Jakšić, Đura - PROZA
Lepa je!... mišljah u sebi... — ali ima nešto na njojzi što nije lepo, što me odbija, što me tuđi od nje... Taj pogled njezin, to nije pogled skromne seljačke devojke; u njenome osmejku ima prepredenoga
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Eto ti ga sutradan rano — moli opet. Opet kapetan odlaže: »Sutra!...« Ele tako ga odbija nekoliko puta. Čoveku pritužila nužda. Iziđe jednom iz kancelarije, pa samo što ne plače.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najzad stiže... Smotri Lazara gde licem u svetu nedelju odbija otkose... Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad.
Pruži opet pušku — ruka mu beše mirna. On izide na livadu i posmatraše Lazara kako odbija otkose... I viknu: — Lazare Miraždžiću! Glas mu se razleže, a dubrava mu vrati njegove reči. Lazar se okrete i ukoči.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Druga stoji u šljiviku, treća je pred stajom četvrta odbija pse, peta u kuhini, šesta u sobi kuda te vode — čitavi svatovi!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Izvol’te paprikaša, ako vam se dopada; izvadite još jedared, — nudi ga pop Spira. — Hvala lepo! — odbija gost. — Vrlo dobro, k’o da ste mene pitali. Štelujte se i za »pokenes« — veli gđa Sida.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
On bi, jednako zagledajući se i čisteći se, izgovarao se kako nema. Ali, ako pokušate da mu date: jelo, piće, on odbija: — Ne mogu, ne mogu. — Zašto? — Čudite se i počnete da se ljutite na nj. On počne da muca. — Tako, snaga mi ne trpi.
— Šta će ti rakija? Hleba da ti dam! — nudi ga domaćica. — Hleb sama jedi! — odbija on uvređeno. I, s rukama ostrag, još jače nabijenom šajkačom nad oči, unosi se u nju ljutito: — Šta će mi hleb?
— Groze se žene kad vide ta njena izgrebena, krvava kolena. — A, — odbija ih, — još nisam raskovnik našla. A kad ga nađem, — uverava ih — tad ću da dođem kod vas...
I tako, skupljajući sve oko sebe, drhteći, ide po maalama i kućama. — Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna.
Afrika
lovu sa Švajcarcem bilo bi bolje ne govoriti, jer iako je oko nas divna sveža tropska noć sa protocima o čije se talase odbija svetlost zvezda, kao varnice, iako na te potoke svakako silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje
Utisak koji imam od nje ne prevazilazi ničim utisak koji bih imao od kakve naše Ciganke. Ja sam skoro zadovoljan što odbija da mi „gleda u kolu.
Moglo se obgrliti takvo zadihano telo, privući sa svim uz sebe, a da se ovo niti predaje, niti odbija, živeći i dalje u nekom produžetku vrele ritmične trzavice.
Ne, ona ne može sada; ona je sada zauzeta i ne može skidati ilovaču sa ruku. Smešeći se odbija mladića i ne gleda u njega već u svoje ruke na koje još pritiskuju sve nove kuglice.
Žena blago ali rešeno odbija, ostavljajući ruke starici i ne gledajući nas više uopšte. Dolazi vlasnik kuće, Arapin, raspituje se u čemu je stvar i
Mladić je gleda ćuteći, celu od glave do pete, beskrajno lagano, i odbija glavom. Ne, nema nijedne koja bi mu se svidela.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad su iz zatvora izvedeni zatvorenici, okrenuo je glavu i nastavio da odbija guste dimove na svom, švapskom, kamišu. Garsuli je preleteo pogledom, ovlaš, oficire i ponudio im ljubazno da sednu.
A kad se budi, budi se iz istog sna. Pavle je čuo sat, u predsoblju, kako odbija jedan, a posle ga je čuo i da odbija dva. Sve je bilo u kući zaspalo.
A kad se budi, budi se iz istog sna. Pavle je čuo sat, u predsoblju, kako odbija jedan, a posle ga je čuo i da odbija dva. Sve je bilo u kući zaspalo. Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca.
Komanda u Varadinu i Temišvaru, međutim, odbija da im Pass izda i da ih pusti da odu. Pa je došao u Beč, da ide grofu Bestuševu.
I on, i ona, nosili su u sebi nešto sveto. I u Leobenu, u traktiru u kom je prenoćio, imao je da sluša kako sat odbija sate, to jest drvenu kukavicu, koja ih je otkukala, u mraku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Na igrače staje, na sve strane trlja, gura; guraju se; igra kao na bilijaru i odbija se kao mandanelu — mantineli, — pa tako otskače. Tako se igra do ponoći. Naposletku igraju kolo. Sad na odmor.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Skriveni u tami, oni behu polegali duž zida da vide kako odbija, natežući dva gvozdena đuleta što se ljuljahu, nad njihovim glavama. Ćutahu, posle tupog zvuka zvona i osluškivahu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najradije se detetu stavlja minđuša od zlata zbog toga što zlato ima magijsko-zaštitnu moć da „odbija uroke i svaku naudbu“.¹¹⁸ Za održanje dece kao moćno magijsko sredstvo koriste se i izvesne verbalne formule.
Dete se najradije odbija u petak.“ U šabačkom okrugu: „Kad mati hoće da odbije dete od sise, valja svojim mlekom da umesi kolačić hleba, da ga
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ujutro, ima podočnjake. Ujutro, na rukama joj se pojavljuju pege. Ujutro, kosa joj ni na šta ne liči. Uveče, odbija da sedi na mestima gde je osvetljenje neonsko. Mlada žena se uvek najpre raspita kakvo je svetlo tamo gde će je izvesti.
— način na koji je skakala u more sličan letu pljosnatog kamena kada se odbija od površine vode; njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto kada je prvi put došla u baštu »Jadrana«...
Matavulj, Simo - USKOK
stoga što si od kuće koja je uvijek bila vjerna caru, koja je njemu dala mnogo dobrijeh službenika; pa stoga što ti se odbija na mladost, donosim ti carevu milost!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Reklo bi se da pesnik odbija uvid u složenost procesa i zbivanja, da je namerno neozbiljan, i da stvarima prilazi sa one pristupačnije, neobaveznije
To je pesma koja odbija da učestvuje u našim patnjama i zabludama, u bezizglednoj igri umstvenih konstrukcija, u prejakim zanosima i lomovima
Dete u nama odbija da prati bezizgledni razvoj drame; ono ne usvaja igru zapletenih odnosa, koja se završava smrću; ono nas neprestano
Pod okriljem dečje književnosti on odbija da igra tu tragikomičnu ulogu u koju je uvučen najveći deo ozbiljne, preozbiljne književnosti.
Radičević, Branko - PESME
“ (1843, nov.) PUTNIK I TICA Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista Zrake mu odbija. A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje.
kroz Turke do Cvete, Bije junak, čini Turkom muku, Probi, razbi, pa Cvetu za ruku I diže (je) na svojega zeka, Pa odbija Turke od sebeka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
pridošlice, ali kako mene niko ni za šta nije pitao, ostalo mi je samo da pozorno slušam kako se stric Nidžo inati i odbija čak i da pregovara s novakom. — Neću, striče Rade, eto ga tebi pa razgovaraj, pogađaj se ...
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Toliko valjda znaš. Ne baviš se ovim poslom od juče. Traži on dobar kamen za svoj temelj. Prosce odbija, čeka veliku zverku. HASANAGA: Misliš? JUSUF: Nema tu šta mnogo da se misli.
A da si ga videla kada sam mu saopštio da dolazimo da vidiš dete! Prvo počo da zateže, da odbija, dok ti ja ne spustih desnicu na nož! Kad vide nož, odma je omekšo! A vidi ga sad!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ide, smeje se; mi trčimo oko njega tražeći mu, on nas odbija: — Hajd, hajd! nije za vas! Zatim uđe strini u sobu i, ne govoreći joj ni šta, sve sruči pred nju.
— Nemoj, čedo, — odbija me blago, kao bojeći se da me ne uvredi. — Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj.
Nude ga jednako. — Neka, neka... — odbija on. — Produžite vi. — Ama da vam nisam ja na smetnji? — Trže se on i poče da se diže da ide.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
čije suze i kletve; volim nepravdu trpljeti, nego li je činiti; dobrim se i neprijatelj pridobije, a zlim i prijatelj odbija; neka ti je dakle prost život, kad ti je mio toliko, a mislim da ćeš i ti, ako si čovjek, znati šta ti valja činiti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Jesam li ti kazao, da se sila odbija silom? Samo mu pokaži, da štap ima dva kraja, pak ćeš viditi, kako će odma reterirati. SOFIJA: Moja narav nije za to.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U Mačka lula veća od glave, šalvare turske od svile blijede, odbija muški dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara, u lov sa mačkom Pekmeza cara,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali onaj imperativ dužnosti koji nagoni ljude u smrt ugušuje moju savest i ja sam mašina koja se odbija od vlažnih zidova, gotovo ravnodušno, jer mi je valjda tako suđeno, ubeđujem sebe.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
to doba, srbijanska vojska primila je bila nešto oficira iz bivše austrijske vojske, ali je počela bila takve molbe da odbija.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali nikako nije mogao shvatiti zašto starac odbija poklon. Onda mu se učini da tu mora da ima neka nedokučiva tajna u koju on ne može da pronikne.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ministar, protegljast, suv čovek, sa grubim, surovim izrazom lica, koje odbija od sebe, iako se on trudio da bude što ljubazniji. — Pa kako vam se dopada ovde kod nas, gospodine?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Otac je naredio momku te svakom ko me traži kaže da nisam kod kuće i da neću ni dolaziti, pa mi na taj način odbija birače. Molim vas, ako me ko potraži, recite da ću skoro doći. DANICA: A ako čuje otac da sam to radila?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sazreli su neophodni uslovi! Biti noćobdija istinska je robija: Telo hoće i voljni su udovi Ali glava odbija i odbija! O glavo, man se počela i načela! Treba te dati na hemijsko čišćenje! — Al glava, ni da čuje!
Sazreli su neophodni uslovi! Biti noćobdija istinska je robija: Telo hoće i voljni su udovi Ali glava odbija i odbija! O glavo, man se počela i načela! Treba te dati na hemijsko čišćenje! — Al glava, ni da čuje!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On se tome ne stavljaše, jer mu pamet ne bješe doma; turio kapu na zatiok, čibuk zagrizao, pa odbija dimove kao oblake. No domaćica mu, istiha će: „Pejo, ljudi su podrijemali, a i umorni su bogme!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onaj odgovara: Pšenica. Na to će vodeničar: Ne može. Ovaj ponovo pita i nabraja razna žita, a vodeničar ga svaki put odbija. Tek kad je rekao da je zob, vodeničar odobrava: ’Ajde poteraj, može. Zatim vodeničar pita: A na čemu teraš?
Stanković, Borisav - JOVČA
Odmah, ili ću mu kao vrapcu glavče... i tebi... ANĐA (zahvalno, hoće da mu noge obgrli): Oh, bato! JOVČA (odbija je): Ćut! ANĐA (unatraške se povlači ugušujući jecanje, silazi i beži levo iza kuće). Čuje se na kapiji lupa zvekira.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ Ti sad vidiš kakva bi se škandala izlegla kad bi ti odbija! Zato sam, brate i došâ! Ti znaš da bi se reklo: jeto čovik posega dva dana oda... — Ta već razumim!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
“ Glas mu se ne čuje, ali vrapci i golubovi sa krovova i krošnji u jatima sleću na pločnik, sa Saborne crkve počinje da odbija podne a vetar sve jače nadolazi iz dubina osunčanog, bezličnog svoda.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
jer čim je moja naelektrisana kugla privukla k sebi lako ptičije perce, ona ga je, kad ju je ono dodirnulo, počela da odbija od sebe, tako da sam ga mogao, dok je lebdelo u vazduhu, vijati po sobi; no čim je dodirnulo patos, kugla ga je opet k
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prljav kao čađ, pada na krševe, priroda divlja i veličanstvena ravnodušno posmatra streljanje Sekula prvi, vezan za drvo, odbija da mu vežu oči. — Ovaj ovde tip pljačkaša! — Inače je pod sudom, gos' đenerale, nije šteta. — Molim... — Govori!
a... a... dovijati. Arnauti sede skrstili noge, puše i smeju se. I onda pop hoće da ispovedi Sekulu. On i to odbija: — Bolje stojim kod Boga, p... p... po... pope od tebe. I štricka pljuvačkom na popa.
mi slađe da ga mučim i mrcvarim, pa nastavljam i u sasvim poludelom zanosu fantazije izmišljam sve strašnije, dok me on odbija očajno mlatarajući rukama koje se tresu, i kašlje, kašlje, kašlje da ne čuje, samo da ne čuje, iako ja sve glasnije
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
se, uvijek nanovo, već po ne znam koji put, što je to što nas tako silno mami k svjetlosti, to čim nas tako silno odbija mrak?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Behu prošli božićni praznici. Oko prozora zviždi i besni studeni vetar, gruvajući u slabu krovinjaricu, odbija se od zamrzlih zidova i s divljim i besnim fijukom juri preko ulica, preko stogova, preko čista polja...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
čije suze i kletve; volim nepravdu trpljeti nego li je činiti; dobrim se i neprijatelj pridobija, a zlim i prijatelj odbija; neka ti je dakle prost život, kad ti je mio toliko, a mislim da ćeš i ti, ako si čovjek, znati šta ti valja činiti.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
svaka deseta osoba ne veruje u telepatiju i druge psihičke manifestacije, spiritualizam i komunikaciju sa mrtvima i odbija da sluša namerne ili nenamerne varalice.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nad glavama im vjetar huče i odbija se od golih krševa, a njima je u društvu milo i toplo: grije ih sunce, vreo zadah čobanica i mladićki životi, skupljeni
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Age tražile zemlju, pa da se zauzmu. Vidi on namere njihove, pa kao stena odbija. Najzad lažni svedoci, sud i robija njegovom sinu... Otac sam, a ko ne voli decu?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ili će se odbit’ samo, To mi tekem prija, Kao što se burno more Od stena odbija. XII Al’ šta j’ ovo? Šta to čujem? Da li mi se sniva? — Jer ovakve glase danas Samo san dariva.
Miljković, Branko - PESME
To nije zemlja na stolu: cvet za žvakanje, mičurinsko obeščašćivanje vrtova, ali to nije ni cvet koji odbija oslepljen u plod da se pretvori.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Nije moguće, nije moguće, odbija uporno major, ali mu brada drhti, jer on ni časa ne sumnja u ono. — Odstupimo, odstupimo — cvili ađutant kraj njega.
Petrović, Rastko - AFRIKA
lovu sa Švajcarcem bilo bi bolje ne govoriti, jer iako je oko nas divna sveža tropska noć sa protocima o čije se talase odbija svetlost zvezda, kao varnice, iako na te potoke svakako silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje
Utisak koji imam od nje ne prevazilazi ničim utisak koji bih imao od kakve naše Ciganke. Ja sam skoro zadovoljan što odbija da mi „gleda u kolu.
Moglo se obgrliti takvo zadihano telo, privući sa svim uz sebe, a da se ovo niti predaje, niti odbija, živeći i dalje u nekom produžetku vrele ritmične trzavice.
Ne, ona ne može sada; ona je sada zauzeta i ne može skidati ilovaču sa ruku. Smešeći se odbija mladića i ne gleda u njega već u svoje ruke na koje još pritiskuju sve nove kuglice.
Žena blago ali rešeno odbija, ostavljajući ruke starici i ne gledajući nas više uopšte. Dolazi vlasnik kuće, Arapin, raspituje se u čemu je stvar i
Mladić je gleda ćuteći, celu od glave do pete, beskrajno lagano, i odbija glavom. Ne, nema nijedne koja bi mu se svidela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Dižem ovu „šašu“ u „ščast“ po’pukovnika i... i komande mesta, koja je došla da nas „poždravi“. Potpukovnik odbija vino.
— More da vidiš, više se uzortira on nego ona. — Hajde, služi se — nudi Radoslav. — Posle tebe — odbija Kosta. — De, de, ti si gost. Sipajući čorbu, Kosta priča: — Ona me privuče kao magnet. I ja trup! — pred nju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nude je jelom i pićem, daju joj haljine što ostaju iza mrtvaca, ona sve to odbija, neće da primi, nego samo jadikuje i neprekidno jadikuje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
koji joj je spasao muža od smrti, kolju ti divljaci, a da njena vojska sedi ovde u bezbednosti iza debelih zidova i da odbija da bilo šta učini kako bi ga spasla. Nisam imao drugog izlaza. Morao sam popustiti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nasta tišina. Jasnim glasom i odlučnim rečima izjavi on tada da odbija da tu rulju prizna za legalnog predstavnika svoje pastve i da neće pred njom odreći se svoga položaja, pa ma šta bilo.
Nama bi tabani uzavreli kada bismo se u to doba ovuda prošetali. Ali ova ingeniozna konstrukcija odbija sve Sunčeve zrake koji padaju na ovo zdanije i njegovu neposrednu okolinu, pa ovde vlada uvek ugodna temperatura.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
PUTNIK I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista Zrake mu odbija. A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš. Nemoj da si takva, i da te takvu sad ko zatekne. TAŠANA (odbija rukom): A, neka to. STANA (s navaljivanjem, čuđenjem): Kako, snaške? Red je.
(Stani pokazuje na Mirona, hadži-Ristu i ostale): Služi, Stano. (Mironu): Uzmi, dedo. MIRON (odbija): A, ne to! HADžI RISTA (u čudu): Zašto, dedo? Dobro je to. Zagreje, razdraga.
Sad ću ja to. (Viče): Stano, donesi ono, što je za dedu spremljeno. Čuje se Stanin glas: Sad, sad, snaške. MIRON (odbija): Ne, ne, Tašana! Ne mogu, ne jedem ja to! TAŠANA A, to moraš da mi učiniš. Moraš, makar samo da okusiš.
MIRON (ustaje, potresen): I ja, i ja, Tašana. I hvala ti na tome. Hvala, tako mi je sada to drago. (Odbija da jede): Ali, da jedem, to ne mogu, neću. TAŠANA (mazeći se, kao ljutito): A zašto?
TAŠANA (mazeći se, kao ljutito): A zašto? Pa ja sam to za tebe, samo za tebe... MIRON (odbija): Ne, ne mogu. I nije red da ja ovde jedem i pijem.
MIRON (prekida je, odbija, čisto uplašeno): Ne, ne! A osobito u veče, tvoje jelo, tvoje piće... Ne to! (Razdragano, bolno, više za sebe): Kad je
I dokle ćeš tako da si lud? Kada ćeš se već jednom opametiti? (Odjednom se osvešćuje i videći šta čini, užasnuto odbija ga, uzmiče od njega): Ali ne! Ne! Ne! Idi, idi sada! SAROŠ (gorko ali sa nadom, čak već i uveren u uspeh): Idem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Julici krivo. Advokat se buni i hoće da tuži. Gospa Nola odmahuje rukom, odbija: — Odovud Jevrejin, odonud popovi, propali smo.
— Josif je jedared dvared popustio, a zatim je stao da jednim kamenitim ćutanjem i nemicanjem s mesta odbija sve kako bi samo leš odbijao.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
E, u literaturi vrdaj koliko hoćeš, ali ovde mora da govoriš. – Pa šta imam da govorim? – odbija Sremac uvređeno. – Mogu samo to kaz'ti, što veli onaj moj Palčika, zet Sose Grkinje: Nušić neće u truc umreti, pa eto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naša malobrojna pešadija još se drži u rovovima i odbija nalete sve novih i novih jurišnih talasa. Bugarsko „Ure!“ i naše „Ura!“ izmešaše se.
Čujem da komandir to odlučno odbija i ostaje na osmatračnici, mada ima temperaturu usled malarije, koju još iz Soluda vuče.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ti bar kaži! A, Salče?... (Posmatra je.) A i tvoje, beše mnogo! Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe.
Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne! (Posrće, hvata se za čelo.) Ih! A ja nju toliko voleo!
(Pandurima): Unosite je u kola. KOŠTANA (besno, gordo, odbija od sebe policaju, pandure): Sama ću! (Polazi kolima.) Utrči Salče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sa trima šićardžijama koji mu nude konja još boljega i još prida stotinu dukata i suviše ralo i volove, a on sve to odbija izgovarajući se da ne može da umiri ni svoga „lošijeg“ konja, da dukate ne zna ni na kantar meriti ni brojem brojiti,
Odisejeva Penelopa godinama danju tka a noću rastura, te tako odbija prosce i čeka muža. Još su žešće u svojoj vernosti Damajanti i Savitri iz Mahabharate.
izriče jednome manjem velikašu, gospodinu Konstantinu Dejanoviću, zamerajući mu što ljude ceni po blagu i odelu (te zato odbija loše obučene sirotice i stavlja u donju trpezu nebogate stare gospodare u starom skerletu, a prima raskošno obučene
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
svest, koja bi nas sudila i plašila kano otac miloj deci kojino nikad ako dobri ako zli bili, nikad nas od sebe ne odbija ni odmeće kano naši otci koji su nas izrodili, te vremenom i otisnu nas obaška od sebe.
Jerno tako i mati mila k deci kad svoje dijete odbija od sise i uči ga hranu jesti, isto po malo ga napre kašičicom zalaže, a ne mnogo taki daje, zašto da ga prvi mah mnogo
nizašto nije svidno bilo: za pastrmu nije, ni koža mu ne valja, ni opela svoga nejma čim da plati, rđa i čađa na to se odbija.
I još pogorih muških poslova nahodi se nevaljalih, pak kano njemu ni u što je to, na ludost mu se odbija, njega žena ne može suditi ni ga pustiti, a on nju da može i za malu stvar!
Šta imamo posao bosti svoje tabane s tuđim trnjem? Na ludost se mnogo što-šta odbija. Kad se jednoga (hleba) najede čovek, drugi mu ne valja. Kakav no došao, takav i otišao: ni sit ni čist.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i ču kako se Mane nudi Kalini da je doprati do njenih avlijskih vrata, a ona ga blagodarno poglêda, ali ga ipak odbija i moli ga zagušenim glasom: — Nemoj, Mane, dve ti oči!... Ostavi me!... Sama ću si idem!... Vrni se! Živa ti ja!
— Pa što čekate veće?! Neje daskalica, ta da si sedi u te godine. — Što je pa teb’ ti za njuma? — odbija domaćica. — Ostavi tija reči!... — Što gu ne davate onomu na kojega je, ete, merak?... — Merak! — prekide je Tašana.