Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
maj 2000. MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM Po dvadesetom pevanju Odiseje Tvoj tanjir je prazan. Ali tvoj televizor odlučno tvrdi da je tvoj tanjir pun: na TV-ekranu, krunisana peršunom i krompirom, u tvom tanjiru caruje govedina!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Al’ ljudi, pa još popovi! Ah, — reče odbijajući odlučno, — kakva štogla, bog vas vidio!! — Pa štogla, slatka, štogla! — reče žalosnim glasom gđa Gabriela.
Utom joj pade na pamet i Melanija i Pera i gđa Persa. — Nema od tog ništa! — reče odlučno gđa Sida. — No, još bi nam to trebalo!
Prodangubiću, a moram zorom da sam kod kuće. — Al’ aj’te... Al’ kad vas lepo molim! — Ne! — reče odlučno putnik, i prevuče šakom umorno preko čela. — O, baš mi je žao što nećete! Pa, pozdrav’te Melaniju!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi on pođe odlučno pred svima u onom pravcu crkve. A tamo unapred, kamo se on kretao borba je još trajala samo sa sve slabijim dahom i
Umakao sigurnoj smrti, uveren da novim opasnostima nema kraja, Hristić je odlučno i ogorčeno odbacio pomisao da se vrati u bateriju. Kuća — bila je njegova jedina, bolna i rajska misao.
Taj grozan život u selu ubio bi je brzo. Ali ona to ne bi trpela, raskinula bi ga odlučno. Još kao verenica uvidela je da se razilaze i htela da raskrsti, pa tako. Onda je nastao rat, odvojili se.
Nove naravi koje ok vidi da se uvlače po našim varošima i u naše odnose posle rata, on odlučno ne prima On je čovek staroga kova Njega je, na protiv, rat popravio učinio boljim, čistijim i njoj odanijim, pa je on to
On oseti da se tamo unutra dešava strašno. Po tom, odlučno pođe kroz dvorište. U kući je vladala tišina tamnice. On zaustavi dah i dok su mu usnice patnički drhtale, on zakuca
Onda jedna žena sa čovekom ispod ruke naiđe pored njega, začudi se, pa se ponova vrati i zagleda ga radoznalo i odlučno ispitivački.
Grančice su puškarale, i pod nogama nekog prolaznika cičao je sneg glasom najradosnije tice. On odlučno zaustavi onog čoveka: — Gospodine, reče on, kakva je to slučajnost: da na zemlji ima isto toliko ljudi koliko na nebu
Afrika
Oni obećavaju, sigurni da ću se, kad se jednom vratim i večeram, predomisliti. Međutim ja odlučno ustajem čim je gotovo sa deserom.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: No, a zar naš brak nije srećan! Imaš li da mi prebaciš što? NOVAKOVIĆ (brani se odlučno): Ali ne! RINA (ljubi ga): No, pa onda razvedri se. NOVAKOVIĆ: To nije ništa, sitnica, ne vredi ni govora.
„Na pitanje našeg saradnika, je l' to sve bilo prethodno smišljeno i po izvesnom planu izvedeno, gospodin Marić je odlučno odbio da je tu bilo ma kakve namere.
VUKICA (odlučno i kapriciozno): Ne trpim je! SPASOJE: Ne razumem zašto je baš toliko ne trpiš? Šta ti je nažao učinila?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Hteo sam da ih ponesemo, ali Rašida je bila odlučno protiv. - Rođeni su da žive slobodni i neka žive! - rekla je, a jedna joj se bora ucrtala između obrva.
Matavulj, Simo - USKOK
— Hoću, svijetli gospodaru — reče Janko odlučno. — Sad bih je već uzeo i da je ne ljubim, a ljubim je svom dušom. — Pa u dobri čas!
— Ako će knez da je dâ za tvoga sina Stanoja, može, ali ne mora. — Neću, božja ti vjera — reče knez mirno, ali odlučno. — To sada kažem čisto i jednom zavazda!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Racionalističke ideje, koje je tada u crkvi i državi odlučno sprovodio car Josif II, nazivaju se u austrijskoj političkoj i književnoj istoriji jozefinizam.
On usvaja i podupire crkvene reforme koje je odlučno počeo sprovoditi Josif II, uperene u prvom redu protiv katoličke crkve, ali koje su se neizbežno prenosile i na
u pogledu jezika i pravopisa Emanuilo Janković je najnapredniji srpski pisac XVIII veka. On se odlučno izjašnjavao za narodni jezik u književnosti: »...Ja nisam Slavjanin nego Srbljin..., ne pišem za Slavjane nego za Srblje.
On je odlučno bio da se očuva stari i etimološki pravopis. Bio je dosledan u svojim osnovnim pogledima, i »kao god što je u pitanju
godinu zapodeo, on je odlučno napao na suvremene srpske pisce i njihov rđav književni jezik, i sav se založio za narodni jezik.
i svojim pravopisom štampa čak i »vešči cerkovne i svjaščene«, to im je izgledalo kao opasna jeres koju je trebalo odlučno suzbijati.
i »patriotske« istorijske škole Pante Srećkovića i nove, naučne, i »nerodoljubive« škole Ilariona Ruvarca, on je odlučno, prkosno, bio na strani starih.
Milićević, Vuk - Bespuće
Njezina slika bila je moćnija; Gavre Đaković nije osjećao dovoljno snage da pokuša odlučno da je izbriše ili da joj doda nešto ne dobro, rđavo, ružno, — osjećajući da nema prava da je vrijeđa i da bi ta uvreda
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi dovratci, govorite! Čudno pitanje, kažem ja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Gosti su još ovde? AGATON: A, ne! Rasterao sam ih ja sve. Eno ih po sobama, pakuju se. Rekao sam im odlučno: Nezakonito ste ušli u kuću, nemojte nezakonitim sredstvima da vas izbacujemo, nego 'ajde svako svojoj kući!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oči njegove su odavale ledenu odlučnost, a na stisnutim usnama se ogledao prkos i inat. — Idem! — reče odlučno. Ćutali smo... Ne znamo da li da mu čestitamo ili da ga odvraćamo.
— Dakle, mi nećemo više prelaziti? — zapita neko. — Ne, ne! — odgovori odlučno komandir. Nama svima kao da laknu. Topovi su bili pripravni za dejstvo, osmatrači su zauzeli svoja mesta.
Komandir opaža moju uznemirenost i neprestano me zapitkuje da li idemo dobrim pravcem. Odgovaram odlučno da se ne bi i on nervirao... Teška me slutnja muči... Sjahujem, i odmičem žurno peške.
— Gde je komandant? — Evo ga iza ograde, u rupi... — Hajd, povedi nas... — Ja sam ordonans... — Napred! — naredi odlučno komandir i mi u nekoliko skokova dođosmo do zemunice.
I niko se ne seća da nas odmeni... Traže još?... Dobro!... Zabeležite: ja se zovem Stanislav Petrović. — Reče odlučno i okrete se vojnicima: — Napred! Osećao sam se malen prema ovome velikom dečaku. Bilo me je stid.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
he-he-he ?... Kakav vam je ovo kolega? — Odličan učitelj i veoma dobar drug, odgovori Ljubica ozbiljno i odlučno, pa videvši da se pisar sprema da izbaci neku pošalicu na Gojkov račun, prestiže ga i sama reče : istina, nije uglađen
— — Ha-ha-ha... te još kako! Pitajte Gojka kako on misli. — Da, slavno ide! odgovori Gojko odlučno. — Vidim ja kako se vi mrštite... U jedno vreme pomislih sad ćete skočiti, pa naročito biram nerazvijeniju decu.
Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte... Blizu je, sama ću, odgovori ona odlučno, pa se pozdravi sa njim i okrete svojim pravcem. — Dobro... Laku noć !
Časkom, veli... — Kaži da ne mogu sad prekidati posao, odgovori ona odlučno, a iz očiju joj sevnuše neobične munje. — Kroz pola časa izići ću na odmor.
Ne znaš ti, bratiću, ove... Ljubica mahnu glavom odlučno, ljutito, i čiča iziđe pokunjene glave. Ona drhtaše sva, kao u groznici, ne znajući ni sama da li je to iz straha, ili
Sad se već Ljubica odistine naljuti. Ovo njegovo stalno i odlučno držanje beše joj teže od svega : pisar dođe za časak dva, pa ga posle nema po nekoliko dana, a ona ni s kim ni reči
Odoše u sudnicu, ali se vratiše u stan Ljubičin bez uspeha. Kmet ih odbi odlučno, čudeći se što mu dosađuju u nevreme. On je, veli, kazao jedared da će dati učiteljima nešto para tamo o Božiću, dok
— Dobro... odgovori depozitar otegnuto. Onda ja da izdam za sve mesece ? — Razume se, odgovori drugi glas odlučno. Gojko ispriča još i onaj događaj s pandurom, priđe te potpisa svoj iskaz, ne čitajući ga, i vrati se kroz ista vrata
Najzad pobedi žensko uporstvo, ona planu i stade kao da će izazvati koga na dvoboj, pa odlučno izjavi da će i ona ići. Kad bi vreme polasku, Ljubica dođe, obučena i nakićena svima svojim dragocenim adiđarima.
— Videli su nas... ne ide... Ah, šta tu !... planu ona odjednom, pa se odlučno krenu. — Hajdemo! Gojko pođe za njom, udešavajući još unapred šta će raditi sa očima i rukama. Već sa očima je lakše...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— No, prijatelju, jesi li se predomislio? — upita ga on blaže. — Ne, care! — odgovori starac kratko i odlučno. — Pa zašto? Kaži mi, ne muči me više! — molio ga je car skoro kroz suze.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
uza stenje, treći silaze u jarugu, oni preskaču preko klada, ovi se provlače kroz trnje, šiblje i korov, i cela ta masa, odlučno i brzo, s punim i zapetim puškama, ide napred... Teško onome, na koga su se digle ove stotine gvozdenih cevi!...
Istog trenutka on šmugnu za drugi trn, pa se otud zavuče u neki kupinjak. Ljubiša pođe odlučno napred, a za njim, u gomili, svi ostali.
Dokle ću da kasam za njim kao ludak!... Kod njega su spiskovi, može da učini ako hoće...« — Gospodine — progovorih odlučno, ali veoma blago — nemojte da me upropastite, molim vas... da se vratimo časkom, pa da mi popravite ocenu. — Ehe...
o rastanku, obuzeo bi je očajni strah, srce bi se skamenilo i ona bi, posle kratkog razmišljanja, odlučno mahnula glavom.: — Ne, ne! ... S njom se ne mogu rastati... nikad!... Prođe jedna godina.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Mi se, braćo, moramo uporno i odlučno boriti protivu današnje vlade koja nije izraz naroda i koja se svojim delima daleko udaljila od narodnih želja i narodnih
vaših ruku i iz vaših duša to poverenje, ja polazim u Beograd sa čvrstom odlukom da te vaše težnje iskreno, istrajno i odlučno zastupam!”... (Vrlo zadovoljan dosadanjom sadržinom, prekinuo je čitanje i pogledao zadovoljno u Danicu.
iz vaših ruku i iz vaših duša to poverenje, ja polazim za Beograd sa čvrstom odlukom da te težnje iskreno, istrajno i odlučno zastupam na ovome... (traži reč) na ovome... JEVREM (drekne): ... svetome mestu... IVKOVIĆ:...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Jok! — reče Sreten odlučno, kao vitez koji jednim mahom svoga mača prepolovi svoga protivnika. — Jok! U kamarile ja ne idem!
— Ama, predsedniče... — Molim! — produžuje ćir Đorđe ljutito i odlučno, tonom kao kad neko drži diktanto. — Mi, učitelju, da si gledamo našu poslu, a onizi tam’ što su, nek si ga glede svoju
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| XI Tetka, čim je vide, ma da Sofka uđe mirno, odlučno, ne posrćući, ne zverajući, čak i otvoreno, istina malo zamagljenih očiju i nabranih obrva, ali jasno gledajući, ipak
u jednoj ruci tromo grnetu, a drugom pritiskujući raspasan mintan, presavi se pred Markom i sanjivo, malaksalo, ali odlučno poče: — Marko — ali se brzo trže i popravi — gazda Marko — ako smo i Cigani, i mi duše imamo. Ne može se više.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Bolje je jutros!“ reče medik odlučno. „Ako svakoga jutra osvane pomalo bolji, kao jutros, brzo ćemo ga izvidati!“ Sad zavrgoše živi razgovor.
“ započe ona. Serdar se ne šće dalje o tome, no se naže da se digne. Ona ga povuče za skut, pa se odlučno zagleda u nj. „Kani se, ženo, nije mi milo o tome razgovora voditi, noćas najskoli!
„Ja to želim!?“ ponovi ona. A on, razumijući, da ona potvrđuje, prihvati pa, odlučno, ustavši: „E, pa, poslušaću te, boža ti vjera!“ naglašujući tu običnu zakletvu crnogorsku. „Ja...
A kako svi mišljahu da je sretan i zadovoljan, kako znadijahu da je odlučno odabrao taj život, pregonjahu s veseljem. To ga je većma žestilo, ta neprilika, da pod vedrijem licem krije unutrašnju
Stanković, Borisav - JOVČA
! Za mene nema zeta! VLADIKA Toliki je, najbolji, od kad tražili, a ti ne daš, i ne daš. Kako da nema?! JOVČA (odlučno): Nema! VLADIKA (odsečno): »Nema«, jer ga ti nećeš. JOVČA (još odlučnije): Nema!
(Ščepa je za rame i trese): Kaži da lažeš. Inače... ubiću te, ubiću... MARIJA (odlučno): Ubij! JOVČA Ama, ubiću te, ubiću, iako si njena majka. Za nju, radi nje!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tamo po Božiću! — Ja... onaj... kako god ti rečeš! — veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hod mu je i doturio do svesti: opet je pobeđen. A ona nada s kojom je posle dva pokušaja treći put odlučno drmnuo bravu na očevim vratima, ta snaga se sva pretopila u strah.
Prerovci poskakaše: — Šta je bilo? — Ništa. — Je li opasno za nas? — Za vas?... Nije. Odlučno odbi da im ma šta više kaže, umorno se spusti pored zida i klonu glavom. Seljaci zanemeše sluteći streljanje.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od užasa princ zaneme, a izaslanik se naglas nasmeja. »O kakvom domu princ priča?« On odlučno pođe ka princu, ali u istom času crvena žaba na prinčevom dlanu poče da raste i da se penje uvis podižući i princa.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On reče kratko i odlučno: „U red! Na levo krug!“ Oni se povrstaše u red i krenuše. Majmun se iza njih izbekelji i pljunu.
„Zašto plačeš?“, zapita on svoju ćerku. „Zato što imam srca!“, reče ona odlučno i pogleda mu pravo u oči. Kralj se razgnjevi.
„Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer. „I ja mislim, dragi moj Marko. A šta imaš od jela na stovarištu?
„Tako?“ „Jeste. Najveći i najmerodavniji prirodnjaci tadašnjeg doba, sa Kivijeom na čelu, izraziše se sasvim odlučno protiv takve zamisli koju su pre mene izrazili i drugi, Bifon i Gete još dosta neodređeno, moj deda Erazmus Darvin
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I podsećajući se toga utiska, pomilovan ovim dahom detinjstva, ja se povratih. — Pobratime, — rekoh odlučno — ni pomisliti nisam mogao da si takva slabotinja.
njegovih zuba, koje ne znam kako nije polomio, valjda savlađujući se da ne udari mene ili koga drugog, dok se ja odlučno ne podigoh tvrdo rešen da napustim društvo. Ali me on zgrabi: — Sedi... marš... sedi!
A iz crnog okvira na zidu posmatrao me strogi izraz očiju staroga oca tako odlučno opominjući da se skamenih. Ali bludna para slatke požude izbijala je pomamno iz žene, ona opoj se rasprostirala oko nje
Da li bi me volela tada? Ona lako zadrhta ali odlučno reče: — Ne. Zašto mi to govoriš? Šta hoćeš? — Šalim se, šalim, samo se šalim. Ti znaš, nije reč o meni.
samo da se najedanput stišao kad se umešala u huku one mirišljave reke, nego se taj isti nemir smesta pretvorio u nešto odlučno do razdraganosti, do preloma, nešto tako odlučno posle čega se ulazi u nov život.
one mirišljave reke, nego se taj isti nemir smesta pretvorio u nešto odlučno do razdraganosti, do preloma, nešto tako odlučno posle čega se ulazi u nov život.
On je bio devojački lep, ali je njegovo lice odavalo užas jedne strašne patnje koju je tako odlučno uspeo da prekrati. Zamisli samo, koliko besmrtne osetljivosti u jednoj duši tako uzvišenoj, detinjskoj i čednoj, tako
da se ovako kao dosad više niti sme niti može, i da se doguralo do one krajnje tačke i granice, toliko opasne, i kad se odlučno mora kidati: pa ili ostati tako do kraja života i na brak, tu tako važnu stvar, više i ne pomišljati, ili odvažno i
danas, o velikom prazniku, kad se jedino nema drugo šta raditi, i kad i jeste prilika da se nešto solidno razmisli i odlučno smisli o tom kratkom i uistini žalosnom životu što izmiče, trči i nestaje tako brzo i ludo da čovek i ne oseti kako je
I tako, umesto da stvar odlučno izvedu do kraja, kao što zdravi razum i naređuje, oni se obično zaustavljaju na polovini puta, ili samo započinju i sve
I tada, verujte mi, okrenuo bih se, begao bih, da mi častoljublje i pomisao na veliku dužnost odlučno ne vele: ostani tu, budi na svome mestu, inače si kukavica.
Ali... Ama zar opet da odstupam?“ Grlo mu je bilo suvo, drhtao je. Zatim naglo i odlučno zgrabi prvi karabin ispod mrtvog vojnika, opkorači mali brdski top i stade pomamno da puca.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
naravno, nisam takav poltron da bih se tim zadovoljno koristio i to bez pogovora primao, već uvijek osjećam potrebu da odlučno, i iskreno s punim uvjerenjem, to odbijem i da ljude razuvjeravam.
Stropošta se prazna kanta; dijete se prepalo, i rodio se drugi bog. Jedan mali bog, primjeran djetetu. Ne. Odlučno, ne dopada mi se. Za moj ukus, to još nije bog, „bog u čovjeku”. Ili, možda to i jest bog. Samo, to još nije čovjek.
Šesnaestogodišnjak po rođenju, po osvjedočenju, po intimnoj vokaciji, ako hoćete. Za dob je odlučno do kojih godina pristupamo pojavama života s onim istim infantilnim očekivanjem bogzna čega i s onom istom infantilnom
A čemu?... Tvoja će putanja, Erna, u to ni časka ne sumnjam, odlučno krenuti naviše čim se otarasiš ovog utega koji ti se prikačio o skute...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Poneki put se ukažu dve prave, oštre bore između obrva mu, oči mu zasvetle neobično i odlučno, i celo lice mu iskazivaše neku nemu i mučnu unutrašnju borbu, koja se u njemu zbiva, a on se stara da je savlada, da
— Eno motike — viknu pandur, ugledavši držalicu gde viri iz korova. — Kopaj ovde — reče pisar odlučno i pogleda Đuricu. Razvedri mu se lice, kad vide Đuričin izgled.
da mu samo pitanje stavlja na raspoloženje povoljan odgovor, on dođe k sebi i, pogledavši kapetana pravo u oči, odgovori odlučno: — Ne znam, gospodine!...
Sedi dole! — i zamahnu nožem. U kući se razleže strahovito vriskanje. Đorđe sav pretrnu, pa odlučno progovori: — Ako ste došli kod mene onim vašim običnim poslom, onda mi ostavite čeljad na miru.
— Hajde, molim te. Valjada me se ne bojiš? — Kad bih te se bojala, ne bih ni stajala s tobom — odgovori ona odlučno. On joj priđe bliže, uze je za ruku i povede sa staze.
je vazda pokazivala prema ocu, pa, našavši se uvređena u dubini duše, obrte se Đurici: — Vodi me kud znaš — reče mu odlučno — jer vidiš da nemam više svoje kuće.
— Da ideš, za noćas, kod Jova — reče joj. — Neću više tako da se potucam — odgovori ona odlučno. — Hoću da idem svuda s tobom. Ali... ovako ne možemo više da živimo, nego da se venčamo. — Šta? Kako ?
A ja... I ovde je onaj drugi pogled! Sve jedno, opet je bolje da trpim ovo; pouzdanije je, ali je teško...« I Đurica odlučno gurnu vrata, uđe u dvorište, pa ih opet zatvori i nasloni na njih debelu kladu.
— Kazao si da se nećeš rastavljati od mene i da ćeš me svud sa sobom voditi — odgovori Stanka hladno i odlučno. — A eto, veliš sam da si bio kod devojaka, a mene si ostavio da me uhvati potera, pa da trunem u apsu. Đurica planu.
Crnogorac? — Neću, gospodine, više da ti odgovaram. Ako ćeš ići... hajdemo! — reče ona odlučno i ustade sa stolice. — Čekaj, brate, nisu još ljudi gotovi, a ni ja se nisam obukao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dogodi ti se, te uzmu i zorom, — umeša se neko momče u razgovor. — Ne kazuj ti meni... Starija je moja! — pa će odlučno: — Idimo! . , . — Pa de! — prihvatiše složno nekoliko njih. I drugi poslušaše, te se mučke izvukoše iz mesta.
— Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac. —Ubih ga, pa eto! — ponavlja on odlučno. —I ja bih bio isto učinio, javi se mlađi.
— A zbore da je bolji svoj kamen no tuđe drvo, — opazi djevoj ka. — Idi ti, idi! — ponovi odlučno. — Zbogom—te! — i mahne rukom prema gradu, pa se okrete i, ne osvrćući se više na nju, pođe k stoci.
— i, zvjerajući očima, traži uokolo zgodno mjesto. Ona se odlučno brani. Onda se on smisli: — 'Ajdemo, — veli joj, — požurimo da čim prvo kući stignemo! 'Ajde, ženo moja!
— povika ona ljutita, opazivši da se mali uznemirio i da, poplašen, u nju gleda. A kad ono zaplače, odlučno mu se opre i, zavapivši se u žbunove, ne htjede se s mjesta maći. —Nećeš da slušaš, a? —razljuti se Marko.
— Znaš da sam umoran, a podne je, i pođe u kuću. — Samo dvi beside ! — reče stari odlučno i uniđe za njim. — Znam zašto si došao, ali uzaludu ti je, odgovori paroh prije no će ući u sobu.
propovjedaoca Italijanca, jezuite, što svake večeri ove Strasne sedmice propovjeda u crkvi, i, dirnut božjom milosti, odlučno odriče se Moračine griješne ljubavi. I ovih dana pretrgnuo je s njome, a napast je velika.
Pa se svega odriče i odlučno obećaje sinu božjemu, koji je i za nj kap svoje dragocjene krvi prolio, da neće više nikada bludno sagriješiti.
Uto veliko zvono zazvoni odlučno, osorno, kao glas strašnoga boga što prijeti i opominje na pokajanje. —Isuse moj, milosrđe!
Cveta i Pavle, prvih dana u zatvoru, odlučno odricahu se jedno drugoga. Osramotiše se pred svetom. Upiraće u nj prstom i na prelima, i u polju, i u krčmi, a nju će
Iz toga doba sećao se dveju nepravdi: učitelj ga je u školi izbio stoga što se, napadnut, odlučno branio od napada jednoga svoga druga, sina imućnog težaka.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ravan), onda se o smeni dvaju razumevanja prirode i naznačenja poezije može govoriti od trenutka kada je Mišić počeo odlučno da piše protiv sentimentalne i površne lirike „mekog i nežnog štimunga“, a na drugoj je strani Milan Bogdanović
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je, sa stanovišta književnog razvoja, da su samo nekoliko godina ranije (1911) srodne slike u Disovoj Tamnici kritičari odlučno odbijali pre kao besmislene nego kao nerazumljive: Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali Arslanu preko noći žena prokazala strašnu besu, te ovaj izišao pred strica odlučno i čestito: samo će se mrtav odvojiti od Jablana!..
Jer vreme bejaše strašno Mlado–Turci behu odlučno naumili da nas izleče od kosovske boljke. Škole nam se zatvarahu, sveštenici hapšahu, viđeni ljudi ubijahu u rukama
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oni obećavaju, sigurni da ću se, kad se jednom vratim i večeram, predomisliti. Međutim ja odlučno ustajem čim je gotovo sa deserom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čisto ne verujemo. Čitali smo zvanični izveštaj... Ali komordžije tvrde odlučno. I zaista, trinaestog septembra, u sedam i po časova, stiglo je naređenje komandantu puka da sa svojim prvim i trećim
Bila je dva puta veća od topovske cevi. Pokušao sam još jednom da odvratim Kostu. — Udri! — naređivao je odlučno. — A ti gledaj gore i ništa ne brini. Granata izlete i trunu u bugarske rovove, kao da je tamo tresnuo grom.
Ko ostane čitav, neka zaobiđe stenu i sruči bombe na topove. Jeste li me razumeli? — Jesmo! — govorili su odlučno vojnici. Komandir se obrati meni: — Sad nastaje vaš posao. Mogu oni lako da nam najašu za vrat.
Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni. — Daj Bože! — i komandir odlučno pođe. Jedna za drugom, raketle su bleštale. Treperava svetlost zasenjivala je oči. Zvezde su tamnele.
— Dakle, ostaćete! — govorila je prkosno. — Ne, ne! — rekao sam odlučno, da bih prekratio dalji razgovor. Ona se nasloni na zid i pogleda tužno preda se.
Jedva sam se ipak savladao i prišao joj: — Molim vas, otvorite! — govorio sam hladNo i odlučno. Ali ona baš tada zapali cigaretu i, povlačeći dim, njeno se lice izduži, a na ono zdravo oko zažmire.
Jeza me je podišla. — Čujete!... Večeras bićete moj ljubavnik... — Nikada! — odgovorio sam odlučno. Ono zdravo oko zatrepta, i ona skupi usnice. Podsećala me je na životinu, koja se spremala da uhvati plen.
Aha, to li je... E, sad ću ja nju da mučim. Odbio sam odlučno da idem na sastanak. Toma je bio očajan. Najzad, na njegovo navaljivanje, objasnio sam mu da će tako ostati samo za ovaj
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bar na neka od gornjih pitanja, iskrsla povodom Vezilićeve primedbe, možemo već danas odgovoriti, a neke nedoumice odlučno odbaciti.
mudrost i poštenje. Protiv ovakvih neologizama odlučno je ustao Đorđe Maletić u svome članku Kritičeski pregled stihotvorni’ proizvoda g.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Pa lepo, 'ajd' da razgovaramo ljudski i pametno o tome. MARICA (dočepa flašu s vodom. Odlučno): O čemu? O kome? ANĐA: O... Đoki! MARICA (ostavi flašu): Ša da govorimo?
JEROTIJE (značajno prst na usta): Pst! MARICA (odlučno): Slušajte, oče! JEROTIJE (kao gore): Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe.
Ćipiko, Ivo - Pauci
” Radivoj diže glavu i veli odlučno: — Cvijeto, pusti kraju, dođi sa mnom, sreće mi, biće ti lijepo! —Pođi! — veli otac.
, Ali Božica neće da pruži ruke, već u Radu gleda. — Ponesi ga natrag, Mašo! Tebi isto fala! — smislivši reče Rade odlučno. — Ponesi ga natrag, molim te! — Zar sam ti teška, Rade? — izgovori žena, problijedivši i sneveselivši se.
Ali začas pojavi se sumnja : — A ako ne htjedne? Ubiću ga — pomisli. — Da, ubiću ga! — ponovi odlučno... i osjeti da mu je lakše. — I pravo je da pogine od tuđe ruke, — opravdava izbivšu misao.
— A ti ostani! — očito živo upade joj u riječ Ivo. — Nije moguće, valja slušat'! — odgovori Marija odlučno. U taj čas on osjeti kako mu u dušu silazi silni mlaz žalosti i nekako kao da ga je svega vatra obrvala.
— Ne mogu ja radi vas u prosjake! — odgovaraše on odlučno i ljutito. Nu ipak, nekim je pozajmio novaca uz pogodbu da nastajni buhač imaju njemu prodati, kilogram po deset
— Od toga ti u putu može biti potreba, pa najzad možeš mi i od tamo poslati ... — Ne, ovo je vaše! — odlučno odvrati on. — Nikada neću! — očito izjavi Ivo. — Već, dobar ti put i sretno se povratio!
— Ala, dignite tri prsta! — naređuje sudan. — Mi se nećemo kleti! — reče stariji odlučno. — Nećemo za živu glavu! — A nećete?! — opazi gospodin s naočarima, i jednako ih napadno gleda.
— Šjor, daleko od njihove granice preko dvadeset metara, — odgovori lugar odlučno. — Nije, gospodine, bili smo oko granice. A i ne zna se pravo čije je.
Na mahove i premišlja, pa mu dođe da nešto odlučno počne, da nastupi prelom... I htio bi nešto... Ali sumnja u sve ono što vidi, to osjeća, j ne da mu mira, i — ide
Mišlju sam grišila, dok niste vi navalili. I onda, mislila sam na nj. — I nije ti. žao? — Ne!— odgovori ona odlučno i prisloni glavu na nj. Puklo mi je pred očima: zašto da gine moja mladost? Kome je od toga korist?
Oni se u gradu pogospodio... Ti ne možeš, pa ko će? — Za polje imate naodara, a dućan zatvorite! — reče odlučno Ivo. — Fala ti, gospodine moj! — prezrivo izusti šjor Luka. — Ti bi me lipo svitova.
Pa, pošto se sigurno i njemu dosadilo, i od umora nije mu milo da na upite odgovara, obrati se odlučno k onoj trojici iz sela: — Ali, gospodo, možete se povratiti! Ivo jedva dočeka i primače se da se oprosti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio sam prosto nespokojan i uplašen. Okrenula se. Upitala me tiho ali odlučno da li sam se pobrinuo da stanovništvo Vratimlja ima dovoljno hrane i semena za setvu. Bio sam zabezeknut.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Između platanova lišća provirivao je Mesec, a iz zoološke bašte čula se rika lavova. „Nemam šta da sumnjam!“ rekao je odlučno, ali mu je glas treperio. „Kada poznajem onaj ugao i onaj luk, onda znam i opseg Zemlje.
“ Mladića obli rumen, oči mu zasvetleše, a nozdrve zadrhtaše. „Jeste, gospodine senatore“, reče on odlučno. Nasta tišina. Čulo se samo kuckanje časovnika koji je stojao na kaminu upravnikove sobe.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne znaš ti, Tašano! TAŠANA (jetko): Ne znam. I neću da znam. SAROŠ (odlučno): Znaćeš! Znaćeš! A kunem ti se: ni na samrti, ni na onom svetu, nikad ne bih kazao.
Krv će da legne. Već cela varoš uzbunila se. Turci poleteli da ga brane od ovih naših. Istrči Tašana. TAŠANA (odlučno): Ćuti! Idi odmah nađi Saroša, i kaži mu: kola, konje da dovede i odmah odavde da se beži.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
desnu ruku u makaze, prstiće leve ruke skupi kao plajvaz i učini njima u vazduhu nekoliko poteza kao da crta, i onda, odlučno, i nekako elegantno, rinu makaze u materiju. Koliko što blesnuše, bez jednog škripa ispadoše makaze iz platna.
Funkcije gos-Tošine vezivale se u osnovi za jednu malu političku strast njegovu, za srbovanje čestito i odlučno, i pomalo paradno. Jedared je gos-Toša sedeo osam dana u zatvoru zbog neke priredbe o Sv. Savi. Time se ponosio.
Gospa Nola, što obično nije bivalo, ne odgovori poduže, pa onda reče odlučno i iskreno: — Ne znam ni ja još, a kamoli vi, koliko ga volim.
Otac nekako nasluti da je to čas, i navaljivaše da se Nata uda. — Nemam vremena! — odgovara Nata odlučno i važno. Prestala je da šije. — Apsolutno ne! — Uz svoje kirajdžije počela je da se dobro snabdeva ribom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I jednog dana učinio sam prvi muški korak u životu. Stao sam odlučno pred majku i izjavio da neću više da nosim suknju. Ja ni sam ne znam kakav je bio neposredan povod toj mojoj odluci, da
Ali sam ja, i pored tih materinskih razloga, odlučno ostajao pri svome zahtevu, drao sam se, plakao, pištao, vrištao i valjao sam se po patosu, sve dok majka nije najzad
Eto, to je dobro da bude blagajnik. — Blagajnik ne može! — dodaje odlučno prota. — Za to treba da se rodi, to je naročiti dar. Po ceo dan pipaš tuđu paru, a ne možeš da je uzmeš.
— Baš ako i pogreši što, mantija sve to pokrije! Moj teča, onaj što o doktorima ima dobro mišljenje, bio je odlučno za to da budem ministar.
Te su protine misli bile u stvari vrlo utešne za mene, ali mi pred profesorom nisu mogle ništa pomoći. On je odlučno tražio od mene da mu kažem peti padež od imenice pas, čemu sam se ja odlučno odupreo jednim beskrajnim ćutanjem, jednom
On je odlučno tražio od mene da mu kažem peti padež od imenice pas, čemu sam se ja odlučno odupreo jednim beskrajnim ćutanjem, jednom od onih mojih osobina kojom sam se vrlo često u školi odlikovao.
— A što to bacaš? — Pa to je gadno. I ona se reši i pruži odlučno ruku. Ja otkidoh glavić sa palidrvca i dadoh joj drvce. Ona uze i poče odvažno da ga jede.
zaveo na usamljene staze, da hoće da izazove moju ispovest i da mi skreše u grudi pet revolverskih metaka, te uzeh vrlo odlučno da se branim. — Ali, gospodine, ja odbijam od sebe to da ja gajim prema gospođi takve osećaje. Ja nju samo poštujem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ni do sutra uveče ne bismo mogli da nasečemo drva da popunimo rečno korito. — Znate šta? — izjavi odlučno poručnik Kosta. — Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,.
Iako su vojnici navaljivali da jašem, da bih što pre umakao iz ovog ubistvenog prostora, odbio sam to odlučno. Nisam hteo da se odvajam od njih, ma šta me snašlo. Zato naredim da na konja stave ranjenoga podnarednika Žiku.
Iz mraka se pomaljaju grupe. Opet zaostaju. Kao da nekoga dozivaju. Gomila naraste. — Zbor! — viknu odlučno potpukovnik Petar. Masa potrča, razredi se, i divizion stade. Ljudi su bili u napregnutom iščekivanju.
— Nije da se priča, nego je tako naređeno! — reče odlučno potpukovnik Petar. Onda zaćuta. U daljini blesnu neka vatra i mahnita eksplozija zapara vazduh, pa se potmulo odbi sa
Nosili su je dovde i, eto... — Narediću da je nose moji vojnici — reče odlučno potpukovnik Petar. — Dockan... Eto, zadržao sam svoga pukovskog lekara, i on kaže: nema joj spasa.
Čujem da komandir to odlučno odbija i ostaje na osmatračnici, mada ima temperaturu usled malarije, koju još iz Soluda vuče.
— Naravno, mi — veli pribrano i odlučno potporučnik Svetislav. — Ja sam, gospodine moj, ranjen kod Sive Stene. — A ja sam ranjen na samome vrhu...
Petrović, Rastko - PESME
Gledam te hrabro, odlučno, Prvi put ovde, pod pravim uglom, sa rodne grude. Da li će te iko pogledati ovako posle mene, Da li si zaboravio ono
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući im pesmu, briše suze). VASKA A što plačeš?
— Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?... (Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ...
(Besno.) Zubima ću da ga rastrzam! KOŠTANA (odsečno, neugodno): Neću! STOJAN (zabezeknut): A? KOŠTANA (odlučno, zlovoljno): Neću! Zašta, kuda da bežim? STOJAN (posrće k njoj i vadi nož): Zar me ti ne voliš?
A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne! (Posrće, hvata se za čelo.) Ih!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I zato je Vasojević Steva mogao onako odlučno i ubedljivo da kaže sestri na rastanku: Kad se rodi od zapada sunce, onda ću ti sa Kosova doći.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
se jedno plavo mravče Među milion žutih mrava Mravi imaju poslove preče Plav se rodio pa šta s time Ali mravuljak odlučno reče IZVINITE ME HOĆU IME Nadenuše mu neko imence Nit zapevaše nit se napiše Al vrisnu opet mravlje detence
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
E, đavo te odnio, ovo ti vrijedi Carigrada! Ama ko bi te tukao, kad si takva. Aha-ha-ha! Namrštena Lunja odlučno popade tablu za nogu i povuče je. Ploča se s treskom sruši na pod.
— Šta misliš, majstore, bi l sada valjalo kazati za pećinu, pa da se svi tamo sakrijemo? Mačak odlučno zanijeka glavom. — Ne, to nikako.
— Pazi, a otkuda ti to znaš? — bleknu Nikoletina. — Znam, to se vidi po tebi. Nikoletina odlučno zakopča svoj civilni kaput i progunđa: — Pa dabome! Ja da im bacim pušku kao neka strina, to neće od mene dočekati.
Nećete se valjda danas uplašiti. — Nećemo! — dočeka dječak ozbiljno i odlučno, već unaprijed zagrijan važnim i opasnim poslom koji ga čeka. — Još sjutra ćemo iskupiti čitavu družinu.
— Neko plače! — šapatom reče Lunja. — Eno, iza onog žbuna. — Da pogledamo — reče Jovanče nešto uzbuđenim glasom i odlučno zakorači put zelenog gustiša, a za njim u skoku Nik i Lunja.
Valja nam nešto izmisliti. Zastao je, poćutao, a onda se odlučno lupi rukom po bedru i odreza: — Sad znam šta ću! Hajdemo brzo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I odmah odlučno reče da to nikako nije prilika i da od toga neće biti baš ništa! Dugo su se još živo razgovarali, kad ujedared upade
— završi odsečno i odlučno tetka Taska, pa se okrete još više od tetka Doke. — Mori, razbiram si ja, Taske, tvoje zborenje!
— U surgunl’k!... Nek’ znaje i zapanti, kuče, što je čorbadžijska kuća... — Ovoj da zapantiš! — grmnu hadži Zamfir odlučno Zoni. — Sal jošte jedanput da čujem inku lošotiju za teb’, — iz kuću te ne puštam... Tuj ću te zakopam.