Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— podviknuće Sava, kad kočije trucnuše preko jedne priličio duboke i opasne opasnosti nasred puta, te putnici odskočiše za čitavu pedalj s ono malo krovine na kojoj seđahu. — Ništa, ništa, ne bojte se!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Marinko priteže. — Dušmanski! — ciknu Stanko. Marinko udari kolenom Krušku među plećke. Pleća ulegoše, a prsa odskočiše... Pojas utonu u mišice. Kruška beše modar kao čivit. — Tako!... A sad, gazda-Ivana.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
svoje konje pored frau-Gabrielinih i dohvati levčom levču od tih drugih kola, ali ih ne prevrnu nego samo gurnu i ona odskočiše ustranu. A frau Gabriela se sva za nela slušajući kurmaheraje nekresanoga gospodina asesora.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Kriva? i na jedanput neka čudna senka, kao munja preleti preko lica Natašinog, a na njenim slepim očima odskočiše nabrekle plave vijuge. Ona se uozbilji: — Ja vidim, tebi je do raskida? — reče ona — Jest, do raskida.
Teodosije - ŽITIJA
mirom kao vodom navodnio, i kako odasvud ispunjavan kao potok otiče i crkvu obagruje i oblagouhava, i čudom užasnuti odskočiše da jave protu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nuška se izvi natraške. Kosa joj dodirnu zemlju, prsa odskočiše, rukavi joj se zavrnuše čak do ramena, padoše dole. A ona, presavijena, držeći tepsiju, koja bleštaše od mesečine,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Gde je, bre, točak? — dreknu narednik, a žile na čelu odskočiše. Stisnutih pesnica priđe dežurnom i unese mu se u lice. Točka nema, vidi i sam dežurni kaplar. Ali treba nešto reći.
„Baš sad pred unapređenje da mi se to desi!“ — Udahnu snažno vazduh, nozdrve mu se raširiše, a muskuli na vilicama odskočiše. „Ah“ — ispusti kroz zube i stisnu pesnice. „Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’! — i uđe u šator.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pošto materi lepo veza šamiju, da joj jedri obrazi i ovalna brada odskočiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziđe zajedno s njome i isprati je do kapije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A mi smo izložili i obraz, i trbuh, i leđa I dušu, pa i život... Komandir steže vilice, da mu odskočiše muskuli, i s drhtajima uzdahnu. Onda nastavi tiho.
Jaoj, majko, kad puče!... Kad one ženske zavriskaše kad zaglaviše vrata... A ona dvojica odskočiše u stranu i kao po komandi digoše ruke uvis, I jedan, i drugi imali su pogled punjene ptice. — Napred!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Obadvije sablje isjekoše, do balčaka sablje dogoniše; pobaciše njine odlomčine, od hitrijeh konja odskočiše, za bila se grla dovatiše, te se dvije ale poniješe na Goleču, na ravnoj planini.
perne buzdovane, stadoše se njima udarati; buzdovan’ma pera oblomiše, baciše ih u zelenu travu, od dobrijeh konja odskočiše, ščepaše se u kosti junačke i pognaše po zelenoj travi.