Crnjanski, Miloš - Seobe 2
hteo, poslednjim pokretom ruke, da utuli sveću, koja mu je čelo glave treperila, Isakovič ču kako se u predsoblju, tiho, odškrinuše vrata. Htede da skoči i drekne.
Htede da skoči i drekne. Pre nego što je, međutim, viknuo, ili skočio, odškrinuše se, tiho, i vrata u odaji u kojoj je spavao, a u vratima, u providnom muslinu, sa kosom koja joj se tresla, kao neka
Mora, kaže, kući. Gospoža Julijana, izvaljena na fotelji, smejala se i privlačila je, sebi. U vratima, koja se tiho odškrinuše, pojavio se Višnjevski.