Upotreba reči ode u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da provali? — govoraše bogataškim ponosom zaneseni krčmar. Ali kad ode i vide, a on se, bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je, porugljivo smešeći se. — Ljudi, što stojite?

Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda! — porugljivo smejući se, reče gomilica. Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kad je izišao na sokak, onda se osvrte, pogleda još jedanput u kuću našu, pa onda pretećim glasom nešto progovori i ode...

„Ne mogu, Aleksa, ja ne mogu!“ On onda reče: „Pa neću ni ja ići u kolo!“ Reče i ode... Kad je to govorio, glas mu je zadrhtao, a vrela ruka dotače se moje ruke...

“ rekoh mu ja, a glas mi je na usnama izumirao, jedva se i samo šaputanje čulo. On mi, ćuteći, pritište ruku i ode... To beše prvi plamen, moja prva ljubav, kao što ljudi koji nikada nisu ljubili u običnom govoru kazuju...

“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode. Ja nisam znala šta će on da čini, ali sam videla da on u sebi nešto strašno sprema.

da ne budeš sama, nikad više da ne budeš bez mene!“ Posle toga ogrnu opakliju i ode da se posle dva sata vrati, da me više nikada ne ostavi samu! U tuzi i nesreći postane čovek mislilac...

Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode... Ode kao senka.

Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode... Ode kao senka.

Idi, pa se pomozi na drugome mestu“. Ona se okrete s nekim ponosom i ode... Ja ostadoh sama na stepenicama te gospodske kuće. Mislila sam: kuda ću i šta. ću da počnem sad?...

Za njime ode i Stanina mati. Meni se to nije dopadalo, pa se nekako i ja, sve na prstima, pored plota kradimice prišunjam njima.

Razumeš li me, džanum?...“ Ona klimnu glavom kao da razume, a posle ode ona na jednu, a kaluđer na drugu stranu. Kad je bio prema meni, on me pogleda oštro, ispitujući me, kao da l’ sam što

Obradović, Dositej - BASNE

Nađe se dobar čovek koji mu se obešta kazati i bez plaće. Reče mu da stane kod jedne međe, a on ode podaleko, uzme pušku, pak počne na njega nišaniti.

Velerečiv i velehvaljiv brat ako iz Banata do Pešte ode, kad se vrati, teško onom na koga napadne! Nek sam gleda kako će ga se kurtalisati.

svoju vesma oglašen (čujući ovo znamenito priključenije, koje sam napiše i poslednim za vospominanije ostavi), sam ode na pogrebenije njegovo, gdi učini jedno prekrasno pogrebnoje slovo, kojega je početak: „Njest sud moj jako sudi vaši,

ubog i žena Čovek ubog razboli se teško, i ne imajući se s čim lečiti, niti lekarom plaćati, reče ženi svojoj da ode u jedan manastir i da se zavetuje u svetu obitelj dati sto volova ako | joj muž ozdravi.

Ovo vesma ogorči malu devojčicu, koja plačući ode k ocu, i načne se tužiši na brata svoga, kolik' da je učinio najcrnje i gore delo na svešu, što se on ogleda na

Pogani su, prokleti i večne sramote dostojni nekih mesta običaji gdi, za osve |titi krv jednoga, ode nečovek pak ubije drugoga koji tome ništa nije kriv.

Ono dete htelo je ubiti zmiju saderati joj šarenu kožu i navući ju na svoj štap, zašo ga je ona ujela i ubila.” Ode dete, kaže ocu šta je čulo, šitajući ga je li to tako.

oružjem raširena, na njima je i utverždena; ko se tu usudi najmanje što reći protiv onoga što odže i derviši kažu, namah ode glava kao pečurka. Blaženi dakle narodi koji presvetoj Isusovoj nauci sljeduju!

To ga je upokojilo, i ode. Sad obače ovako bih mu odgovorio: da sveštenstvo, kako god i ostala dostoinstva vojena i graždanska, neodložno

Dođe tužba papi da sav narod odustaje sve crkve i ide k jezuitom gdi Hristos plače. Ode i papa, al' ponese čekić u džepu.

” Kad ova to čuje čemu se nije nadala, onda ode k ljudma, i izmoli sebi dozvoljenje da pri njihovi domovi gdi gnjizdo sebi načini.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko preko polja, ko uz njivu za žetvu spremnu, svi odoše u onu zemlju. Ode i zvonar u podzemno selo. Ode i vrač, i vinar žedan vina. Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja.

Ode i zvonar u podzemno selo. Ode i vrač, i vinar žedan vina. Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja.

Ode i zvonar u podzemno selo. Ode i vrač, i vinar žedan vina. Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja. Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale!

MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE SVETI SAVA NA ATOSU Iz dvora s dlana očevog, Sveti Sava bosonog ode kroz pelen i čkalj. Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac, neven kralj.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

) „Ode naša vojska sa visa na Valjevo ali ni u polovine nije bilo oružja (jer su bili Turci pređe sve pokupili što se nije mogl

’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode. „Potom car Josif okrete se k meni i upita: ,Kad ste isterali Turke iz Paleža, Uba, Čačka i Valjeva, kuda ste i’

zbog toga što je tome Hadži-Mustafi mlogu građu za kasarne niza Savu slao, poznavao se i živio s njim dobro, zato ode k njemu i požali mu se na taj aginski ferman.

Međutim, Mihaljević ode s vojskom u Jagodinu i zapovedi te moj otac odvede sve četnike u Jagodinu i tamo i̓ u frajkorski mundir obuku, svoje

Kad već Nemci s Turčinom učine mir i u Srbiji što su osvojili sve povrate Turkom, i ćesareva vojska ode natrag, a frajkorci odu svaki svojoj kući, budući je od sultana amnestija čitana; onda svi srbijanski oficiri skupe se

On zamoli mogi oca, te mu uzajmi te novce da se otkupi da mu kuću ne ̓araju. Kad ode pop Luka Lazarević, dozove moj otac mene da pišem pismo veziru.

Kad sutra rano kavaz ode, pita me moj otac: „Znaš li što onaj kavaz dolazi?” Kažem ja da ne znam. „Poslao ga”, veli, „Hadži-Musta-paša, da mi iz

Moj otac ode odma na Palež i zacelo prođe vojska, oko 800 krdžalija, i ode hitno na Šabac na bair. Bego Novljanin i Ćurt-oglija,

Moj otac ode odma na Palež i zacelo prođe vojska, oko 800 krdžalija, i ode hitno na Šabac na bair. Bego Novljanin i Ćurt-oglija, ubilci kneza Ranka, sa svojim društvom zatvore se u grad.

Asan-aga nađe četiri Turčina, obrekne im dati novaca da ubiju moga oca, a on ode u Srebrnicu kući, da se pri tom ubistvu ne nađe. Moj otac dođe u Valjevo baš na našu Čistu Sredu 1794.

— Moj otac kaže: „A kud, beg? Da ja pobegnem u Nemačku, oni će reći: ode Aleksa da krene protivu nas Nemce, da vojuje na nas, pak će drugi knezovi i sirotinja s mene stradati; no gde sam se

Kad se Turci valjevci i druge kasablije skupe na selo (eglenu, razgovor), ode i on među nji̓, sedne i rekne im: „Ako Bog da, sutra ili prekosutra, kako pređemo Drinu, odma ću da zapalim Hadžibegove

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Hajdemo, hoćemo li? — upita jedan od njih ispivši polić do dna. — Neka još, dok ode. kmet — odgovori drugi, a ispod stola sklonio ruku i u njoj paklo ulepljenih karata. — Ako je kmet!

Znam ja njega... — reče opet onaj drugi, otpljucnu, pa naže polić. — Neka, neka... baš i ja volim, dok ode — pripomože četvrti. Utom se otvoriše vrata i uđe gazda Raka.

— O, kljusino matora! — promrmlja ljutito Marica, pa ode u kuću da iznese i ostalo testo. Gazda Raka osvrte se još jednom za njom, mahnu glavom, učini: »hm, hm!

I svi se raziđoše. Raka ode niz kukuruze psujući i Simu, i kmeta, i potričare, sve izreda. A Stevan, opet sa Srećkom i Ilijom na drugu stranu.

— Baš ste đavoli! — reče ona i ode da posluje nešto po kući. Đura i Spasoje uzeše sekiru, svrdao i maklju, pa zamakoše, smejući se, naviše u osoje.

— E hoćemo li kući? Sad će i mrak. Hajde i ti, Simo, ako ćeš naniže. I sva tri pođoše niz osoje. Sima se odvoji te ode svojoj kući, a Spasoje i Đura, uputiše se svojim vratnicama. — Ama, da li će on odista doći? — upita Đura. — Neće ja!

— Ama što sum go dobio vino — carigradska forma! — pohvali vino, pa ode za drugi sto da nešto dodaje. — Imaju ronci pa oni — je li, učitelju?

— Bog zna ko je!... — poče onaj što je izgubio na popu. — Ja sam slušao od starih ljudi, kad intereždžiji ode duša na onaj svet, rastope srebra pa ga zaliju; a telo mu nikad ne može istrunuti u zemlji; nego pocrni i skameni se,

»More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade. Niti se znade kud ode ni šta bi od njega. Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa! Ide on opet najlak nasipom, ide...

bože, da ga mitimo — poče uveravati Đuku jedan ,od njih — nego ko velimo gde nam je prvi put došao — neće valjati da ode onako bez išta. — Ja, ja — poče opet Đuko da navraća vodu na svoju vodenicu.

— I pošto se malo promisli dodade: — Tek, opet, vi možete da ne izgleda ki kao mit, niti da, opet, ode onako prazne ruke. — Pa dela, Đuko, vere ti, kako bi se to moglo? — upitaše ga pribivši se uza nj da bolje čuju.

Zatim priđe kapetanu i upita: — Hoćemo li, gospodine? — Spremi i okreni kola! — reče kapetan i Đuko ode da barata nešto s kočijašem oko kola. Dok se još kapetan zagovarao s ljudma, dotle kola već behu spremna.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!... Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „ko

Ti odmetnici su imali samo jedno pravilo, a to je da uguše svakoga ko je protiv njih. Najmanje se usprotivi - ode glava!...

Zbogom, Lazo sinko, zbogom! — reče Marinko. Pa ga potapša po plećima, okrete se i ode najlak. A duša mu se smeškala: — Ovaj je pečen! — zašaputao je on. — Ja sam podstakao ugarke... biće vruća mesa!...

Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!... I pun zadovoljstva ode niz dubravu... 4. U KOLU Varnica je pala vrlo zgodno: i gde treba i kako treba.

— Ne marim. — Nimalo? — Nimalo. — I... svejedno ti je? — Svejedno!... — Dobro, idi sad! Ona se okrete i ode najlak. On pogleda žalostivo za njom... I što je ona više odmicala, njemu sve žalije...

Ali nabrzo izumre osmejak kad vide ona natmurena lica. Aleksa joj reče: – Idi u kuću! Ona posluša i ode. Ljudi se uputiše aru. Marinko se istače napred, pa reče: — Evo, kmete, evo, popo!... Ovde je bio on i kopao nešto.

— A gde ti je taj nesrećnik? — pita kmet mrko. On pruži ruku na gumno, koje ne beše daleko. — Simo, zovni ga! Sima ode. Ljudi stojahu nemi, oborenih glava. Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije... Petra izide iz kuće.

A ja se živ ne dam svezati!... Zbogom! Pa poljubi one drhtave ruke, uze šaru po sredini, pa ode najlak, ne osvrćući se... Svi gledaše i videše kako zamače u lug, ali niko ne pokuša da ga zaustavi.

Bila je uverena da je to Stankova zvezda... I još dugo, dugo je gledala pa onu stranu kuda on ode... Pa se onda s teškim uzdahom vrati natrag i pođe u vajatić. Majka joj stojaše na pragu kućnjem.

— Tako, Srećko. — Dobro. Zbogom! Deva priđe te odseče jednu divlju lozu, koja se vila oko jednog drveta, i ode najlak, praveći gužvu. Harambaša pogleda po družini. Svi ga pogledaše radoznalo... — Zovni stražu! — zapovedi on.

On bi se pravdao. On bi dokazao da njegov Stanko nije kriv, bar nije kriv do onoga časa dok u goru ne ode... Sunce se lagano spuštalo... On se diže i uđe u kuću... Petra i snahe stojahu kod ognjišta.

Aleksa i Petra jeli su radi njih. Tuga je omotala ovu kuću kao magla jesenja... Po večeri sve ode na legalo, samo ova dva stara groba ostaše na ognjištu. Njima se nije išlo.

Dučić, Jovan - PESME

No u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista.

Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće. Padne li zvezda s nemim mrakom, I ode iz sene u senu, Srce se digne njenim trakom: Ka mestu otkuda krenu.

U kasnu ponoć krenu kući, Kad uštap zasja iz planina; I ode teško posrćući, Od sunca i od novog vina. DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: Izgubljena

Ja ne imah nikad ni minute neme, Da pitam kud ode uzdah što odleće: Toliko je uvek bilo kratko vreme Između dve suze i izmeđ dve sreće.

Otruj ga, sveštenice ljubavi, i ja ću ti dati galiju na moru i dvorove u polju. Jer kad moj gnev ode u narod da mu pokažem moju silu i da ga kaznim, prolivši njegovu krv, i zapalivši njegovu žetvu, i otevši njegove žene,

Da bi štit Ahilov bio slave veće, Sam Bog Hefaistos ode za kovača! I ti, rode srpski, znaj da nikad neće Nož ubice stići dužinu tvog mača.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On se dobro zagleda u prozor, a meni između obrva metnu prst. — Mama mi je pričala, — rekoh ja, a oko mi ode za srcem i zakova se za devojku — mama mi je pričala puno koješta za vas, a i ja se sećam...

Sad mi čisto nešto lakše. Čini mi se da će mi pasti neki teret sa srca kad ode iz bolnice. Sutra će, mislim. Ja skočih: — Šta? Sutra već! — Sutra, bogu hvala!

— Bože sahrani! Izvadi samo još jedan dukat pa mu dade: „Na, na put za uši!” Ode Proka, a on se kaje u sebi što istera na pravdi boga najvaljanijeg momka.

Onda videh bábu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje. Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj. Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega.

Svet, koji ju je čekao, poče se razilaziti. Ode i dečko s crnim zemičkama i kapetanica s bajatim licem, Odoše i oba praktikanta, s Markom stolarom, svadivši se najpre

Pođoše i kočijaši, nudeći se da po dva groša voze u varoš; ali većina, „radi apetita” ili „opružanja nogu”, ode pešice, zametnuvši prut na rame a palac od leve ruke za špag od pršnjaka.

Ništa ona pod nagim bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati huk! A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode dođavola i ona, i ja, i kola, i sve! A ono ništa! Pa posle još ide mirno kao buba!

On postade nestrpljiv kao i Blagoje. Prevrtaše misli da prosije iz njih ono što je crno. Ode u Knjaževac gde se je rodio; uđe u svoju kuću, sede pod orah koji je posađen onda kada je se kapetan rodio, a koji sada

— Hoću ja, bogami! I snaha iznad kuće provede pijana devera po mraku do vajata. Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo. Ali se nijedna ne obeseli tome glasu.

Ženama već dogrdi, i kad Anoka jednom, kad je trebala da bude redara, ode na vašar, one se skupiše u tajnu sednicu. — Ja ne znam, druge, šta smo mi bogu zgrešile da ovo patimo!

Petrija se skloni za vajat da motri kuda će Anoka. Ali noć još caruje, te ne može videti kako Anoka ode kod vrata od đedine sobe i sede na prag. Ni đeda nije svu noć trenuo.

Pop se okameni. — Pošlji — veli ona — brže po Ikoniju Markovu. Pop razbudi Mića koji u skok ode baba-Ikonijinoj kući, a sam se opet vrati popadiji.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Gospodin popa ode u crkvu da krsti, a posle krštenja ide kući detinjoj, gde ga poziva otac na ručak. Na vratima ga dočekuje Neca gologlav

On pravo u crkvu na jutrenje, kad ali još nema pope, a zvonilo već. A Gospodin Vladika ode u oltar, pa poče da služi.

Odmah se pribere i zamoli staroga Orestiju kovača da drži onu njegovu pevnicu dok on časkom ne ode. Orestija, koji je vanredno pevao i kitio i dizao obrve pri pojanju čak i na teme, rado se primi toga, a Arkadija

— A jao, nesrećni Spiro, šta ćeš sad?! Ode ti brada, k’o da je nikad nisi ni imao; odoše lepo i brada i brkovi! — Daće bog, pa će valjda dobro biti!

A njemu onda pune oči suza, pa samo namešta pojas i ćelepuš, pa samo kaže: »No, no, kaže on. Kud ti opet ode! Nisam, kaže, tako mislio, Perso, suprugo moja; volijem ja tebe nego sve puterkrofne na svetu!

A kako su živele popadije, tako su lepo živeli i popovi među sobom. Malo koje veče da ne prođe a da ne ode pop Spira pop-Ćiri, ili ovaj onome.

A di bi i bio drukčiji nemeški sin!« — A onaj zadovoljan donosi još jedan bokal. I njega isprazni Aća, pa ode da metne pismo na poštu; a domaćin ostaje i zadovoljan razmišlja u sebi kako nema ništa lepše od učena čoveka, i kako

Umiven, iščetkan i očešljan, krene se putnik, ali se na putu predomisli, pa ne ode pop-Spirinoj kući. Dâ detetu tri krajcare, a ovo odleti zaboravivši kazati: hvala!

Dâ detetu tri krajcare, a ovo odleti zaboravivši kazati: hvala! Lupajući se od radosti i silne brzine petama u leđa, ode da se pohvali drugovima (jer dobiti tri krajcare ujedared — to nije doživeo još niko u selu), a novi učitelj se uputi

Kako samo već da dozna: kakav je gost, kako izgleda i šta će se razgovarati? Da ode sad kad se krave muzu, — ne ide, nema smisla. Kajafa je ona gđa Sida, setiće se odmah. Aja, ne ide!

« Sva joj je morasta izgledala, ali joj nije dala primetiti da se ljuti. Rastadoše se ljubazno, i ode svaka svojoj kući. Ah, kako je lepa nedelja u selu! Lepa od ranoga jutra pa sve do ponedeljnika ujutru.

Ta i kud će se ova naša meriti s onom njenom!! Tako i na balu, tako svud, svud... Uvek ova naša ode u zapećak. Ta znam je samo na balu! Ono ima, ima igranja... al’ ono njeno... već, već...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što im daju. Ali to ne bi duga veka. Tajom prevlada druga.

njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što im daju. Ali to ne bi duga veka. Tajom prevlada druga. Varošanka je bila.

A počela opet i da se opija. Ode tako, zaređa po kućama i počne da prosi, moli, ne za sebe, već tobož za njega, Taju.

— Dêdo, i ove moje... I ma da pop odmakne daleko od njega, neki put ode i iz groblja pošto sve prepoje, on jednako plače, viče za popom. — Dêdo, i ove moje prepoj!

Pa tako šareno, lepo, da ode na sabor, pa da tamo igra, igra... Pa čak, kao što se sad radi, da kupi kišobran i da ga u kolu otvori.

I, kao drugi prosjaci, on niti prosi, niti šta traži. Ako mu date što — dobro, ako ne — on ode. Isto onako stidljivo, nasmejan, blažen, bos, u starim čakširama i uvek, uvek pognute glave s rukama u džepovima i

Čim čuje da je ko umro, eto ti njega tamo. Da se nađe, sluša, a najradije da ode klisaru da javi za smrt te ovaj mrtvaca da oglasi zvonima, pa onda popu i drugima.

Stara majka se odmah diže. Nas, decu, pa n oca, preseli u drugu sobu a ona ode u gostinsku da je osvetli. Slugu posla da ide i javi po komšiluku ostalim starim, viđenijim ženama a sluškinji naredi

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i ode u selo Ž. da se sam sa popom razgovara. Kada dođe u selo Ž., a Savkin tata lepo ga primi kao gosta, časti ga.

— Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda.

— Mi ne možemo, no idi kući i lepo upitaj; pa ako možemo doći, mi smo gotovi, — reče čika Gavra. Devojče ode. Ljuba i čika-Gavra se šetaju i dogovaraju kako će početi ako pozvani budu. Eto opet sluškinje.

— Ljuba se preporuči, no obreče da će do osam dana možda opet doći, sad mora kući. Ljuba ode u svoj kvartir, a majka brže bolje k njemu na razgovor.

Mole ga da čeka do sutra, Mileva će se dotle vratiti. Ljuba posluša, no zasad se preporuči i ode. — On raspituje po varoši za Milevu. Kažu mu da je sa jednim kapetanom otišla u N. da vidi iluminaciju.

Ljuba se obrne, pa tek rekne: „Ostaću, može biti”, i ode. Odmah dâ prezati pa na put. Majka će duže u gostima ostati. Kad Ljuba kući dođe, pita ga čika-Gavra šta je. — Ništa!

Baš sam o Usekovanju stvar započeo, pa mi je i sreća usečena. Nema ništa! Ja prvi dan kod nje, a ona drugi dan ode s kapetanom na iluminaciju! Nego tražimo drugu! VII Sad dolazi Čekmedžijić sa čika-Gavrom u varoš S.

— Milo će mi biti. Belkić se nije hteo duže baviti, no se preporuči i ode Ljuba je bio praktičan čovek, pa je uvideo da je sa Belkićem sama šeprtljarija.

— U bašti. — Zbogom i donde! — Zbogom, samo pametno! — Tako ću ja lepo kazati da ćete se začuditi. Ljuba ode k materi. Frajla se šeta po bašti. Ona je sve to fino uplela.

Sad Ljuba ustane i zamoli mater da mu dozvoli u baštu da vidi šta frajla radi. Mati mu dozvoli. Ljuba ode u baštu i sve frajli po redu ispovedi. Julka se raduje što je sve po njenom planu ispalo. Malo posle oboje odu u sobu.

One ga iz politike zadržavaju, a on iz politike neće da ostane. Oprosti se i ode. Kada Čekmedžijić kući dođe, počne razmišljati da li da dočeka proleće, ili još da pokuša, ma u post, degod sreću.

— Ekscelent vic! Dođe kafa. Frajla se digne, pozdravi goste, pa ode u drugu sobu. Kad se kafa popila, Pinterić, Čarukdžić i čika-Gavra ostanu, te se opet čašice late, a gospođa Makra

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

šesti razred gimnazije. Oh, Bože, prokleta i ta gimnazija, i kad ode na te nauke. — Crne joj nauke, upada ogreѕѕe i naginje se da bolje čuje. — ...

Pa tek šešir na glavu — op, ode negde. — Isto — prekida je ogreѕѕe — i ona rđa mene nikad ne pita. — ...Tako jedan dan, tako drugi, tako treći.

Ova patrola zastade i zagleda ono telo, pa se prekrsti i ode dalje zverajući unaokolo. Zatim, kolonom po jedan, naiđe odredska prehodnica i tako redom.

Afrika

Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića i umoli ga da noći sa njegovom ženom. Odbiti, bilo bi neuljudno, a isto tako i smatrati da

Ze luj e di, kil doa fise le kan“ (hleba više nema, automobil se nije pokvario: rekao sam mu da ode). I bez prestanka: „O mon vie, ti va voal ke ne pa pesibl“. Fonten pita svog boja, za vreme večere, gde je drugi boj.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

26 III ZAMUKLA JE PESMA POD BAGRENjEM U MAHALI 47 IV ISAKOVIČ, MEĐUTIM, ODE, KUD GA ŽELjE VUKU... 70 V IŠAO JE TAKO U VAROŠ U KOJU NIJE BIO POŠAO 88 VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU 102 VII NEĆE

JE NESPRETNO SAMO SA ŽENAMA 293 XV UM ČOVEKOV NE MOŽE TO VIŠE DA SHVATI 308 XVI NIKO NE ZNA JOANA TEKELIJU 322 XVII ODE ISAKOVIČ IZ CARSTVUJUŠČE VIJENE 327 XVIII BIVŠI SRBIN A SAD RUS 366 XIX SELE SE, JADNI, U ROSIJU, A SMEJU SE, I

Naročito želi da vidi one koji se nalaze pod istragom: braću Isakoviče i kapetana Piščeviča koji je uvrteo u glavu da ode u Rosiju.

Ne može, veli, njega niko, više, ovde, premeštati, i to u pehotu. Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude?

sa raskošnim arnjevima, od livenog gvožđa, Garsuli je izgledao, neko vreme, kao miš u mišolovci, i činilo se da mu ode glava.

Sve to za jedan talir Marije Terezije. I, kako je Pavle, posle, braći, pričao: „Kirasir ode, a zakaza mi rendez‑vous, u osam sati, sjutra!

Ona je imala običaj da sve što kaže, tužno kaže. Pa i sad dodade: „I to ću ti rijeć, Petre! Ako Pavle ode sa ovoga svita, ja neću preživjeti!

Zatim se diže, da ode sa doksata. Njegova žena, pogledavši za mužem, dodade još: „Ta pravi ste Turci, ne date ni da ga ispratimo sestrinskim

pozdravlja žene, ali kad vide Đurđa, kako ga gleda, i kad ču kako opsova, on se spusti iz kola, na suprotnu stranu, i ode u stražaru da svrši svoj posao oko papira.

Nego o sramoti koju ovde trpimo. Odoše Ševiči, Vuiči, Preradoviči, Prodanoviči, Jankoviči, Čorbe, Periči, ode Tekelija. Pa šta sad? Zar samo mi da ostanemo, Isakoviči? Sa vladikom Vasilijem kreće cela Črna Gora.

Ti ljudi su tražili od Trifuna da ih briše sa spiska onih, koji žele da se odsele, pre nego što ode iz Mahale, u Brod, u pehotu.

Ili kao u zasedi, ili kao pečurke u šumama. Trifun, siromah, pomisli, da će to tako ostati i kad on ode, i kad ni Isakoviča više ne bude bilo.

Teodosije - ŽITIJA

ga niko drugi nije odveo nego onaj Rus monah, govorahu, u Svetu Goru, jer su još otpre znali za njegovu žudnu da tamo ode.

Zatim ode ka svojemu prepodobnome ocu, koji sedeći u ćutanju iz ćelije ne izlažaše. A ovaj je smatrao dolazak sinovljev kao zrak

Jer i tu beše dao mnogo zlata za podizanje toga manastira, i zato ga njegovi žitelji smatrahu kao ktitora. Posle toga ode ka svetom ocu, mitropolitu tadašnjem, Kostandiju, a ovaj ga ljubazno primi, jer od mnogih beše slušao za njegove

je potrebno velikoj crkvi, i uze sa sobom knjige zakonske, i svetlo ispraćen od mitropolita, iparha i prvaka gradskih, ode u zemlju naroda svoga. A svoj dolazak unapred pismeno javi bratu samodršcu Stefanu.

I: „Divan je Bog u svetima svojim, Bog Izrailjev.“ Posle ovoga podiže se sveti i ode na od Boga mu narečeni presto prvosvetiteljstva, ka crkvi Hrista Spasa i Boga našega u Žiči.

arhiepiskopa, ispriča mu o svim Ugrinovim pretnjama ratom, i velerečivo hvalisanje bez straha Božjega, i zamoli ga da ode do Ugrina sa velikašima koji su od njega došli.

Pošto se on iscelio od bolesti i sveti arhiepiskop ode kući, opet kralj Stefan oboli od teže bolesti i plačevno napisa svetome, moleći ga da dođe i da ga udostoji svetoga i

govoreći: — Vladiko sveti, nemoj da padneš u bolest napornom žurbom, jer brat tvoj i bez inočkoga obraza Gospodu ode.

Odatle ode u Jopu, i tako opet po drugi put dođe u Božji željeni, u sveti grad, Jerusalim. Uđe u svoj manastir, u dom Jovana

se u crkvi triju mladića Ananija, Azarija i Misaila, i bi ljubazno primljen od hrišćanskoga mitropolita, i zajedno s njim ode sultanu. Sultan primi svetoga sa svakom počašću, i pitaše ga o putu, i divljaše se trudu njegovu Boga radi.

A sveti zahte da ode i u pustinjska prebivališta svetoga oca Antonija Velikog i svetoga Arsenija Velikog, i izmolivši od mitropolita inoka

Kada se sveti najeo od bogoposlane one ribe zajedno sa svima u lađi, odmah i bolest koja držaše svetoga ode od njega bez traga.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Nastradao sam, nadrljao sam, obrao sam bostan, ode mi koža na šiljak! Gore mi je nego da sam se našao u kućici psa Žuće, starog buvolovca i mog ljutog dušmanina.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe! MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo).

MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada?

Ja mislim da u dalje konstatacije ne treba ulaziti. Ja vas molim da me oslobodite. Gospođo, gospodine! (Ode.) IV PAVLE, RINA PAVLE (zadubljen ponovo u knjigu).

PAVLE: Da, čuo sam! RINA (ode u svoju sobu). V PAVLE, MARIJA PAVLE (digne glavu i pogleda za njom; kad vidi da je ona zatvorila vrata, odlazi

MARIJA (dolazi): Nadzornik građevine. PAVLE: Aljoša? Neka uđe. MARIJA (propušta Aljošu, a sama ode). VI ALjOŠA, PAVLE PAVLE: šta je, Aljoša? Je li tamo sve u redu? ALjOŠA: Da, gospodin inženjer!

Već me sramota; sve na meni je od vas, i kaput, i košulja, i cipele, ne, više ne! PAVLE: Ta ostavite, molim vas! (Ode u sobu i vraća se noseći jedan bolji kaput.) Tako, skinite to! ALjOŠA: Ne tak, boga radi!

(Mariji.) Idite! MARIJA (ode). H LjUBOMIR, PAVLE LjUBOMIR: Tako mi je neprijatno. (Hoće da pođe.) Ako dozvoljavate?

) Čekajte, setio sam se ovog časa jedne velike usluge, koju biste mi mogli učiniti. LjUBOMIR: Molim! PAVLE (ode u drugu sobu, pa se otud vraća sa jednim voluminoznim svežnjem rukopisa vezanih između kartona, po obliku fascikula):

LjUBOMIR Budite uvereni, čuvaću ga kao oči u glavi. PAVLE: Tako, a sad zbogom! LjUBOMIR: Zbogom! (Ode.) XI PAVLE (sam) PAVLE (zove na telefonu): Alo... Alo! Radić i Todorović? Ko je na telefonu?

RINA (prestravljeno): Znači li to....? PAVLE (polazeći): To znači da ja putujem. (Ode naglo, zalupivši vrata za sobom i ne osvrćući se.) RINA (sagledav sad tek svu istinu, cikne za njim): Pavle!

Daćete posrebrene iz malog kredenca. ANA: Da, znam! RINA (uze jednu kašičicu): A posle, kad ode gospodin u kancelariju, uzećete ovu kašičicu i otići ćete...

ANA: Molim! (Dotle je sve skupila na služavnik i ode.) III PREĐAŠNjI, bez ANE RINA: Eto, je l' tako? NOVAKOVIĆ (ljubi je): Kako si ti pažljiva i odlučna! RINA: Nego!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Moja majka tvrdi da je i ona, jednom ranije želela da ode, ali nije otišla, jer svi mi sa šesnaest godina želimo tako nešto, pa posle zaboravimo i ne odemo. Ja ću otići.

grada, a onda i rekao nešto o tome kako je on zadužen da ispita, zna se već šta, ali on je jednostavno odbijao da ode. - Neko mora i da krmani! - rekao je, iako je skela bila zaglibljena u mulj do guše.

- nagnula se prema meni i nekako me kao poljubila. Rekoh joj da ne brine: Mita će ujutro svratiti do mene pre nego što ode da Melaniji odnese novine i mleko. Sve će biti „o kej”!

To, ipak, nije bio pravi razlog, bar nije što se Rašide tiče: ona je mogla da ode bosa i na dvorski bal vodeći za sobom ne kornjaču, već krokodila. - Da nije nešto drugo?

Smrt ne postoji. Dalje sam morao da izmišljam, ali kraj priče mi nije padao na pamet. Nisam znao da li da ga pustim da ode i živi sa konjima koji su na onom stupnju evolucije na kome je on bio pre nego što je rešio da se konzervira, ili da ga

- Još samo malo! Malo, šta? Ti, idiote! Ti, najšašaviji idiote na svetu! Zašto si je pustio da ode? - ponavljao sam sebi, kao što ponavljate deci kad su uplašena.

Ona je otputovala. Otišla je bez mene. Mogla je da ode bez mene? Vazduh mi se gubio u plućima kao da je neko naglo preko mene prebacio stakleno zvono. Ona je to mogla.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Hajdmo! Digne se gospodar Sofra, izvuče „jankl“, pa ode sa Čamčom u dućan, i zapovedi šegrtu da postoji u dućanu, pa onda ode u mehansku sobu, zaviri u „šenktiš“ da vidi ima

Digne se gospodar Sofra, izvuče „jankl“, pa ode sa Čamčom u dućan, i zapovedi šegrtu da postoji u dućanu, pa onda ode u mehansku sobu, zaviri u „šenktiš“ da vidi ima li još niva u bokalu. U bokalu vina do polovine.

Sad se gospodar Sofra digne, vreme je već, mora kući. Ode. — Zbogom, Čamčo. — Zbogom, Sofro; promućkaj dobro što sam ti kazao.

Tako se svrši „sovjet“. Raziđu se. Gospodar Sofra pregleda dućan, pa ode Krečaru, da se dogovara. Krečar je baš bio kod kuće. Bogat čovek. Tu je već kod Krečara. — Dobar dan, Jovo.

— E, sad je vreme da idem, da vidim šta se kod kuće radi. Zbogom. — Zbogom. Dakle, sutra. Gospodar Sofra ode. Dâ na znanje gospođi Soki da će sutra posle ručka doći Krečar i Čamča na ugovor, pa posle da pripravi večeru, jer po

Kad je gospodar Sofra kući došao, poruča, pa posle ručka ode u sobu i napiše kratak testamenat, koji je ovako glasio: „Dušu svoju predajem Bogu stvoritelju, zemlji telo, a sve moje

— Vi ste već sasvim prepravni, počekajte malo, odma’ ću doći, idem po novce. Onda se udali. Gospodar Sofra ode u paradnu sobu, sleduje mu gospođa Soka.

se malko i Čamčinica pobrinula, ako se i nije još zaplašila, jer zna ona da je veliki vrag Čamča, osobito kad na put ode, brzo se ne vraća. Gospođa Soka i Krečarka proklinju Čamču; da su znali, ne bi ih sa Čamčom nikuda pustili.

Posle toga komesar sa lečnikom ode u birtiju, a gospodar Sofra, uzrujan opet sedne, i zove društvo da piju. — No vi ste baš kukavice; da mene ne bi,

Sad se birtaš i moler začude s kakvim čovekom imaju posla. Gospodar Sofra sad počasti i molera i birtaša. Kad moler ode, putničko društvo opet zapodene svoj stari običan razgovor. — Šta sad rade naše žene? — reče Sofra.

Priprave prvo i prvo „provijant”, jer je u Galiciji teško bez njega putovati. Čamča, ne kazav društvu, ode nekud sam i kupi lepu krivu mađarsku sablju, dobro je umota, da se ne zna šta je, pa besprimetno sakrije u svoj sanduk.

Čamča siđe i ode s armicijašem u kancelariju. Stane kod stola, a njega armicijaš pri sveći meri. — Pane dobrodzjejni, pane lešedicka,

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

NIŠTA 12 III DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN 28 IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA 38 V ODLASCI I SEOBE NAČINIŠE IH MUTNIMA I PROLAZNIMA, KAO DIM, POSLE

NIŠTA 12 III DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN 28 IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA 38 V ODLASCI I SEOBE NAČINIŠE IH MUTNIMA I PROLAZNIMA, KAO DIM, POSLE BITAKA 52 VI PROŠLOST JE GROZAN,

SEOBE NAČINIŠE IH MUTNIMA I PROLAZNIMA, KAO DIM, POSLE BITAKA 52 VI PROŠLOST JE GROZAN, MUTAN BEZDAN, ŠTO U TAJ SUMRAK ODE, NE POSTOJI VIŠE I NIJE NIKAD NI POSTOJALO 65 VII TUMARALI SU, KAO MUVE BEZ GLAVE; JELI SU, PILI SU, SPAVALI SU, DA

Pokušao je da ode iz vojske, ali zar onda nije išao isto tako za žitom? Naselio se u Galcu, terao svoje šlepove do Beča, pa ipak izgubio

I ode, ne oprostiv se, i dugo, na sve molbe bratovljeve, nije se vraćao, ni javljao. Tek kad se i druga ćerčica beše rodila i k

To mu je rekao. I kad mu se brat posle opet vratio, Aranđel Isakovič izbegavao je da mu ode, noseći u sebi, kraj svega, podmuklu žudnju za telom svoje snahe.

Jedan zec pretrča mu preko puta. – Uh, da se most ne sruši – pomisli, ili da mu prtljag možda ne ode u reku? Pa zatim, upivši pogledom vlažno nebo što se bilo naoblačilo, zauzda, brižan, konja i upita kapetana Piščeviča,

” Ne pade mu ni na um da pomisli da ga žena, kod kuće, vara. IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA Aranđel Isakovič bio je počeo da se davi, u hladnoj vodi, zajedno sa jednim

” Ne pade mu ni na um da pomisli da ga žena, kod kuće, vara. IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA Aranđel Isakovič bio je počeo da se davi, u hladnoj vodi, zajedno sa jednim konjem, što je prednjim

Naredio je da ga presvuku još jednom i obuku. Ona, od stida, ode do prozora i ne smede da slugama pogleda u oči, ali ne izide. Ni onda, kad ga položiše u njenu postelju.

je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud trudila da nekud ode. Plačući još jače, ona se seti muževljevog lika i, spustivši glavu na jastuk, poče u mislima, da ga ljubi.

Presta da plače i sva zadrhta, kad se seti kako brzo prođoše te lepe godine, čim on prvi put ode u rat, a ona prvi put rodi. Iz rata se bio vratio ugojen i ćudljiv.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

⁶³ U okolini Šapca mlada „još pre dolaska svatova ode na vodu, i koliko godina želi da ne rodi, toliko puta napuni sudove vodom, pa ih prospe“, piše Milićević.

¹⁴ U Šumadiji nevesta, kad ode u prvu posetu roditeljskoj kući, treba da sedne kod ognjišta na vreću, pa će, kažu, lako rađati — „kao iz vreće“¹⁵.

Kuma zove detetov otac najčešće na svečan, ritualan način na dva-tri dana pre krštenja (obično u petak). Otac ode kod kuma noseći sa sobom poklon koji se sastoji od pogače i karanfila.

Majka je za to vreme gotovo neprestano uz dete, a ako ipak mora nekuda da ode poslom, onda ona nipošto ne ide noću, jer je dete tada najugroženije.

sledeći način: Kada momak stasa za ženidbu, to jest kada mu se „zagarave nausnice“ i kada „oseti da je muško“, on tada ode u šumu i odseče jedan drenov štap.

Devet braće s Martom sestrom, na Marti je jedna parta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . puče parta, ode Marta.“²² Ovu povorku udavača pratili su rođaci, a kasnije su joj se pridruživali i momci.

Devojku tuku roditelji dok se ne uda (do 18—20 godina) i ode iz kuće (a posle taj posao prepuštaju mužu).¹⁶ Batine, s obzirom na pol deteta, takođe su neravnomerno zastupljene.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale vode, ispred hrama, da železo vadi usijano, pa da s njime u rukama ode do oltara.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

da odvajaš, kaže, ćošak sa nama, jedno pet-šest godina, rekao je, pa ćeš valjda nešto smisliti! Tako on ode, a posle smo mu videli i taj drugi film — ali nam nije on poslao kartone, sami smo ih kupili.

I tako, umesto nas, genijalaca, koji smo godinama pretili Evropi, u Pariz ode mala daktilografkinja. Ispratili smo je na železničku stanicu sa cvećem i nategnutim šalama. Bila je bleda.

Viđao ponekad kako pali sveću— mali treperavi plamičak u zemlji smrti. Ako ode, kazala mi je jedanput, ko će ih obilaziti? Biće sami. Zaboravljeni.

– Sačekaću napolju... — reče mlada žena sa dosadom i ode na svojim dugim bakarnim nogama u senku zida ka gustijerni. Napila se vode iz limene šonje vezane zarđalim lancem.

na proputovanju, i beznadežnog sedenja u kapijama je bilo u toj melodiji koju sam čuo — onda kada više nema gde da se ode, i želje za putovanjem je bilo pod njegovim prstima dok je svirao na kontrabasu verujući i sam da svira (a simfonijski

Znala je da treba da umre i zato je neprekidno pušila. Zvala se Marija i htela ja da se što više napuši pre nego što ode. Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre.

Pušila je i gledala nas nekako već s one strane. Želela je da što više popuši pre nego što ode. — Vidim jednu raku, i to žensku — reče njen sin okrećući plećku prema svetlu.

Luka Ristin zapravo i nije znao šta bi učinio sa novogodišnjom noći. On nije imao gde da ode, jer ga niko nije ni pozivao, a za skupe kafanske dočeke nije imao novca.

— Šta je sa onim pečenjem? — prekinu ga mladi čovek, pa kelner ode hramajući do kuhinje i tamo iščeze na neko vreme. — Ovo je zaista prijatno mesto! — reče žena.

—Orasnice, suva pita, palačinke sa džemom i orasima. —Onda radije donesite kafe. Malo gorče, molim vas. Kad kelner ode po kafe, mlada žena reče poluglasno: — Imam utisak da me ne voli preterano. Koga si sve dovodio ovamo ranije?

— proceni odoka Pop. Grudva pređe iz svetloplavog u ljubičasto. — Pričuvaj mi je malo! — reče Pop i ode do recepcije. Tamo je razgovarao sa portirom. Čile nije znao šta da radi sa grudvom. Premeštao je sa dlana na dlan.

pravilnom krugu ograđuju Lazića do, gosti se pitaju šta je nagnalo njihovu Ružu da ostavi sve ovo bogatstvo i lepotu i ode daleko od ove srećne doline, svoje krvi i rođaka, koji svi pomalo liče na nju (naročito oni sasvim mali), šta ju je

Matavulj, Simo - USKOK

I ona druga do nje bješe prikladna, ali se gubila prema njoj. Glas ode po pazaru da je lijepa djevojka jedinica kneza Draga i da je od djetinjstva vjerena u Cuce.

Mogli bismo kome izbiti oko, ili bi se nas jedan mogao nagrditi! — Dobro, sjecimo se stojećke. Drž’ se! Ode glava!... Zbilja, šta će ovo biti? Kako ću? — Udri ti mene, ili bodi, kako god hoćeš, ja ću se samo braniti!

— Čuh od vašega pristava kako se podnio u četi i sve. A kud ode pristav? — Da-ti, ode na pogreb — odgovori Milica.

— Čuh od vašega pristava kako se podnio u četi i sve. A kud ode pristav? — Da-ti, ode na pogreb — odgovori Milica. Medik se okrene Janku: — A sad, momče, drži se kao i dosad i stisni zube!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Marko prije zore na nedelju dana; uzjahao tankoga komarca, pritegao pušku kremenjaču - ode Marko niz polje loviti.

i ode Nidžo, nestade ga. (Sveti Rade Lopovski) Poizdig do poizdiga, pad do pada, a u celini: jedan jedini talas, bez pogrešk

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Pošto mu je brat svrgnut sa episkopske stolice i bačen u zatvor, on izgubi mesto, napusti Erdelj i 1680. ode u Vlašku, na dvor kneza Šerbana Kantakuzina u Bukureštu.

U opasnosti da bude pokatoličen, on 1748. ode u protestantsku gimnaziju u Šopron, koju svrši 1752. Da bi se usavršio u naukama, on pođe u Rusiju.

dobivši mesto za nastavnika u »Pokrovo-Bogorodičinoj školi«, uvređen i razočaran, on napusti Karlovce i po drugi put ode u Rusiju. 1757. opet je u Kijevu, ali se tu dugo ne zadržava.

1762. ode u Temišvar, pa u Novi Sad, gde je predavao bogoslovske predmete na »Duhovnoj kolegiji«. 1772. bude zakaluđeren u manast

Ali kada se prva povoljna prilika ukazala, stari verski zanos se ponovo razbuktao i on opet zaželi da ode u pustinjake i svetitelje. I on tajom ostavi zanat, rodbinu i zavičaj, i 31. jula 1757.

Preko Slavonije dođe u Zagreb, gde je privatno učio latinski, i u proleće 1761, preko Like, ode u severnu Dalmaciju, sa namerom da tu učiteljujući zaštedi nešto novaca, po posle sa tom uštedom da ode na školovanje u

preko Like, ode u severnu Dalmaciju, sa namerom da tu učiteljujući zaštedi nešto novaca, po posle sa tom uštedom da ode na školovanje u Rusiju. Od 1761. do 1763.

Ne našavši tamo jednog proslavljenog grčkog učitelja, on u Hilendaru provede jesen i zimu 1765, i u proleće 1766. ode u Smirnu, kod čuvenog grčkog učitelja Jeroteja Dendrina.

godine u Dalmaciju, neko vreme proveo je u Južnoj Albaniji, kod arnautskog plemena Hormovita. Krajem 1768. ode na Krf, i tu je kod jednog grčkog učitelja učio grčku retoriku i književnost. Početkom 1769.

ode na Krf, i tu je kod jednog grčkog učitelja učio grčku retoriku i književnost. Početkom 1769. je u Mlecima, odatle ode u severnu Dalmaciju, gde postane opet učitelj u Plavnom. 1770. i 1771.

Preko Carigrada ode u Jaš, u Moldaviju, kao domaći učitelj jednog moldavskog bojara. Sa zašteđenim novcem, 1782. godine, ode na studije u

Sa zašteđenim novcem, 1782. godine, ode na studije u Nemačku. U Haleu skine svoje svešteničko odelo, upiše se na univerzitet i počne slušati filozofiju.

Milićević, Vuk - Bespuće

On osjećaše neodoljivu potrebu da ode, da uteče od njih, da ih ne čuje, ne vidi, ne misli na njih. Pa onda, on je osjećao u sebi slabost da ih bijesno mrzi,

mora, odgovori onaj dobroćudno i prazno, ne pojimajući značenje te riječi, nasmija se, pokaza svoje jake bijele zube i ode brzo. On vidje gdje ih potrpaše u jedan drugi voz koji ode prije njegovog.

On vidje gdje ih potrpaše u jedan drugi voz koji ode prije njegovog. Oni projuriše pored njega, sa pjesmom, grajom i galamom, nadvikivajući lupnjavu željezničkih kola.

— Ja volim da ti dolaziš. Ona se nasmija radosno, stajaše još neko vrijeme i ode sva zadovoljna. I od tog dana, ona udvostruči svoju pažnju i brigu, misleći i starajući se o njemu; donosila mu cvijeća

— uzviknuo je. — Jedna bucmasta i zdepasta Čehinja, — i nasmija se. Palo mu je na pamet da sutradan ode k njima i odmah je to nazvao glupošću.

I ne smjede da ode. Međutim, poznanstvo je bilo obično i slučajno. Sreo ih je jednog jutra u hodniku, mašio se za šešir i htio da prođe.

Čitavo polje ispod njih odjekuje od njihovog posla, njihove vreve i eksplozije dinamita. Inžinjer ode odmah radnicima, a oni siđoše dolje u hladovinu, pod jednu bukvu, s gustom, neprozirnom i neprobojnom krošnjom i

Gavre Đaković puštaše starog da mu priča, ne slušajući šta mu ovaj govori. Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne usuđivaše se da je pogleda u oči.

On ne svrši nikako te misli i ne nađe izlaska iz njih, skupi čelo, zalupi prozore i ode da spava. Vazda te misli nalijetahu na njega i on ne nalažaše nikad pravog odgovora koji bi ga umirio, doveo njegove

Jedan seljak, crkvenjak, poslat valjda za to od kaluđera, ponudi ga da ode za pijevnicu. On odbi, i čitavo vrijeme smetaše ga jedan mlaz sunca koji padaše kroz prozor na njegovu glavu.

I on kradom ubrisa suze, ne reče više ništa, naglo se diže i ode, kao da se plaši daljih pitanja, zaboravivši da se s njom poljubi pri odlasku.

ništa pri odlasku i bijaše mu teško pri duši, kao da je iz ove kuće otišlo nešto što nije trebao ni smio pustiti da ode. Kunjaše čitavog dana.

Sremac, Stevan - PROZA

— reče Pavle i rukova se s Jovom. — Dakle, da kažem Kaji da je to sigurno? — Sigurno! — veli Pavle, i raziđoše se. Ode svak na svoju stranu. U kući sva tri dana žurba.

Nađu kod njega neke malo krupnije neispravnosti, tako da ga ni njegov lep rukopis nije mogao spasti, i on ode u jedno novo društvo.

Tiosave — ti, ti što povazdan duvaš u duduk po selu — kako se zove ono u tvojoj kući što je prekodan u polju, ujutru ode a uveče se vraća. Lepa, bela, ugojena, pa te lepo gleda.

Svrši se večera. I gazda Radisav ode i sede u avliju da posle večere proteferiči malo; da popije tamo po običaju jednu kafu, a valjda i da mu ne promakne

Radičević, Branko - PESME

PESMA) 358 II PESMA 393 III PESMA 395 UTOPLjENICA 445 OSVETA 476 UROŠ 504 (ODLOMAK) 534 ĐAČKE PESME NA NEMAČKOM 545 ODE SEINER EXELLENZ 546 ABCHIED VOM KARLOVITZ 547 DRUGE REDAKCIJE 549 PESME 550 I 550 RIBARČETA

STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!

slatke strele — Minuše mi grudi bele, Skoči mlada, njemu stigo, Digo krčag, ruku digo, Ruka drkta — krčag dole — Ode na dve — na tri pole. Još od njega leže crepi, Ali de je onaj lepi? Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô!

“ Pa je uze, pa njom brže Da primakne k usti, Čun se ljuljnu, on se trže, Ode sanak pusti. (1843, 27. nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče

1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno!

ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi kâno ja. Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla.

Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine.

Prepado se, znoj me probi ladan, Sve s' okrenu, mal' ne pado jadan, Ode nebo, a zemljica klonu, Ja kâ u grob sa nebesa tonu, — Oh da jadi duže potrajali, Bi mi davno raku već kopali.

Ču Bog ovo, ali ne pomože. Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše sjajni oblačići, Ode nebo, odoše čudesa, Ode zlato, čudo od čudesa!

Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše sjajni oblačići, Ode nebo, odoše čudesa, Ode zlato, čudo od čudesa!

znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše sjajni oblačići, Ode nebo, odoše čudesa, Ode zlato, čudo od čudesa!

Beli danak eto veće svanu, Jarko sunce zemljici ogranu, Da l' i tebi, tužno srce moje? Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Odgunđa stric kako baš ni „mjesečari“ nijesu bogzna koliko pametniji od pijanaca pa se brzo nekud izgubi. (— Ode da spava — primijeti Petrak.

Bog zna ko mu je ta Marijana za kojom on svakog proljeća tuguje. Pa da, s njom bi on da ode nekud u ovu provlaženu noć, kroz tamne šume gdje sablasno stražare u bijelo obučene nevjeste, divlje trešnje.

— i ode Nidžo, nestade ga. — A koliko je zaradio, kukavelj? — Šta ga ja znam, to ti se kod politike nikad ne zna. — Ehe, i tre

— De, ti, de, kud si popušio Sveto pismo, tud i slavu oporočavaš! — produnduri Đuja sebi u njedra i ode da namiri prasad.

— Ode, vjere mi, ko na Kosovo! — Ehej, pogledaj ga, posljednje krejino pero na kićenoj kapi hajdučkoj. Iz žandarmerijske kasa

Toga istog proljeća odseli se iz njihova kraja desetak življih porodica u Bosnu, pod planinu Grmeč. Ode i Radina familija. Zauvijek se rastadoše kamarati.

— Da, da, za žacmana. Iziđe iz zatvora pa odmah za nekakvog tamo feljbabu, Maksića. Ode i propade. Propila se među onim dušmanima, tugovala za našim svijetom, a onaj njezin preko praga joj dao nije, tukao je.

Kud ode, grešnik, i hoće li taj, napokon, pronaći miran konak i kakvog, svog, benastog Radu Ćopića, koji će ga primiti pod svoj

Austrija uskoro srondačila kao potkopana kula, kalajdžija je samo značajno digao prst: — Jesam li ja rekao, a — ode!

Nema više nekadašnje šale i komedijanja, izmijenio se Đuro kao da na Kosovo ode zajedno s družinom. — Evo ga, i ovo je Đuro nakitio — pogađali su u selu već od prvih riječi nečijeg pisma, i onda

Još samo komesar govor da održi. — Oho, Sajane, ode ti u pjesnike — iznenadi se komandant. — U pjesnike! — graknu Džakan. — To je nekad bila tvoja zanimacija.

— Ovo je municija za mene, orasi. — Aha, tu smo! — graknu čiča zlurado. — Pljačkaš, je li? Budemo li tako počeli, ode naša borba dođavola. Propašćemo dok okom trepneš.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Ode kadija. MAJKA PINTOROVIĆA: Ode? Kako to — ode? Opet ga nisam čula. Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju?

Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Ode kadija. MAJKA PINTOROVIĆA: Ode? Kako to — ode? Opet ga nisam čula. Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju?

Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Ode kadija. MAJKA PINTOROVIĆA: Ode? Kako to — ode? Opet ga nisam čula. Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju? Ni glas, ni zvekir, ni potkovice na kaldrmi...

Svadba će biti za nedelju dana. MAJKA PINTOROVIĆ: Ne razumem, kako da ode, a ni na viđenje ne svrati? Ovo je čudna proševina... BEG PINTOROVIĆ: Šta ima da je gleda?

U Sarajevu, gde li no beše? Svejedno. Kao — udariće kometa na Kurban-bajram, raspolutiće Zemljinu loptu, ode planeta u prašinu!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Nemoj da te vidim prljava i neobrijana, jer te neću više voleti. On ode do berbera, kaže mu, šta mu je Toda naručila, ovaj ga tad uzme i nakaradi.

(1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu.

Majka ti se zbuni, pocrvene. I, onako malena, ona se još više zguri i prošapta: — Ne znam, ’adžike. Znaš ti nju, ode tek na neku stranu, pa je tamo i Bog zaboravi.

Da znam. — Još malo — odgovorih ti samo da te obradujem. Ti kliknu: — E pa to je... — I ode. Vratih se, legoh, zaklopih oči, ispružih ruke i obamirah od slatke, lake i tajanstvene sete i tuge.

I ti — ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ...

Ti se još više zgrči. Oproba da li zavežljaj na glavi i motika na ramenu dobro stoje i ode prošaptavši kao za sebe: — Ne znam. Sad nešto rano dođe.

Idi. — Eh, ljutiš se ti! — potvrdi on udivljeno i, prebaciv motiku preko ramena, ode. A kad se on izgubi, ona brzo, silom i, kao braneći se od nečega, okrenu se i uze motiku, da opet produži kopanje,

I, metuvši ruke pod pojas, klateći se, ode pognute glave... I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina.

I za njena bolovanja ni kapi pića ne okusi. Ali, čim se ona pridiže, ode i napi se kao zemlja. I stric je pio. Beše, istina, bogata kuća, izobilna svačim, ali nemaše sloge i ljubavi.

— Ah! — I strese se. Zatim uze motiku i ode. Posle podne dadoše mi torbicu od čista platna, te da odem na groblje, skupim u torbicu prah strinin, koji će se posle

sviraju, oro se već raširilo i počelo da dopire čak ovamo, do nas, a on nikako da digne ruku s njenih, i da se odvoji i ode. Nuška se jedva oslobodi. — Hajdemo!

Poče da se tare rukom po čelu, skuplja kosu, hladi... Ode do bunara, izvadi vode, poče da se umiva, zapljuskuje... Osveži se, pribra.

Kostić, Laza - PESME

Oj, sunce moje jarko, moj sjajni zlotvore! Oj, gujo sunčanarko, moj slatki otrove! Al' nesta sreće lepe, sunačac ode moj, sad guja moja zebe u noći studenoj. Pa mora guja pusta da traži vrućinu, zavukla se u usta, u svoju pećinu.

— Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce slobode, na srpski sabor — i na manjinu... U SREMU Ubava Fruško, divoto moja, u tebi nema

I ode oro zrakom plivajuć i stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej

” — Tako se moli duša sirote, sklope se vrata, kaluđer ode. III Kaluđer crni ozbiljnim krokom zamišljen se penje uz trošno stepenje, poniznim licem, grozom dubokom, suhonjavom rukom

Pa posle, starče, posle zapovedam, nek dođe bula da je ispovedam!” Reče Varnava, iguman mladi, a starac ode tako da radi.

” „Oh šta je! šta je! — ta nevolja je, nevolja teška, samrtni kraj je! da l' učini, starče, ono što ti reko'? da l' ode ko? oh, dal' je daleko?

” Odoše oci kad su to čuli, a Varnava ode sumrtvoj buli. V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva

— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona za bogov kip malena beše klet, molitvenište božnog nagona, svileni tek je zastiraše vez; u otu

— Osmeškuju se „Mlad je suviše!” Pa, božansku pogledajući klet, namiguju: „Sad ode na zaklet!” — Uvedoše Delilu. Gori plam; u goruku žrtvenog svetila glavarima se klanja delila, Samsonovih milina divni

—” U Samsonovim grudma nema dâ. „Rad izdaje? Rad kakve?” prošapta. „Rad kakve? Gle, još pita! Ha-ha-ha!” I ode čuvar jasno kikoćuć, zatvoriše se vrata, škrinu ključ, iz tamnice se grdan začu rik, kô ranjen lav il' kô nadražen

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe

nije li doznao ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.

Onda car ode, a zeta ostavi kod kuće: ovaj čim car otide, otvori jednu pa i drugu sobu i tako redom sve osam soba, i vidi u njima

pa se odmah digne i opet vrati onoj pećini đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu i, kad izdaleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, a ona se začudi i prepane pa mu reče: — Boga ti, zar ti je tako omrznulo živjeti, te si se vratio po

Onda carević ode krišom i dođe ženi, pa je nauči da kuša Baš-Čelika đe mu je junaštvo, pa se vrati natrag. Kad Baš-Čelik kući dođe,

ona mu sve kaže kako još nije mogla doznati od Baš-Čelika đe mu je junaštvo, a čoek joj odgovori: „Kušaj ga opet“ pa ode. Kad Baš-Čelik dođe, žena ga stane opet pitati đe mu je junaštvo.

Sjutradan kad Baš-Čelik ode, carević opet dođe ženi svojoj da čuje šta je doznala, a žena mu sve kaže. Onda carević otide upravo zetovima; a oni

Kako tica izgori Baš-Čelik pogine. Carević onda uzme svoju ženu pa ode šnjome kući. AŽDAJA I CAREV SIN Bio jedan car pa imao tri sina.

Ona mu onda reče: — Došla su tri momka da traže rada. On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo. Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja.

Potom ode svaki za svojijem poslom. Kad uveče dođoše kući, Grbo zapita kralja: — Gde ćemo spavati: On mu odgovori: Eto u mene

Pošto odoše od kralja, on zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu. Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Po što dan prođe a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava.

Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Po što dan prođe a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava. Braća uljegoše u sobu; kad u sobi kraljeve šćeri zaspale, onda reče Grbo braći: — Noćas će

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

DOKTOR: Odlazi s calajućim jezikom i čini što sam ti zapovedio! (Manojlo ode.) DOKTOR (Šaljivcu): Evo koliko može učiniti pakost i zloba. Umesto da me ubiju, ja veću jošt slavu dobijam.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ima li koga? Ima da ti ne kažem šta... Još je rano! A, tebi u njenim godinama nije bilo rano, a? Ode! Zamače iza ćoška... Trebalo je da ponese džemper! Naći će ona već nekog da je zagreje... Jezik pregrizo! Što?

Ostavi tako doktor sirotog Suleta na pet minuta usred Milana, gde su nešto kao presedali iz voza u voz, i ode da kupi kartone za Švajcarsku, a usput mu kaže da se nigde ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto da se

reče Mišelino. — Jedan trgovac posla svog slugu na pijacu da kupi voće. Sluga uzme korpe i ode tamo, shvataš? — U redu. Da kupi voće. — I šta se dalje događa? Između tezgi na pijaci, shvataš, sluga ugleda Smrt.

— Pa, da! I tako sluga sedne na konja i odjaše u najvećoj panici. Onda gospodar ode na pijacu, pronađe one izgubljene korpe, kad tamo — ima koga i da vidi: Smrt!

Dasa samo spusti čašu na sto pa ode do toaleta da popije pilulu za smirenje. Ja vratim Snežanicu u torbu i, takođe, otfuram do lavaboa da operem ruke,

Kad se umoriš — kaže ti prilegni na zadnji sic, pa knjavaj, ja odo samo nešto da kupim! I Drnda stvarno ode da kupuje džidže za „fiću“, a bakuta krene da razgleda Trđu i da se krsti.

Nije ga tela sreća! Potero ga maler, šta li! Zatim ode i košulja. Cap! Okružen poluodevenim cicama, ličio je na pravu ilustraciju za knjigu „Predbračni seksualni odnosi

Računa čovek: oba tipa su strašno brbljiva, pa kad jedan zaboravi da ode, setiće se valjda onaj drugi! Tako on lepo otputuje na more, miran da ne može biti mirniji.

Ne pada mi na pamet da poverujem u te laži, jer kako bih onda mogla poveriti Suletu veoma odgovornu dužnost da ode na roditeljski sastanak i izigrava tamo mog rođenog oca? Skuvala sam ga na brzaka. „Zašto da ne?“ — pomislih.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

čelom svoda sevaju maslačci, a sev se kruni, raspada se žarko; u ponoć prućem šuškore vrbljaci: protỳtnja Mutap, ode Katić Janko...

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: da, apropo! (Nešto mu šapne na uvo.) dobro pozorstvuj! MITA: Nimalo se ne starajte. (Ode.) MARKO: dakle, Jelice, ne oklevaj, već gledaj te spravljaj darove. Prsten mora jošt dovečer biti.

Zar baroni varaju stare žene tantuzima? ALEKSA: Oprostite, ja sam joj dao dukate, koji po Španiji i Ameriki ode. BATIĆ: Samo, kod nas nemaju cene. Gledajte, gospodin Vujić, gledajte, je li ovo zlato?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Okrenu Mjesec lice od vode, a glupi vujo izbulji oči i arlauknu: „Sirac mi ode“ pa brže-bolje u vodu skoči. Grabljivca tako okupa vir, ne stiže jagnje, izgubi sir.

— i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi radiš, odavno od nas ode? Piše ti Šarov, poznanik Žućin, sa Japre, hladne vode.

„Testament piši — šapće ko duh — s đavolom pravim posao, uh, u petak letim u vazduh!“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat!

„Mojom planinom ko li to hita, da mu zapržim čorbu, smotan će biti ko vruća pita, ode glavom u torbu. Ovde je zakon zverinji, grub: caruje samo šapa i zub.

Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo! Ovoga, bogme, ne čeka brat, inače — ode vrat!“ Pobeže vujo, al gledaj čuda, sada se medo javi: „Kakva je ovo ponoćna luda, neki budalaš pravi?

“ „Drvo i čelik!“ — medo se trže, hvata ga pusta strava. — „Valja mi maglu hvatati brže, bojim se — ode glava.“ Zaždio medved strmenim klancem, spasava kožu pred čudnim strancem.

leta, možda i više, proteklo brzo — žuborne vode — petnaest leta prošlo je, pamtim, kako nam dečak s kolonom ode. Sloboda barjak odavna vije, a naš se dečak vratio nije.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Nadam se. Jednom, usred leta kada se mogu kupati u jezeru. On ode i ne sačekavši kraj moga odgovora. Zatim sam u vozu čuo nekoliko jednovremenih i ukrštenih razgovora između putnika.

— O, govorilo se da Kamposov duh sedi svake noći u barci. Niko nije smeo da ode sa njom noću. Armandu je bilo strašno žao što se tako govori o Kamposu, čije je telo na Sijera Nevadi.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime.. I za tim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...

U jedno studeno jutro, kad majka ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U SAMOĆI TUŽBA On, iz Carigrada poslan s poveljom opečaćenom i bisagama punim novih kadionica ode pravo na dvor. Šaka mu čvrsto se drži zlata, i snovi njegovi puni svirke ne lete dalje od balkona.

zna da ostaje sama ispod ljubavnih zapleta zvezda tako je to kad se udaš za vojnika Tataru otkresan brk Slovenin ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja

doba vojskovođe muzeji galije i viseći vrti Semiramide sve je pred nogama katastrofalnog seljaka samo da s mirom ode a on se diže na kolena i hvata gusle i kazuje dve reči: kuka i motika i viče po susedstvu: buna i komšija se odmah

dražim tela ostavljam na miru jer plodnost više nema perspektivu zbog ovih sumanutih reakcionarnih sila zar sve da ode iz svog zgloba umesto da se napredak nastavi? Mašine dolaze preko brda da me njuše najodanija je ljubav mehanička...

3. Glavna su zbivanja na suncu niko tu ne krije ništa najbolja je stvar koja ima zastoj kad se daleko ode nema više šta da se kaže ni sebi ni njima u velikoj dvorani teško vidljiva ljudina sedi na stolu na prestolu

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali... Kad je čovek malo izbliže pogleda. Meni je baš pao u oči njen

Doviđenja! (Pođe.) DANICA: A tetkini računi? ADVOKAT: Rekao sam vam već, imamo vremena za to! (Ode.) DANICA (uzima ponovo služavnik). POJAVA VII PORODICA, DANICA AGATON (izlazi prvi iz sobe, a za njim svi ostali.

DANICA: Pa jest! (Uzima služavnik i polazi sa tetkom.) Ne znam zašto bih ih čekala? TETKA (ode s Danicom). POJAVA IX PORODICA AGATON (dolazi iz zadnjih vrata i svi za njim): E, eto, videli ste.

'Ajde, Tanasije, 'ajdemo. Boga mi, jedva čekam da odem kući da se odmorim. 'Ajde, zbogom ostajte. (Ode.) TANASIJE: Pa jest, da se odmorimo. Zbogom! (Ode za Vidom.

'Ajde, zbogom ostajte. (Ode.) TANASIJE: Pa jest, da se odmorimo. Zbogom! (Ode za Vidom.) POJAVA XI PROKA, GINA, TRIFUN, MIĆA, SARKA SARKA: Ama, šta je ovo, ljudi, sve neka šaputanja?

Poznajem ja njega dobro. PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.) POJAVA XII PREĐAŠNjI, bez TRIFUNA GINA: Pa to će ceo svet da se useli? SARKA: Čudo nećeš i ti, prijatelj-Mićo?

SARKA: Priznajem, de! MIĆA: Odoh ja po moj kuferčić. Biću ja ovde pre svih ostalih. (Ode.) POJAVA XIII PROKA, GINA, SARKA GINA: Ju, ju, ju, pa to će cela familija da se useli u kuću? SARKA: Cela, dabome!

GINA: Pa jes', pravo kažeš. Zbogom, Sarka. SARKA: Zbogom pošla! GINA (sa Prokom ode). POJAVA XIV SARKA, DANICA SARKA (pošto ostane sama, pođe u desnu sobu, naviri pa pođe u levu sobu.

(Ode.) POJAVA II SARKA, GINA GINA (dolazi spolja vrlo oprezno, okrećući se levo i desno i ne videći Sarku. Ona na prste pr

SARKA: Ne brini, de: znam ja šta je to familijarna tajna. GINA: Pa jeste, to treba da ostane međ' nama. (Ode noseći kutiju.

(Ode.) POJAVA V MIĆA, AGATON, SIMKA MIĆA (gleda za njom, seda, pali cigaretu). AGATON (vraća se iz sobe, za njim Simka): G

GINA: Šta ću, ko će ožaliti pokojnika ako neću ja? AGATON: A gde ti je Proka? GINA: On ode u opštinu da potraži pravnoga referenta da ga pripita: imamo li mi prava daa se uselimo ovde u kuću?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— E, će nađu, de!... Nije im prvina da traže ukradene stvari — zateže Trailo pojas i ode da stane na desno krilo. Vojnici su žurno prilazili, vukući na nogama glomazne žute čizme, noseći sobom miris štale,

A zašto sve to kad je život lep?... — Komandiri, napred! — začu se oštar glas komandanta diviziona. Komandir ode trčećim korakom. Za njim pođosmo i mi, ali se ipak zaustavismo na izvesnom odstojanju.

— Valjda i ti, pope, sada uviđaš da je bolje dobiti groš, nego izgubiti dinar. Šta ćeš... posao je posao! — i Milan ode u svoju bateriju. Vojnici na maršu razgovaraju o kući, o selu. O ratu najmanje govore.

navlaka padne, razume se, u cev uđe prašina, a pored vas i vaših vodnika i kamene, i kad se otvori paljba, onda ode u vazduh i top, i ljudi, i sve...

Samo, dangubili smo mnogo oko tempiranja zrna. Doseti se najzad Trailo pa naredi da jedan pobauljke ode do kare i otuda izvuče sva zrna... Najzad su i tempirnik preneli. — Sada smo gazde!

Utrčao je sigurno u neku kuću, gde su komordžije spremale večeru i digao pun bakrač, koliko da mu se nađe u nevolji. I ode tako, sa kupusom. A gotovo su svima iz torbe virili klipovi kukuruza.

Na svakih pola metra zjapi otvor iz koga štrči bajonet, ili je takođe zatvoren ciglom. I pri najmanjoj nesmotrenosti, ode glava. Ali pešaci ne haju mnogo.

Zrno polazi iz cevi sa najvećom brzinom, a kad stigne na cilj, ono baldiše — objašnjava mi stručno on. A kad ode Milan, Aleksandar mi reče kako se u selu, gde su naši prednjaci, nalazi jedna mlada seljanka, „ama da joj se iz usta

— A, jest! — manu jetko glavom. — Sigurno bi to artiljercima bilo prvi put. Ko, bre, od vas ode u apsu? — E, bato — upade Aleksa — drugo je kada je situacija kritična...

Ljubazno se pozdravio sa svima. Njegov zastupnik pojaha onog ludog konja i ode u sastav svoga puka. Niti se pozdravio sa nama, niti smo mi zažalili za njim.

— Žurno se okrete i ode na osmatračnicu. Vraćali smo se jedan za drugim, obuzeti mučnim osećanjem. Pred očima mi je stalno lebdela slika onog

— primeti ljutito komandant, zatim obode konja i ode. — Dobro... otkuda ta četka tu? — zapita komandir vojnike. — Gospodine kapetane, ama tek što smo očistili cev, naiđe

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ovo vi je vamilijaz, a može vi i kuvati. On je gospodin-Dragoljubu, što ode sad od nas, sve gotovio. Učitelj baci struku na stolicu, posadi se na nju umorno i stade brisati znojavo lice.

Pređašnji je učitelj, reče mu ona, primao naknadu u deset dinara mesečno za stan i baštu. Gojko ode te razgleda svoj novi stan, pa se vrati sa odlučnim zahtevom: da se njemu odredi naknada u deset, a učiteljici dvadeset

valjalo je prozboriti još koju reč sa novim drugom, ali se on suviše revnosno zaneo oko svojih stvari, te i ona ode.

Ne znam samo da li će moći raditi. — Širet veliki, odgovori on i predahnu, kao da svali s pleća veliki teret. Ode da kupi što za ručak... posle neće moći, kad počnemo rad. — Jeste li gledali učionice?

Stojan, koji stajaše više učiteljice, isto onako naježen i zgrčen kao i Gojko, obrte se i ode u školu mašući glavom nepoverljivo i šapućući u sebi : »Ja, bratiću, tako je to; vidim ja!...

« — Ostadoše njih dvoje sami. Ovaj kresa okom, kresa, dok se Bogosav seti pa ode. I ja se sklonih, bratiću, od zla.

Jadna moja deca... ostavila sam ih onako. Ne znam sad ni gde su. I ona brzo, ne osvrćući se više, ode onamo gde je decu ostavila.

Dočeka ih jedna slabunjava, sitna plavuša, pozdravi se vrlo usrdno, pa odmah ode k stolu, na kome stajaše poslužavnik sa vodom i slatkim od trešanja. Razgovor se vodi samo o školskom radu.

I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje... I ode niz vodu, tihim lahorom, ovaj tužni dvopev tanahne bistre reke i mlade, nesrećne devojke...

se vrlo prijateljski sa Ljubicom i Gojkom, Ljubici opet ponovi nekolika izvinjenja, reče joj da bude potpuno bezbrižna, pa ode veselo. Gojko se još smešio zadovoljno, sećajući se nekih sitnica iz đačkog života.

Svaki drugi treći dan svrne na časak u školu, posedi sa Ljubicom, porazgovara se, našali se i nasmeje, pa ode. Nikakve pretnje, nikakvih zahteva ne ču se više od njega.

Gojko čak uze i nešto para unapred, pa odmah ode do Beograda, odenu se lepo i vrati se istoga dana, dosta izmenjen, naravno u svoju korist.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“ Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, stara majko! 16.

“ 112. Dva Cvijeta u bostanu rasla: Plavi zubul i zelena kada. Plavi zumbul ode na Doljane, Osta kada u bostanu sama.

“ “Nek’ se ženi, želila ga majka; Dragog majka, dragi đevojaka!“ I ode mi od drage sijelo. Stade draga pendžer pritvarati, A pendžeru tiho govoriti: “Moj pendžeru, moja sirotinjo!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Kraj pumpe je zaboravio volujsku žilu.) GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni doviđenja, ništa! Dođe ko tele, ode ko tele! I ne čuješ ga u onim opancima! (Ispira potiraču) VASILIJE: Ko je ovaj? GINA: Ko će biti, batinaš!

Sa desne strane, na scenu ulaze Dara, Tomanija, Gina i Blagoje.) DARA: Šta je glumičice, ode ti dragi? SOFIJA: Kakav dragi? TOMANIJA: Zar si spala na onog batinaša? SOFIJA: Na koga? GINA: Ne zna na koga!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Kad volim meni i gresi svud nebesa pletu, oko radosno pognute glave. Ostavljam bolnim osmehom san, da prođe i ode i mre. Ljubav je put beskrajan na kom je dozvoljeno sve. Ne žalim ni tebe ni sebe ja, i smešim se na daljine.

Kao dve suze, kad naporedo kanu, sa naboranog lica. Na vodi su nas čekale lađe. Tvoja ode prva. Moja je obilazila ostrva. Sedeo sam poguran i crn, pust, kao Mesečeva senka.

Uspeli su da ga popularišu. Sve je ovde njegovo i niko još nije uspeo da ode dalje od njega. Možda, malo, Pikaso. Na zadnjoj izložbi bila je njegova Leda sa labudom.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Znao je da se ljudi neće za njegovu ljubav raseliti da bi on mogao ostati sam, nego smisli da se ukloni on od ljudi i da ode nekud gde njih nema, pa će mu se zla ćud sasvim izmeniti.

Tako on, po primeru drugih, razda imanje sirotinji a sebi zadrži samo jedan krčag pa ode u neku veliku, pustu planinu, nađe tamo jednu pećinu i skloni se u nju.

Jedno je samo starac molio mušicu: da njemu ne ulazi u Nos. Mušica mu obeća to i ode od njega. PRIČA O ĐAVOLU Isterao u proleće seljak kravu na pašu.

Seljak je molio Boga da mu pričuva kravu dok se on ne vrati, pa ode nekim poslom natrag u selo. „Eto!“ — mislio je đavo — „ovaj moli Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na

Kad vide da mu se krava zaglibila, reče: — No, tu mora da je sam đavo umešao svoje prste — i ode u selo da nađe ljude da izvuku kravu. — E, eto — reče đavo — jesam li ja kazao?... Opet ja kriv!...

Žena se pravdala i prebacivala mu da nema srca. — Kajaćeš se ti za to!... — reče mu naposletku, pa brzo ode, te se i ona pomeša među žene koje su pratile Isusa do izlaska iz grada.

Ustani! Car ustade pa se odmah tu, pred svetiteljem, odre če blaga i razdade ga sirotinji. 3atim ostavi dvor i ode u puostinju, u kojoj je nekada živeo taj isti starac.

— ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim svršetkom — završi on, okrete se i ode za poslom.

Isus — dete širi Svoje ručice, za jatom ih pruža I misli da su to rajski leptiri — A priviđenje dublje k nebu ode... I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše nevinih žrtava. JOVAN PUSTINjAK 1.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— izgovori viši činovnik van sebe od radosti i odjuri da saopšti svome ministru važno otkriće. Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke.

jedinstvenom slučaju, izvini se što me je uznemirio, reče da će o tome našem razgovoru izvestiti gospodina ministra, i ode. Sutradan su već sve novine pisale o meni. U jednima beše beleška: „Čugo od čoveka.

” Uzme dete drvo u ruke, a ona bi, grešnica, na to progunđala: „Padne s drvetom, pa, kako je drvo šiljato, istera oči.” Ode ko iz kuće da se kupa, a ona čitav čas pre polaska gunđa po budžacima: ,,Prokopala negde voda pa, tek, samo dok se

To reče, pa pruži dobrom Milanu punu kesu s novcima. Milan poljubi vladu u ruku i ode veselo svojoj kući.” — Potom se vlada okrete Iliji i reče: „Ti si, Ilija, rđav i nevaljao građanin, zato ću te

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Isprazniše se bardaci i pljoske. Jovina mlada ode da natoči, a devojke počeše da pevaju: Uzabra' stručak do zemlje, Dado' ga dragoj do mene, Zakle' je nebom i zemljom:

Gospodin Mojsilo ode u S., dobije podatke koji su mu bili potrebni, ali izgubi pamet... zaljubi se. Zorka učiteljka nije mu izlazila iz

Povuče dim i pusti ga na prozor. Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči.

Na zlo njegovo, u istoj četi bio je i Ljubiša, te se sva slava svršila »vrontom«, a da nije ovoga svedoka, — ode ti naš Đokić na ručak kod generala...

— Hm, šala ja, presešće ti... reče kmet i ode. — E moram mu dati jedno prasence, — poče Živojin, kad se odmače kmet; — oprasila mi krmača samo dvoje, a on mi

— Vala, brate, nek čini šta hoće, ali mene je stra', — veli jedan. — More, koga nije? Znaš li da mi duša ode u pete, dok smo prolazili onim đavoljim zakopanikom. — A ja sve gledam kad će da izleti pred nas.

Kapetan ode, a kmet uze da razdaje ljudima barut i olovo koje mu dade pandur. Čim svanu, ljudi postadoše slobodniji i veseliji,

Razmakosmo se i zauzesmo dosta dugu liniju. Levo krilo odvuče pisar, da ga veže s Banjancima, a na desno ode kmet. Posle pet minuta kmet se vrati na sredinu i naredi nam da pođemo. Kretosmo se.

Ali zar ovaj moj sused misli tako? — Ne. On zna samo to: kogod ode u goru i ne vrati se na poziv vlasti, dići će se na njega potera, i on će, kad-tad, biti ubijen.

On se diže i, s debelom knjigom u ruci, ode u školu. ...»Kako to da se desi?« već stoti put stavljaše sebi pitanje Pera.

— Tako, ćerice!... Ded' na priliku, pogodi nam još samo godinu, kad se Romul otkazao prestola. Devojka odgovori, pa ode na mesto. Ispitivanje ide »kao po loju«. Đaci raspoloženi, pa samo pljušte odgovori.

ovaj... šta ću i kako ću, — reče kapetan i diže se. — Popo, hajde i ti sa mnom. Pop se diže i ode s njim, narod se raziđe, ali nas nekoliko ostasmo, jer nam pop dade znak da ga čekamo. Posle jednog sata pop se vrati.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti?

Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.) XI JEVREM, PAVKA PAVKA (dolazi zdesna): Slušaj, Jevreme, vidim ide preko pijace gospa Marina, izvesno će ovamo.

JEVREM: Pa dobro, kidaj, a ja... ja ću već promisliti o tome. PAVKA: Promišljaj Ti, ako, ako; a ja već znam šta ću! (Ode.) XVII JEVREM, SRETA JEVREM (posle manje pauze): Sad mi došla... kao da je sad vreme tome.

(Odlazi.) XVIII JEVREM, DANICA JEVREM (pošto ga je ispratio, vraća se zamišljeno). DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta? JEVREM (trgne se iz misli): Gde si bila dosad? DANICA: Pa tamo, u hodniku.

(Ivkoviću.) Pa dabome, kad si i ti umešao tvoju farbu!... (Prodera se na Mladena.) Idi, pa reci šta hoćeš! (Mladen ode.) SVI (smeju se i čestitaju među sobom). PAVKA: A žandarmu nisi ništa odgovorio, čovek čeka. JEVREM: A, jes'!

Metnem ja tebi, na primer, na kantar jedan paragraf, kao meru, pa ti dodam još i jedan raspis, kao cubok, pa ode, prepelice moja, s one strane zakona! JEVREM (zadovoljno se smeje). SEKULIĆ: Je li to nasilje? Nije!

JEVREM: Ne kažem to, nego... SEKULIĆ: Ama, gde ti je taj Mladen? JEVREM: E, pa de!... (Ode na vrata.) Mladene, Mladene! V MLADEN, PREĐAŠNjI JEVREM (Mladenu koji izlazi): Zar ti ne čuješ?

a jes', jutros je nešto ulazila i gazdarica. SEKULIĆ (Jevremu): Uha, pa to cela tvoja kuća ode u opoziciju! JEVREM: Ama, nije, nego žensko, znaš kako je, mora svuda da zaviri. SEKULIĆ (Mladenu): Dobro, dobro!

SEKULIĆ (trpa menicu u džep): E, tako, vidiš, pa da se ide na posao! U zdravlje! (Ode). VI JEVREM, SPIRA, SPIRINICA JEVREM (ostaje ukipljen, držeći još uvek pero u ruci.

Posle kako hoće. PAVKA (odlazeći): To ti da joj kažeš, ne sluša ona više mene! (Ode.) VIII JEVREM, zatim IVKOVIĆ JEVREM (vadi iz džepa novine, razvija ih i seda da ih pročita). IVKOVIĆ: Dobar dan!

JEVREM (prestravljen maše rukom da prestane čitati): Čekaj! (Ode do Ivkovićevih vrata i oslušne, ode i do drugih pa proviri i opet se vrati Sreti.) Čitaj lakše! SRETA (nastavlja):...

JEVREM (prestravljen maše rukom da prestane čitati): Čekaj! (Ode do Ivkovićevih vrata i oslušne, ode i do drugih pa proviri i opet se vrati Sreti.) Čitaj lakše! SRETA (nastavlja):...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A još ako mu preskoči njegov članak, e, onda se nije mogao uzdržati da ne rekne: »životinja!« i da ne ode, plativši docnije popijenu kafu. Ali ja odoh daleko opisujući Sretu kao javnog radenika.

Već je pola jedanaest uveče. Docne za selo u kome kmetuje ča-Milisav. Sreta uze »zbogom« i ode. Ode i Mića i ono nekoliko seljaka. Ostade ćir Đorđe i Tašula. — Gumari bre, što spiješ?!

Već je pola jedanaest uveče. Docne za selo u kome kmetuje ča-Milisav. Sreta uze »zbogom« i ode. Ode i Mića i ono nekoliko seljaka. Ostade ćir Đorđe i Tašula. — Gumari bre, što spiješ?!

— Ost’o mu tako adet! Ali se Sreta ne dade ni osoliti. Ostade stalan i ne ode tamo, nego se vrati kući u nameri da se zabije u sobu i smisli dopis u kome će napasti i na kapetana i na predsednika.

— tvoje tolike čkole i nauke... pa gledaj... — Pa, videću. Da spasemo koliko se može. To reče Sreten i ode u svoju sobu. Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu.

— A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se

Zatim ode ćir Đorđe na svoju a Sreta opet na svoju stranu. Sretu je, istina, malo naljutio gazda Đorđe što ga je u jedan mah

Zato ode zadovoljan. Ode da se malo prođe jer ga nije držalo mesto. Nešto mu tesno u selu, pa bi ostavio Miću da posvršuje posla,

Zato ode zadovoljan. Ode da se malo prođe jer ga nije držalo mesto. Nešto mu tesno u selu, pa bi ostavio Miću da posvršuje posla, a on bi, kako

— dodade neko iz gomile koji nije ušao u odbor. — Ti uživaj samo! — reče Sreta i ode s odborom. GLAVA PETNAESTA U njoj su ispričane prve smetnje na koje je naišav Odbor za proslavu: užasan nemar i

Sede na konja, potapka ga po vratu, pa se krenu uz radosno klicanje mnogobrojne svetine. On ode, a oni ostaše. Ne potraja mnogo, a evo ti Vujice natrag.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kud odoše njine šare? Gde su firme iznad vrata, Gde su ljudi od zanata, Obdelavaoci cinka i voska? Kuda ode čast majstorska? U čaršiju uđe zloduh, Ne šije se više kožuh Niti se tka crven ćilim, Sa ružama onim milim!

pred veče tiho preo I nikad nije zakoračio u svet beo; — A letos, u julu — jer jul je mesec lud — Moj stari mačor ode neznano kud. Hodajući, voleo je, tako, malo da gega. Izmeđ hiljadu máčaka prepoznao bih njega: Ravnodušan i mudar...

Stalaća, Krastavac, poput puža golaća, Na dalek put je krenuo, ali Vreža, pripeta na obali, Ne dade mu u svet da ode: Osta, zauvek kraj hladne vode Beličast debeo, na rosnoj vreži Ka daljinama zalud da teži.

Uvezaše je teškim lancem, Prikovaše crnim katancem: Da je ne ukradu, il da ne ode... Krošnjom, ponekad, prođe šumor: Rojevi leptirova ko da provrve.

Iziđe u sneg, onako vrela, Ode, pepeo da istrese, šta li? I zagleda se u nebesa bela Kao da za nečim izgubljenim žali.

Čudesa iz časa u čas ona radi: Bukne li — tad se sva drma i hukće. Onda, vrela, ode na sneg, da se hladi. Pepeo istrese, Potom, Iza kuće.

A i sam Vožd je — o yes, o yes! — Na glavi nosio turski fes, Pa se ne treba čuditi što mu praunuk U tuđinu ode na kuluk!

Đak sa knjigama, konj pred bičem, Lampa što svetli nikom i ničem. Mali autobus u sedam sati Ode, da se nikad ne vrati.

Ko kraj hoće da pipne, Ko gljive želi da štipne, Nek ode s jeseni, Uveče, Kad su putevi rosni... A njiva? Mislim da se njiva nalazi u Bosni.

Svaku od nas on s druge dve prevari, I na cedilu sve tri ostavi, Ode u gerilce, priključi se Če Gevari, Nestade meteorskoj sličan pojavi.

Kao što groševe i marjaše Cenimo kad novac u vetar ode, Tako, tek kada ga zlo zajaše, Čovek oseti vrednost slobode.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ema kad čuh e ode u Turke, već kud kamo ne bi razmicanja, no za njima u potoč pođosmo. Na Simunji¹ stigosmo svatove, te ubismo obadva

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Držali su ga i hranili vezanog, gore, na gornjem spratu. I kad god bi Sofka sa ostalom decom htela iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjući se na stepenice počeli da vire kroz rešetke od ograde na doksatu, ispred njegove sobe, on

A opet uvek, čim bi mu se ukazala prva prilika, gledao je što pre da ode na kakav put, tobož po trgovinu. Istina, tada već nisu, i to zbog oskudice u novcu, trajala dugo ta njegova putovanja,

— Dobro, dobro. I ne mogući da izdrži, dok ne ode i ne izgubi se na kapiji, sav srećan, ponizan, čisteći oko sebe po svojim haljinama, a naročito cipele, i nameštajući

Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni među same ženske, nije smela da ode, a da je mati ne pregleda, ne vidi kako je obučena.

Makar bila u najvećem poslu a Sofka htela da ode u komšiluk međ drugarice, ona bi, ostavljajući posao i brišući ruke o kecelju, dopraćala je do samog kapidžika i susedne

Samo što pokatkad mati ode u rodbinu, pa i to brzo, još istoga dana da se vrati. I to ne zato što bi ovamo, kod kuće, Sofka bila sama i zbog toga

Zato je ona tu samoću uvek volela. Čak, kad je sasvim sama kod kuće, mati joj ode ili na groblje ili poslom, pa se duboko u noć već ne vraća, ona je i taj strah od mraka nekako rado podnosila.

Sofka ode u kujnu da Arnautinu skuva kafu. Arnautin, namrštivši se, valjda da mu jače odskoči ona pruga oko vilica i čela, koja

— Sofka, idi do Aritonovih i zovni Vanka! Sofka ode i ubrzo se vrati sa onim istim Vankom. Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen.

Mati ga mimikom posla da ide u čaršiju i zove joj Toneta. Vanko sve trčeći ode. Malo posle dođe i Tone. Nasmejan i već debela lica, kratko obrijan, u širokim mor-čakširama bez gajtana, s

Tone, ma da je bio uveren da je sve obratno, ipak se činio nevešt. Brzo ode, i po šegrtu posla joj unapred za celu godinu kiriju za te dve bačve, a docnije će on već i sve bačve da zauzme, pa i

Dečko ode. Kapija se za njim zatvori. Sofka vide kako joj se mati ne diže, već ostade tako jednako sedeći, gledajući zamišljeno u

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Kad minuše most, on se protište kroz gomilu i ode na desno, put Praćišta, predvodeći svoju četicu. Primorci, koje put vođaše na lijevo, zaustaviše se malo, gledajući

Pa kad se umiri, kaza mu što je ražalilo. Serdar mučeći, diže se i ode k ranjeniku, pa sjede na kovčeg. „Lezi ti dijete, ja sam se naspavao!“ reče joj.

Poblijeđe kao krpa, pa oborivši glavu istrže se. „Lako ćemo za to!“ reče Markiša i ode. I ona trojica, oprostivši se s vidarem otidoše. Do noći ostaše njih dvoje sami kraj ranjenika.

U to sluga jedan iz manastira, gologlav uputi se ka njima. Đakon, kako ga vidje, živijem korakom ode mu u susret, vičući: „Gotovo, je li? Pipo?“ „Jest!“ odgovori Pipo, smijući se i vrnu se natrag.

Čovjek je stupao lagano od Bajica. Njih dva bijahu već blizu manastira kad ih ugledaše. Đakon se odvoji, pa im ode u susret. Vladika se ustavi.

Momče odiže glavu, prevrnu očima, pa spustivši vjeđe na njih, poče pjesmu. Medik se polako diže, pa ode k ranjeniku. Stane ode za njim. Ostali svi ostadoše mirno. Sve utoli u kući. Ljudi, pušeći, gledahu preda se.

Medik se polako diže, pa ode k ranjeniku. Stane ode za njim. Ostali svi ostadoše mirno. Sve utoli u kući. Ljudi, pušeći, gledahu preda se.

„Nijesu naši ljudi... Dva lacmanina!“ odgovori Stana. Kad to čuše svi potekoše k vratima. Serdar im ode u susret. Konjici, kad ga ugledaše, pognaše konje. „Dobar veče!“ reče prvi, omalen okošt, crn kao gavran.

I ja ću ovdje spavati. Sjutra će po ručku oni polaziti.“ Ženske iziđoše po prostirače. Pejo također ode, rukujući se s gostom. Sluga Mita izađe i on. „Šta ono u potonju reče Janko?“ zapita ga Stane, pred svijema, u kući.

“ „E, pa ajde. Dosta više! dosta smo se napričali. To je svršeno. Sutra ću ja zorom na Cetinje, a ti na Mirac!“ Joka ode. Serdar izađe ispred svoje kolibe pa stade grajati svojim gromkim glasom: „He! momci! na noge, razdani se već!

“ „A otklen je taj čovjek, bako?“ „Iz Katunske nahije, dušo, viđen čoek i...“ „Pa ajde ga zovi!“ „Nek ode ko mlađi, dušo; mlađi, brže će. Eto ga u Grujičinoj kući. A baki sad udijelite što, rad sretna šićara!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(Šapat kuću gubi; Da nije nade skupa bi užad bila; Kada orao izgubi krila, onda ga i pilad kljuju; Bolest na hatu, a ode na raku), ili saveti i uputi: kako valja živeti (Ispeci, pa reci, Ne niči đe te ne siju, Ne pružaj se dalje od gubera,

Nigda mu jezik ne stoji kao vodenično kolo. Objesio ruke (niza se) kao pištolje. Obradovao se kao siroče suncu. Ode na jagmu kao alva. Steglo se kao gladna godina. Pade kao kap. Pomrčina kao testo. Pravo kao strijela.

— Nijedno zlo samo ne dođe. — Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo. — Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe.

— Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje.

— Veselo je srce golemo blago. — Lako je naći hranitelja, ali nije branitelja. — Bolest dođe na hatu, a ode na raku. — Nevolja ne ima sveca (zakona). — Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide.

— To je, aga, šatra patra, — vilajetska zatra! — „Bunca baba“ — reče Turčin — i ode u drugo selo. O NAŠIM LjUDIMA Ako sahat laže, sunce ne laže. — Kazao je nekakov (čovek) te je bio ogladnio.

“ I posle ode. Siromah čobanin, drkćući dođe kolibi, i kaže družini što je čuo i video. Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da

Pa onda umre. Sestre se odmah rastanu, jedna ode na jednu a druga na drugu stranu. Vida se ustali na planini Vidojevici, gde sazida veliki grad, zbog koga se i ova

(Sada duhne u zvezdu i bez obzira ode kući). 7 Ja posijah salandar, nije jedan već je dva, nije dva već je tri, nije tri već je četiri i tako do devet.

vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti, Stade grm nogu trti: Ode koka na pazar. 6.

(Onome koji plače) Tjera Plačko goveda I babinu junicu; Zakla baba junicu, Dade Plački kapicu. Ode Plačko plačuć’ I kapicu žvaćuć’!

— Lisica i rep, i nad rep, i pod rep, i na repukitasta, ozdol podbjelasta, uz uši uzdasta, naćulila uši, ode u kokoši. — Lula zelenjara i krajcara bakrenjara. — Miš uz pušku, miš niz pušku. — Moja braćo, obveseliste li mi se?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok!

“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok!

94. Puna crkva đaka, ni od kuda vrata. 95. Pun breg bubrega. 96. Pun do iverja. 97. Puče puška na ledu, ode para čak do cara. 98.

109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda. 110. Sjede na vraga, ode bez traga. 111. Sjedi vila navr vila, čeka sinova iz bijeli gradova. 112. Sjedi gospa u dvoru, kose joj na dvoru.

je, svet je jeo i pio na daći, a kad se raziđe, snaha opere sudove, pa odnese pomije u valov svinjama, te uspe, pa onda ode te pusti svinje. Kad svinje dotrče valovu, grde, obilaze oko njega, a ne će da piju pomija.

” Čoek mu se pokloni, zahvali i u ruku ga poljubi pa ode doma i pokaja se i kao pravi Hrišćanin do duboke starosti življe. I Bog s nama! 21. KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA.

glas začu i jedan mladić, siromah no provrtan i domišljat, pa se slakomi na lijepu đevojku i na polovinu carstva, te ode k đevojci, ali ne da je prosi, nego samo da je vidi i da je nešto pita. Došavši u carev dvor — šta ćeš da vidiš?

Sutradan ona spremi svojoj kćeri kolača i pečenja pa je opravi sa ocem u šumu. Otac je zavede kao i onu prvu, pa ode kući.

čudna smrada! ja te bogme ne mogu poiskati.” „Dobro, dobro!” opet kaže ala. — Sutradan ala opet ode a njoj zapovedi da živinu nahrani, kad devojka vidi kakva je živina, uzme batinu, pa kom nogu, kom glavu, kom krilo

istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, | kad na jedan put vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe

nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.

“ Onda car ode, a zeta ostavi kod kuće; ovaj čim car otide, otvori jednu pa i drugu sobu i tako redom sve osam sobe, i vidi u njima

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jer ko posluša reči, a ne čini zapoveđeno mu, takav je sličan mužu koji gleda lice svoje u zrcalu: jer pozna se i ode i odmah zaboravi kakav beše.

Ako li neko zbog uzdržavanja od jela ne ode na večeru, nevin je. Vama koji hoćete večerati, da se postavi samo jedan hleb, i to mali.

Ako li kada iskušanik koji je nešto dao, što je veoma nesavetno, hoće da ode iz manastira, a želevši i darovano da odnese, ne dajte mu to, ma šta da je to.

Gospođa Anastasija ode ka Svetoj Bogorodici u Ras. A ovaj predivni i blaženi otac naš i ktitor, gospodin Simeon, prebivaše među nama u svakoj

osmi Podoban „Premudrost“ Carstvo zemaljsko ostaviv, krst svoj na rame uzevši i sav se predavši Bogu i u Svetu Goru ode Svetoga Duha postavši pričasnik.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Kad izađe sa scene, vraćaju se Tanasko i Manojlo.) TANASKO: Goskapetane, čini mi se... MANOJLO: Ode li to tumaralo? TANASKO: Ode, ali ja mislim... MANOJLO: Pomislio sam ostaće, sve da nam pokvari!

) TANASKO: Goskapetane, čini mi se... MANOJLO: Ode li to tumaralo? TANASKO: Ode, ali ja mislim... MANOJLO: Pomislio sam ostaće, sve da nam pokvari! Ne znam kakva je ovo sekcija!

Jedino su ti društvo bubašvabe... IKONIJA: Pogledaj nekog ovih zgradilišta! Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj večeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede.

Ti gledaj u ono što ti vidiš, pa prema tome i postupaj! VILOTIJEVIĆ: I da znaš da oću! (Izlazi) IKONIJA: Ode, a nije ni platio! STAVRA: Vratiće se, ode samo da uvede one vojnike. IKONIJA: Ama koje vojnike?

VILOTIJEVIĆ: I da znaš da oću! (Izlazi) IKONIJA: Ode, a nije ni platio! STAVRA: Vratiće se, ode samo da uvede one vojnike. IKONIJA: Ama koje vojnike? STAVRA: One što džume tamo napolju.

Stanković, Borisav - JOVČA

Konje i kola da izvodim? MARIJA Ne, ne smeš, ne smeš. Dok se on ne digne, on ne obuče, i ode — ne smeš ništa. Nemoj da kapija počne da škripi, konji i kola da lupaju i da se zbog toga on probudi, pa znaš posle...

On je već veliki, već domaćin, svoj gospodar... »svoj gospodar«, ali, eno, već vinograd na Ćošci ode, i onu njivu već je načeo, prepolovio... ANĐA Ako, od oca mu je ostalo i očevo a ne tuđe jede i troši. MITA A, tako!

Leti, ako se ode u selo, na čivluk, i tamo jednako sa njima sam. I kad se kupaju u reci, hladu, one — kao da nisam živ, nisam muško —

Aferim, prijatelj-Jovča! Otvore se časkom vrata na kujni, jedna snaha u nanulama sa svećom ode gore u Jovčinu sobu, otvori je, zapali još sveća i vraća se u kujnu; druga sveća, s težim koracima, ispadne iz kujne i

Dok se topot uznemirenog konja gubi ulicom, sluga trči do kujnskih vrata i viče u mrak): Ode gazda! MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još preplašeni).

TOMA (primetivši slugu u mraku kraj stepenica): Beži, ti! SAUGA (pobegne levo iza kuće). MARIJA Ode da je traži, da je ubije! Sigurno na čivluk. Misli da je onde.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ja sam ostario s[a] svakojaki kaluđeri, s Jerusalimci, sa Sinajci, sa Svetogorci i s ovima koji se na[h]ode u naši vilajeti — najmanja im je starost svetinja; ljudi su kako god i mi, jedu, piju i rade da steku novaca, kao i drugi

Nakratko, oni su svi bili pred mojim očima slabi, grešni i plotski ljudi, koji sve svoje blaženstvo na[h]ode u čašam ispijanju; uzdišući žalio sam njihove duše kao izgubljene!

” Ode; postoji po sata, pak opet dođe. On je razumniji bio od mene. Nije pitao ni za peštere ni za pustinjike, nego koji je pr

Ko bi hoteo znati šta bi[h] ja rad ovde opisati, a ne mogu, neka samo ode od proleća do jeseni, kad mu drago, u [H]opovo, pak kad se doma vrati, vidiće [h]oće li moći sve što je čuvstvovao

da se na pokaže sasvim neposlušan, pomisli u sebi: zatvoriću oči pak ću je piti, makar da bi[h] se znao otrovati. Ode, gleda u leđen. [H]oćeš! Nestalo vode iz leđena.

I osim sviju omili mi se žitije moga imenjaka. Piše se o njemu da i on, dete od sedam godina budući, ostavi roditelje i ode u kaluđere, i pročaja.

Ja: „Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno! Ali se leđa po ulici ne na[h]ode. Ne bi li se to kako moglo i s manjim troškom učiniti?” Zil[otij]: | „S kakvim manjim?

Nije li poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji će verovati da se na[h]ode andipodi?

„Zašto ne bi[h],” odgovori on, „u društvu se mnogo lepše putuje nego samim. Dam mu nešto novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu plavetnu i čakšire i crvene [h]ajdučke opanke, pak sutradan rano, nimalo ne oklevajući, ’ajde

Dođem s Gavrom do Komogovine, i tu se rastanemo. On ode put Beča, a ja, ne našavši tu više pomenutoga sveštenika, pokažu mi veliki drum preko Velebita, pođem i sam pokraj

” Nedaleko od Hormova na[h]ode se neka prekrasna polja koja Albanezi ne zovu drugojače nego „Lepažita.” Pitam i[h] ja šta to znači?

Ova se uda za nekoga koji rodi s njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— reći će njeki Zubatac, nadnijevši se. Svi prsnuše u smijeh. Osinjača istrže mužu sud iz ruke, preruči kominjak, pa ode k bačvi. Svi povukoše dušu u se, te se čulo kako mlaz šiče. „Vra-Naćvar“ utoliko izvadio njeki list, pa stade čitati.

Grgo ode u kujinu, a Bakonja se došunja za njim, pa reče umiljato: — Ako šta zapovidate da vam pomognem, šjor-Grgo. — Ja vidim da

Kad se Osinjača povrati, Bakonja se još smijao, ali od silnog umora i dremljivosti nije mogao više da govori, nego ode na krevet i leže, moleći mater da ga odmah probudi čim se oni povrate.

Možete zamisliti kako li se svi začudiše. Fra-Brne ode bratu u susret, te mu brzo prišapta: — Vidim šta je, ali ispričaj drugovačije.

Toliko bješe dosta da strah obuzme đake. A kad još Čimavica zaiska i dobi dopust da ode doma na njeko vrijeme, onda se strah useli u sve sluge pa dohvati i fra-Brnu.

“ — gledajući glupo. Odatle Bakonja ode ka kovaču, te uze kliješta. — Danas ti je sinovac vrlo vridan — reče Srdar za objedom.

Tada se narod čisto pomami, jer se Dalmatinici mnogo zanose takijem rabotama!... Kad se Bakonja sagnu pod sud, ode mu pogled put konjuške, te vidje da su vrata otvorena. Opet ostavi sud, i zaboravi na strica, pa poteče onamo.

Jedva sam i dovle dopra! Stoji mi vrka u drobu, kâ kad kupus vri! — i pođe lagano uza stube u svoju ćeliju. Za njim ode i Duvalo. U tome se Lis vrati sa oruđima, te on, Mačak i Bujas počeše razvraćati mala vrata.

— Jevo dvi knjige, jedna sudu a druga likaru. Daklen, koji može priplivati, pa da nađe dobra konja priko vode, ća da ode u vas trk u grad? Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke! — reći će novi privremeni starješina.

— Pa ajdemo da štogod pojidemo. Nećemo, zar, da sad još crkavamo od gladi — reče Brne i ode prvi. Drugovi mu zapečatiše vrata, a na prozorak staviše dvije palice na krst, pa ga stigoše u ručaonici, gdje Grgo

Jeto sam zbog njega jedan dan odija, pa se jeto ni vidili nismo. Kako je to!? — I zvrljevski knez dostojanstveno ode gore. Bakonja mu strča u susret. — Ma šta ovo čine vratrine? — reče on djetetu. — Izgone ljude iz kuće sv.

Dokle je on govorio, ona se dvojica poglédahu. Kad ode za knjigu sa tamnijem izrekama, Tetka reče drugu: — Vidiš li da su sve njegove misli zdrave, osim jedne, koju ne

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR 64 SEDIM NA TVOME GROBU 65 TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ

(Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode. Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka!

Kud skliznu taj svet? Kao da ode Tisom Odronjen, nogom, komad ilovače. Gledamo za njim dok voda ga rastače. Gle — stoji još sve to al s tankim

Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula. Ali gde truli to što je bilo A u zemlju ne ode (Niti ikada imaše kost u sebi, drvo, bilo)?

(To moje srce blešti u mraku.) Ja kao da vidim: po žitu i maku Slovenskog sebe koji ode. Ukopan, ali već s puklom uzom, Rastem li ja to vrhom glave Zaliven svojom srećnom suzom?

(Iščupaće mi sa tim stablom Najdraži miris mog oltara.) Sve što je bilo — čega nesta — Što ode u dim, prah i paru: Ja znam da nekud traži mesta. O tako i taj miris, boja...

Evo me gde lebdim u vazduhu sad Trenutak jedan van zemaljske teže. Moj povratak novi biće opet pad. TI ODE PRE SVIH U spomen Bojane Raičković rođene Lazović Ti ode pre svih, među prvima, Kao da si nas sve pobedila.

Moj povratak novi biće opet pad. TI ODE PRE SVIH U spomen Bojane Raičković rođene Lazović Ti ode pre svih, među prvima, Kao da si nas sve pobedila. Nisi kroz usta reč procedila Kako odlaziš od nas crvima.

Ćosić, Dobrica - KORENI

je toplo i konje izvodi, prsnuće mu mozak, toliko mu ruke zebu da jedva štranjge namiče, jedva protinje dizgine, samo da ode odavde, daje ne bi ubio... „Odmah da se izgubiš iz moje kuće! Odmah, ubiću te!“ „Biće ti kuća još više pusta, Đorđe.

Idu, rekla je Simka. I ono drugo što je ona rekla. Uzeće decu i pobeći iz sela. U vrbak će da se skloni dok vojska ne ode. Zar zbog stranke da izgubim glavu? Seti se Simke i prikova se uz plot. Aćim nije dao da se zgrada zapali. Fala mu.

Često je hvatala sebe kako prekida posao, stoji zanemela i zamišljena, pođe u kuću a ode u staju, zaboravljajući za kakvim je poslom pošla; perući posuđe, razbijala je tanjire.

Pre će u Moravu, da se udavi, nego iz svoje kuće ponovo da ode, zaricala se naslonjena na bagrem pred kućom, dok se mesec sporo puzao uz jesenove. A kako da se spase?

Još si mlada, spasavaj se. Daću ti para koliko zatražiš. da moja kuća ne ode u ambis.“ Trudna posle toliko godina. Sama mu je rekla: „Živu me nećete izbaciti iz kuće. Da znaš: ja ću da rodim!

Ruke mi se oduzeše, osećam kako mi snaga ode u drugog čoveka, u tebe, žabo jedna muška. Nisam odmah znala da si muško, pa sam viknula Luki: ’Iznesi ga na mesečinu

Imao je snage da jednome takvom ode u kuću i sveću mu zapali. Sve do hapšenja, od svega što je znao o ocu, najstrašnije mu je bilo sećanje na ono prolećno

Suvo smilje, miriše na tamjan i vosak. Samo Adama da otme, Misli. Uze od Milunke lampu i ode u sobu kod Adama. Svetlo liznu Adama u postelji. Zagleda mu se u oznojeno lice, uznemireno brzim i hrapavim disanjem.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Jedva sunčeva zraka ponekad zaluta, zaigra po zidu, kaže: — Ulovi me, ulovi! — pa ode. Devojčica napregnuto oslušnu. Iz dvorišta su dopirali dečji glasovi.

Videla sam ih. Svojim očima videla sam Tataginu decu! Žena dade znak mužu da ode i proveri. Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući. Devojčica do sada nije lagala, ali ovo je i za laž previše čudno.

Ali Sunce mu pozdrav ne uzvrati. Samo se tiho nasmeja i ode dalje, a talas pomisli: »Zar se i ribe smeju?« —pa nazva dobar dan pesku na obali, očaran njegovim svetlucanjem.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Znao je samo da nikako ne želi da vidi Vučića, još manje da ode do njega. Ali baš u taj čas su ga obavestili da dole, u sobi za primanje, na Njegovo Sijateljstvo, Gospodara Jevrema,

i promiču, bez prestanka, izazovne karuce, nalazi pred nedoumicom koja je odvajkada: ako ostane, izdaće njih; ako ode, izdaće sebe. Šta da uradi? I šta je, u stvari, veća izdaja?

Ili za to nije bio kriv samo plamen? Jednom kada se, u kasnu jesen 1797. godine pripremao da najzad ode na spavanje, noć je bila odmakla, novembarska susnežica je tukla o zatvorene kapke, žar u kaminu tamnela, (sve je,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Mor'o bih te, ribo, jesti I da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti Čun se ljuljnu - on se trže Ode sanak pusti! Br. Radičević VII ĐAČKI RASTANAK .............................. ..............................

- No, u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista. J.

Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode. Daleko je kopno: zaman pogled ode Da ga traži morem. Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode. Mir, tišina smrti..

Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime... I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...

U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle, i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.

Al', moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina; No u srebrn ibrik zahitila vode, Pa po bašti đule zalivati ode. S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste; Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi; A meni

A kad ona ode, mi još dugo po tom Gledasmo za njome sa krova od broda; Zaslepljeni njenom zanosnom lepotom, I muzikom strasnom njenog

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Blagodareći tim svojim rodbinskim vezama, putovaše on u svojoj mladosti onamo, ode i u Egipat i Mesopotomiju i upozna se onde sa učenjem Egipćana i Haldejaca.

A kada sedne za bogatu trpezu, neće se više ustručavati. A možda je, uistinu, čovek slabijeg stomaka, pa ode onom piljaru da nabavi kakvo sredstvo za čišćenje, da bi se njime što bolje pripremio za večeru.

“ „Dugo sam to tražio, dok ga nisam našao“. „Ti si to našao! Kako i gde?“ „E, sad ću ti pokazati.“ Demokritos ode u svoju kuću i donese odande jedan zemljani ćup, napunjen vodom, i jedan drveni čanak pun čiste soli.

Ali ću do ujutro ostati ovde. Idem do kapije da o tom izvestim izaslanike nomofilaksove“. On ode i vrati se ubrzo, nasmejan. „Znaš li šta sam rekao vođi moje telesne garde?“ „Šta?

Večni bogovi neka vam budu vazda u pomoći!“ Rekavši to, Hipokrates se pokloni duboko pred abderićanskom gospodom i ode svojim putem. Abderićani ne poslušaše savet mudroga lekara, pa ostaše isti kao i dotle.

,,Onde življaše filozof Demokritos“. ,,Čuo sam za njega“. ,,Kod njega htedoh u školu“. ,,Pa što ne ode?“ ,,Pričaću ti.

Posle smrti Platonove Aristoteles ode u Atarneus, a zatim u Mitilene. Tu dobi od Filipa, koji se u međuvremenu popeo na kraljevski presto Makedonije, pismo u

Dok je on onde stvarao svoje carstvo ode Aristoteles u Atenu da onde osnuje drugo jedno veliko carstvo, carstvo nauka.

Zato mi izgledaše skoro nepojmljivo da Aristoteles, željan nauke i pouke, ne ode do onda već slavnog i poznatog filozofa.

“, reče joj on. „Idi sada, a ja ću uzeti Aristarha u zaštitu“. Ona ga zagrli s iskrenom detinjom ljubavi. Kad mu ćerka ode, Filadelfos primeti njenu zlatnu grivnu koja je ležala na patosu.

Aristarhos pade pred kralja na kolena, primi blagodarnim pogledom grivnu u svoje ruke, pritisnu je na grudi, i ode u izgnanstvo. Nikad se nije doznalo gde i kada je umro.

“ Kad Erazistratos ode, obrati se Hijeron Arhimedu: „Kako misliš, rođače, o ovoj stvari?“ „Ti si, kralju, bio celog svog života pravičan

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pravo je sad da je odvedem na njeno mesto. Pa uze stvari i pređe u treću klasu. Sa ostalima za kragujevački voz ode i narodni poslanik, a ja ostah sam u onoj istoj vreloj atmosferi u kojoj je, posle njihovog odlaska, još zadugo brujalo

A posle, svaki ode na svoju stranu, sem kuma kome voz beše umakao Dok se negde bavio. Oh, a nekoliko trenutaka zatim, kad sam se našao

“ Ili da se moram smešiti dok moj komandant priča: kako uvek, pre nego ode svojoj ženi u Solun, svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za njega najveća draž kad pomisli

A on pozdravi po vojnički: — ... Razumem! Ode, i tačno nađe ćuvik, na kome čuči mrtva straža numera 1. Ili: — Sekula, ti znaš gde je levokrilna objavnica?

Te noći komandant ne ode u varoš, te noći Sekula Resimić, dobošar prve čete drugog bataljona, beše u bekstvu. Iste one godine u martu, za vreme

Kažem ti, nema to kod mene. Pa moraš, bre, ženu tako: ako ne držiš, ode bestraga. Ventilirao sam ja to sa sviju strana. — Je li, je l' svi učitelji tako pljujete po patos?

svoga konja, kao da bi hteo da se zaustavi i da mi govori mnogo, opširno, oduševljeno; a zatim kako mu popušta uzde i ode dalje, jer uviđa da nema vremena i da je nemoguće da mi kaže sve što bi u tom trenutku hteo.

i puk pukovnika Vasića krenu napred. Za njim ode artiljerija. Uopšte, produženo je nastupanje za protivnikom, koji se povlačio.

A kad se oni svi raziđu i odu kud koji, on uzme pušku i ode oprezno kod samog onog označenog drveta, pa mu svu sačmu sruči iz neposredne blizine posred stabla, i to isto učini sa

Nego, ima druga jedna stvar: manje, bratac, ispijaj, nacvrcao si se kô klen i dok sam pričao, ti odvali ceo litar; ode sve. Bogami, sunca mi, tebe mi, ode sve.

Bogami, sunca mi, tebe mi, ode sve. PRIČA O SRBIMA Od vojnika čuo i zabeležio na Krfu Bilo je to u leto i na žarkoj vrućini.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Pripalio cigaru, umotao se u bundu i povikao: „Tjeraj!“ Pred samim ulazom u selo upale se rakete i sve ode u jedan vatromet. — Mi smo u boljem položaju utoliko što ne moramo nositi sobom rakete, — osmjehnu se Dolores.

— pitala je zabrinuto don Petrova sestra. — Uvjeravaju nas da ćemo dobiti osigurninu. — Ali gotovina brzo ode, sinko moj! — brinula se dalje ona. — Ostavimo sad to! — prekine Petar. — Imat ćemo vremena da o tome razmislimo.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva nabavila zvono, sazivala pobožne hrišćane na

se čulo za kurjake, odmah isto veče Stanka zatvori ovce u obor sa volovima i kravom, uze šarenicu, guber i sekiru, pa ode i leže među ovce. Čekala je tri večera uzalud. Četvrtog večera, oko ponoći, uznemiri se stoka.

Odatle Đurica iziđe tek uveče i ode kući. Na nogama mu behu novi crveni opanci, a u torbi, koja je jutros visila prazna, sad beše dobar grumen soli i but

pade pogled na onaj dugi planinski venac, iz koga se veličanstveno uzdižu ponosna Bukulja, Venčac, Orlovica, Vagan, i ode okom po tome vencu do same pitome Kolubare. Otud mu se vrati pogled na rudnički venac, na Kozelj, Ostrvicu, dva Šturca.

« Postoja još malo na svome prozorčiću, pa, kad vide da niko ne prolazi, a i noge ga zaboleše, siđe i ode opet na slamu. Sednuvši na mestu, stade preturati slamu i osluškivati neće li se opet što čuti spolja.

Ali onaj što je zagonenuo, nije pružio dovoljno materijala za odgonetanje. Kapetan ode sa pisarima u kancelariju, pa uze odmah da sastavlja izvešće načelniku, a pisari stadoše žurno pisati naredbe

— Čuste li za Đuricu? — reče jedna. — Ja, bolan; on baš ode u hajduke. — Šta kažeš? — viknu Stanka, trgnuvši ruku ispod mlaza. — Zar pisi čula?

Na varoškom trgu nađe Simu kovača, svoga glavnog agenta iz varoši, progovori sa njim dve reči, pa ode u pivnicu kod »Evrope«. — A, evo nam trećega! — viknu apotekar, koji seđaše sa Živkom Čapljom, pensionovanim pisarem.

Simo kovač i, došavši spram igrača, nekako se neobično nakašlja — polako, tiho, da nikome ne obrati pažnju, pa onda ode dalje ulicom. Vujo neprimetno mrdnu desnim ramenom, jer beše okrenuo leđa ulici, i produži igranje karata.

— Kad? — Zorom. — Je li sigurno? — Tako veli. — Dobro je — odgovori Vujo, pa se diže i ode pravo u selo. Na putu, iz jedne jaružice, iziđe pred njega onaj poverenik. — Nađe li ga? — zapita Vujo.

Ti moraš ići — odgovori Vujo i produži put. Kad stiže kući, Vujo ode pravo u sobu i stade na ono prozorče od ćilera. Đurica već beše pobeleo od nestrpljenja.

tako junačan, onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode. Idući tako po svetu, naiđe jednom na tri vrlo lepe devojke, gde lome čiode.

Petar, čuvši ove reči, odmah se sa starcem oprosti i ode brže-bolje da potraži tu zemlju. Idući tako, dođe do neke vode. Sad izvadi papuču pa je obuje i pređe na drugu stranu.

Kad je došao do dvora, nije smeo odmah da uđe unutra, nego ode u jednu vrlo lepu baštu, koja je bila pored dvora. U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju

Šetajući gore-dole po bašti, ode do jedne takove klupe, pa sedne i počne razmišljati šta da radi, i kako da dođe do te devojke.

Devojka ga počne moliti da ne ide, ali Petar ne htede slušati, nego uzme one svoje tri stvari i odmah ode. Idući tako, dođe do ono troje dece što su se bili okamenili, zatim dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno

Nego čujte: zadržite smrt dok ja odavde ne odmaknem. Petar ode, a devojke dočekaju smrt, podrže je malo, pa je onda puste, a smrt opet potrči za Petrom.

„Dobro“, reče mali, pa po običaju poljubi mater u ruku i ode u drva. Kada je u šumu došao, pripe na jednoj poljani konja da pase, a on ode sabirati po šumi suhovinu.

Kada je u šumu došao, pripe na jednoj poljani konja da pase, a on ode sabirati po šumi suhovinu. Ne potraja dugo, a on začuje neku jaku jeku i pisku, pa potrči da vidi šta je i kako je.

Ujutru mu mati poranila, jer se, bogme, ni njoj nije dalo spavati — nije šala, ode konj, ode življenje! — pa iziđe pred kuću, kad ima šta vidjeti: puna avlija drva.

Ujutru mu mati poranila, jer se, bogme, ni njoj nije dalo spavati — nije šala, ode konj, ode življenje! — pa iziđe pred kuću, kad ima šta vidjeti: puna avlija drva.

Kad je meni bog dao, što ja ne bih sirotinji? Žena kao žena, e, biva, ono i treba da posluša muža, ode dolje pa svrati staru, a svekrvi reče da joj donese zahire i haljine.

Kada svekrva ode da traži haljine, vještica će: — Boga ti, sultanija, miluje li te kako muž? Sultanija se začudi, pa će joj: — Boga

Petković, Vladislav Dis - PESME

U trenucima kada vetar muka Ode nečujno preko moje glave, I pojave se san, dubine zvuka I melodijâ — tad prijatne jave Opkole mene, i tad moje oko Ne

” I zaneh se potom. Misao mi ode Do prošlosti moje, u krajeve znane; Da poseti ljubav, koju boli vode, Dok sećanja brižno od smrti je brane.

Ja osećam... I u času mahom, Pesma staje, ugasi se, svene: Pojavi se život s teškim dahom, I sve ode u san, uspomene. Vidim sebe kako tražih puta, Al' sad blato znam gaziti i ja.

— Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim? “Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana.

I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše. Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna raka.

I hladno sunce od nas već ode, Dođoše drugi, veseli zraci; I one mirne, sleđene vode Sad idu kao moćni junaci, I hladno sunce od nas već ode.

nas već ode, Dođoše drugi, veseli zraci; I one mirne, sleđene vode Sad idu kao moćni junaci, I hladno sunce od nas već ode.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Usto sam imao i prirodnog dara za slobodno crtanje. Kristijan se podsmešljivo nasmeši i ode pravo kod škrtog nemačkog pekara. Uskoro sam sklopio ugovor sa Nemcem da mu popravim slova za pet dolara i hranu.

Ali u međuvremenu ste se jako promenili i ako tako nastavite ”guska” koja je došla u Kembridž može postati “Labud” kada ode iz Kembridža.

Postavljam pitanje: gde su onih sto miliona dolara koje je moj pronalazak uštedeo? Znam da u džep pronalazača ne ode više od mikroskopskog dela te sume.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Može da potraje još i nedelju dana, rekoše joj neki, što se s njima svetovala. Onako nezadovoljna, ona ode županu da je odvede gospodaru da se s njim namiri. Gospodara nađoše u sobi. Uze knjigu i stade da računa.

—Ubijaš me... Nemoj tako! — iznenada će Cveta. —Ja ti rekoh, a ti radi kako znaš! završi mirno Zagorac i ode od nje. — Kuku meni! — uhvati se žena za glavu. Naposletku s mora zvižnu. Svi požurile na most. Parobrod pristade.

Niko ne trenu okom. Taj podmukli mir uveri je o nesreći. Gorko zarida: —Pero, hranitelju, kuda ode? — i prostre se po tlehu, bijući se šakama po glavi i prsima. I mali se Marko rasplače.

— Cveta kaza kao za se. —Poznaješ ga: radiša kao niko u selu. I, onako neornu, ne dade mu se stati prekrštenih ruku. Ode u goru da nasječe drva. Kad se vratio, tužio se da ga boli.

Pregleda ključaonicu, ode, a nju ostavi pred vratima. Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u

— Što ne mogu? — odgovara on. — Možeš svugdje, osim ondje gdje je zagrađeno, i pokaza joj rukom ogradu, pa ode da naredi stoku. Kad se povratio reče joj: — Ti ćeš da ideš.. . elate! — i htjede da se k stoci povrati.

S praga, prvo no će da iziđe, zaprijeti joj: — Da se ne makneš od kuće! Marko ode na more; ono dvoje jače djece s praga gleda za njim, pa, dok zamače, iziđu pred kuću da se igraju u punoj svjetlosti

Ha, sada znaš! Mladić ga ne sluša, već brižan za kozom gleda uokolo, i, ne pozdravivši se, ode. Danguba ostade sam kunjajući.

—Kasno je! — ponovi Pavlova žena. Niko joj ne odgovori, kao da ne čuju. —Ode ženi, — veli Toma Jelić. —Bože, ama reći: zna li on?... —E, ne zna... —Ubio bi' je da je moja. —Ja bi' je otjerao..

Teško im je, ali opet nemaju već njega, pa treba da ga mite da im ne ode, i onako nijedan ne može da se kod njih dugo zadrži. Marko se u putu zaustavi kod vrela žive vode, pa kaza za nj Božici.

Opet bude kažnjen glađu pod pretnjom izgona. Ali on je već otvoreno govorio svojim učiteljima da će da ode; nije tu njemu mesto. A toplo leto požuri tu njegovu odluku.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Vuci se tamo, operi tu ruku. Zar ne vidiš da izgledaš kao šinterski šegrt? (Gurne Raku te ovaj ode s Ankom.) V ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (tetki): Eto, pa sad iziđi ti tu na kraj, kad ti svaki dan dođe ovako pocepan.

) Majka, je li donosila šnajderka haljinu? ŽIVKA: Nije još. DARA: Poslala bih Raku da je opet zove. (Ode.) VIII ŽIVKA, ČEDA ČEDA (pripaljuje cigaretu): Badava, ovako više ne ide!

? ČEDA: O, molim... PERA: Vi ćete mi dopustiti... (Ode.) H ŽIVKA, ČEDA ŽIVKA: Zete, nisam te zagrlila od dana venčanja (Grli ga.) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?...

DEVOJČICA (ode). ANKA (ode za devojčicom). XXI ŽIVKA, DARA ŽIVKA: Ju, ju, ju, ala mi zaigra desno oko... najedanput zaigra.

DEVOJČICA (ode). ANKA (ode za devojčicom). XXI ŽIVKA, DARA ŽIVKA: Ju, ju, ju, ala mi zaigra desno oko... najedanput zaigra.

ČEDA: Šest stotina?!!!... ŠEGRT: Toliko je gospođa poručila. ČEDA: Dobro, dobro, idi!... ŠEGRT (ode). II ČEDA, DARA ČEDA (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje).

ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?

ČEDA: Sasvim, pravo kažete, ja ću se udati za svoj račun! (Ščepa šešir.) Ja ću vas zvati u svatove! (Ode naglo.) V ŽIVKA (sama) ŽIVKA (prilazi telefonu.

RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!? (Ode.) ŽIVKA (učiteljici): Izvinite, gospođice, molim vas. Dođite vi sutra opet.

UČITELjICA: 'Adje! Službenica! (Odlazi.) VII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (ode levim vratima): Daro! (Jače.) Daro! DARA (dolazi): Šta, Čeda otišô? ŽIVKA: Da, otišao! Uredila sam stvar sa njime.

ŽIVKA: Gle sad, a što plačeš? DARA: Nije – nego da se smejem posle ovakvog razgovora. Plačem, dabome da plačem. (Ode u sobu plačući.) VIII ŽIVKA, ANKA, PERA ANKA (na vratima): Moli vas gospodin Pera pisar da ga primite.

I sećam se baš, uvek sam govorio: „Ovaj će naš Jova daleko da dotera!” Ali on, eto, ode na robiju. – Pa onda polagali smo velike nade i na Hristinu tetka-Dacinu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

da je ne udaju ni za bogatog seljaka Marka, nego za njegovog nedoraslog sina, smogla snage da, protivno redu i običaju, ode ocu na razgovor - da se usprotivi.

Zato je posle dugog stajanja pošao i uputio se, pored česme, naniže, gde su bile bašte i njive. Ode u onaj deo varoši koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili

sobicu, i posle svega što se s njom zbilo, naročito posle Markovog pokušaja da na treći dan svadbenog veselja mesto sina ode u njenu ložnicu, što i jeste razlog njegovoj hotimičnoj pogibiji, - Sofka pada u bunilo.

Onda bi baba odozgo, sa čardaka, glasno dovikivala sluškinji šta treba reći tom gostu, toliko glasno da i on sam čuje i ode pre no što mu sluškinja išta kaže.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te

“ Traži more, pa ga nađe, Tresnu, smrvi čvrste brode, Pa uzdahnu urnebesno, Nasmeja se — dalje ode. Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega? Ode crkvi, pak tu sruši Krst sa hrama Božijega. Šta to činiš?

Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega? Ode crkvi, pak tu sruši Krst sa hrama Božijega. Šta to činiš? pitali ga A on šapnu, kad se stišô: „Ko bi čuo moju

Udovici s’ grlo stište Kâ da j’ gŷši mòra neka, Pa ne može da izusti: „Nisam krala moga veka!“ Ode doma praznih ruku, Deci svojoj bez goriva... Sirotica, neznalica Ne oseća da je kriva.

Ti nam, Tesla, ti vrliče, Ode letom jače struje U daleku Kolumbiju Da ti umlje kolumbuje. I ti, Tesla, u kome se Ispolinske misli roje, Tebe

»Starmali« 1885. TINA JAKŠIĆKA Ode i ti s ovog sveta U žilišta, duši nova, Udovice našeg Đure, Verna ljubo pesnikova.

Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri te je srce vuklo, — Al’ što ode tako brzo? Kako smede poruke nam Tako teške primit’ na se? Što ne ščeka druge dane Da mu nosiš bolje glase?...

Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“. Stari deda, kud će, šta će, morô s’ vratiti, Ode k moru, a more se tiho gibalo; On dozivlje šapućući zlatnu ribicu, Ona mu se odaziva: „Evo, evo me, Reci, deda, ako

prođe pet-šest dana, žena zove ga Pa ga opet šalje ribi (dugotrpljivoj) Da joj kaže novu želju njenog gospodstva. Ode starac sinjem moru, moru debelom, Nad morem se naturila magla, oblaci, Al’ još more nije burno, samo sprema se.

— Nek’ joj bude! Viće carica. A ti idi pa je vidi kako caruje.“ Ode starac. Nađe babu. Baba carica. Ona sedi za trpezom, — pir, blagovanje, A velmuže i boljari stoje oko nje Pa joj toče

“ A starcu je mila glava, — mora poslušat’! Ode opet moru sinjem, moru debelom. More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu, kroz oblake munje sevaju, „Ribo,

Sad otac pri vinu, A mati pri kecu, — Onda đavo ode Da im čuva decu. Gladio im decu Kopitom i repom, Zadahnô im dušu Moralšticom lepom: „Dobra deca uvek Roditelje

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Šta si se narogušila kao patak? FEMA: Komi fo! Komi fo! Danas imam jednu osobitu vizitu. Jokan, aufšponen. (Ode.) MITAR: Šta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica? ANČA: U bašti. MITAR: Idi je zovi. (Anča otide.

RUŽIČIĆ: Dosta! Bjedni robe grada, Ne znaš šta je priroda, Ne znaš šta je jestestvo, Tiho veličestvo, Gdi fauni ode, Gdi se smeju rode, Gdi travčica raste, I proleću laste, Tam je uslaždenije, Tam je voshištenije.

Miljković, Branko - PESME

udaljenošću omogućuje nam prostranstva onome ko ga shvati bude oko glave i svetli dok reke teku uokrug. Ode a opet sve je tu. Orač širokim zamahom ruke počinje godinu. Leto: laste se kupaju ribe lete anđeli pevaju nad vodama.

njeno sunce koliko je sati Pitam joj obale kuda me to vode Pitam njene ptice kako da se vratim Pitao bih reku ali reka ode. Znam je mada me tada nije bilo. Videh neizrecive silaske svetlosti u njene vode i u moje kosti.

njeno sunce koliko je sati Pitam joj obale kuda me to vode Pitam njene ptice kako da se vratim Pitao bih reku ali reka ode.

Mi znamo okrutnosti prerane slobode I san po meri noći kad nas takao, Krivotvornu zoru kojoj pišu ode I silazak u srce ko silazak u pakao Po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.

Krakov, Stanislav - KRILA

Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića i umoli ga da noći sa njegovom ženom. Odbiti, bilo bi neuljudno, a isto tako i smatrati da

Ze luj e di, kil doa fise le kan“ (hleba više nema, automobil se nije pokvario: rekao sam mu da ode). I bez prestanka: „O mon vie, ti va voal ke ne pa pesibl“. Fonten pita svog boja, za vreme večere, gde je drugi boj.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

RADAK: A otkuda si? ISAK (uzima šljunak jedan, pa ga baca u provalu): Otkuda dođe? Kud ode ovaj kâm? Ima li na dnu tome videla? Videste l’ što? (Vuk i Radak se zgledaju.) RADAK: Ništ’.

STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila! Sad može stare ruke skrstiti, Pa tužno reći: „Sve me izdade!...

] TREĆI AKT PRVA SCENA [Došavši kradom, Stana uzalud nagovara Spaseniju da ode u pašin harem i tako izbavi Boška.] DRUGA SCENA Razgovor Glavaša i Spasenije. Stiže Isak. GLAVAŠ: Isače, brate!

Jer tupa pamet mozga labavog Jedva će petu za dan tubiti, A za dva dana... ode uvetar!... Šaku ćeš magle paši nositi!... ĆERIM: Krmak!... HASAN: Opet te pitam: Hoćeš je dati?... Ili je ne daš?

) RADAK: Šta je, Stanoje? Što si nam danas tako klonuo? GLAVAŠ: Nje nema tu!... ISAK: Nema je? VUK: Kuda li ode? ISAK: A po čem’ sudiš, brate Stanoje, Da ti je ljuba danas otišla?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Ne rugaj ce veri, bezbožniče — reče kroz nos popa, pa ode dalje. — Pa kako će tvoja molitva pomoći vojsci, kad ni mojoj levči ne može da pomogne.

Stefana kao poštu, sam da ode do sv. Stefana da vidi šta se tamo radi, i da kaže puk. Malinovskom đeneralovu poruku da mu svakoga sata po konjanicima

Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo. Svitalo je, pukovnik Komarov usede na konja i pozva me da idem s njim.

Dok je Komarov pisao i ispratio ovaj izveštaj, opet nas dostiže bataljon knjaginje Natalije, prođe i ode napred. Zatim ne prođe ni deset minuta, pa se tek odjedared vrlo blizu do nas prosu jaka puščana vatra, i mi začusmo

Izgledalo je da je sve u redu, i ja, odbrajajući ašove i sekire u šancu s kojima je trebalo prikrčiti put bateriji što ode kosi, već sam ce radovao kako ću odavde sa ovoga uzvišenoga mesta moći mirno da promatram celo polje borbe s ove i s

Velimiroviću. No u gostionici zbog mnoga sveta nije mogao izvršiti svoju nameru, stoga ode i skoči u Moravu. Tako je skončao čovek koji je u vojsci važio kao vrlo valjan oficir, u građanstvu kao vrlo pošten

ona duga i mučna pauza, koja obično nastupa pri takvim razgovorima, gde ni jedan ne zna šta da počne, Komarov ustade i ode. O ovom samoubistvu pok. majora Velimirovića govorilo se tada mnogo u našim vojničkim krugogovima.

Da napomenem još ovo: naskoro posle smrti majora Velimirovića, njegov ađutant, Kristifor Stefanović uzme odsustvo, ode u Beograd i tamo se ubije iz revolvera.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Navodi se još okrenô, Kô da veli: S bogom, rode! P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka

Navodi se još okrenô, Kô da veli: S bogom, rode! P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna

Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja. XV U grob, u grob spuštaju je.

“ Traži more, pa ga nađe. Tresnu, smrvi bele brode; Pa uzdahnu urnebesno, — Nasmeja se — dalje ode. Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu sruši Krst sa hrama božijega. Što to činiš?

Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu sruši Krst sa hrama božijega. Što to činiš? — pitali li ga, Kad je klonô, pa se stišô...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali nismo ni stigli do njega, a stiže naređenje da se stane. No, hvala bogu! Moj komandant bataljona ode nekuda, i posle pola časa vrati se. „Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti.

U zdravlje! — i trčećim korakom ode. — Prijem i predaja dužnosti u rovu! — smeje se kapetan Radojčić. — A za vreme mira propisan je čitav postupak kako

Nekog lakše ranjenog. Vidi odmah, pa mi ga pošalji.“ — Pozdravi se sa mnom i ode u pravcu treće čete. Pozvao sam desetare. Dogovorili smo se da pitaju da li bi se ko dobrovoljno javio za ovaj posao.

— dobaci mu jedan četnik, student. — Polažem oružje... Ovo je van moje moći — reče ti moj Andra i ode. Za njim dobaci onaj student: — Sad, kad si video i osetio, pomoli se, učo, Bogu za sve nas!

Ali Srba tamo nije bilo. Uplaši se sveti Petar za našu sudbinu. Ode i saopšti Gospodu. Reše tada da se prati jedan heruvim na zemlju i vidi šta je sa nama.

„Ne vide se“ — reče. Skočili smo. Ali zarad bolje predostrožnosti sklonili smo se malo udesno. Podnarednik ode da vidi šta je sa kaplarom. Malo posle vrati se. „Posred čela!“ — reče.

Prekinuo sam Vlajka u pričanju i pitao ga kako je mogla da ode četa bez njega i narednika. — Eh — učini Vlajko i mahnu rukom.

“ Ode ti sutra u komandu. Kafedžija kupi srču i postavlja nov sto. Uto se pojavi i Grk sa pečenim jagnjetom na ražnju.

A kada on ode, otpoče pesma. Pevaju i Srbi i Rusi, pevaju svi u isto vreme. Podne je davno prevalilo, a svet već izlazi u šetnju.

Zausti da kaže nešto, ali se predomisli, mahnu rukom i ode. Na brežuljku iznad Vodene zaustavili smo se. Tamo, pred nama, dizale su se Moglenske planine, obavijene plavetnom

Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon. Kada on ode, Luka se obrati Vojinu: — A ti tako... Porediš mene sa magaretom.

A sad, Dragane, podelite ih po grupama i izvršite probu provlačenja. — Razumem! — Do viđenja. Kad komandir ode, Dragan plesnu šaku o šaku i pogleda vojnike. — Hajde odaberite se sami ko će s kim, i tako stanite.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

1829. Sava Mrkalj STARAC Sva mi tužnom krepost ode, Star sam, slab sam, o nezgode! Jedva lozna kap i šala Bi sad mene razigrala.

Jedva lozna kap i šala Bi sad mene razigrala. Ode moja sva milota, Ode cveće i krasota; Crvenilo i belilo Iz mog lica odletilo.

Jedva lozna kap i šala Bi sad mene razigrala. Ode moja sva milota, Ode cveće i krasota; Crvenilo i belilo Iz mog lica odletilo.

Gdi je Prizren, slavni grad, Gdi su carski dvori? Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava.

Mole i zaklinju, pomoći traže od Đorđa i majke. Onda i Marica, ruke nebesima šireći, vrisnu: „Ode ah, ode, i sad će se nevine valjati žertve, Ljutih kad vukova sevati oči sa mačima počnu.

Mole i zaklinju, pomoći traže od Đorđa i majke. Onda i Marica, ruke nebesima šireći, vrisnu: „Ode ah, ode, i sad će se nevine valjati žertve, Ljutih kad vukova sevati oči sa mačima počnu.

Tamo ga šilji gdi Turci mu neće saslušati glasa! Prosta ne bila ti utroba moja i majčino mleko! Ode, ah! Ode! I sad će se nevine valjati žertve.

Tamo ga šilji gdi Turci mu neće saslušati glasa! Prosta ne bila ti utroba moja i majčino mleko! Ode, ah! Ode! I sad će se nevine valjati žertve.

” Pa zatim u svoj svilni šator ode, Kud Toplica i Kosančić ga prati, I njima reče: „Evo, braćo, zgode, Smertju se samo može smert oterati, A duh pun

Pa ode s oba svoja verna druga U turski tabor, kako zora svanu, Na mamnom daru Muratu se ruga I zadade mu odmah smrtnu ranu

Hude ili nežne strasti, Ljudski ponos, lepo svojstvo, Ženska dražest i dostojnstvo, Učastije opšteg blaga, Mada ode sve bestraga Što je bogzna kako vredno — Njemu je svejedno. 1844.

Najraniji prevod ove Horacijeve ode verovatno je onaj koji je, kao dodatak k č. 15. Novina serpskih za 1821, štampao neki A. O. M.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUJO: Pozvah ih, gospodaru, i svetoga oca, serdare i sve što sam na domu našâ — a to je malo, gospodaru, višina ih ode na razbojištu snagu kušat. — KNEZ ĐURĐE: Sad idi! Idi!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom. Bojim se, veli, poznaće me, pa ode i brada i glava.“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne...

Ginućemo, braćo, svi ćemo ginuti za ovu svetu ćabu! — Svi ćemo ginuti! — ode odjek gorom i planinom iz pet stotina grla.

— Za tobom i u goru i u vodu, delijo i vojvodo naš! — ode gorom i planinom iz pet stotina grla. Pokojni Partenija na brzu ruku očata vojinstvenu molitvu i osveti barjak, pa ga

sine, poprime vašu učevinu, po'vataju vaše planove, spise i protokure, pa se onda vrate u očeve dvore, teško vami! Ode Bosna; ode vala, kô da je nijeste nikad ni imali! Tako će biti, kunem vam se Bogom živim, i moje vam suze neće pomoći!

Ode Bosna; ode vala, kô da je nijeste nikad ni imali! Tako će biti, kunem vam se Bogom živim, i moje vam suze neće pomoći!

Pričekaj Ti, Davide, sad ću se ja vratiti (izlazi). David (zabrinuto): Kud ovo ode glavati gospodin sudac? Pisarčić: Sad će gospodin doći. David (u sebi): Ne sluti ovo na dobro! A, u moj sirac!

Bojić, Milutin - PESME

traga, I tuga Bilog iz vijuga veje: Seća se danas strasne čežnje, gde je Sahranjen spomen na let belog jata, Što ode u noć bez zbogom i kradom, Još šum mu čujem kroz magline plave, No noćas pahne nekim grobnim hladom.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

(Spazi ga u njenoj ruci.) Pa ovaj, natrljaj joj nos i kaži da ja to ne trpim. Neka ne čeka da ja... ANĐA (ode). III JEROTIJE, VIĆA JEROTIJE: Šifra, a? Je l' nešto važno? VIĆA: Ne znam! JEROTIJE: Jesi razrešio? VIĆA: Jesam.

MARICA: Meni je svejedno, samo da se posle ne kajete! (Ode u levu sobu.) ANĐA: Stvar je ozbiljna... JEROTIJE: I ovo je stvar ozbiljna, još kako ozbiljna.

Zvaću te, idi sad, zvaću te! (Odgura je u levu sobu.) ANĐA (odlazeći): Boga Mi, Jerotije, grešiš... (Ode.) VI JEROTIJE, VIĆA JEROTIJE (na vratima, iz kojih je došao): 'Odi' gospodine Vićo. VIĆA: Jeste li sami?

Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama. Neka ode i do one Kate kod gornjega bunara, i ona izdaje sobe za samce.

JEROTIJE (izdere se na Josu): Pa šta čekaš, brate, pusti ga neka uđe. JOSA (ode). JEROTIJE: I ti, gospodin-Vićo, mesto odmah da ga zovneš, zapodeo si neke razgovore: te bio žandar u Beogradu, te

JEROTIJE: Jeste! ANĐA: Ama, šta je tebi, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Upamti idem u lov na – klasu! (Ode.) ANĐA i MARICA (gledaju dugo ubezeknuto za njim; u tom gospodin Žika strahovito zahrče, one ciknu i pobegnu u sobu).

ŽIKA: Nema, može i da pričeka. (Miladinu.) Izađi ti, gazda-Miladine, pa kad ode gospodin kapetan, dođi da nastavimo. MILADIN: Razumem, gospodin-Žiko! (Ode.

) Izađi ti, gazda-Miladine, pa kad ode gospodin kapetan, dođi da nastavimo. MILADIN: Razumem, gospodin-Žiko! (Ode.) H PREĐAŠNjI, bez MILADINA JEROTIJE (Milisavu): A jesu li tu u fioci spisi što su nađeni kod onoga?

ništa; izvedeš ga na saslušanje i učtivo ga zapitaš: kako se zoveš, a on, u odgovor na to pitanje, bombu pa buuuu!... Ode i kapetan i sve sresko osoblje u vazduh.

Tako mu recite i neka počne odmah, neka ne čeka mene, ja moram da pošaljem depešu. (Ode.) XI ŽIKA, MILISAV ŽIKA: Bre, ala se prepao kapetan. MILISAV: A tek da si ga video jutros. ŽIKA: Kad jutros?

(Zvoni. Josi, koji se pojavi.) Donesi iz praktikantske sobe dve stolice. (Josa ode u praktikantsku sobu.) SPASA: Ako, da postojimo, gospodin-Vićo! VIĆA: Ne biva, nije to za malo.

JOSA: Koga? VIĆA: Onoga, de, jutrošnjega. Kao da su ti pune 'apsane gospode, pa ne znaš koga? JOSA: A, jes'! (Ode.) VIĆA (Milisavu): Jesi li napisao zaglavlje? MILISAV: Jesam! VIĆA: Upisao si i ove? MILISAV: Jesam!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Strog. Naročito bi je grdio kada bi po običaju, a sve iz dobrote, naivnosti, kada ode u komšiluk i nađe se sa komšikama, pa da ne bi izgledala gorda, zbog tog njihnog bogatstva, prvenstva kuće, ona se

U tremu, do stepenica za gornji boj, susreo bi babu. — Ode li, sine? — oglašavala bi mu se i ona. Pošto njoj odgovori, odlazio bi.

Još manje da ga kadgod nema u dućanu, da kao druga deca ode gde, zaboravi se i ostane po čitave sahate. Celog dana ga je bilo u dućanu.

da radi u njemu, kad dođe ručak, da opet onako umereno, tiho, jede, uveče tako isto, u isti čas da zatvori dućan, ode kući, večera, legne.

Ali nije mogao drukčije. Nije mogao da ode kući. Izdao bi se. Svađao bi se i s babom, i sa svima, toliko mu je bilo. I dobro mu dođe što ostade sam u dućanu.

— Pa tako, ludo! I ode. Ode suho, kruto, polako, da njoj dođe da se ne za sebe, već za nj, gledajući ga takvog, zaplače i padne, obgrli noge i

— Pa tako, ludo! I ode. Ode suho, kruto, polako, da njoj dođe da se ne za sebe, već za nj, gledajući ga takvog, zaplače i padne, obgrli noge i na

Odlazila, da opet, kad on ode od kuće, vrati se, sedi s njegovom materom, rade, razgovaraju. Kao i pre, devojkom, tako i sada ženom, gotovo je više

od jeda, ljutnje, umalo što se Mladen ne zaboravi, što ne prelomi pero, ne baci tevter i ne skoči da pravo tamo, kod nje, ode, da je zauvek, zasvagda, izgrdi, pa čak i izbije, na mrtvo ime izbije.

Produžio je dalje, poslavši č̓a Marka da ide kući i umirivši ga da će on danas doći i svršiti sa njom. Č̓a Marko ode. Ali ne umiren.

Č̓a Marko ode. Ali ne umiren. Mladen ga vide kako ne ide naviše, pravo kući, već ode naniže, čisto kao bežeći od kuće, jednako preplašen i unezveren kako će se sad sve čuti, pući glas o bekstvu njenom.

I gleda u kamenove koje pušta u vodu. Baba Stana ode. Ode na kolima. Obučena u stajaće odelo, zabrađena, sa svećama, bosiljkom. Ode kazujući da će u crkvu toga sela.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

B. l. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329). Koga hvata groznica, ispeče pre sunca glavicu b. l., ode kakvoj vrbi, tresne je i rekne tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«, pa onda metne b. l.

Devojka, ako želi da zna za koga će se udati, uzme uveče uoči Bogojavljenja dva-tri struka b., ode na reku, nameni svaki struk ponekom momku, i pobode strukove pored reke.

Bolesnik od groznice ispeče glavicu bela luka, i rano ujutru ode kakvoj v., zatrese je i kaže tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«. Onda metne beli luk među v.

Ili: uzme parče voštane sveće, malo soli, ječma ili zobi, pa ode kakvoj mladoj vrbi i tri puta je obiđe govoreći: »Dadoh konju zob, volu so, i venčah groznicu za vrbicu«.

Ko pati od glavobolje, načini toliku voštanu sveću da je može obaviti oko svoje glave, pa onda ode kakvoj v., zapali sveću i tri puta oko v. obnese govoreći: »Venčah svoju boleticu za vrbi (ŽSS, 314).

— Glogu se može »predati« kostobolja, i tom prilikom takođe mu se prinosi žrtva. Bolesnik spremi kolačić, i ode pod kakav g., dirne ga tri puta, kaže svojoj bolesti da ide »u g.«, ostavi na g. kolačić »da ga tice (= diše?

Takva detelina može se naći ovako: ogradi se kornjačino gnezdo prutovima; kornjača kad dođe i vidi da ne može unutra, ode nekud i pod jezikom donese d.

On peškir obeleži, i kada se posle vratio u Banjaluku, ode ka lipi i tu nađe onaj obeleženi peškir. Po tom čudu prozove se ona l. Hadži[jina] l. (Šk. vj.

]. Zatim ode šljivi, pospe oko nje p., udari je nogom i kaže tri puta: »Prvo meni došli zagledači nego tebi berači« (BV, 11, 249). P.

(ib., 167 id). — T. grančica zabada se u kupusište, da sačuva k. od buvača (ib., 183). Na dan 1. maja ode svaki momak u šumu, nađe hrastić ili t., okiti je pantljikama i usadi ispred kuće devojke koju voli (ZNŽOJS, 19, 171).

Topola. Kao vilinsko drvo, t. leči i impotenciju: toga radi muškarac ode noću na reku, svuče se, rascepi »topolov šib« i provuče se kroza nj. (GEI, 24, 1975, 120).

Domaćica, pre nego što ode po vodu za mešenje slavskog k., umije se, »obuče novo i čisto odelo«, i zakiti se bosiljkom (SEZ, 19, 191; upor.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Čovjek ode i ponese bakalar. —Jesi mi ti pametan! — obrati se gospodar momku. — Ne valja dobre mušterije odbacivati.

Ilija ode od popa Vrane zlovoljan. Što popu pada na um? Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili

Dobro je! Idi, Petre, javi se bilježniku; naći ćeš ga u štionici, igra karata; neka dođe samo čas... Petar ode, a pisar opet sjede i piše. Pismo već je bio po formularu sastavio, trebalo ga samo ispuniti.

Rade primiče svakoga dana... Ono je moje dijete! — htjede Ilija da Mašu navede na šalu. Ali Maša ne mari, već ode svojim putem, a iza nekoliko dana povede je drugi, jači momak svojoj kući i vjenča se s njome. —Oženio se i ti, Rade? .

kod kućnih vrata Markovih, vidio Radu i upitao ga što ondje radi; on ne odgovori, već, zastidivši se, podvi rep i ode. —Biće, vrza se oko Maše! — opazi pop Vrane. —Ne treba da se on vrza oko nje...

I čuješ, najo, pazi i ti na nj, dok se povratim! — i ode. Roditelji ostadoše zamišljeni, kao da o nečemu premšpljaju. Stara najednom iznebuha upita Iliju: —Što misliš, kad će se

A takova nema, već u pitomome primorju... Ilija ode. Ponio je sobom punu torbu kojekakvih stvarčica: sklenicu masla, pregršt uštipaka, ugojenu pilicu, nekoliko pačica

sluša svoga advokata i čisto se stidi: žao mu što se upleo bez svoje volje u gospodske posle i, ne sačekavši osude, ode iz suda. Sudac proglasi osudu: Pop Vrane osuđuje se na dva dana zatvora, odnosno na globu koja toj svoti odgovara.

Jesenas uze gazda sve sebi: i kuću, i zemlje. Vojkan ode u svijet da potraži djecu .... Bog zna kud, i žive li još? .... Strica Petra čeka što i Vojkana.

E, nijesu stari bili budale, davna se veli: „bogat pošten, a debeo lijep”! Tako ti je, boga mi! Marko ode iz varoši širok, prostran, i odluči toga dana da neće više novac na kamate davati, ali prvom prigodom popusti.

— Pođi, Mašo, vidi kud je krava, da ne bi u štetu, — kaza joj Marko. A kad žena ode, pogledavši krišom na Radu, nastavi Marko: — Skup je sada novac, Rade brate. ljudi dvovjerni...

A bog ti i duša! A kad Rade, primivši novac, ode, kao dosjeti se, pa povika za njim i kaza mu: — Uzoraćeš mi, bolan, ono nekoliko brazda oranice ispod kuće: lako je to

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da li je lud taj izlapeli starac, kakve su ga ojle spopale, zar da ostavi tog ždrepca i mirno da ode? Zar da se uzdrži da ne napoji žednu zemlju? Pogledaj ih: zar ih sam bog nije odredio jedno za drugo?

Dok je žurno odlazila u svoje odaje, pratio sam je pogledom. Trebalo je da ode onim sporim gordim korakom, kako idu gospodari; želela je, međutim, da otrči kao što to rade žene koje su sa bojišta

U redu, Božije oko je svevideće i nema za njega prepreke, pa ipak mislim da čovek koji hoće da bude viđen treba da ode na neki zgodan proplanak ili čistinu, ako ni zbog čega drugog a ono barem samo zato da bi pred Gospodom pokazao svoju

Dadara Izjutra, na Mitrovdan, Andrija ponovo ode Jeleni. Skočim, osedlam konja i žurno izjašem napolje. Sjurim se niz padinu i pritajim se u joviku kraj Morave.

Šta mu je smetalo da ode, popriča sa starcem, popije s njim čašu tople medovine, prezalogaji po koji komadić pršute i ovčjeg sira?

Da li to Matija nagovara svoga vršnjaka i brata Doroteja da sutra ode na Moravu, jer: doći će ona, sigurno će doći; evo sad, dok leži kraj svoga obamrlog krkljivog starca, misli na to.

Ilić, Vojislav J. - PESME

SlušajuĆ kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj... 1885. LjELjO Studena zima s mrazevima ode; Životom dahnu podmlađeni svet S planina daljih nabujaše reke, I niče prvi cvet.

njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...

Al' vreme, vreme! Sve to presta Kô slatki sanak, slabi klik, „Plačevne“ strasti davno nesta, A s njome ode bledi lik!

U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.

Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.

Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća. Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A njezin plamen nije

I zanesen pogled hitro mu se kreće, Čas u nebo ode, čas na cveće sleće; Sad se gubi, tone u sumračak plavi, Sad se opet lako međ ovcama javi.

“ Tako zboraše Katon. Kad ponoć sumorna dođe, Rob jedan upali faklju i Korvus sa gozbe pođe; I Katon otpusti sina, što ode gotovo s plačem, A zatim, razgrnuv togu, strašnim se udari mačem. I onesvešćen pade.

16. A čak poznije, kad je Omer-paša Robio Bosnu i plemiće njene, S njime se združi krvopija naša, I s njime ode i odvede žene I Jelku, valjda... Gde je? Da l' je živa?

Pastiri danjuju leti i sastaju se ode: Sednu, podviju noge i onda razgovor vode O stoci, vremenu, hrani, il' govorljiv kakav čiča Po vas dan šarene bajke o

Amor se zasmeja zdravo, Hitnu se na njega blatom i ode na sokak pravo, Goneći svinju i prasce. Kravar se lagano krete, I, tromo brišući gunjče, šaptaše: „Pogano dete.

Jer ona i nije znala Da je vladanjem svojim povoda za bitku dala. Dignuvši napitog kmeta, pod orah granati ode, Skide mu odeću gornju i onda donese vode I hladnom vodom ga poli.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Odatle ode u Grac gde poče njegov naučnički uspon. Kad onde otpočeše proganjanja protestanata, odazva se on pozivu Tihovom da bude

Gavrilovića na mene, moj naučni rad, pa kad, jednog dana, Kosta Stojanović ostavi svoj položaj vanrednog profesora, ode u politiku i postade ministar, fakultet mi ponudi jednoglasnom odlukom, a na predlog Mihajla Petrovića i Jovana

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Mor'o bi te, ribo, jesti i da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak pusti!

“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća. – Prošlo neko vreme, a lav se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva

i dr.), klasicističke ode, epove (Kralj Dečanski 1846, spev Potopljena Pešta 1838), drame (Nemanja, Zvonimir, Miloš Obilić), pripovetke, roman

Stanković, Borisav - TAŠANA

I ne mora tamo ići. Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka. Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je.

I zato, dok je on bio ovde, morala sam da krijem, a posle kad ode, dok ga opet podgrejah, uredih, toliko mi vreme prođe!

SAROŠ Dobro, idi natoči. Pa spremi sve, sad će i begovi. KAFEDžIJA Sag, sag, moljem. (Ode. Peva.) SAROŠ (hvata se za čelo): Šta učinih, šta učinih! Što se zaklah?

KAFEDžIJA (dolazi i donosi rakiju): Izvolevaj, Saroš. (Ode.) SAROŠ (uzme rakiju i pije): Oh tamo, kod nje, mogao sam danima da ležim, da udišem onaj čist svetao vazduh što

Mnogo mi je bolan pobratim. Ali, hm, sad ću ja. (Ode.) AHMET BEG (veselo): O Saroše, Saroše. Gde si bre, Saroše? Naše kuće opusteše bez tebe.

« Ja Stani sve ispričah, a ona se smeje, veli: »Baš snaške nije ljuta, još je veselija, smeje se.« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?

Memete, more, Memete, Dokle će vikav na tebe? Po svršenoj igri begovi, Cigani i čočeci odlaze. SAROŠ (ode za njima). ČETVRTI ČIN Čuje se pesma i svirka aga koji prolaze pored kuće Tašanine. Tašanina soba. U veliko dan.

Tako! Osvetite me. Glavu za obraz! Ja sam već mrtav ali bar da mi se kosti u grobu ne prevrću. (Ode.) DIMITRIJE (ode za njim). Pauza. Uleti Stana i nariče. STANA Kuku, snaške, kuku, snaške!... Krv će da legne.

Tako! Osvetite me. Glavu za obraz! Ja sam već mrtav ali bar da mi se kosti u grobu ne prevrću. (Ode.) DIMITRIJE (ode za njim). Pauza. Uleti Stana i nariče. STANA Kuku, snaške, kuku, snaške!... Krv će da legne.

JOVAN (krijući se i pravdajući se): Ode, hadžike! TAŠANA (uplašena, ide kapiji): Pa što ga, za Boga, ne čuvate? Što ne idete za njim?

JOVAN (rešeno): Ne smem, hadžike. Diže se, potrpa sve što nađe, sve krpe, sve kamenje, i zatura po pojasu i košulji, i ode. Htedoh za njim ali, bojim se, okrenuće se i nekim će me kamenom možda u glavu.

Jeste li živi, zdravi? Kako Tašana? SLUŠKINjA (uslužno): Zdrava je. Sad raspremi Paraputino sopče pa ode gore. Idem da je zovem. MIRON (vadi čibuk iza vrata i pruža ga Arseniju.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

I tako se sve dobro svrši, venčaše se, i Seka ode „daleko” — uzdisala je majstorica. Prvo pismo posle Sekine udaje bila je vest da su Ristu zatvorili.

Nikad se nije rukovala. „Ajd, zbogom!” klimne mi glavom; i tek se prodere na Josu: „Joso, ode gospodin. Je li tebi vrabac pod kapom?” Na povratku u varoš gospa Nola nikoga nije mogla primati u kola.

(Zanimljivo je da se gospa Noli po drugi put nije dalo da ode u svoj kraj, da otprati voljenog oca do groba, ili mu bar stigne na podušje.

je Srba prava slika muškog deteta iz njenih krajeva onda se svetu učini da se konci mrse, i gospa protinica se reši da ode i malo propita gospa Nolu. Protinica nije bila tip brbljive žene.

Julica, sva ustreptala, skoči. — Sedi, i pričekaj. — Gospa Nola izađe i brzo ode u pravcu kujne. Vrata na kujni, i onda mrtva tišina.

Gospodin Joksim, kao uvek, imao je odvojeno mišljenje: — Gle, ode nam Ofelija! Šteta. Sad smo bez Ofelije. Uostalom i bez Hamleta smo, i bili, i bićemo, verujte gospodo!

Ja bih, dete moje, umrla, da mi na usta dođe tuđa reč... U koliko je sati sahrana? — Mladić se malo zatim oprosti i ode. Gospa Nola ispi čašu hladne vode.

— Mama meni skuplja novaca za put, i ja ću videti okean, i ostrva, i fregatu. — Ho, dijete, pa ti i ode, i srpski zaboravi! A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš?

A i Babe se setio. Seo, i očima traži Babu. Gospođa Leposava okrete tužno na veselo: — Ode nam Baba, sine, okrnji se naš veseli front.

Baba vašar bila suvo zlato, čokolada jedna među našim damama, pa ode! Znate li da sam zasuzio za njom, ja, matori cinik, koji se ne uzrujava lako...

A Pavle se opet radovao ogromnom napretku Brankovu u francuskom jeziku. Obojica se bezmalo raduju da Branko ode u Pariz na tri meseca, a zatim, ako bude mogućno, na tri meseca u Rim, a ako ne, svih šest meseci da provede u Parizu.

Pričao joj, da je najzad pristao da primi ljubazni poziv Pavlov da možda već o Božiću ode do Pariza. — Zaradio sam neočekivano, na prevodilačkom poslu u magistratu, a tamo ću s Pavlom deliti stan i hranu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će trokatne kuće zidati.

mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će trokatne kuće zidati.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

On izabra ovaj drugi način, kao težu i suroviju kaznu za nevernicu, i ode, ne bacivši ni poslednji pogled na svoj rođeni jastuk, na kome su počivale njihove dve glave.

kaznu za nevernicu, i ode, ne bacivši ni poslednji pogled na svoj rođeni jastuk, na kome su počivale njihove dve glave. Ode i nastavi da pije tri dana i tri noći, osećajući stalno nezasićenu žeđ.

čovek koji duboko ceni nauku, kao i sve grane njene, nije imao gde no da, posle ovako matematički ubedljivog razloga, ode kući.

Ovako zgusnut vazduh će za neko vreme sprečavati oticanje nove struje u cev. Kad pak ova zgusnuta partija ode duž cevi, onda će na tom mestu nastati razređivanje vazduha, posle čega će neprekidnim duvanjem opet nastati zgušnjavanje.

stvar, na primer, da obično đak koji u petom razredu gimnazije padne iz latinskoga jezika, ako ne izvrši samoubistvo, ode u apotekarske pomoćnike, gde posle kratkoga vremena nauči toliko latinski da čak i istucani pirinač zove pulverіѕ

– Gle ga sad pa ovaj! – gunđa opet Bora. – Ovaj tek ode u čikmače, u ćorsokak. Ostavi se, bre, Vojo, brate, tvoje sentimentalnosti, sentimentalnost te i u grob otera.

Život je samo malo, vidljivo parče konca, koje se proteže dugo pre i posle života... – Pa ti bre, gospodin-Božo, ode u filosofiju – opet će Bora. – Ama, pa i ti!

– Uha, gde ti ode! Ne može to! – graknuše nekolicina. – Molim gospodina Borisava da me ne prekida – nastavlja gospar Sima sa puno

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Bez larme! — Viknu kroz stisnute zube i ode među vojnike. Svoj zadatak izvršio sam i premišljam da li da se vratim.

A natrag ne može od ovi zatvarač. Đe će, siroto, nego gurne naprijed i vikne: uh — i ode onamo đe si ga namijenio.“ — E, vala, znaš, ti ne možeš da živiš, a da ne „prećeraš“! — smeje se poručnik Protić.

Na samoj granici crnogorskoj nalazi se mala varošica Tuzi. Naš vođa ode da se javi načelniku sreskom. Načelnik je pozvao ljubazno i nas ostale i ponudio kavom.

Zar ovolike muke preživeli!... Gospode! Grr-u! Odlete ka varoši... Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade. Kažu: među pešake. Ima dosta ranjenih.

Ne zavidim im... I baš njega, sasvim slučajno, odrediše za vođu transporta. Ipak se on spremi i ode. Te noći bilo nam je vrlo ugodno u hladnim šatorima, jer nas je moglo snaći još i nešto gore.

Životinja je grizla zemlju... Dragiša se zaplaka. Nije mogao više da posmatra samrtne muke svoga vernog druga, i ode da luta besciljno, po varoši i logorima. Doneli su najzad odnekud i hleb. Ali na svakoga vojnika po osmina samo.

— Ama, to jest, ali... — Molim te, izvini, zavi me stomak. Zapamti gde si stao — i Dušan ode žurno, držeći se za trbuh. Opet poče blagajnik. — Znaš, Momčilo, trebalo je ipak... zbog vojnika.

— Bre, bre, bre, al odosmo daleko... Štucne Luka pred komandantom, propala disciplina. Ne ode Živadin po seno, na jedan mah polipsaše konji. A pop Momčilo upropasti moral. Tada se i Dušan vrati.

Išao je k nama. Ali kao da se predomisli, okrete nadesno i ode u pravcu šatora komandanta puka. — Ja, bogati, on ode... — Nije valjda lud. — Ih, šta ćemo sad!

Išao je k nama. Ali kao da se predomisli, okrete nadesno i ode u pravcu šatora komandanta puka. — Ja, bogati, on ode... — Nije valjda lud. — Ih, šta ćemo sad!

— E, ljudi, baš je čudan čovek. Luka ss diže i ode. — E ćef mi je što ga nasamarismo. Ali neće smeti sada da dođe ovde... — Naljutiće se... — E, baš me briga.

Blagajnik izvuče naočare i pročita poluglasno: — „Strogo pov.“... — on se diže i pođe svome šatoru, a za njim ode odmah i veterinar. Dušan otvori koverat i poče poluglasno mrmljati: — Rezervnom kap... i tako dalje.

Petrović, Rastko - PESME

Pretrnuh, zar će izdeliti me sveg njen stas, U bolu kriknuh imena njenog glas Pa sve, što mi ode kad, vrati se strasno u taj čas; Zadrhtah, učini mi se, u daljini, njen hod!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Mora se znati svoje mesto i ne odlaziti s njega! Koralna grana seti se koja je, takođe sanjala da ode u Gornji svet. Toliko je o tome mislila da se jednoga dana otkinula od dna i s talasima krenula u visinu.

Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i snahe ona već bila mlađa! Šta je mogla da priča s njima?

Pa Doglavnik Doglavnikovog Doglavnika stavi prst na čelo. Šta da se radi? Ode li Car — nema Carstva! Odu li podanici — ko će hraniti Cara i Careve doglavnike? Ko orati? Ko sejati? Ko žnjeti?

— Nema ga! Zašto si ga pustila da ode? — reče prva. — Ne mogu ja do kraja sveta čuvati njegovu stražu... — Moraš! Ko bi doneo trave?

»Odzvoniće uveče.« Ali, zvono je i uveče ćutalo. Ni narednog jutra nije se javilo i nekolicina seljaka odluči da ode i vidi šta je sa starcem. Koliba u kojoj je stanovao bila je prazna: starcu i psu ni traga.

— Ali, otac se nije vraćao, a, rastući, dečak je postajao sve nestrpljiviji da iz svog sivog kraja ode. Ko zna šta ga iza tanke crte neba čeka? Širok je i šaren svet... — Moram otići, moram, moram! — šaputao je dečak.

Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce... — Nebeski Vidar prepisa zvezdi mirovanje i tišinu, pa ode, a Velika Zvezdana Majka naže se nad krevet svoje najnežnije kćeri. Zatim zaključa nebesku baštu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A onom Stamenku kaži: živ da me ne čeka, ako i on sada ode od kuće i zapije se. Tu da je! Kod kuće! Stoku neka gleda i čuva. VASKA Hoću, oco. (Odlazi.

Stoku neka gleda i čuva. VASKA Hoću, oco. (Odlazi.) TOMA (za sebe): »Gosti... kuća... stoka«... A moje? Sve ode. I idi, pa mu se raduj kad se rodi.

U koga da se pouzdam? Koga imam? TOMA Nikoga! Sve živo pomrlo!... ARSA Pa koga? Zar Tasu kmeta? On, ako ode tamo, ili sve na mrtvo ime isprebija, ili i sam s njima zasedne, pa onda još veći lom, još veća muka.

(Tomi): A sad, hadžijo, tvoj sin ode s Koštanom u Sobinu. I što će sad tamo tek da nastane!... ARSA Eto, hadži, i vidi! Pa sad? Šta da radim?

Da i ona, kao i sve njene drugačke, sa sna hom u crkvu pođe, u svet iziđe, u goste da ode; pa i ona goste u kući da dočeka, isprati. Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena. Za sreću te majka rodila.

Šantić, Aleksa - PESME

A znaš li zašto Ono poluđe? U moje srce Ti noćas uđe, Pa s njega ode Svih bola tama, I ti ga vatrom Zapali sama — Jer iskre same Iz tebe biju, Lepše od sviju Anđela raja, Što

O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode... Moja jadna zemljo, mi smo i sad sluge. Gdje su naše muke?... Gdje su naše žrtve?

Al', moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti đule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa kô zumbuli plavi, A meni

Prenuh se, a još niz lice Za suzom suza se lije. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti ode drugom. Prenuh se, i jošte sam gorko U plaču jecao dugom. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Veli njemu Todore vezire: „Hoću, care, dragi gospodine“; pak s' opremi, ode u Latine. Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao: vino piše neđeljicu dana.

majka, pak me zove da me blagosovi, da na mene kletva ne ostane; vi čuvajte po planine ovce, dok ja odem i natrag se Ode Miloš gradu Vučitrnu. Kad je bio blizu b'jela dvora, dva su brata pred njeg išetala a za njima ostarjela majka.

U b'jela se lica izljubiše, Miloš majku u bijelu ruku. Stadoše mu redom kazivati kako care ode po đevojku nadaleko, u zemlju latinsku, a ne zove svojijeh sestrića: „Već, Milošu, naš rođeni brate, hoćeš, brate,

To je Miloš jedva dočekao: „Hoću, bogme, moja braćo draga; kad ujaku neću, da kome ću?“ Tad ga braća opremat stadoše; ode Petar opremat kulaša, a Vukašin oprema Miloša: na njeg meće tananu košulju, do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od

Tada Miloš okrenu kulaša, pak za carem ode u svatove. Na Zagorju sustiže svatove. Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?

Kako dizgen oslabi kulašu, diže glavu, ode kroz svatove, obaljuje konje i junake, dokle dođe konjma carevijem; kako dođe, s njima u red stade.

Kad to viđe Miloš Vojinović, uze torbu na lijevu ruku, od zobnice jedne te do druge, dok je svoju punu napunio; pa on ode tražit mehandžiju: „Mehandžija, daj da pijem vina!“ Mehandžija njemu odgovara: „Id' odatle, crni Bugarine!

Na tebe su pobolje haljine, s tebe ću ih na sebe obući“. Tad Latinče na note poskoči, pak posjede pomamna dorata, odmah ode poljem razigravat; Miloš njemu stade na biljezi.

Ako bude srce u junaku, kabanica neće ništa smesti: kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa!“ Pa on ode u polje leđansko.

“ „Jest slobodno, moj rođeni sinko!“ Ode Miloš pod bijelu kulu, zape str'jelu za zlatnu tetivu, ustrijeli kroz prsten jabuku, pak je uze u bijele ruke, odnese

Ako bog da te poznaš Roksandu, daću tebe zemlju Skenderiju u državu za života tvoga“. Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu,

Kada kralju taka knjiga dođe, te on viđe, što mu knjiga kaže, to je njemu vrlo milo bilo, pa on diže mlogu silnu vojsku, ode s vojskom na Hercegovinu, izvede je na Jezera ravna, pak zasjede u gori zelenoj.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

reza U sedam jakih kaveza Kralj baci krunu i presto Što nije činio često Prošeta do jedne vode Gnjurnu se i tako ode ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU Zamislite zemlju Srbiju U Srbiji selo Slovac U Slovcu živi Vukola Najveći lovac Kad

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Šta ne vole! Ko ne voli! — povika Vanjka Široki. — Striče, magarče jedan, ožalostio si djevojčicu, eno je — ode bogzna kuda. — He, a što ona tu priča — nabureno otegnu Stric. — Jest, pa mi se onda svi smiju.

Odjednom se začu prasak suva granja, Stric iznenađeno viknu i za tren oka nestade ga pod zemljom. Lunja skoči. — Ode Stric, upade Stric! Dečaci se strčaše oko jame.

Videći kola s učiteljem i njegovim prtljagom, Jovanče zamišljeno reče: — Eto ti, ode i on. Sad je sasvim gotovo s našom hajdučijom. Dječaci se nisu baš naročito veselili učiteljevu stradanju.

on je domahnuo oproštajni pozdrav Jovančetu i Stricu koji su stajali na vratima i neveselo zabrundao: — Dječaci, ode Nidžo u rat. Ako se ne vratim, pripazite moju staru mater, drva joj donesite. — Hoćemo!

— Eto ti, ode nam dim pješke po zemlji! — povika Vanjka. — Pazi ga samo kako se vuče. Odjednom se dječak presiječe u riječi.

— Ovdje ušla, ovdje izišla, pazi ti nje. Dobro je što mi je šešir visok, pa mu je gornji dio bio prazan, inače — ode glava. Ustaše i toga dana ostadoše kratkih rukava.

— Ode naša škola, naša draga školica! — promuca rastuženo poljar Lijan roneći krupne suze. — Gdje li će se sad okupljati dječac

Odjek bombi slijevao se u jednu neprekidnu hučnu i moćnu grmljavinu. — Ode naš lijepi Gaj — tužno prošaputa Vanjka Široki.

— Ukrali su mi, dakle, najboljeg druga iz djetinjstva — razmišljala je ona idući kroz polja na ivici sela. — Ode moj Stric i ja ostadoh sama.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

O, jarko sunce, i ti obuci se u crno, te sa mnom ujedno protuži! Eto, za malo, ode mi moj svet ispred očiju! I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ...

POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu. A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe. Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati negoli što je sad: zemlja biti bela ka hartija, i providna kano

A kad rog digne i ode, voda ostane ka i bila: nevaljala, gorka. ZOROVAVELOV SUD Kod cara Darija persijskogo trojica pobližih od njegovih

Uze gradska vrata na svoja leđa, zasloni se š njima, da ga ne mogu streljajući za njim ustreliti, izmače između njih, ode k planini, izađe na visoku goru suproć Hevrona grada i onde ih zbaci sa sebe.

Na tom brdu vrata ostavi i ode mirno svojim putem. RISANjE JEZEKILjEVO U neko dobi zakaza Bog proroku Jezekilu; reče mu ovako: »Nađi jednu ćeramidu i

A kako vide da ne bi hvajde, i povedoše ga sa suda na smrt, — vrlo se raskaja. Ode pred njihove žrece i baci im u crkvu na patos pred njih one talire.

« Doču Juda od njih taj čemerni mu razgovor od sveštenika židovskih. Ode pod jedno drvo, od jada zavrze se za vrat svojim pojasom, te se obesi i udavi se. Posle vrlo se nadu i raspade se.

veli, gde duhajući jaki vetar zađe u koje puklotine, il’ mu pešterine zemljane, te daleko dole u širine ispod zemlje ode, a spram svoga duhanja nigde skoro pak oduhe ne može zdesiti kud bi pak izlezao, ta i vrti se tam-ovam silovito

Drugog pusata bojna ništo sa sobom ne uze krome jedan topuz. Samosam ode u goru tražiti te haramije gde su. Nađe onu pešterinu gde mu je skrivena gulja. Uleze unutra, zateče onde Kakusa.

Jednim časom zgodi mu se, ode u toplicu kupati se — osta za rugobu, omahniti i obraz mu se promeni. I toliko vremena se luta, pretuca ružen i bijen

A kad se vratiše doma natrag, diže se polako lav i prista za carem hoditi. Ode za njim u polate carogradske. I od to dobine kano pudlja kud god bi hodio car, sve za njim pristajaše.

Čineći im na ruku da gledaju seir, dosta put i sam bi noćom podranio; ode u planine, te do zore bi dojurio pred carogradsku kapiju svakojaku razliku zverad, te bi onde čuvao dokle rano otvore

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

! ’Ajde i ti pa, nane, kako si toj pa zboriš!? — reče prekidajući razgovor. A zatim metnu šubaru na glavu i ode ljutito. — Nije bez ništo! — reče Jevda posle dužeg razmišljanja.

svet, ipak, baš u isto to vreme, nije nalazio da je to tako strašno ako njegova mezimica, njegovo čupe Zone, nedeljom ode sa drugaricama na ćošak pred Kaloferlijski han ili na Bit-pazar, gde igra oro; ili u neku avliju ili neki poširi

A međutim i ne ode u dućan, nego udari opet kroz neke druge sokake; a nakrivio fes, pa ga kićanka sve bije i kucka po plećima, pa se lomi

jaglukom, kad se pustila igra, dođe i njoj volja da poigra, pa iako je čorbadžijska ćerka, pa makar i otrpela rezilak kad ode kući. Ali ipak zamoli izmećarku Vasku da ne kaže ništa kod kuće.

Ja ću da zaobikolim malko, pa će da iskoči ubavo, kako pod indžilirski plan!... — reče i ode kao oluja. — Što, što! — viknu zaprepašćeno Jevda i huknu: — Tugooo! Što gu puštismo?!

Lasno za toj! Ja ću si sve polako... pa fino... s politiku! — reče i ode. — Doke! — viknu Mane i polete za njom, ali ona beše već daleko...

— razdera se Doka i ode ljutito, i ostavi zaprepašćenog čorbadži-Zamfira, koji se samo krstio levom rukom i govorio: „O, bog da čuva!...

). Ne slušaj gu što si je tam pri vas zborila! Nikoj gu neje pratija, — sama si, brljiva, ode pri vas!... — He, lagala je što je zborila? Ne li? — Neje, ete, lagala, ama... ete, neje trebala da zbori!...

— Eh, — gruva se u prsa Mane — sal toj da si dočekam da gi pukne bruka i ode aber po ma’ale, pa posle sal tol’ko da poživejem kol’ko od zajca op’nci da pocepam!

Iska teta i majka ti da popiju po jedno kafe, — veli Taska Zoni — pa gi prati, ete po izmećarku. Zona se diže i ode, a Taska skide šamiju i raskomoti se, pa sede, i tek sada, kad se udobno namesti, a ona zajauka, ama onako ženski, kao

— E, — zavrte tužno glavom Zona — moje si je bilo, teto! — reče bolno i ode spuštene glave polako, i kao senka tiho, u svoju sobu... GLAVA PETNAESTA Ona je nastavak glave trinaeste.

rekao zašto je došao, tražeći čak i Zonu, da s njom progovori, ukućani se prosto zgranuše, pokazaše mu vrata, i tako ode i bez kafe, zadovoljan što nisu, kako su mu pripretili, pustili s lanca čuvenog njihovog zeljova.