ti meni, Smiljka! Jok, veli ona.
»O, pa mi ćemo ovde lepo i veselo živeti !« pomisli on, ali ne smede iskazati svoju misao glasno. — Jeste li odavno učitelj? zapita ona i pogleda ga nekako đavolasto žmirkajući.
— Da, da... čuli smo, odavno smo čuli, pa sve razgovaramo sa gospodin-sveštenikom... Sve se nadamo da dođete, da se vidimo. Iziđe sveštenik.
pa gazi, gazi, udri štiklom u glavu, tuci, gnjavi«... I Gojko se opet malo pribere od gneva. »Što to nema Stojana ? Odavno je... Hm... Drži se ona... A ja postanem, na primer, ministar policije... He-he...
— Dobro ste malo pre kazali: da ostavimo razgovor za sutra, da se malo priberemo... Hajdemo na rad; deca nas odavno čekaju, reče ona, pa otvori vrata i iziđe. Gojko se požuri za njom, vičući: — Samo nemojte da se promenite do sutra...
A Ljubica i Vlajko drukčije mišljahu... Kako koji dan, oni postaju sve bliži, sve intimniji. Oni se već odavno značajno pogledaju, imaju neke svoje naročite, tajne znake i izraze kad se razgovaraju pred Gojkom.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ko da imaš vodenicu na Dnjepru! BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno! I nisam ja dete, da mi se uvek popuje! GINA: Kad se naliješ tom rakištinom, nisi ni čovek!
GINA: I šta će ti odjednom ta georgina u reveru? BLAGOJE: Stavio sam je da ti bode oči! GINA: Ja sam moje oči odavno isplakala! I ostavi tu flašu, kad ti kažem! Treba još negde pijan nešto da izlaješ!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Poznajem ja tebe, Agatone, odavno — nastavi starac i uozbilji se. — Dok si bio u svetu, ljutio si se zbog ljudi pa si pobegao od njih u pustinju, a sad se,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Šta, zar su se odavno pogađali? — Triput mu je obricala, samo nije pare uzimala pa posle pokvari. A larma još traje.
— E moram mu dati jedno prasence, — poče Živojin, kad se odmače kmet; — oprasila mi krmača samo dvoje, a on mi odavno traži jedno... Samo da ne kaže onome... — Vala, brate, nek čini šta hoće, ali mene je stra', — veli jedan.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Što ćutiš, brate? Što ne govoriš: idu li, ko ide, je l' odavno idu, je l' ovamo idu. A i ti, Spiro, što si se kog đavola smrznuo? Trči, brate, po kući kao da je tvoja kuća.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A, ja! — reče famulus. — Pa je si li ovdena odavno? — Jesam, gospodine, biće već petnaest godina. Sve sam tu, tu okapah kod čkolje.
naročito po Srpstvo, koje se, politički raskomadano, tu sastaje; a i šta bi znao, šta bi čovek radio bez kafane u ovoj odavno lepo i zgodno nazvanoj dolini plača, kako davno nazvaše zemlju. Dakle, slušajte o gazda-Đorđu, čujte njegovu istoriju!
Jedva ga umiriše, uveravajući ga da je to samo radi toga što je u Americi ženskinje već odavno emancipovano, pa je to potrebno radi ugleda i obraza Srbije i srpskoga naroda na strani, da oni tamo vide da nismo
Šta je sve to! Pero nije u stanju opisati to; trebalo je biti tamo pa videti tu lepotu. Odavno se zakopao Prudelj na tom mestu gde je danas! Ali nikad ni dotad nije doživeo a ni potad neće doživeti takoga slavlja!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dobro pamti svoje reči jutros izgovorene. Ne stoji valjda još u redu? Sve pekare su odavno zatvorene... A eto, ni od korova nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce! Možda se okliznula, pa pala...
NOĆ POSLE KIŠE Noć posle kiše. Pomalo vetra. Ulični sat odavno stao: Dani su se od njega nekud izmakli! Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s rukama kao Sava i Dunav.
Prvo sam, one noći, nagazio na tramvaje. Sedeo sam u velikoj redakcijskoj prostoriji, usred grada. Ponoć beše odavno prošla. U desku je bilo toplo. Nije mi se išlo kući, gde su me čekali ledeni zidovi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
cilj svoj brod »Lіghtnіng«, mali i stari parni brodić, jedan od najstarijih engleskih brodova sa točkovima, koji je već odavno bio povučen iz saobraćaja. Za sve vreme plovidbe, dok je radila ekspedicija, besneli su vetrovi, bure i orkani.
Po njima, evropska jegulja koja ima da izvrši najduža putovanja, nekad je obitavala odavno iščezli kontinent Atlantidu i rasplođavala se u blizini toga kontinenta, u oblasti koja leži od prilike oko 50˚
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Donesite, đeco, one gusle, duša mi ih vaistinu ište, da propojem; odavno nijesam. Ne primi mi, Bože, za grehotu, ovako sam starac naučio.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Noću bilo bi još gore. Sofka, pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala, ne bi nikako mogla da zaspi, jer bi jednako dopiralo do nje odozgo, kroz tavanicu, njegovo pocupkivanje.
A Sofka, gledajući svu tu muku i strah materin, više je nju žalila nego li sebe. I ona je sa sobom bila odavno izmirena.
Ni noću ne bi strepila. I zbog te svoje slobode, nijednoj svojoj drugarici nije zavidela što se, i mlađa od nje, odavno udala, već joj domaćin počeo da se bogati i ona ulazila u red imućnih žena, gazdarica.
sa tolikom strašću počela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline kože već nazirale, kao odavno zrele, neke grudve. Jednom u malo ne učini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta. Opet je bila subota — pazarni dan.
I gore, i dole, i svuda su gorele sveće. Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno.
Čak se nekada i ponosila time što je mogla da se, ne kao druge, zanosi i luduje, već da je sa sobom odavno na čisto da će, kad se bude i udala, to biti samo bol i patnja za nju i da je onda njoj zbog toga svejedno ko će joj biti
Kao da se ponova rodi i ožive, tako silno viknu: — Magdo! Magda, odozdo, kao da je na taj glas odavno čekala, naglo uđe. | — Magdo! — zanoseći se poče Mita — Magdo, Magdice!
I zaista je sve to odavno, još pre ručka, po sluškinjama, zajedno sa preobukama, bilo odneseno. A Sofka kad pođe, onda se samo poneše darovi:
A sve to stoga što se sutra udaje, ide mužu. Za sve to Sofka je znala i bila prema tome unapred odavno ravnodušna. Ali kada vide da se sve svukle, gotovo sve otišle u amam, a do njenih nogu jedina ostala baba Simka, pa i
Od kada su već sve sveće po sobama i fenjeri ispred kuće i po dvorištu upaljeni; odavno se oseća jak i silan miris jela i pečenja; odavno je već i prašina počela od njinog silnog trčanja da se diže, koleba, a
već sve sveće po sobama i fenjeri ispred kuće i po dvorištu upaljeni; odavno se oseća jak i silan miris jela i pečenja; odavno je već i prašina počela od njinog silnog trčanja da se diže, koleba, a još ništa ne počinje.
Muški opet bili su sve razuzdaniji. Svi odavno bez silava, pojaseva i čizama, i golih, kosmatih prsiju, i izuvenih nogu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Njeguši ga zavoleše još bolje, videći kako je čvrst i okretan. Do noći upoznao se sa svijema, kao da je odavno tu; niko ga drukčije nije zvao no kako ga je serdar krstio: uskok Janko.
Drumom išli su komad, pa opet svrnuše širokim priječacem, put grofova dvorca na humku. Brat i sestra odavno su se tome nadali, te ne samo da se ne začudiše, no izmijeniše značajne poglede, kao da šćahu reći: „E nijesmo se
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se i danas u svakidašnjem govoru primenjuju kao životno pravilo i kao viši dokaz, iako su se razlozi njihova postanka već odavno izgubili.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I tako ga uzme u torbu. Kad Brko po tom dođe, i zapita ga za Međedovića, on mu kaže da je on odavno onuda prošao, i do sad Bog zna kud je otišao. Onda se Brko vrati natrag.
od veriga i nije mogla kovčega da izvuče, dođe neko te je prevari da su Premudroga s njegovijem kovčegom zajedno već odavno ribe proždrle i da ga već nikad na suho izvući ne može, već neka pusti kraj od veriga, pa neka ide kući.
” A vuk mičući doćera do dna stožine; onda ga ona ostavi sveteći mu se: „Odavno ja oko tebe derem opanke; jer si ti moje ždrijebe ujio.” DODACI 1.
Onda poviče: „Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno.“ Oni ga dobro dočekaju i reku mu: „Bog ti pomogao, kad si nam drug.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim. Mora da je strašno lepa, strašno bela, a već velika je, odavno već devojka, odavna razvijena. MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi).
A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema. Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo? Što ga toliko mnogo pušiš?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| HI LjUBIMI PREDRAGI DRUŽE! Evo me već, fala bogu, u odavno čuvenoj i zadugo poželjenoj Ingliteri, u gradu Doveru! Po Franciji [h]odeći i prolazeći činjaše mi se na neki način i
takovim prirodnim i prostoserdečiim očima, a u isto vreme s otvorenim prijateljskim i blagohotnim licem, baš kao da ga odavno poznaju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo. Ajdemo-te da se svrši šta je triba! Stipan, koji odavno imađaše zub na fra-Srdara, izlazeći, prostrijelja ga očima, pa reče oprho: — Lako se iskaliti na nejačem i na mlađem,
— Jevo tragova od opančina — veli Tetka. — Ja odavno to gledam. Jevo i’ iđu u šakrištiju (riznicu). Ajmo tamokarce. Riznica se izbočila u groblje, a ulazak je u nju iza
— prekide ga vra, pružajući mu jedan požutjeli listić, a Bakonja samo što preleti očima po njemu, reče: — Ja odavno znam tu pismicu napamet. Nju me naučija vra-Zakarija. — Nemoj izgovarati „vra“, stotinu sam ti puta to rekâ!...
I misliš li ti zbilja da ja za to nisam odavna znâ? Ta znali smo mi odavno... i ja i Jelica. Još smo se čudili vašoj neopreznosti.
Onu pak dvojicu slabo je cijenio, a nije to ni krio, te ga najviše zato i pomrziše. Mačak odavno nije dolazio na predavanje, jedino je išao ka fra-Brni, dokle je on primao.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KULA NA PESKU Nije li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u krpi Korica, negde na rafu, u zidu?
ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada dugo nismo pevali Jer nam je duh odavno sumoran Zar sad baš stati opet nizati Reč po reč pa ih još i birati I sam po sebi bolno gmizati I onoj svojoj zmiji
Dok ja — sred pustog mučilišta — Kao vestalke il vestali Čuvam žar s poznog pepelišta. O KAKO DUGO Odavno nisam strigo-seko Kose i nokte, bradu strugo. O, kako dugo, kako dugo, Ni sa kim nisam ni reč reko.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko dukata na sto i zagleda se u njih. Odavno je iz njega iščilela radost od njihovog žutog svetlucanja i tankog, čistog zvuka. Prsti su prestali da ih se plaše.
mehanski fenjeri, po njemu se zanose skele, pretovarene i škripave, sve obale Morave i Dunava samo su strah, nade su odavno potonule u glibavim putevima, nade su se pogubile u bezbrojnim odlascima i povracima.
licejac, velikoškolac... Ne, nije isto, ne, to više nije njegovo, nije ni on više onaj, nije odavno, godinama, još pre Pariza, mnogo ranije, seća se, pa toliko puta je mislio o tome, baš tamo kod onog zabrana na kosi,
Aćim zasuzi. — Imaš li još nešto da kažeš? — oštro upita. Tražiće imanje. Svađa je samo izgovor. Bezdušnik. Odavno si ti pojeo svoj deo. Ja sam ovo zaradio. Ništa ti ne dam! Đorđe preturi bokal sa vinom.
Hoću kuću da kupim i u svojoj kući da živim. I isplatite mi moj deo. — Pojeo si ti odavno svoj deo, brate Vukašine. Malo li nas koštaju tvoje škole? Pade, Aćime, tvoj ugled u ambis.
krevet, a ona, kao osvešćena iznenadnim mukom i mirom, poče da razumeva smisao njegovih udaraca, grdnji, psovki i nečega odavno i od sebe skrivenog. Stid joj se razgore u glavi i na licu.
„Kao u Prerovu laju psi. Odavno nisam čuo da ovoliko laju. Mesečina“, rekao je Vukašin. Ležao je na podu, do pojasa pokriven čergom, s rukama u starim
“ Noževi su bile Andrine reči: „Nije smeo da zagrize jabuku koju su grešnici odavno oglodali.“ „A ako je lepa?“ Kako sam mogao da kažem, kako sam mogao da ga teram da ide u Beograd da je vidi?
Možda je i Đorđe posumnjao? Možda se on pretvara da je pijan i da spava? U Tolu odavno sumnja. Skoči, ostavi vile i jurnu natrag.
“ To je odavno bilo, ali sam te baš to pitao. Sigurno znam. Licem joj pređe nešto kao drhtaj, kao senka, obrve joj se natuštiše i
Stoji i ćuti jer je slab da sedne i jaukne. Sve je to kazna nad nama, obojicom, misli Aćim. Zna odavno da je, jadnik, jalovak. Zna to i on što ćuti, mali, crn na kaldrmi.
I onda si me terao da spavam. Kažeš: „Sutra rano na oranje.“ Aja bih se smejao, ali opet ti lepo kažem: „Da si ti živ, odavno smo mi poorali.“ — Ostavi me! Idi! — Ej, kukavac sinji, opet sam te naljutio. A hteo sam da mi sad nešto obećaš.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Samo je ležao i bespomoćno zurio u daljinu, dok su braća već odavno, s drugim mladim galebovima, vladala nebom. Sada se čitavo pleme zabrinu.
— seti se carica jedne stare vrane, i plesnu rukama. Bez uspeha! Niko nije znao gde je vrana. — Pa, ona je već odavno u penziji! — seti se jedan od dvorana. Ko zna da li je i živa? — Neka se izvidi!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
domamio u Kragujevac, optužio pred narodom a onda bacio u okove, Gospodar Jovan je shvatio da dolazi vreme ispaštanja. Odavno je slutio da će doći.
uz Vučića, pobeđuje zlo koje se sve luđe rasplamsava u ljudima: uživali su u smrti neprijatelja a neprijatelji im, već odavno, nisu bili toliko Turci koliko prijatelji od nekada.
) Rekli su mu da dođe tu i da će dobiti penziju: odavno već nije ratnik, a odnedavno nije ništa; uzeli su mu i službu.
Nikada, u tome, nije uspeo. Odavno već u svojoj smrti, Dobrača odnedavno vidi da je u životu imao bar tri krupne omaške.
Primao je poruke od kamenja i od voda, od vetrova i od urvina, od insekata i od zverki: odavno se već ničega nije plašio jer je sve razumevao.
stari automobil ili se skotrlja, od Studentskog parka, šumor lišća; ponekad zalutaju i rasvetljeni dečji glasovi. Odavno već, možda decenijama, Višnjić se priprema da se odmakne od turbeta pored kojeg mu je tako dobro i pređe, kratkom
Drugovi Rige od Fere, njih sedmorica, još su se nadali; Riga, odavno, nije. Nadao se, samo, da će toliko uspeti da se navikne na misao o skorom odlasku da ga ta misao više neće
„Odavno sam hteo da vam govorim o tome“, rekao je taj veštac na svom izvanrednom francuskom jeziku i knez, začudo, nije ni pomi
Riga je na to i računao. Osvajanje svoga kneza bio je odavno predvideo, ali nije bio spreman da ga započne. Znao je da mu je knez naklonjen, ali je znao i da Mavrogeni, preosetljiv,
Riga je, naglo, shvatio: pa to se Velestinac više ne čuje, odavno se već ne čuje! Ugasio je svetiljku i, u tami, dok je i žar nestajala, pozvao Velestinca. Nije bilo odgovora.
U poslednje od tih tvrđenja možda bi se moglo i posumnjati jer je Kneginjin jad počeo odavno i ona je, s njim, uglavnom bila naučila da živi. Istina, pred kraj bio se jako nagomilao.
U nastojanju da obavi ono što je, odavno, osećao kao svoju prvu dužnost, udesio je da Bogoslovija, koju je hteo da osnuje, bude smeštena u njegovom domu, u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći, I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje: To straža
I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V. Ilić CII POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren kraj toplog plama Pretura debelu knjigu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedini referat o njima svodio se na to da sve što je u njima novo, pogrešno je, a sve što je u njima tačno već je odavno poznato“. Obojica udarismo u smeh. On priča dalje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
što se krvave, onako neutralan, Grk to je kokota među snažnim muškarcima, jedna entretenue koja je, svojim ucenama, odavno prestala da bude privlačna. Ali, pre svega, on je fizički degenerik. Fiziološki, Grk je saraga-čovek.
Ja joj, najzad, obećah, duboko dirnut onom njenom dobrotom, umiljatošću i srdačnošću kakvu odavno od nje nisam osetio. I u tom času ja potpuno zaboravih da sam, po planu, hteo da ona odbije, pa je iskreno, skoro
ja ovoga večera o ruskom balu, tako je i ona želela da bez mene bude na dvorskom, za koji se uveliko i potajno od mene odavno pripremala. Kako je njoj samo išlo naruku to, što ja idem bez nje, sasvim sam, i još na njeno žestoko navaljivanje!
ne izbira, jer mu se negde čini društvo odveć fino, a da bi se s njim pomešao, a negde je opet prvi i drugi red već odavno bio posednut.
I s tim, i sa opasno bolesnim drugom, krenuše za Beograd da tamo poslednje i jedino sredstvo okušaju. Odavno Mitar Beograd nije video i jedva ga je poznao, toliko se prestonica bila izmenila.
„Ima još prilično da se ide...“ I mi idemo. Sjahali smo već odavno, jer je nemogućno jahati. Preskačemo preko nekih rovova, vrzina i sagorelih kuća. Jedna kuća još se pušila.
Ali ne, mi to ne bi voleli jer je sudar potreban: da bi ozdravili ranu što nas odavno tišti i jer je potrebno da se već jednom sve svrši, da se ne [...] učini kraj i da se ide kući. Kući?
gušeni talenat i umetnički temperamenat, koji je taj, inače po mnogim drugim stvarima na velikom glasu, naš grad odavno nosio u svojim grudima, nemajući o tome, a na veliku štetu našeg opšteg umetničkog poleta, nikakvog pojma.
“ A Miloš sve manji: „Znam pašo, odavno je moja u torbi.“ Jer otud, iza kulisa, dopiru jezivi, umirući, jauci raje na kolju: Jaaaa-ooooj... Jaaa-oooooj...
pocrnele od čađi, i ja sam joj pričao o Takovskom ustanku i Seobi Srbalja sve ono što je već sama o tome morala odavno znati.
Radosno ga primajući, ona mi smesta povrati svoju malu rukavicu, i to tako brzo kao da je to odavno smislila, a ja uzeh ovaj poklon toliko drag, draži od svih koje sam mogao poželeti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gazda Đorđe je odavno izišao na glas zbog svoje velike radnje sa šljivama i svinjama, ali se on mnogo više bavio davanjem novca pod interes.
— E, moj prijatelju — reče mu priseban, neki veseljak, veresijaš — zar ti ne znaš, da su se naše gazde odavno dosetile, da se sačuvaju od ortačine sa vama!
Ostade da premišlja u tamnoj noći nedovršene misli, koje joj behu jedino zanimanje u ovoj teškoj i neobičnoj samoći. Odavno ona već nije više ona Stanka, koja je bila devojkom.
Samo ga se čuvaj ... — Znam ja to, nano, odavno. Zato sam se i odvojio od njega, ne brini se ti. Nego šta mi veliš za druge naše ljude, mogu li se u njih pouzdati?
Tako je trebalo da si odavno, a sa njima ću se ja računati, ja ću im deliti po zaradi... Je li dosta tebi četvrtina? — A jatake ćeš ti namiriti?
Sad vidim da mi je prijatelj....« — pomisli on i htede da legne opet, ali se seti da je svanulo odavno i da treba Novicu odmah buditi. XXVI Četiri dana provede Đurica u ovom novom društvu.
Žandarmi pevaju odavno, svaki je zasvetleo očima, a on ne oseća još ništa, kao da nije ni kapi ispio!... Samo mu struji neka vatra kroz telo,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
tako počne dizati kamen, da vidi šta ima pod njime; ali čim ga odiže, a smrt ispod kamena progovori: — A, moj Petre, odavno ja već na tebe čekam ovde pod ovim kamenom.
On je onaj isti što ti je kćep odveo bio, ja sam ga odavno poznala. Car odmah zovne aščibašu, i naredi mu da mu dovede jabandžiju što je u aščinici.
Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno. Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug!
— A vuk mičući doćera do dna stožine. Onda ga ona ostavi sveteći mu se: — Odavno ja oko tebe derem opanke; jer si ti moje ždrijebe ujio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Za muke, grehe, nevolju, mene, Oni su znanci odavno stari; U društvu s njima gasi se, vene Ponos i polet, mladost i čari.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
koje proizlazi iz njegove moći i osećanja da on pripada klasi izuzetno privilegovanih ljudi, bez kojih bi čovečanstvo odavno iščezlo u ljutoj borbi protiv nemilosrdnih sila prirode.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kako o tome ništa nisam kazao, on je zaključio, na osnovu toga, da nema mnogo idealizma u američkoj nauci, u šta je on odavno bio ubeđen. Mnogi evropski naučnici imali su slično mišljenje, čak i mnogo pre njega.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa ne razmišljajući, sa željom u duši žuri se prama njemu da ga predusretne, i čini joj se da ga je odavno potajno željela, a sada će da ga svesrdno pozdravi.
— Ozgo, iza onih brdina, i pokaza lakim kretom ruke prama Crnoj Gori, — odavno me dovedoše dolje... Sreće ti, ti bolje znaš, kako se žive tamo? — upita iznenada živo.
U gradu nema nikoga od srca, a gospodari, ako je i gledaju lijepo, isto su tuđa čeljad. Poočim odavno se negdje iselio i nije znala kuda je pošao, a nije nigda ni saznala za majčin grob.
„Hvala!” vele joj, kad bi se siti napili. Pa onda bi im se oči sukobile i prijazan osmijeh javio, kao da se odavno poznaju. I maldane svaki dan neko dođe i pođe, a prvi se vraćaju, i sve tako...
U tom osjenu podbočio se Danguba. U ustima mu kamiš; iz lule se odavno ne dimi, ali on kamiš jednako po ustima premeće, udiše u se vazduh i izdiše.
Ilija već odavno sumnja na ženu, opaža kako Pavle, pogdekad, krišom razgovara s njome, a gdekad i pred njim dobace jedno drugom pokoju
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sećanja, i potanko se navodi da je ona u trenutku opažanja bila „pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala”, ali ona nije: „I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost, malaksalost.
Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno“.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Da se branim, aga. — Čime?... Puškom?... Kaurska glavo nerazbrana!... Zar ne znaš da je vaša puška umrla odavno? — Zaista je tako, aga!... Ali desi se po neka... — Koja ne upali — — — Ponekoja i upali!
Taj naočit a skroman Kolašinac nešto se odavno sviđao silnomu agi. Još kad se prvi put najmio u njega, pokupio je od momaka pištolje pa zajedno sa svojim izneo na kulu
Na pragu se brzo ukaza n uđe unutra veoma visok, suhonjav i koščat starac, kome je odavno prešla preko glave sedamde– seta.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Šarmant, ma šere. FEMA: A, komifo, zašto nisi odavno kazao da si nobl, pak bi dobio Evicu. VASILIJE: I ona je moja?
Miljković, Branko - PESME
Sve je nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već odavno nema: Bespućem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan još volim onu koja spava. Uspomeno zlatni praže zaborava!
Petrović, Rastko - AFRIKA
To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o sebi da bi me zavarali i da bih se tako što bole odmorio.
Pogađam hoće li me motorni čamac preneti do broda, pošto je noć već odavno pala. Na krovu broda trgovci Kaze otvorili čitave dućane kožnih jastuka, pribora za kafu, novčanika, dogleda i satova.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Međutim Hrvatović je već odavno napao. Siroma' Horvatović! On mora da je još u većem očajanju no i ja ovde. U tome dojuri na konju jedan oficir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati. Već sam se bio zabrinuo. Ali desetar mi reče: — Ne brinite.
Potporučnik Milan, moj drug iz puka na početku rata... Odavno se nismo videli. Ali na njemu nije bilo nikakvih promena, sem što su mu, ne znam iz kojih razloga, nadenuli ime „Kica“.
A i da je ima, oni su mrtvi. Naišao je komandir poljske baterije. Pozdravili smo se srdačno, jer se odavno nismo videli. Iz razgovora sa njim saznao sam da će na front naše divizije biti dovučeno dvadeset novih baterija.
— Pali! Čaure su letele po sobi. Iz raznih dvorišta dopirali su glasovi preplašenog naroda. Svet ne zna šta je. A odavno se pogovara o nekim bugarskim komitama. — Dosta!... Dosta!
— Molim, molim — nasmeja se Dragiša i pogleda Luku ispod oka. Luka steže Dragišu za vrat. — Šalim se. Mi odavno nismo imali koga da „zavitlavamo“ pa smo i toga željni. Stiže li jednom u Rim? — Ugledao sam najednom ogromnu varoš...
Bili smo već pri kraju mosta. Odatle nastaje breg, na kojem se nalazi jedan mali park. — Jeste li odavno u Grenoblu? — Deux moіѕ déjà. — A pre Grenobla? — Bili smo u Parizu. — Vi ste sa roditeljima ovde?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Druga na to u svom sercu: „Zaljubljen si, Pavle! Ja sam ček'o do najposle to slovo odavno: Što sam takav, evo, budi svemu sv'jetu javno. I slušati i pjevati svakojake like Milo mi je od skazaljke bilo i kavike.
1839. Vukašin Radišić NIKOLA BOROJEVIĆ SLAVENOSRPSKI JEZIK O premili jezik, odavno se slavi Tvoj slatki i glatki i vispreni glas, Iz dubokog čuvstva i smirene pravi Ti strojiš i gojiš svog suštestva
Pročitavši ovu odu, Vuk je pisao Mušickome iz Beča 14. oktobra 1816: „Mislim da ste čuli odavno da je Deržavin umro” (Prepiska II, 107); odgovarajući Vuku 10. novembra 1816.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
JABLAN Odavno se uhvatio sumrak. Na strnjištu ispod sela u jednoj zabrdici skupio se Lujo sav pod haljinicu. Samo mu viri pjegavo
Sjutra će se njegov Jablan bosti s carskim bakom. U njemu već odavno bukti, plamti želja: da se Jablan i s Rudonjom pobode. Preklinjao je kneza, da mu ispuni želju.
„Ovo se već odavno presipa... prelijeva!“ — prošaptao bi, drhćući i ugušujući onu strašnu kobnu misao koja bi mu tada sinula kroz glavu.
gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza. Opazio sam ja već odavno da će nešto biti, pa velim: nek' se i ovo nađe, zlu ne trebalo!
si: bi li se ikako, ikako mogô od tog našeg kralja i knjaza istesati makar jedan osrednji car, jer smo se mi, Srbovi, odavno zaželeli careva. Pisarčić: Dobar je vami i naš car. David (u sebi): Iz Like si, dijete, ali ne navede na tanak led!..
biva — valjda, možda; dakle, znači; upravo bivakarce — vidi biva birzeman — staro, davno, vreme birzemanile — odavno borija — truba brkljačiti — mrmljati brnjaš — konj koji ima belu pegu na njušci bukagije — negve, okovi za noge bukati
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
je u uspostavljanju "prave vere" u srpskoj zemlji, čime je pomerio istorijski značaj Nemanjine verske politike - Srbija je odavno bila hristijanizovana, a Nemanja samo progoni jeretike.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
je to mnogo značilo za mater i njene, njihnu kuću, koja gore, oko sahat-kule, istina je bila dosta imućna, ali one odavno ostale bez matere, ona i sestre joj, i cela kuća bez domaćice bila kao obezglavljena a još puna njih, ženskadije, te
Posle nastaje ono raspremanje postelja po sobi. Mladenu odelito, zasebno, u čelu, kao najstarijem, domaćinu. Odavno mu već prostiru očev dušek, čaršav. I onda se legne.
Kako će se svršiti? Celog dana bi iz rodbine dolazili (pošto se odavno to slutilo, znalo) i pogruženo, ne govoreći ništa, nemo se dolazilo i odlazilo...
da tamo, gde se i rodio, umre, ostaviv imanje i taj najveći i najlepši čivluk naslednicima; kako oni, to se već odavno znalo, to prezadužili, i, kada on to čuo, došao i njega pozvao. Čuo kako se on vlada, kako dobro stoji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kroz suncokret, uz basmu u kojoj se pominje i »bor samonik« i koja mora biti veoma stara s obzirom na to da je bor odavno uništen u ovom kraju (GEI, 9—10, 1960—1961, 121). Tamjan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Već 'ajdemo, ženo moja! I, uhvativši je za ruku povede je tragom noćašnjih stopa svojoj kući. Studen je stegla, što odavno ne pamte ni stari, ljudi. Bijaše se već obiklo na meke zime, pa u selu ponestade piće blagu.
— De, vidi, Rade, — zamoli — ima li zla u njoj? Rade se nasmija preko volje: — Odavno već ja ne vjerujem u gatke! — odgovori zamišljen. —Ne valja tako, Rade, nisu to gatke, svjetuje stara.
Meni je sve što sada oko sebe vidim nepojmljivo, a ako ćeš, i smiješno i nepravedno! — Tako ja odavno mislim, — potvrdi doktor. — Onda što treba da radi činovnik? Valja da se zakona drži! — opazi porezni pristav.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Makarije Dolina je ponovo oživela. Meropsi manastirski su se već odavno vratili na svoja razrušena ognjišta i vidim ih odavde kako užurbano rade da bi nadoknadili izgubljeno vreme.
Sačekao sam pogodnu priliku da ostanemo sami, da bih joj rekao ono što sam odavno smerao. Počeo sam bez okolišenja. Nije zgodno, rekao sam, da svakodnevno odlazi kod Doroteja u odaju, da mu lično nosi
Svima je već odavno dozlogrdio taj glupi debeli krpelj bez duše, tako svirep prema sebrima i osorljiv prema nama vojnicima.
Bujicu suza, osvetoljubivost ranjene ženke. Samo to. Rekla bi da sam ja grozni nemoćni starkelja u čijem telu odavno nema plama i čija se krv pretvorila u mutnu surutku.
Anđeo je dakle optužio i mene. Dorotej i Matija su inače već odavno označeni kao krivci za sve nesreće koje su zadesile manastir i ovo Nikanorovo viđenje je potvrdilo opšte uverenje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 75 (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) 76 (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U NOĆI 84 ISTOK 87 (POD
Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć pada... 1885. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osim krčmara starog, što zguren, kraj toplog plama, Pretura debelu knjigu.
A na čistom, plavom nebu bledi mesec tiho sjaje, I prohladni vetar duše sa visova Himalaje. 1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo...
1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo.
Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje, To straža
9. Ko je taj mladić što ovde počiva? Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni? Je li ona živa? Il' sve odavno večni sanak sniva?
„A, čekaj!“ uzviknu kravar, „ja uprav tebe i trebam, Tebe, što ptice plašiš, odavno po šumi vrebam. Kmetu ću ja tebe, zverko.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
O čemu da Vam pišem danas? Već odavno želim da pođemo opet na put u daleke krajeve vasione, ali ne dospeh još, zauzet prošlošću i kalendarom, da pripremim
Pretstoje nam svađe, nemiri i strašni dugi rat.“ Svi zaćutaše. Nije, već odavno, nikakva tajna da se u zemlji rasprostrlo nezadovoljstvo i diglo i protiv samog vladara.
“ Svi prihvatiše oduševljeno ovaj predlog. Čaše se napuniše, pa ispiše na iskap. Ponoć je odavno prošla, ali društvo pijanči dalje i ne misli na odlazak. Pobratim Keplerov leži već opružen pod stolom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju pravu dečju prirodu: „zahuktavaju“ se,
U polje se zahuktali ka zelenom bregu, odavno im dojadilo u školskome stegu – na breg, na breg! U gorici prezelenoj srce im se snaži, tu im oko
Stanković, Borisav - TAŠANA
Kako ti to da ne vidiš? Ti si bar odavno ovde. (Pokazujući na Tašanu.) Ako ti snaške ne zna, od skora je, ne pamti kako je ovde, a i možda nema kada, jer ima
MIRON (sasvim rešeno, čak zagrejano): Ako si doznala, a trebala si odavno za to da znaš, i onda bi ti bilo jasno zašto ti nikako ne dolazim.
Samo to, dedo, evo, ne jedna godina, već dve, tri, uvek sve jednako tako. I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on.
Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on. Tamo, kod vas, po varoši, po čaršiji, od njega nema ništa, odavno se na njega zaboravilo, kao da ga nikad nije ni bilo; dok ovamo, u kući, on je jednako tu.
Ulazi sluškinja. SLUŠKINjA (žureći da ove budu spremne): Hajde, snaške. Služba se već odavno pustila, jer evo već i crkveni prosjaci idu po kućama. I kod nas već neki bio. TAŠANA (razdragano): Ako! Ako!
JOVAN (sluškinji): Je li ustala hadžika? SLUŠKINjA (i ne gledajući ga): Pa ti znaš kada ona ustaje. Znaš da je odavno već ustala i sada sprema Paraputi jelo. (Pogleda u Paraputinu kućicu. Vidi da je prazna. Uplašeno): Pa njega nema, more!
« Ne može, veli, da dođe. Sa trgovcima ima neki posao, šta li. A u kući, svi su zdravi. I, kaže, da malo Milanče već odavno prohodalo i već govori. I već tebe traži. Viče: »baba«, »baba«. TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i tu se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj puškar, nekada prvi momak, a na kraju samo firmonosac radnje koju odavno vode njegovi oženjeni sinovi iz prvog braka. Stari mladenci, na svoje vlastito čudo, rodiše sina, i stadoše kriti dete.
Svašta se govorilo među palanačkim krojačima. Da Kostica već odavno ima makaze i odavno zna krojiti pantalone, i sigurno i gerok i pelerinu; da je lisac lukavi; da ga treba izbaciti iz
Svašta se govorilo među palanačkim krojačima. Da Kostica već odavno ima makaze i odavno zna krojiti pantalone, i sigurno i gerok i pelerinu; da je lisac lukavi; da ga treba izbaciti iz društva i iz
”Lepo kaže onaj u dopisu: Car spava, novaca nema, a narod se buni. Odavno ja vama pretskazujem da će biti loma i zemljotresa.” Ako je nered na stolu za krojenje: „Je li zemljotresa bilo ovde?
— Što otac tvoj laže, to da čovek i razume, za tvoje dobro laže, otac je! Ali župnik! More, ja tebi, i svima, odavno govorim da su švapski popovi lisice! Ono, znaš, pravo je reći da i naši nisu bolji. Moj prota i tvoj župnik, svejedno.
Vala je i ima, i nikada je neće platiti... Odavno sam ja videla da kod njega mali tavanak (pokazuje na teme) ne valja... To je najteža Božja kazna...
Gospodin-Vasa, uvek birano odeven i obuven gospodin-Vasa, nije bio trgovac nego je bio direktor Kreditnog zavoda. Odavno tuberkulozan stariji gospodin, i bogat domaćin, on je svojom radnjom upravljao iz Kreditnog zavoda, ili iz staklenog
Pridrže se uzajamno dok nesvestica ne prođe. Znaju oni to odavno: glavno je da Mirka ne sevaju ruke. To su bili, i još uvek su, eto i tu, pred sirotištem, njihovi srećni trenutci: kad
Nerazumljiv je meni život bogatog Grka u Rimskoj ulici, odavno... Ja mrzim tu ulicu! A pre nje mrzim sebe, što sam pustio da mi ne date živeti, da me naviknete na smrt.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
A to i iz toga povoda što su oni odavno sebi za pravilo utvrdili: Wenn man dich mіt Krіeg bedroht, laѕѕ andere für dich ѕtreіten.
Devojka pak izučivši odavno pravila dobrog tona, zaključi ne kvariti mu sanak, i čekati dok se ne probudi; bilo to do kog mu drago doba.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
postojanja Na dno mora pasje krvi Bez osvrtanja bezbudućni za mnom Možete li Na nož zemaljsko im i nebesko Smrt je nas odavno sita Na nož kurjaci moji mezimci neprebola Glave vam se već sa koca keze Ionako vas nema i nema mene Hoćete li RUŽA
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Som je postao član Akademije nauka, gde i dan-danas ćuti kao riba; Spira Preživar je postao okružni prota i već je odavno odlikovan crvenim pojasom; Topta Kameleon se bacio sav na politiku i neobično je uspešno vodi; Sredoje Tvor uvukao se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A ko zna šta i one druge čeka na daljem putu... Lica su potamnela od umora i splasnula od gladi. Pesma je odavno zamrla, razgovori su prestali. Idu ljudi od mesta do mesta, namamljeni pričama o hlebu i toplom suncu Jadranskog mora.
— E, nema smisla — veli kroza smeh poručnik Protić. — Preterali ste... — Ah, sunce mu popovsko, odavno on meni „jadi piliće“ — veli Dušan. — Ama samo da ga vidim sa čitom na glavi.
Petrović, Rastko - PESME
“ Zatim bejah iz rođene svesti izbrisan, Koja još uvek budna osvrnuta stajaše nebu, Pod njome ležah, telom, odavno iskrhan; Nečije ruke mi na čelu, brižne su, ko na hlebu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oca Radan odavno nema, a majka dane i sate provodi u betonskoj džungli, za korom hleba trči. Kad da sa dečakom malo popriča, tugo crna!
— Hajde, ustani. Igraćemo se! Radan u nedoumici saže glavu: on je odavno zaboravio šta je igrao, odavno čak ni s kreveta nije sišao. Kako to da kaže svome malome gostu?
— Hajde, ustani. Igraćemo se! Radan u nedoumici saže glavu: on je odavno zaboravio šta je igrao, odavno čak ni s kreveta nije sišao. Kako to da kaže svome malome gostu? — Tek kada ozdravim, moći ću da se igram!
Je li čudo što dečak požele da kao ptica nekud odleti? Otac je to učinio još odavno. Uzalud su ga čekali da se vrati, uzalud ostavljali u prozoru svetlo! Nije dolazio.
»Baš koješta!« pomisli mladić. »U dvorištu a ni na puškomet unaokolo nema bunara, a i bagrem je odavno suh. »Šta ove o bunaru trućaju!« mladić je gnevno podiže i krete, srećan što mu je potok vratio njegov stari lik.
«, pomisli Carica. »Ovo je, zaista, slikar na čijim platnima oživljava naslikano i živi čak i kada onoga ko je naslikan odavno pokriva zemlja..
Iznenada se jedna priseti kako se odavno nisu okupale u jezeru. Kako je tiha, kako glatka bila površina vode! Kako blistave i nežne grane vrba, vrhovi trava,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
rodovskog i u ranom ili nerazvijenom klasnom društvu, kad je epska poezija dostigla vrhunac, podela rada bila je već odavno izvršena, individua se već bila u znatnoj meri osamostalila, ali između nje i kolektiva postojale su još bezbrojne
Kravcov, iako dvadeset godina posle njega — napustio svoje krute stavove i da je prihvatio ono što su drugi pre njega odavno otkrili: da se na osnovu „nekih najboljih i najkarakterističnijih pjesama“ može pretpostavljati „da su naše stare
“ Arap lepo Marku progovara: „Ta ti za to i odavno znadeš: ko s’ udaje — trideset dukata, ko se ženi — tridest i četiri; ti se vidiš junak od mejdana, nije kvara da
Janko, pak otpasa dva svil’na ćemera, oba puna žutijeh dukata, pa ih daje pobratimu svome: „Pobratime, beže Ali-beže, odavno se jesmo pobratili, al’ se jošte nismo darivali; na čast tebi ovaj ćemer blaga, a ovaj ti na ostavu dajem, — kada
dolamu, te izvadi tri drobna đerdana, dva od zlata, treći od bisera, pa ih daje Alibegovici: „Snaho moja, Alibegovice, odavno te mojom snahom zovem, a nisam te jošte darivao; na čast tebi tri zlatna đerdana!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Suznih očiju Lunja je požurivala svoje drugove: — Idemo Jovanče, idemo Nik, možda je naš dobri dječak već odavno mrtav. — Ih, dobri dječak! Kasno si se toga sjetila! — uvrijeđeno i ožalošćeno prošaputa Stric.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
toga od sviju, a najviše od oca, koji dotle nije ništa znao, i kome su tek sada sve kazali, i potužili mu se kako se odavno nose sa Zonom.
Ugovoriše da sutra pre podne cela rodbina ide u amam, gde i tako nisu odavno bili. I Zona će moći, jer joj je danas već mnogo lakše.