Jakšić, Đura - PROZA
„Taj što služi leturđiju“, reče Živko, „to je arhimandrit...“ Kad se svršila služba, arhimandrit skide sa sebe odeždu i petrahilj, a na crnoj mantiji zablistao se zlatan krst, i, prekrstiv se smireno pred svetim oltarom, pođe tihim
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Lisko širine, s kadulje Tvoje odiše kamfor. Zapravo grm si koji s nizine brda nadraste, skupiv u krošnju odeždu zemsku, nebesku nošnju. Pazuha Tvoja otave dve su. Množi rukavce ruku ti reka.
Rastresi, Bože, mrak mi raspukli kad u me svuče kostreš-odeždu, pa nag vileni! - Zaplamsaj, slamo, zlatom slamenim, palež-ritmikom!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Poslije toga đavoli nađu svetoga Jovana štaku i kapu i odeždu, pa se svade ne | znajući kako će to podijeliti, i najposlije reku: „Hajdemo k Premudrome da nas on namiri.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
njegove odežde, čuvane za ukop, nagoneći popadiju da ga bez pogreške odene: stihar, pa epitrahilj, pa narukvice, pa odeždu. Ni nadbedrenik nije zaboravio. I to neka mu je s jadom prosto.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad iziđe, i na bregu tare se od vlaga, Pod odeždu sokrovišta svoga stavlja blaga, Ja ću opet, da uznade k'o da petko strada, Sad na ovo, sad na ono pjeti iznenada.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
se ispomoći: ja sam moj opasač produžio pomoću moje svilene kravate koja ima, slučajno, istu boju, a Vi uzdignite Vašu odeždu malo u vis, pa višak dužine prebacite u boru oko pojasa. Tako, sad je sve u redu!
Za njih se fukara nije više brinula, ali se još prepirala o zlatnu odeždu Serapisove statue i o zlatne i srebrne poklone pobožnih priložnika hrama.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. Muzi Gore nam plaču... Jauci su česti... Ustaj i crnu odeždu obuci; Svijetli putir ponesi u ruci i krepkom vjerom moj narod pričesti!