Teodosije - ŽITIJA
Ovo i mnogo drugo od gorčine srca njemu izgovorivši, molitvu i blagoslov od njega izmolivši, i uzevši tužne haljine, odlažahu kući. I idući, natrag ka kuli obraćahu se s plačem i ridanjem, zastajkujući, dok ga je moguće bilo dogledati.
A ovaj, klanjajući se k njima ravno do zemlje, svakoga otpuštaše. I tako odlažahu u miru kući, i blagoslov od svetih kao neki plen zaplenivši radošću se veseljahu.
Sveti starac bivaše od sviju po dušu korisno usavršavan i poučavan, i svi milosrđem njegovim obasuti odlažahu kući. A prepodobni, ljubazno primljeni i ugošćeni od igumana i bratije, odmoriše se i vratiše se u svoj manastir
blagodaću Božjom i molitvama prepodobnoga, doticajem svetoga groba i pomazivanjem svetim mirom iscelivaše se, zdravi odlažahu svojim kućama. I blagodat Božja beše na svima i veselje i neiskazana radost.
Jer u velikom veselju duše bili su usrdni da sve dadu. I tako svi odlažahu kući, i čudesima zadivljeni slavljahu Boga zbog pokoja i počasti svetoga svoga oca Simeuna.
i mirom svetim od svetih njegovih moštiju ove pomazivaše, i molitvama svetoga Simeona svi isceljenjem obogaćeni zdravi odlažahu kući. I beše sin divan ocem, i otac hvaljen sinom.
i zbog pobede bez rata čudom i ujedno radošću ispunjeni, svetosti svetoga diveći se i hvaleći Boga, svaki svojoj kući odlažahu.
i milostivi Stefan tada mnogo i bogato milosrđem nište obasu, i vesele duše blagorodne obdari, i posle ovoga svi odlažahu kući, slaveći Boga i diveći se čudima koja sveti učnniše.
blagorodni, episkopi i ceo narod bejahu uveseljeni, a ništi po zapovesti svetoga još i dovoljno obdareni, i tako svi odlažahu na počinak.
srca svojega iznoseći, nove i stare reči njima govoreći učaše ih o Bogu, čemu behu veoma udivljeni, i klanjajući mu se odlažahu svojoj kući. A kralj, primirivši se sa svetim, češće ga k sebi prizivaše i njegovim rečima o Bogu naslađivaše se.
A on ih blagodušno primaše i obogaćeni od njega ujedno blagoslovom i potrebama, odlažahu kući. Dovoljno vremena odmorivši se u Hilandaru, u svome rukotvorenom manastiru, sveti dobro poučavaše igumana i
svetoga kao mirom sve pomazujući, i molitvama njegovim isceljenja svojim bolestima primajući, radosni, Boga slaveći, odlažahu svojim kućama.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
I seljaci odlažahu zadovoljni. Jedino mlađi ljudi vrćahu glavom, jer po samome čuvenju pomamilo se, bolan „žensko uvo“ gdje im dođe fratar
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Donošahu mu lepa duvana, vina, gledahu ga i odlažahu, pričajući usput kako se junački drži. »Kao da mu je srce od kamena !« — veli jedan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I gledaše sebe izdvojena od bijede što u selu vladaše. Bolji jednako odlažahu u svijet i u vojnike, a na domovima ne ostajahu no starci, djeca, betežna čeljad i gdjekoji mladić što ne imađaše čime
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Neki u subotu tamo i na bogomoljstvo odlažahu, poklanjajući se onde Bogu, jerno i pri Mojseju crkovno od šatora njina senka toliko stopa nasamo (osvem ljudskoga
A na zimišta odlažahu u Ćizik. A na proleće opet dohođahu biti se pod grad te tako ima do sedam godina što vrlo ratovahu i mnoge svoje