Jakšić, Đura - PROZA
On je negda kod nekoga praktikanta posluživao, pa mu je ovaj poklonio celo svoje iznošeno odelo — o svome imendanu; a kad je sebi kupio „štivletne“, onda je svome vernome đaku poklonio stare svoje jemenije, na
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
svi uglas: „Mi kabulimo i svi ostajemo kod njega; samo da nam ajluk koji obrekoste dajete, da možemo kupovati konje i odelo” itd. Odemo sad Karađorđi i kažemo sve. On sedi u avliji.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kroz kapu mu viri pramen kose, gunj već od samih zakrpa, čakšire još gore, opanci nikad novi. Što reknu, odelo na njemu — ne bi imao čim ni kišnicu potkaditi.
Pop Mića zaturio ruke iza leđa, hoda nestrpljivo ispred kuće. Na njemu stajaće odelo. Videlo se da će nekud u goste, jer nije nikakav praznik da bi čovek rekao zato se obukao tako svečano.
— Drugi čovek, zdravlja mi! — Ama vidiš ti — reče pop — kako mu je sasvim taman to odelo mog pokojnog sestrića... bog da ga prosti! — Jest, i on je, veselnik, bio Vujinog stasa. — Baš drugi čovek!
I Vuja htede bajagi da se hitne na đogata, ali ono njemu neobično odelo — šta li — omete ta, te se samo potrbuši po sedlu. Đogat nemiran, a Vuja ne može nikako da preturi nogu do stremena.
Obično njegovo odelo, koje već nosi i dan i noć kod kuće; jer, kao što znamo, on se vlada po onom: »U čem hodi u tom i spava.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njihove tople suze slevahu se pod samim grlom, pa odatle, kao krupne kišne kapi, rosiše im odelo. Učini im se da videše lice Gospodnje, i kao to se llice smeškaše na detence...
Osećao je u sebi čitavo ognjište koje treba zagasiti... On stade čupati kose i derati odelo na sebi... Zatim leže u blato i stade se valjati... Osećao je kako blato hladi njegovo vrelo telo...
Kad otvoriše podrum, videše Aleksu gde leži usred one kalje. Ruke mu okrvavljene, odelo pocepano a među prstima, ulepljenim blatom, sedi pramenovi kose njegove... Izneše ga napolje. Starac je ležao nepomično.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ovoga novoga učitelja za koga su već pričali, koji su ga videli, da je mlad i lep, pa tek svršio bogosloviju, da mu odelo stoji k’o katani mundir, da nosi iroški pošu, da ima lepe brčiće i da lepo peva!
tražili i hvatali mačka, ona je imala vremena da lepo posmatra gosta, i zapamtila mu sve, i stas i lice i kosu i oči i odelo, i svojim rođenim ušima čula kad su ga pozvali sutra — u nedelju — na ručak.
— On je zacelo! — mišljaše u sebi, i hitro doterivaše kosu i odelo na sebi. Zatim čuje neke korake, ali se još nikako ne osvrće, nego se dala i kao zadubila u posao pa radi, a sva se
Odmah obuče dušanku višnjeve boje, veza svilenu pošu oko vrata, a prema tome i ostalo odelo nije bilo postidno. Tako nakićen Šaca, kao svakog prazničnog dana, pozvao je svoga principala, a ovaj opet pozove
Stigoše svatovi sa mladoženjom. Divan je bio Šandor đuvegija, pravi gazdački sin, a ukusno odelo pokazivaše da je svršio nešto latinskih škola. Na njemu bogato ukusno odelo.
Na njemu bogato ukusno odelo. I dušanka i prsluk i čakšire, sve od bela tanka štofa, i sve raskošno išarano plavim gajtanom.
Dever se pusti odmah iz kola i ode po mladu. I na njemu lepo odelo a za šeširom mu veliko čapljino pero, kao što i priliči juratu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Taj nije prosio više nego što mu je trebalo a nikad ne bi, i da mu dadu, obukao odelo. Uvek je išao u toj dugačkoj, prtenoj košulji koju niti je prao, niti svlačio dok je ne pocepa.
Samo pošto se najede, raskreči se posred kolibe da onako go, slobodan, leži, spava. Koliko puta donosila mu odelo. Čak i celo, nigde ne zakrpljeno. donese, nudi ga i razastire preda nj da mu pokaže haline. — Eve bre, eve. Nove.
sve „pustinjsko“ odelo, što su mu žene od umrlih muževa i sinova davale. Čak je imao i kao neku prevlast što je samo on mogao do klisarnice,
On, čak, nije ni prosio. Njemu se na noge donosilo. Čim ko umre, to se zna, da odelo, u kome je umro, to mora njemu, Taji, da se pošalje. Njegovo je to. A on bi uvek još tražio: — Što već svi ne pomru?
I, da li od starosti, ili od gladovanja, zemljosa. Odelo poče da mu se raspada i vuče za njim u dronjcima i krpama. A drugo odelo više mu nisu ni donosili.
Odelo poče da mu se raspada i vuče za njim u dronjcima i krpama. A drugo odelo više mu nisu ni donosili. Kao da ga se više nisu bojali, jer je on odavna bio prestao da gunđa, proriče, zlokobi...
Pa kad bi on prestrašen, pobesneo od toga počeo da baca sa sebe odelo, da beži natrag kući, uleće u kapiju i da juri po dvorištu, bašti, jednako bacajući sa sebe odelo i drečeći besno da
da baca sa sebe odelo, da beži natrag kući, uleće u kapiju i da juri po dvorištu, bašti, jednako bacajući sa sebe odelo i drečeći besno da se čak i sluge sklanjale od njega... Onda se zna da će tada stara hadžika izići.
Žiža! — pokazivajući joj na svoje krpe, odelo koji će da mu izgore od bačene žigice na nju. A svi su znali zašto ona toga, Paraputu, evo već celoga veka nadgleda,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
šestoj gimnaziji prekinuo s kućom kad je doznao da mu je otac ranije bio oženjen Švabicom pa y inat ocu obukao seljačko odelo i kao student nosio opanak sve do prvog rata u kome je bio junak nad junacima.
Afrika
Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!“ Odmah po ručku žuto platneno odelo zamenjujem belim, radi posete koju ću sa Vuijeom učiniti guverneru. Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera.
KAD SAM STIGAO PRED NjU, ODELO MI BEŠE ČAĐAVO I ZELENO Boake je prestonica plemena Baule i njih je najviše ovde. To je ono čuveno pleme na koje se
Jutro studeno toliko da se, sasvim preko volje, prelivam hladnom vodom. Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo.
čije se talase odbija svetlost zvezda, kao varnice, iako na te potoke svakako silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje sam obukao da zapanjim gospođu Bede — trave bojadišu, po grudima i plećima, jakim obojenim prugama, mi
Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa! Jedino moje belo odelo tu, najlepše belo odelo koje sam bio spremio za naročite prilike, definitivno je precrtavano dugim crnim prugama od
Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa! Jedino moje belo odelo tu, najlepše belo odelo koje sam bio spremio za naročite prilike, definitivno je precrtavano dugim crnim prugama od ulepljenih stabljika; moje
Belac mi odgovori, sasvim ozbiljno, da su stvari rastovarene, da moj boj već pegla u dvorištu moje odelo, da ću ja s njime ručati, da će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu večerati,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Valdenzer se bio splasnuo. Sve je na njemu visilo. I njegov trbuh, i njegovi obrazi, čizme i odelo. Visili su mu i očni kapci, kad se zaplakao. A Valdenzerova žena držala se, u toj nesreći, začudo, dobro.
brzo oprostio od tog čoveka, koji se kretao, kao i postmajster Hurka, klanjajući se, umilno, ponizno, odeven u crno odelo postmajstera, sveštenika, muzikanata, toga doba.
Teodosije - ŽITIJA
A on reče: — Ja vlašću skiptra, a ti molitvama blagoslov! I tako primajući inočko odelo u koje beše novoobučen, celivaše ga, i više se ovim poslednjim vlasenim radovaše nego ranijim carskim, bisernim.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Žito se moralo uvoziti. Ovom i ovakvom sićušnom zemljoradnjom su se bavile samo žene, koje su u isto vreme izrađivale i odelo za porodicu. Često sam imao prilike da promatram uticaj stočarstva na ljude dinarskih plemena.
U nekim krajevima (osobito u Bukovici) ljudi i danas nose staro hajdučko odelo. U uskočkim pesmama i u zagorskim predanjima nema pohvale koja bi išla u prilog Mlečića.
Arbanasa izlaziti iz varoši, nisu mogli imati svoje njive i vinograde, ni bolje kuće i dućane; nisu smeli nositi bolje odelo i mogli su se baviti samo nižim zanatima kojima se Turci i Arbanasi nisu hteli baviti, kao što su kovački, grnčarski,
su najprilagodljiviji ljudi moravsko-vardarskog varijeteta, koji lako i potpunije no ostali prime šumadijsko i evropsko odelo, a tako i spoljašnje navike.
Mnogi su promenili način stanovanja, odelo i hranu. Naročito su se kod pečalbara počele gubiti rajinske osobine. Umnogome je nestalo one pritajenosti,
Žene nose obično samo košulje i haljetke bez ornamentike. Ljudi nose odelo od onakog istog crnog sukna domaće izrade kao što je šumadijsko, samo što je drukčijeg kroja i podseća na mušku nošnju
Od svih balkanskih oblasti ovde žene nose na sebi najviše odela. Praznično odelo jedne žene teško je najmanje 40—50 kilograma. I tako obučene one vrlo lako igraju.
Žensko odelo u Marijovu ima slične šare kao i ženska nošnja kod Mijaka, samo ovde prevlađuje crna boja. Kao i kod Mijaka karakteristi
Naročito je u Galičniku divno pogledati malu, ali zdravu i rumenu decu, potpuno obučenu u odelo višnjeve boje: „čakšire“, „zobonče“ i „dolama“. Svi delovi ženske nošnje su iste zatvorenocrvene boje.
U Radici se očuvao stari način stočarenja, nomadsko stočarenje, koje su ovi Jugosloveni verovatno nasledili od Aromuna. Odelo ukrašeno veoma starinskim slovenskim i aromunskim šarama, bez sumnje je najstarija južnoslovenska nošnja.
Pošto moravske žene ne donose u miraz skupoceno i bogato odelo, Kosovci se njima ne žene. Naprotiv Moravci se rado žene Kosovkama koje i u novoj sredini nose svoju lepu nošnju i ova
Svet je živ i okretan. Kao i po drugim varošima i ovde su žene donekle usvojile tursko odelo. U ovoj oblasti nema Aromuna.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MARIJA (ulazi). PAVLE: Marija, spremite rublje, odvojte ono plavo odelo i sve drugo što je potrebno. MARIJA: Hoće gospodin na put? PAVLE: Da! MARIJA: Na duži put?
RINA: Da, tako je! ANTA: I on je otišao, upravo nestao je. Sutradan nađeno je kraj Dunava njegovo odelo, u kaputu su nađeni njegovi dokumenti, čak i lična legitimacija i stvar je bila jasna.
NOVAKOVIĆ (čita): „Na pitanje našeg saradnika ko je onda mogao biti davljenik na kome je bilo njegovo odelo, pri kome su bili njegovi dokumenti, gospodin Marić veli: „Mislim da će to biti moj bivši nadzornik na građevini, ruski
On je na sebi imao moje iznošeno odelo, on je pri sebi imao moja dokumenta. Samo je on mogao biti taj samoubica”. SPASOJE: Aljoša?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Onu drugu zvao sam Stanika. Mama je rekla da će mi ispeglati odelo kada dođem. Da li je danas njen red? Juče je bio utorak; znam to po sarmi.
- Taj mali Emilijan! Videli ste negde našeg dragog Emilijana? Imao je plavo marinsko odelo, ako ga niste videli, onda već spava. On je miran jedino kad spava! - šaputala je režući vazduh svojom sasušenom šakom.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — odeljenje (u pozorištu, bioskopu i sl.) u kom posetioci ostavljaju kapute, šešire i dr.; soba ili orman u kom se čuva odelo ili rublje garniran (od fr. garnіr, ital.
Marka (u Veneciji) kanonik (lat. canonicus) — u katoličkoj crkvi: više svešteno lice svetovnjačkog reda. karbonari odelo (ital.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Otimajući se, tako, njenim rukama, vukući je nehotice za kosu, svojim vezovima na klobuku, koji se zaplitahu i u njeno odelo, jednako je, ljubeći je sad, za rastanak, u usta, ponavljao slatke reči, na koje je bila navikla u prvoj godini braka.
Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća. U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz
njegovim raspevanim oficirima, što su bili isukali sablje i nosili ih gole preko kolena, odeveni u čudnovato seljačko odelo, ali istog kroja i iste boje.
Zapitavši ga da li sada vidi nešto dole, u travi, ona se približi sasvim. Bila je obukla jahaće odelo, od lakih, mekih sukanja, tako da oseti, pri dodiru, njegova kolena i butine Nekoliko trenutaka, u tom položaju,
Berenklau je tri dana tumarao sa njima, po šumama iznad Štukštata, prilazeći Rajni. Došav u logor, obukao je odelo prostoga vojnika i poveo ih tiho, obalom, kroz žbunje u šumu.
u kom će i on, i njegovi srodnici i poznanici, i svi njegovi vojnici biti odeveni u neko naročito svečano i gizdavo odelo, pa će tako, u krug, obići ratište i carevinu, na vidik celome svetu, koji će uzviknuti: gle, Srbi!
Aranđel Isakovič razgrnu svoje odelo i isprsi se, pod svojim žutim i šarenim svilama, i nape se, opasan skupocenim nakitom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, recimo, mladenci često obuku odelo naopako ili ga izmere na kantar, ali ne gledaju koliko je teško.³² Efikasno sredstvo su i tzv.
).¹⁵ Da dete ne bi „prestalo rasti“, strogo je zabranjeno da se na njemu odelo krpi ili da se bilo šta šije.¹⁶ Najčešće zabrane vezane su za udaranje deteta, a analiza ovih tabua otkriva da je
¹ U đevđelijskoj kazi, momačko odelo se znatno razlikuje od detinjeg, s jedne strane, i odela oženjenih ljudi, s druge. U odnosu na odelo oženjenog, momačko je
U odnosu na odelo oženjenog, momačko je skrojeno bolje, ono je od lepšeg materijala i više je ukrašeno (najčešće crvenom čojom).
On se drži dostojanstveno, malo govori, retko vikne, izbegava da se šali, nosi lepše i raskošnije odelo nego ostali; rečju, ponaša se kao kralj, a zadrugari mu opet, sa svoje strane, na svakom koraku ukazuju kraljevske
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Njegovo crno odelo prekriveno je česticama tucane cigle. — Odakle ovolike ptice odjednom? – pita se Pufko. A još nije jesen!
Počeo je i da se bogati; nabavio je plavo odelo za svečane prilike, tranzistor marke »Sony« i dve bele košulje koje ne treba peglati posle pranja.
— Piće za mladiće! Oh, Azra, da znaš koliko sam mislio na tebe! Obukao je svoje najlepše plišano odelo boje venecijanske magle i pogledao se sa zadovoljstvom u velikom ogledalu dok ga je lift spuštao ka recepciji.
Najbolje je i ne voditi ih nigde. Nek se naviknu... Mladić je svukao rukavice i otkopčao žuto smučarsko odelo. Vukući teške cipele »specijalke«, on priđe šanku: —Samo da sredim račun — reče. — Odmah se vraćam. —Može — reče Čile.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sa zašteđenim novcem, 1782. godine, ode na studije u Nemačku. U Haleu skine svoje svešteničko odelo, upiše se na univerzitet i počne slušati filozofiju. Tu, u prosvećenoj sredini, reši se da i sam počne pisati. 1783.
Sa crkvom još nije raskidao i nosio je uvek crkveno odelo. Tek posle 1771, po odlasku u Beč, došavši u neposredan dodir sa zapadnom kulturom i modernom mišlju, kod njega se
On nosi crkveno odelo samo kada služi arhijerejsku službu, a to biva vrlo retko. Jaka, živa duha, plaha karaktera, on živi slobodno kao
Na sve strane hoće se nacionalizacija. Počinje se nositi ili srednjovekovno odelo, dušanke i lazarice, ili seljačko odelo.
Na sve strane hoće se nacionalizacija. Počinje se nositi ili srednjovekovno odelo, dušanke i lazarice, ili seljačko odelo.
ljubavi, čistom osećanju, srpskom duhu, savetuje ih da čitaju srpske knjige, da igraju srpske igre, da nose srpsko odelo, da se udaju za Srbe i da srpski vaspitaju svoju decu.
Sremac, Stevan - PROZA
nije ni negovao mnogo, a sećao ih se samo nedeljom, tek kad je otišao u kolo; onda bi ih, po mogućstvu, zasukao malo. Odelo je nosio kao i ostali seljaci.
U selu je promenio odelo, da se ne bi izdvajao od naroda kome se posvetio beše. Lepo ga je bilo i videti tako obučena.
Radičević, Branko - PESME
Što se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike,
amo odi, Kadikad istina se zgodi Da gledamo se namršteno, No vedro nebo gledaj eno Ni ono uvek nije zračno, Odelo katkad uzme mračno Oblake silovit grome brazda — Al' ne traje to tako vazda, Jer skoro uka ova seda, I vedro opet
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan! (Glasno) Šta misliš, da l će ovo odelo da nam skidaju? HUSO: Jok, ostaviće ga tako, ne tebi, da takav ideš pred odabašnicu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
popa, u sporazumu sa viđenijim ljudima iz komšiluka, dogovori se, te mu odredi kao neku platu, kojom mu se kupovaše odelo.
Dimitrija obuko novo odelo, (ma da ga je popa grdio pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven, oznojen od silna
Ali kad u zoru počeše drugarice oblačiti Todu u nevestinsko odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da li te je žalba za tvoju majku, Za tvoju
A i tebe majka upisa u školu, ali je ti i ne dovrši. Posle si učila da šiješ i krojiš žensko odelo. I zatim se opet vrati kući da tu ostaneš. Ali ne! Nisi bila ti samo kod svoje kuće već i kod naše.
— Strah me je — govoraše ti unezvereno. — Uh, kakva sam? — uplašeno pa okrenuvši se od mene poče doterivati u red odelo i kosu... A petli pevahu, hladovina bivaše jača i žubor, belaskanje vode spram meseca odmicaše i gubljaše se polako.
Stisnula smežurana usta, a kroz kožu vide se desni. Tek sada spazih da joj je još ono staro odelo ali već ulaskano. Prvi put, ispod bele maramice oko vrata, videh joj neopranu košulju.
Nijedan mi se od njih ne približi i uteši. Bojali su se. Moje gospodsko odelo, hladno, ukočeno držanje uzdržavaše ih. Na podu, blizu zida, na asuri i starom pokrovcu beše bačen „jorgan“ — pokrivač,
Noćivao je kod nas. Dali smo mu jedan sobičak. Koliko mu je puta moja mati davala spavaće odelo, ali on to odmah odnese, proda i popije. Posle nekoliko godina umre mi mati.
Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlošću sveće u čiraku. Oblačiš me. Ali sve je odelo na meni veliko. Cipele, čakšire. Ja se ljutim. — Nije, nije... Još ti je kratko. Ta ti si mi veliki. Ja, koliki si?!...
Dâš sveću, bosiljak, maramicu. Čak do kapije ispraćaš me, i jednako, sa sviju strana, zagledaš me i popravljaš odelo na meni. Čak, i kad izađem na ulicu, pomešam se s drugovima, ja vidim tvoju glavu gde viri iz kapije i gleda me, prati.
izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo. Kad se povratim u sobu, majku ne mogu da poznam.
Pa čak, do naše granice preobučena u muško odelo, i peške, preko planina, došla! Tu je našao Tomča, koji se baš tada vrzao oko granice kao krijumčar, i preveo je kod
Kostić, Laza - PESME
Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Restoran se, mislim, zvao „China Garden“, i sve je bilo crno. I petak i salvete. Čak i odelo mister Džija koji je dofurao da me upita dopada li mi se njihov klopijanović? — Meni dopada!
Ali šta? Falile su još novčanice za ukopno odelo. Hoći da kažem, odelo za ukopavanje. Tu Sule mazne novu novcuatu trenerku iz atletskog kluba gde je nekada bio
Ali šta? Falile su još novčanice za ukopno odelo. Hoći da kažem, odelo za ukopavanje. Tu Sule mazne novu novcuatu trenerku iz atletskog kluba gde je nekada bio blagajnik.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Niste to znali? Zašto ste živeli! Uostalom da kažem još nešto o sebi obučen u odelo satkano od belog zlata u mom kačketu sabrana su mnoga dela iz nove antropologije uz lovišta najređih zveri i
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Agaton izvuče iz sanduka stari, crni kaput, neka istrese naftalin i neka ga ispegla; neka Tanasije obuče svoje crno odelo, ono što ga je pravio za venčanje i što ga oblači o pogrebima i o narodnim praznicima; pa neka Proka pozajmi od koga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Smetalo mi je sada građansko odelo i požurih da nađem svoju jedinicu. — Još ste nam samo vi nedostajali — govorio je jedan kapetan — pa smo kompletni.
— obrati mi se onaj kapetan. — Baterija je kod onih šatora. Idi nađi baterijskog narednika i reci mu da ti dâ novo odelo i ostalu potrebnu spremu. — Razumem!
Vidim ja da mi jedan nedostaje. — Onda se obrati jednome vojniku: — Vodi podnarednika kod rukovaoca da mu dâ odelo i ostalu spremu. Pesma je odjekivala kasarnskim krugom i čuli su se složni udari nogu.
Molim, i odmah izloži šta želiš. — Gospodine kapetane, molim za dozvolu da odnesem u varoš civilno odelo i potesnim sare na čizmama. — Dobro, imaš dozvolu do pet časova po podne.
Tu pogovora nema. I ja sam nesvesno ponavljao: „Razumem, razumem.“ Svratio sam do šatora da uzmem odelo. Moj „stan“, koji su sačinjavala dva šatorska krila pod nagibom, i dva trouglasta dodatka sa strane, nalazio se u prvom
Krstu vozara da namesti pravo šajkaču, Petra nišandžiju da zakopča dugme na bluzi, Jankulja, onoga što mi je doneo odelo, da uvuče pantljike od čizama, a Tasu da zakopča čakšire.
Komandir se nervozno okreće i šalje ordonansa da istera vojnike iz šipraga. Izvlače se leno, zakopčavajući polako odelo, kao da ne čuju viku komandanta puka.
Usled stalnih pokreta vojska je obosila i bila pocepana. Neki su oblačili građansko odelo, a bilo je vojnika i u plavim bluzama skinutim sa mrtvih austrijskih vojnika.
Bledi i ispijeni, neobrijani već toliko vremena, a odelo im u neredu i kaljavo. Na nogama pocepani opanci ili ostaci cokula, koje su već pobelele od vode i blata.
Vojnici donose vodu kofama i umivaju se. A iza baterije naložena velika vatra, gde se greje voda da pare odelo. Pričaju mi, kako je komandant puka pohvalio komandanta diviziona, a ovaj komandira zbog uspešnog dejstva baterije.
Pojurismo... U saobraćajnici zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a na ramenu mu zalepljena neka masa, siva i krvava kao mozak... — Jesi li ranjen?
Vojnici su išli poderanih čizama, a bilo je pešaka koji su bili bosi. Odelo se pocepalo. I ta vojska, odevena u rite, poslušno je gazila blato, legala u vodu i hranila se sama od onoga što su
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ova mu se misao, pored svoje smešne strane, ipak svide i on već zamisli sebe obučena u najfinije odelo, stade zamišljati neke naročite manire, za koje držaše da mogu jako uticati na devojku.
Pojavi se na pragu i Gojko, ali drukčiji, sasvim drukčiji. Na njemu lepo novo odelo, nov crn šešir, kosa ošišana, brada »štucovana«, pa ni nalik na pređašnjeg Gojka.
Hoćeš? A dvorac će nam biti sav od dragog kamenja, pa u veče kad ja dođem s rada, obučem se u skupoceno odelo, kao onaj grof, a ti me čekaš, okružena stotinom lepotica, koje ti služe i klanjaju se tvojoj lepoti... Pa posle...
Nema ’nake vračare i travare u celom okrugu... svakoga ti đavola zna!... — Nađi mi staro odelo... treba za sutra, opet prošapta Gojko, gledajući u tavan. — Za sutra? Pa ja ću doći kroz jedan sat. Dobro najposle...
— Za sutra? Pa ja ću doći kroz jedan sat. Dobro najposle... I čiča mu složi drugo odelo na stolicu, a ono mokro pokupi i odnese da ga osuši.
Čim se zatvori dvorište za Milicom, na vratima se pojaviše Bogosav i Vlajko. Kako se opremio! Na njemu je seosko odelo, okoramio dvocevku pa ide veselo, kao čovek, koji je do ovoga časa plivao u zadovoljstvu...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sve što sam voleo umrlo je vičući ime moje, a ja mu ne mogah pomoći. Zbaci odelo svoje. U celoj zvezdanoj noći jedina radost nad bolom u telu tvom je golom. Sve nam dopušta tuga. SLAVA . . . . .
LjUBAV Već prvi put kad si zbacila odelo smešan mi beše tvoj pogled ohol. Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da slušah u zori kako se
Kao kroz suze, u sećanju mom, vidi se i sada. Studenti te akademije nosili su civilno odelo, ali belu, mornaričku kapu i bili su omiljeni na igrankama.
Za vreme karnevala, na Rijeci, oblačio sam i ja masku, a sestra Zubranićeva oblačila me je u žensko odelo. Takav sam ulazio u kuću tih raznih mladih devojaka, i u njihovo društvo, i one nisu ni sanjale koga imaju u društvu.
On je nabavio, za svaki slučaj, radničko odelo i veli: ide u Pančevo, ima tamo kod oca, u bašti, zakopano srebro. Ja sam bio poslao Benešiću Masku i on mi je pisao
Ko ima talenta, piše lepo i pametno ljubavne drame. Ona, on, i muž. Ponegde umešano jedno lovačko odelo, ili ma šta što publika voli; iza zavese svira violina, a pri kraju, pod starost, sve se žene smire.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ko duh, ko avet ponoćnih snova Il iz proročkih da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote— „Hristos voskrese!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Znoj me svega oblio, pa se po znoju zalepila putna prašina; odelo mi prašljivo i već poabano. Idem umoran, iznemogao, dok odjednom ugledam preda mnom, na pola časa hoda, gde se bêli
Retko ko od siromašnijih nosi jedan orden ili dva, inače je svaki toliko načičkan da mu se ni odelo ne vidi. Poneki ih toliko imaju da ne mogu ni da nose sve o sebi, već vuku kolica za sobom i u njima puno ordena za
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Svaki hoće dobro da razgleda, pa da ima posle o čemu pričati. Naročito mu pažljivo razgledaju odelo i oružje. Ono im se čini neobično, i ako ničeg neobičnog u njemu nema. Najzad se nađoše koji ga poznaše. — Madžarević!
ste vi nekada mislili, već u mirnom i pravilnom toku života: kad ja imam sve što mi je potrebno za život (jelo, piće i odelo) i kad mi niko ne remeti domaći mir, onda je to prava sreća. — Ah — prekidoh je — mi smo to nazivali svinjskim životom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nemačke haljine je nosio češće po selu, a seljačke opet češće po varoši. Kad je oblačio nemačko odelo nije imao mašne oko vrata, nego je išao razdrljenih grudi kao onaj Mara iz revolucije; a kad bi se opet seljački obukao,
Dobiće ispod nosa brkove, potkresivaće i podbrijavati ih, neće nositi anteriju nego nemačko odelo. On Zaca postaće ćir-Tašula, i tada ga neće niko više od duga vremena, kao sad, pitati: odakle je, niti mu se smejati,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A dvorište je tako svetlo i belo... I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako... kao tek sašiveno odelo. KAKO ŠETA STARI PROFESOR U nedelju popodne, kad se sve smiri, Kada pod strehom zaspi kavgadžija petao, U takvu
Prix Za film Homo homini nije lupus, U Guči, to jest u Mionici, babe tri Prodaju čoveka, ko da je kupus, Staro odelo, ili trokrilni orman: Tome je posvećen ovaj antiroman.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ne morate se naročito spremati i oblačiti, a još manje navlačiti na sebe gnjuračko odelo. Vi ćete sa mnom lako sići u morske dubine i tu komotno, bez ikakvih napora i naprezanja, kao da udobno sedite u svojoj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
O pranju, ribanju, nameštanju i kićenju soba po nekoliko bi se dana dogovaralo. Odelo, počev od najmanjeg deteta pa do najstarijeg, sve bi se iznova krojilo.
Odelo, počev od najmanjeg deteta pa do najstarijeg, sve bi se iznova krojilo. Čak bi se prepravljalo odelo i slugama, naročito sluškinjama, kojih je uvek bilo po nekoliko i to većinom iz njihovih čivluka.
I kao svakada, izvaljen na sedištu, sa jednom nogom opruženom i po njoj opuštenom rukom, obučen u čohano odelo, ali ne kao ostali, već u nekom naročitom za njega kroju.
cveće, drveće, i više nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena, isto ovako sedeći, pred istim ovim cvećem, pa čak i sama kuća, iz | kuće glasovi i idenje ili matere ili
— Dosta, dosta, Sofkice! — prekidala je i zaustavljala Sofku, a ipak videlo se kako joj milo što joj odelo tako lepo stoji.
Za sve to vreme, dok su oni seljaci dolazili, Sofka se nije oblačila. Šuškala je dole u spavaćoj sobi. Zagledala odelo, minđuše i spremala šta će obući.
lepu i ne toliko raskošno koliko prosto i ukusno nemeštenu — grleći je, ali polako, da joj ne poremeti ni kosu, ni odelo, poljubi je, ne u čelo, kao mati — već u usta, kao sestra: — Vaistinu vaskrse, čedo moje!
Sofka je jednako ustrčavala. I ona je bila srećna, zadovoljna. Obučena u to novo odelo, ugrejana od služenja, sa osmehom na usnama, služila je jednako zagledajući da se ne uprlja u hodu.
Bio je isto onako u čohano odelo obučen. Istina, redovi gajtana, što su iz pojasa njegova izlazili i nizali se po krajevima mintana, spram sveće sjali
Jer to trčkaranje svaki čas i zagledanje u nju toliko joj dosadi, umori je, otupi, da, kad pade mrak, kada joj donesoše odelo, sapune, igle i češljeve; kako sve to ispred nje na stolici i po prozoru poređaše, i iza upaljenih sveća prisloniše
I zato je bila obučena u raskošno odelo, u teške, crvene kao krv šalvare, sa velikim žutim kolutima od srme oko džepova i nogavica.
idući na kupanje tu naišle, odmah bi se osetio međ njima pokret, jer njih dve bile su obučene u najlepše, najskupocenije odelo. I nije se znalo kome više da se dive, koja je lepša, da li mati ili ona, Sofka.
Pandurović, Sima - PESME
III Pomiriću se. Ako ležiš mirno, I s tobom tvoje cveće i lepota, Mrtva i gorda, kraljica života, Na tebi svilno odelo prozirno I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži i grca, Ja ću ti doći na postelju lednu, Ti,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
vrlo rano, i stane da gleda u bašču nejavljajući ni ocu ni materi, kad ali Ćeli došao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i oružje, i doveo uza se troje četvoro čeljadi te rade bašču, a Ćela se obukao u ono odelo, te postao sa svim drugi:
konj i doneo mu gosposko odelo i oružje, i doveo uza se troje četvoro čeljadi te rade bašču, a Ćela se obukao u ono odelo, te postao sa svim drugi: nije više ni će | lav nego lep momak što može biti, pa uzjahao na onoga konja, te se šeće po
“ Kad otac vidi da ništa ne pomaže, obuče je u prostačko odelo i načini je kao puku prostakinju, te je uda za Ćelu, pa im da iza grada malo zemlje, a Ćela onde načini bašču i u njoj
mogao se pretvoriti u najlepšega čoveka, samo je trebalo da zvizne, pa bi odmah dotrčao zmajevit konj i doneo gosposko odelo i oružje.
On obuče gosposko odelo i usedne na zmajevita konja pa pođe s carem napored da ga svi vide da je on. Kad car vidi da je on, od radosti se
Stanković, Borisav - JOVČA
Ne znam. (Prihvata peškir koji joj Jovča vraća.) JOVČA E, e... SOFIJA (iznosi pojas i odelo gornje; ona i Vela drže pojas kojim se Jovča opasuje). JOVČA (spušta se na minderluk, pruža noge).
Ali, da od toga odmah načini odelo, da nosi, hoću da je vidim u to obučenu. MARIJA Dobro, dobro. (Pođe, zastaje.) A za druge, ostale, jesi što doneo?
Pauza. MITA i ANĐA (izlaze iz kujne. Mita gotovo silom vuče Anđu za sobom; penje se, čisteći usput odelo i zagledajući se; Anđa za njim skrušena). JOVČA (kad ih smotri, paleći cigaru pokazuje im da priđu i sednu).
U dnu, vrata s prozorčetom gore, za sobu gde je kupatilo; ispred njih poređano odelo. S leva, vrata za Vaskinu sobu otvorena; s desna, dva prozora kroz koje se vide lisnate voćke.
žudno otpija, stresa se; dohvata cigaretu i pali, guta dim; pruža noge te ga čivčika izuva, dopušta da mu svlači gornje odelo, raspasuje ga; pomaže i sam; leže u postelju).
Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto? (Uzima ga, meće do sebe, u krilo, čisti mu odelo): Oh, gde si to padao, gde si mogao toliko da se uprljaš?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
izgled, slika, način obratiti — pretvoriti obrknez — vrhovni knez ogursuz — ugursuz, nesrećnik od — o odejanije — odelo, odeća odreda — odredba, namena ožidavati — očekivati ozlobiti — učiniti zlo, naljutiti Ojler; Ajler (Euler,
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo tursko, a, znate već, Turke niko na svetu ne volji“, pravdao ga on. — „A za što će da izuči tamo?
Zavuče se u senjak i ćuti. I ne odaziva se. Vukašinu preturi večeru, podmuklo ga gurne u baru i isprlja mu novo odelo. Njemu sam uvek lepše kupovao. To je moj greh. Uvek sam ga izdvajao, a sâmo drvo ubije vetar.
Prošlost, pogubljena i zaboravljena u poslovima, Visi sada sva pred njom, pohabana i u ritama, kao sirotinjsko odelo. Nikada do ovog trenutka nije pomislila da joj je život jadan i pust.
Srušili su mehanu u kojoj su tada prenoćili. On nije spavao, ljut na oca što je odbio da mu kupi varoško odelo, onakvo kakvo je viđao u Palanci na velikoškolcima. „Ti si seljački sin. Sramota je da nosiš švapske krpe.
Gunj i opanci! Prvo što je učinio je da prestane da bude smešan i da skine to glupo, tursko odelo. A „ko je Srbin“ i „seljački sin“. To NITI je imao kome da pokaže, niti je znao šta da pokaže.
Treba spavati, pa sutra... Vukašin navuče čergu preko glave. Onda bez kolebanja skoči, obuče odelo i ne zapertla cipele. Noseći drhtavicu i škripu snega od brzih koraka, uđe u mrak očeve sobe.
Još dok su bili deca, tužakao ga Aćimu. Koliko li mu je novca izdao do sada? Osamnaest puta... A hrana, a odelo? Ne, prvo u gotovini. Palanka, pa Beograd, pa Pariz, i opet Beograd...
Nije to on. Njega sam ja ispratio. On je drukčije otišao. Nije imao na sebi švapsko odelo. Vozom je otišao. Celu noć su razgovarali. Nisam toliko bolestan. Lepo vidi i jasno čuje. Ne govore u mraku.
Sede i spusti lampu na stolicu. Nesigurna mu je ruka. Kako sam mogao? uspravi se. Kako?... Da ti kupujem odelo i obuću manje nego što tebi treba...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zar je čudo što su trgovci nudili suvo zlato za njega? — Prodaj ga, pa kupi novo odelo! — nagovarali su starca. — Ovo ti nije ni za strašilo! — Znam da nije! — odgovarao je starac.
Nemir je u njoj rastao. Morala je da odbaci gornju, od sunca i vetra ispucalu koru, kao da zbacuje iznošeno odelo. Još nije bilo u redu. Šta sada? Odbaci stena s uzdahom i onaj dublji, tvrđi sloj, ali ni to nije bilo dovoljno.
Baš dosadno, pa eto! A onda, jednoga jutra, kad više dosadu nije mogao da podnese, princ zbaci sa sebe prinčevsko odelo i pođe da traži svoju sreću.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U Stojanu, povrati se stara snaga i, u prvu nedelu, u svitanje, on obavi stare radnje: umije se, pomoli, obuče vojvodsko odelo, opaše pištolje, smisli reči pozdrava, uzjaše. Tako, u pratnji onih koji su mu vest i doneli, pođe na Prudine.
Bacaju se na njega, ludi vukovi, obaraju, kidaju sa njega odelo i kožu, vezuju ga za drvo. Iz šume zaista izlazi Turčin, ali ne onaj Bošnjak koga je Stojan očekivao, nego jedan drugi:
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o duh, k'o avet ponoćnih snova, Il' iz proročkih da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote „Hristos vaskrese!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Naredi da mu se spremi kada, napunjena svežom vodom iz izvora krimitskih bregova. Pošto je skinuo svoje odelo, Arhimedes zakroči u kadu da se u njoj ispruži.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali, bez obzira na odelo, njegovo lice nežno i s finim crtama, njegovo lepo držanje, i sve, počev od glasa pa do najmanjeg pokreta, odavalo je
“ Obradovala se žena Jaćimova, sunce je ozarilo, te sve poigrava i pomaže Jaćima da odelo praznično odene, manšete mu namesti, i „mašliju“ mu prazničnu zaveže.
Leži on krvav, izgužvan, žut, stenje, previja se. Iz kose mu curi krv, crno praznično odelo sve u prašini, opancima izgaženo. — Šta je ovo? — pita policija — ko ubi čoveka? — Narod, gospodine! — Kako narod?
Osuđeničko odelo moralo se predati magacinu. Ali bivši robijaš nije mogao ostati go. I zato što čovek koji je bio robijaš nije mogao
Posle nekoliko godina, dakle, on tuži sudu kupca, moga sadašnjeg klijenta, tražeći da mu ovaj plati dužnu sumu za odelo.
Glava beše urasla u bradu, brkovi sakrili usne, ispod presovane kape viri neuređena kosa, odelo mokro i kaljavo, snaga visi, a ne stoji — to beše major Ilija Petrović. — Molim Vas, da objasnim, gospodine pukovniče!
i dirljivo ređa, kao da se nikad više neće videti, kao nešto sa čim se zauvek rastaje i što se mora prežaliti, a odelo i rublje i knjige naše đačke polažu se onamo kao za umrlog.
„Evo“, veli, „ovo ti je tu a ono tu, kravatne su u zasebnoj pregradi, a novo odelo neće se ugužvati da putuješ do Zlatnog Praga ili Londona.“ I opet nas sahranjuje na parče i muči neverovatno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica je veoma cenio svoje telesne osobine i svoju retku snagu, pa je prema tome podešavao i svoje držanje i odelo. Kao siromah nije se mogao isticati bogatstvom odela, ali je i onu sirotinjsku odeću umeo tako vešto namestiti na sebi,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Srećom behu zagrljeni ljudi, A žene im, kao iz obmana, Crnom kosom što skrivaše grudi I odelo plavog jorgovana. I odelo, što u noći plave.
Srećom behu zagrljeni ljudi, A žene im, kao iz obmana, Crnom kosom što skrivaše grudi I odelo plavog jorgovana. I odelo, što u noći plave. Skidale su veselo i spretno, Ostavljale ispod svoje glave, I spavale nemirno i sretno. I spavale.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Moji prijatelji vrlo često primete da mi odelo stoji kao saliveno, a ne znaju da je sva moja odeća napravljena po merama koje sam imao još pre 35 godina a koje se od
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U jednoj je bilo moje rublje, a u drugoj hrana, jedna pečena guska i veliki beo hleb. Jedino odelo koje sam imao, nosio sam na sebi, a sestre su me ubeđivale da je moderno i da u njemu ličim na pravog varošanina.
Sve što sam imao na sebi bilo je jedno lako odelo. Ostalo što sam nekada imao pretvorio sam u novac da bih kupio kartu za brod.
” Ali odkud to da čovek koji ima neki zanat, ima novaca i odelo, u Americi mnogo više vredi nego u Idvoru, mom rodnom selu?
Moj izgled više nije privlačio poglede, ni na brodu ni kasnije u Filadelfiji, posle mog iskrcavanja. Moj šešir i odelo bili su američki, ali moje teške cipele, veoma korisne na farmi, bile su previše teške za topli junski dan u
Kristijan me je odveo na Čatam Skver da kupim novo odelo i rublje. Jevreji, prodavci odeće, davali su utisak da će se potući oko toga ko će me pridobiti za mušteriju.
podmukli vihor iznenada baci u vodu, a on, pošto izvuče živu glavu, stavlja na žrtvu Neptunu, bogu mora, svoje mokro odelo.
Pošto mi je preveo i objasnio tu odu, nagovarao me je da svoje najlepše odelo okačim u ložionici i prinesem ga na žrtvu Džimu, onom božanstvu koje me je spaslo podmuklih talasa Minehahe, vode koja
Kao da sam imitirao Tela, skočio sam onako obučen u vodu, uveren da će mi se odelo lako osušiti na toplom suncu kada budem nastavio sa veslanjem. Tako je i bilo.
Kao da sam imitirao Tela, skočio sam onako obučen u vodu, uveren da će mi se odelo lako osušiti na toplom suncu kada budem nastavio sa veslanjem. Tako je i bilo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Po obali šeta se nekoliko momaka gospodske ruke — sinova mesnih posednika i trgovaca Obučeni su u toplo odelo i ogrnuti debelim zimskim kaputima. Gde—gde uza zid, oko trga, prislonilo se dvoje—troje težačkih mladića.
Iz daljega, s brda, čuo bi se katkad oštri zvižduk i dozivanje ljudi. Mali Marko turio je ruke u odelo da ih zagreje; ćuti i čeka. Odjednom Cveta, zabrinuvši se, diže se. Marko nagne za njom. Pođoše žurno komšijskoj kući.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (Raki): Govori! Šta si joj kazao? RAKA (on je obučen u belo mornarsko odelo sa kratkim nogavicama te mu se vide gola kolena): Baš ništa!... UČITELjICA: No! E, to već prelazi sve granice.
ANKA (koketno): Jesam! ČEDA (izlazi. On je obukao crno svečano odelo, na rukama mu rukavice i na glavi cilinder). ANKA: Iju, a što ste se vi tako lepo obukli? ČEDA: Zbog vas, Anka.
ANKA: Iju, a što ste se vi tako lepo obukli? ČEDA: Zbog vas, Anka. To je moje svadbeno odelo. ANKA: E, to mi je milo. I tako obučen doći ćete i tamo u moju sobu? ČEDA: Pa zato sam se i obukao.
) XVII ČEDA, RISTA ČEDA (pripali cigaru). RISTA (posle izvesne pauze nailazi na vrata takoće obučen u svečano odelo. Nosi buket): Klanjam se, dobar dan. Je li slobodno? ČEDA: Molim, izvolite!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
vetrovi, što je tobože naručio Ita, njena nepregorela ljubav: ona, ovamo u bašti, od straha, počela da skuplja oko sebe odelo, kao krije prsa, sebe, da se ne vidi ništa od nje [. . . ]”.
je viđen pomalo kao tajanstven, pomalo kao nastran čovek: s jedne strane je miran, redovno u novo, uredno i čisto odelo obučen, ali zato, s druge strane, ulicom ide „navek u stranu pognute i oborene glave ispred sebe”, „i to sve uza zid.
Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća. U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila
351 Pri svemu tome određenu ulogu ima variranje, usmereno ka pojačavanju. Na primer, „crni sanduk za odelo”, koji se na srazmerno malome rastojanju triput pominje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nasmejano arnautski, ljubazno i pobratimski primili Košutani zbunjenoga Jablana. Njegovo vojničko odelo uzeli za domaćinova sina, a njemu dali neke stare drehe arnautske, uzeli mu pušku i časovnik — da mu to tobože sačuvaju
Na njemu ni redenika, niti za pojasom revolvera, koji je samo za vreme službe spuštao na žrtvenik. Odelo, iako novo i čisto, opet prosto n veoma seljačko.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
divska: Ta kud ću jačeg, strašnijeg džina Neg’ što je lavina Hladan si, sneže, hladan zacelo, Al’ ti si ipak toplo odelo Njivama našim, mlađanom sadu, Težačkoj žuci, ratarskom nadu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Imala je prćast nos, i njene crne kose mrsile su se preko mišice probuđenog. Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska.
Spaseni rak se radovao pod kamenom. Poslednji vojnik, koji je prešao reku, pretrese pusto odelo na obali. Bilo je masno i poderano. Poneo je sa sobom jednu dugačku uzicu.
Sergije se nasmeši. Odabra nekoliko novijih i stavi ih sebi u džep. Ostale joj pošteno vrati. Žena je smakla odelo sa njega. Tada je on oplete znalačkim rukama kao omamljivom mrežom. — Meѕѕіeurѕ... pripremte dlanove... ovako...
Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo. Samo čvrsto stegnute u ruci drži stvari poginulog komandanta.
U predsoblju su ih skidali. Odelo je sečeno noževima i derano. Isekli su mu čakšire, razdrli veš sa njega, i onda ga golog uneli u salu.
Kapetan Vosel je namicao kožni šlem na glavu. Pod kombinezonom se gužvalo novo odelo i ježile medalje. Govorio je da treba biti koketan u smrti. — Pa mi svi zbog koketerije i umiremo.
— Ne gledaj. ne gledaj ovamo... Ivon je otvorila dolap, n brzo smicala odelo sa sebe. Naslonjen na drvenu rešetku prozora Duško je gledao kroz lišće nagnute grane, kako se dva bosonoga dečka
Bacila je veo na lice i pravila sulude pokrete trbuhom. Tada je svukla i njega, zamotala ga u čudno odelo, uturila mu čibuk u ruku, a fes na glavu, i kao robinja pred pašom zaigrala pohotljivu igru. Oboje se smejalo.
Duško se izvio i ispravio. Po podu je bila ispljuskana voda, a po stolicama njino bačeno odelo. Kroz prozor se video krov srušene džamije, Duško je gledao ženu, i smeškao se jer je bila lepa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!“ Odmah po ručku žuto platneno odelo zamenjujem belim, radi posete koju ću sa Vuijeom učiniti guverneru. Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera.
KAD SAM STIGAO PRED NjU, ODELO MI BEŠE ČAĐAVO I ZELENO Boake je prestonica plemena Baule i njih je najviše ovde. To je ono čuveno pleme na koje se
Jutro studeno toliko da se, sasvim preko volje, prelivam hladnom vodom. Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo.
čije se talase odbija svetlost zvezda, kao varnice, iako na te potoke svakako silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje sam obukao da zapanjim gospođu Bede — trave bojadišu, po grudima i plećima, jakim obojenim prugama, mi
Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa! Jedino moje belo odelo tu, najlepše belo odelo koje sam bio spremio za naročite prilike, definitivno je precrtavano dugim crnim prugama od
Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa! Jedino moje belo odelo tu, najlepše belo odelo koje sam bio spremio za naročite prilike, definitivno je precrtavano dugim crnim prugama od ulepljenih stabljika; moje
Belac mi odgovori, sasvim ozbiljno, da su stvari rastovarene, da moj boj već pegla u dvorištu moje odelo, da ću ja s njime ručati, da će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu večerati,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ne bojte se, to se samo naša druga klasa preobukla u nizamsko odelo, poskidano s mrtvih Turaka. Černjajev aranžira u šancu čitavu svetkovinu; pilo se, nazdravljalo, pa čak i pevalo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Istina, naiđoh na jednu vojsku tamo negde oko Sredozemnog mora. Nosili su engleske uvijače, francusko odelo, jeli su američke konzerve i psovali strašno... Po tome bih rekao da su to Srbi.
— Zamišljam sebe kroz dvadeset godina, ako doživim. Kad dođe neka svečanost, ja obučem novo odelo i prikačim medalje, a deca se okreću za mnom i smeju mi se — završi pričanje potporučnik Vlajko Milutinović.
— Vi, dakle, imate bojeve metke?... Punite puške! — komandovao je kapetan Bora. — Nišanska tačka ono odelo na zidu! Deset karabina bilo je upravljeno na novo, još neobučeno odelo kapetana Radoslava. — Ne!
— Nišanska tačka ono odelo na zidu! Deset karabina bilo je upravljeno na novo, još neobučeno odelo kapetana Radoslava. — Ne! Ako boga znaš — zavapio je Radoslav. — Boro, molim te, ne pravi komendiju.
Dede! — Mi ne pijemo više. — Nemoj da mi odreknete i drugi put, inače... — on se okrete vojnicima: Nišanska tačka odelo na zidu. Vojnici digoše puške. Radoslav i Sveta uzeše čaše. — Gospodo, nasmejte se — govorio im je Kosta.
— Eks! — naređuje Bora. Radoslav taman prinese čašu ustima, kad ugleda brđane sa naperenim puškama na njegovo odelo. — Neka spuste puške. — Kad vidim dno čaše — odgovara Bora. I preko volje ispili su vino iz velikih čaša do dna.
A vi — obrati se vojnicima: — nišanska tačka odelo. Uz teške graške znoja popili su Radoslav i veterinar još po dve velike čaše vina.
Inače — on pokaza palcem preko ramena na vojnike. — Nišanska tačka... Vojnici sada i bez naređenja upraviše puške na odelo. — Dobro! — Radoslav je gledao mutnim očima, sav crven u licu i znojav. — Š’a ’oćeš?... Dušu? — Jok!... Ništa...
Tada namignu na veterinara: — Hajde — pevaj mu. — Pevaj, inače ode odelo — dere se Kosta. Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga ljubi. Radoslav stade da se smeje.
— Spodbiše me kao kufer! — veli Dragiša otkopčavajući bluzu. Na njemu je sasvim novo odelo, a na nogama visoke, žute čizme za šniranje, kako obično nose engleski oficiri. — Gde si sve bio, pričaj nam...
Ja sam došao pravo sa fronta. Na nogama sam imao prekrojene vojničke čizme. Odelo mi je bilo izlizano, jaka na bluzi nagrižena od epoleta, da se i postava videla.
Ranjen je, pa mu je jedna noga ukrućena. „Bre, kakav si... Slušaj, odmah da si nabavio odelo. Ovaj svet polaže mnogo na spoljašnost.“ Još istoga večera odveo me je jednome krojaču, kod koga sam naručio odelo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ilircima u Serpskom narodnom listu, 1842, 118, „što nam vi bratskom rukom ta mila čeda naša srpska nebratski u rimsko odelo oblačite, te ji u njemu jedva poznati možemo?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Žika je dežmekast, a velike čupave glave, podbulih očiju i debelih usana. Na njemu visi izveštalo prljavo odelo, prsluk mu kratak tako da mu se košulja pod njim vidi. Pantalone mu gore vrlo široke, a dole uske i spale te se naborale.
Nastasijević, Momčilo - PESME
strepe, Reke nek pohvalom zašume I neka planine zaječe, Njemu svetlost dah je i bit, On krilima vazdušnim leti, Odelo mu bezdne mir. Oblaci prave blistav mu šator I glas mu huji kroz oluju, Poklonimo se Tvorcu Bogu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
tako se govorilo, baba krišom, ne govoreći nikome, sama, samo s jednim rođakom, i, kako pričaju, preobučena u muško odelo prešla granicu, otišla u svoje rodno mesto tamo oko Peći i Vučitrna i sva imanja rasproda, donese novac i plati.
Čak i za odelo, koje će šalvare, koji mintan da počne svaki dan da nosi, prlja. I mati, ne samo da se u tome osećala ponižena, da je
Otac kao da nije ni postojao, a kamoli njegova smrt, tuga za njim. Mladen stojeći više nje, obučen u novo, čohano odelo, s ključevima u rukama, gledajući kako nastupa sve više hladovina, svežina, sunce sve više pada i nekako razdragano
Do njih brat im. On onako slabunjav, obučen u novo odelo, pa mada je i leto, utopljen po dvema pamuklijama, i tako naguntan, debeo, izgleda još suvlji, tanji.
Više njega vidi se kako se beli kći mu, Jovanka. Kao svakad, tako je i tad obučena u belo odelo. U šalvarama i belom, tesnom mintanu, sa širokim zatvorenim rukavima.
«... Jovanka, zastiđena, onako obučena u novo, raskošno odelo, zakićena a sa onim odskoro postale žene razbludnim, još sasvim ne zasićenim očima, ustima, telom, crveneći od tolike
I gleda u kamenove koje pušta u vodu. Baba Stana ode. Ode na kolima. Obučena u stajaće odelo, zabrađena, sa svećama, bosiljkom. Ode kazujući da će u crkvu toga sela. Selo je blizu. Odmah iza doline.
Slobodna, odahnuvši, obučena u novo odelo, navek u čohanoj koliji, i povezana oko vrata belom novom maramicom, sedela je celog dana ispred kuće.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
on treba da ugrabi đavolu taj štap (samo pri tom da pazi da ga đavo ne preduhitri, pa ili ubije, ili štapčetom pocepa odelo, koje se posle na tom mestu nikada neće moći zakrpiti), pa će ga đavo morati služiti (Karadžić, 1903, 194 id).
?) u vezu sa mitskom ličnošću i deposediranim božanstvom Trojanom. Da bi mogao napraviti odelo za svoje vojnike, naumi Trojan da seje l.
Otuda propis da sveštenici kod Vavilonjana, Feničana, Jevreja, Misiraca, moraju nositi odelo od l. Kod Indijaca l. je takođe smatran za kultno čist.
Kod Indijaca l. je takođe smatran za kultno čist. I kod Grka za kultne radnje često je bilo propisivano odelo od l. Na starom Orijentu pisari, prema kojima se osećao izvestan božanski respekt i koji su stajali pod specijalnom
, devet drenjina, devet zrna graha«, ZNŽOJS, 7, 1902, 155). Lešnik inače ušiva udavača u odelo, s leve strane, kao amajliju (TRĐ, NNŽ, 3, 76). U Omolju meću mlade pod pojas l., da bi rađale mušku decu (ib.
Tisovina se prišiva detetu za kapu (GZM, 6, 1894, 668), ili se meće u odelo (ZNŽOJS, 23, 316), u kolevku (ZNŽOJS, 7, 1902, 293; 388; SEZ, 32, 1925, 377; 48, 311), da ga ne bi urekli, ili da mu
s.; v. i ZNŽOJS, 11, 271). Tisovina se meće i u odelo i u sanduke s odelom; od nje se prave kašike (»jer to drvo smatraju čuvarem sreće«), korice za noževe, štapovi,
Domaćica, pre nego što ode po vodu za mešenje slavskog k., umije se, »obuče novo i čisto odelo«, i zakiti se bosiljkom (SEZ, 19, 191; upor. i 32, 224; 86, 467). Slavski k.
Uoči setve orač se okupa i ne prilazi ženi, da bi pšenica bila čista, i obuče čisto belo odelo, da bi i zrno bilo belo, a na glavi nosi belu maramu, i preko bele marame preteruje volove s plugom (SEZ, 86, 95).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Voda je tu tiha, nigde ne prelazi iznad pojasa, a i lako je sići s obale. Ostavim odelo u šupljini stare jove i go, zaklonjen gustišem, priđem obali. Spustim se preko kose kamene ploče u vodu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo? Jedna mudra glava reši zbrku celu: Ta nek dođe seljak u svome odelu.
Šumi, ah šumi, s blagoslovom boga Neka nam uši oglunu od toga.“ 7. Obuci, muzo, svečano odelo, Svečana j' pesma, koju ću početi; Sumoran glas će biti kô opelo, Il' kao uzdah, što iz grudi leti. Suton je pao...
“ „Čudna posla, smešno delo! Uzmi svitu i odelo, Jer smo, zbilja, slični mi, Jer na mene ličiš ti.“ I sa svitom svinjar pođe, I u London vesô dođe, I kralj diže pozdrav
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na nekoliko koračaja od nas sedi, zavaljen u naslonjaču, stariji neki gospodin. Njegovo odelo i čarape od teške su svile. Oko vrata nosi čipkast, uglačan ovratnik, na cipelama srebrne kopče sa dragim kamenjem.
Turističko odelo, koje se pri takvim šetnjama po Mesecu mora obući, nije baš bog zna kako elegantno. Zbog nestašice vazduha, turista
Zato je njegovo odelo slično futbalskoj lopti u koju se on uvuče, koja se hermetično zatvori i koja se, pre no što stupi u bezvazdušni
No ako Vam je ovo odelo suviše jednostavno, Vi možete metnuti, oko Vaših belih ruku i alabasterskog vrata, Vaše divne biserne đerdane, i
toliko da između njih proviri plavo parče nebeskog sukna, dovoljno veliko da se od njega može skrojiti mornarsko odelo, onda se kiša ispadala. Tako mi bar priča jedna „još uvek“ lepa Engleskinja koja stanuje u istom pansionu kao i ja.
Još jednu opremu trebamo za naše putovanje, belo hadžijsko odelo. Sad sam baš nabavio dve takve mantije kod jednog ovdašnjeg kaluđera; zato možemo odmah na put.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I kad znaš, onda? TAŠANA (prekida je, s dosadom): Znam to, Stano, znam. Dobro, hajde donesi mi odelo. STANA (izlazi i donosi odelo).
TAŠANA (prekida je, s dosadom): Znam to, Stano, znam. Dobro, hajde donesi mi odelo. STANA (izlazi i donosi odelo). TAŠANA (sa istom onom dosadom, malo se pokreće, da bi je Stana mogla što bolje odenuti).
(Odlazi.) TAŠANA (za sebe): Ne treba, niko mi više ne treba. (Seda, raskomoćuje se, razrće oko čela kosu, oko vrata odelo, da se osveži. Odjednom uzdrhta, skoči. Tare rukom usta i obraze.) Oh, što me svrbite, pusta ostala!
(Gleda niz sebe i kao crveneći od stida zbog svojih lepih haljina): A i ovo! Nisi trebala da mi spremiš ovo odelo. (Saginje se Stani, da joj zakopča nizu.) STANA (zakopčava je.
Sa zavrnutim rukavima, te mu se vide još lepše i nežnije ruke. Obučen u dosta aljkavo odelo, ali po kome se vidi da je, kad je prvi put krojeno i šiveno, to bilo sasvim raskošno odelo.
Obučen u dosta aljkavo odelo, ali po kome se vidi da je, kad je prvi put krojeno i šiveno, to bilo sasvim raskošno odelo. Uvređen, a i dosta zbunjen). TAŠANA (ne dižući se sa minderluka, raspoložena, s prekorom): O... O... tako!
Po sobi posluje Tašana. Malo dublje zabrađena šamijom, da joj prašina ne pada na kosu i lice, obučena u svakidanje odelo, samo u jeleku, sasvim nezakopčana, bez pojasa, već između jeleka i šalvara velika razdaljina. Ulazi Stana.
) od sebe sve odelo bacati — da ne bi bar to kamenje oko sebe imao, te njim ili sebe osakatio ili ovamo mene udario. A opet, kad vidi da mu
MIRON (sa klupe): Ne boj se, ne boj, Božja dušo! PARAPUTA (jednako okrenut kapiji, baca, kida sa sebe odelo, da bi se ugasio): Zapalili, zapalili Paraputu! I, izgore Paraputa, izgore!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Eno, pogledajte one oficire što idu tako prekoputa. Pogledajte koračanje, pogledajte nogavice. Ali to odelo nije ovde rađeno. Evo kako ja mislim, majstore. Rukavi ako ne valjaju, ima kaput; kaput ako je s felerom, tu su rukavi.
Vidi dobro da se, što se njegove ličnosti tiče, proaljkavio. Na sebe meće odelo koje momci pokvare. Boji se starosti. Da li da se ženi?
Tek mu sune u gladu da u dan najvećeg posla stavi na sebe praznično odelo; i iskvari ga. Ali Milici njegovoj draga njegova lepota, draga joj njegova gizdavost, potegne i radi, dvostruko, krišom
— E, jeste, imaš pravo, Luka; uvek ti imaš pravo, đavolski stvore! Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo. Dobro, dobro, izvini... A imaš kanda i rukavice; otkud ti to? Moraš ti uvek da izmisliš nešto mimo naš svet.
Pa jedan brak razveden a drugi sklopljen; miraz, opreme, bolešljivo dete Juličino, „markiz” mnogo troši na odelo i druge takve gluposti.
Branko učini rukom da treba čekati. — Meni je on, sem drugog bezbrojnog, pomogao prošle godine da kupim lepo odelo, i ja mu to tako reći u krajcarama vraćam, i to je sad prvi put javno rečeno!
Tri komada nameštaja oko mene od tvrda su drveta, i štede više oni mene nego ja njih. Vazduh ne mogu štedeti. Odelo, čuvam ga kao oči u glavi; čim dođem kući, svučem ga i obesim u orman, a navučem neku staru anteriju koju mi Baba dade
Zagleda i svet nju. Da je mlada, vidi se. Da je bogata, vidi se. Da je Jevrejka, i to se vidi. Ali što je obučena! Odelo, cipele, šešir, sve u skladu, sve fino i sve neobično. Tamnoplav somot s mrkim kožnim ukrasima.
ali on je sad nosio skupu, finu periku od tamnosmeđe kose, po engleski glatko pričešljane i uz lobanju prionute. Odelo vanredno, sivo, od tanke, čisto vunene engleske materije koja se ne može ugužvati, i ima osobit pad od svoje težine i
Palanka šapće: — Tako bolestan, a još Englez. — Poveo je Pavle iz Londona bolničara, momka koji u kući ne skida belo odelo, a na ulici nosi vrstu uniforme.
Ako zapne pre zida, lom je u kući. Odelo četkaju sve po dve žene: jedna prelazi četkom, druga prstima vadi perca i prašinu.
Živela je još toliko da vidi kako sin njen rastura i poklanja nameštaj, posuđe, čak i odelo. — I tvoju ću bundu pokloniti, biće ti odmah lakše.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Vi vidite kakvo je naše odelo, pokazujući na najvispreniji dar neba, ali utoliko je bogatija naša revnost i ljubov k dobrodetelji i istini.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Hramovi, palate, gradovi, šume od namolovanoga platna; krune od hartije, odelo od lažnoga zlata, mačevi od drveta; i lažne suze, lažni uzdasi, lažna uzbuđenja i lažne radosti, a sve to da bi se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A jesenja kiša lije. Putevi iskvareni, mostovi razvaljeni. Vojnici bez obuće, a odelo pocepano. Iz usputnih varoši beže građani i lakši ranjenici. Na svima stranama plač dece i jauk ranjenika.
Demontirana lokomotiva podseća na lešinu, prazni vagoni zjape kao grobovi. Svuda staro odelo, pobacane kape i hartije, prosuti džakovi brašna, kao da je vihor besneo nad mirnom palankom.
Sedam stotina kilometara odstupali su pod borbom, braneći svaku stopu. Odelo im pocepano, šajkače nagorele. Oficiri se ni po čemu ne razlikuju od svojih vojnika.
Padala je sitna kiša, a po drumu oticala prljava voda. Vojnici su bili gotovo bosi. Odelo im izbledelo, pocepano i nagorelo, da su podsećali na begunce koji mesecima lutaju po šumi i polju.
Nailazila je pešadija. Vojnici su se svlačili goli, pa su odelo i spremu vezivali o vrat, a oni, zagrljeni po dvadesetorica, nailazili su u hladnu vodu.
— Milojko — okrete se potpukovnik Petar svome posilnome — ugasi onu sveću, da mu se ne zapali odelo. Promičemo tako pored mrtvih i niko im ne odaje počast. Ne prekidamo čak ni započeti razgovor.
Kada bi mene zvao, ja bih morao da pripašem sablju i ešarpu. Pošto ti to ne nosiš, onda tvoje službeno odelo i onu tvoju popovsku kapicu, kako je ti zoveš... mitra... čita. — Jest, jest! — odobravaju ostali.
I novac mu čak daje. A ovaj mu ono odgovara. Jer pre bi pešak i odelo skinuo sa sebe, nego što bi pušku dao. — Šta mislite, ko će kome pre da podvali? — pita Živadin. — Zar još pitaš!...
Lusteri su bleštali, a posluga obučena u belo odelo nosila je već table sa jelom. Oficiri užagrenim očima prate svaki pokret posluge. 3astadosmo zbunjeni. Neko nas zovnu.
Lice im potamnelo, oči upale i podnadule, telo malaksalo; odelo izgorelo, ili se prosto raspalo, obuća pocepana, a neki su bili i bosi.
A kiparisi se uzdižu kao nadgrobni spomenici... Ženjeni oficiri izvukoše prvi iz svojih sanduka sačuvano odelo i kretoše u varoš da bi zaboravili tugu svoju. Neoženjeni su sedeli po šatorima i igrali karata.
Onda ih obuze nemir. Sutradan tražili su odmah i oni dozvolu za varoš. Ko nije imao uglednije odelo, taj je pozajmljivao od svojih drugova. Pošli smo peške drumom. Ali nas stiže jedan engleski teretni automobil.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Šta je to belutak? — podiže obrve morska kornjača. — Nešto za odelo ili nešto za jelo? — prišunja se kornjača Belutku, zagrize, ali ni komadić ne odvali, a zub joj izlete iz glave.
Očisti bodlje morska ježica, uglača krljušt jato riba, naoštri klešta jastog, ali Belutak ne promeni odelo, niti otvori usta. — Nije ti zabavan novi muž! — reče Ježica Hobotnici. — Bolje da si Glavatog Ugora odabrala!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
SALČE (Koštani, koja gleda oko vodenice u drveće, goru): Kosa ti se zamrsila. (Opravlja joj kosu i odelo.) KOŠTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi! (Magdi): A, je li, tetka... (Pokazuje na goru.) Šta je tamo? Gora?
) Tamo ću ja! (Kida se rukama.) Oh, tamo i oči da iskopam, kožu da oparim, snagu da osušim. (Kida sa sebe odelo, lice, kosu.) KMET (odstupa preneražen): Ne, bre, Koštana! Ne toliko! Evo idem! Ali ubiće me predsednik, ako te nema!
Šantić, Aleksa - PESME
Po tuđini lutô i sve kera ganjô. Mojoj dragoj beše dosadno zacelo, Pa ti ona skroji venčano odelo, I kô muža nežno zagrli cvet mio — Momka što je gluplji od svih glupih bio. Kako li je mila, lepa, moja draga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ono što u pesmi naročito odlikuje Momčila jeste njegova ogromna fizička i moralna snaga. Kad je Vukašin obukao njegovo odelo, izgledao je kao kepec prema džinu.
Oni su na silu odgovarali silom. Turci su pljačkali, uzimali od naših ljudi hranu, odelo, novac, stoku, otimali žene i decu i prodavali ih kao roblje; hajduci su u zasedama na drumovima sačekivali turske
„Odelo njihovo i njihovih žena bilo je bogato i kićeno, kako se u pesmi opisuje, megdane su delili, zubima se klali, u četu hodi
Na isti način naš narodni pesnik prikazuje Grujičino odelo i oružje (u pesmi Novak i Radivoje prodaju Grujicu): Uranila Džaferbegovica, te iznosi divno odijelo, i oblači dijete
Usta Steva na noge junačke, i umiva svoje lice belo, i oblači gospodsko odelo, pa pripasa sablju okovanu, pa uzima kondir vina rujna, te napija krasnu slavu božju, sretna puta i krsta časnoga, u
“ Manu sabljom, odseče mu glavu, metnu glavu u jankesu pasu; brže s age poskida odelo, s age skide, na sebe obuče. Ugledaše dva pašina sina gdi pogibe aga od Ribnika, pak besede dva pašina sina: „Da
na ramena baci; pak izleti Đurađ pred Ivana, al’ svog sina poznati ne može, jer je Ivo ruvo promenio, promenio konja i odelo; pak povika Senkoviću Đurđu: „Stani, kurvo, ago od Ribnika!
Besedi joj mlađani Nenade: „Oj starice, moja mila majko, pokroj na me sve novo odelo, sve zeleno, od čoe zelene, a okratko, s goricom jednako, da ja idem braca da potražim, da me živa moja želja mine“.
Ali Nenad majke ne slušaše, već on čini što je njemu drago: on pokroji na sebe odelo, sve zeleno, od čoe zelene, a okratko, s goricom jednako, pak usede na dobra konjica, i diže se braca da potraži, da ga
Bugarske haljine, tj. proste, senjačke. Boroje i Sredoje su pesnička imena. Novakovo strašno odelo nije izmišljeno, jer su i turske megdandžije nosile odelo od medveđeg krzna i vučetine i jagnjeće šubare sa orlovim
Boroje i Sredoje su pesnička imena. Novakovo strašno odelo nije izmišljeno, jer su i turske megdandžije nosile odelo od medveđeg krzna i vučetine i jagnjeće šubare sa orlovim krilima. Ne bi bahom iz klisure tvrde, tj.
Naopako koplja okrenuše — u znak žalosti (kao što se u nekim slučajevima prevrće i odelo). Naopako kolo povedoše, tj. kolo zdesna nalevo, tzv.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
dar-mar HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR KONOBAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni sekretar DOBIĆEŠ ODMAH KELNERSKO ODELO POLA CRNO A POLA BELO DOSADNO MI JE DA SLUŽIM GOSTE Reče konobar NEKA OPROSTE HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
GODIŠNjA DOBA Zima je ljuta — ko li suproć mraza može ga obstajati? Odelo nam je vera s dobropoteklom; sedeć na hjeruvimeh, samozavijen s krpetinami na zimi u jasla leži.
PEVAČ U3 STRUNE Ti si moj život, moja hrana i odelo, moj pokrov i pristanak, moja slava i radost! Moje blago, srebro i zlato, ti si svako moje dobru pouzdanje i nadanje
Ruke i grudi rasuše se, Telesni ceo stas raspade se. Kamo skupo i cifrasto odelo? Rastrunu se, mirizme nesta, Bujna i nepokorna mladost usaše! ... U vetar i u maglu sve prohuja, Osta sade — zemlja.
Začudi se o tomu i polakomi što se ono svide i taki smetnu sa sebe oružje i odelo svoje, potrča onamo vodom k njima i pade oma njemu na glavu viđeno se ona koruna nebesna.
Svi to zaktevamo da smo jednako boljari te bogatice hvalimo, a siromahe kudimo. Ja otkud bismo svoju hranu i odelo imali da siromasi ne bi poslovali i o zemlji radili, pasli i čuvali marvu?
Ja mi, budavši sveštenici, udilj doma kod svoje kuće boraveći, od popovine dostajući svoju hranu i odelo, a izaradi svoje nehajštine nit imamo kakvih valjalih za učenje knjiga niti pak što nešto gotovih ih imamo, razgledamo ih
Jedna glava, jedno grlo, suretina odelo. Svetskim popovom također. Ako i imadu zlopadiju s decom, al' crkva i ljudi ih drže i hrane.
gospodarski dolap baci svoju ušljivu i izblaćenu ružnu koju izdrtinu halješinu među novo mu čohali i svileno pazlatasto odelo. Kaži mi bi li mu to na pročki bez ništa prošlo? Kako ne bi psovan jošte i preko leđa izmlaćen bio?
Promene nejma... (smrt) Ni govori, ni romoli a vid čovečiji ima (ikona) Jedna glava, jedno grlo, suretina odelo (kaluđer) Njima sreća, ostalim šteta (trgovci) Ka gladnome dokopati se situ lepa se jedžeka najesti, udes je, tako i
S dobrom ti ukazujem dohodak k tebi višnjega cara nedomišljen. Ta sama ti sobom, i ta na tebi porfira kolasto svileno odelo što ga na sebi nosiš, prokazuje te jer si s carskoga podretla, te i sama si pristojna za cara što i sama to svakad
Ka oni na zurnici! Stiže suton, sve se raziđe svojim putem: stovrazi sakriju se, skinu sa sebe ono tuđe odelo, ostanu zvekani, propalice i opalice ka i bili.
KANO S BREGOVA MUTNA VODA... Jedni hvale i diče mnogo zlato, srebro, drago kamenje, biser, lepe ađijare, gizdavo odelo, hubave i visoke polate, mnoge milkove, konje, stoku, tafru i pompu, gospodstvo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Već i po samoj svojoj prirodi i po zanatu svom kujundžijskom bio je otresit i pažljiv na odelo, a to je još više i pritvrdio služeći u vojsci, i to, kao varoški sin, u kavaleriji.
U čaršiji je imao nekoliko epiteta: čelebi-Đorđija, dilber-Đorđija, ašik-Đorđija. Jahao je dobra hata, nosio lepo odelo; nije se bojao Turaka, i važio je kao srećan i drzak krijumčar; prenosio je so, barut, knjige i druge poverljive stvari
Zona se ljubi s njima, a one je gledaju, smeše se na nju očiju punih suza, a posle je zagledaju i razgledaju joj odelo. A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu.
puno tih ludih avantura, a što je ovde najglavnije, ćosav je i ima nežne ženske crte lica; i kad se preruši u žensko odelo, izgledaće visok i vitak u tom odelu.