Obradović, Dositej - BASNE
Kako je lisici bilo na to ozdo gledajući, svak sebi lasno predstaviti može. Da od kog dpygoga to strada, ne bi joj ni po žalosti bilo, no od
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A Hadži-Musta-paša tukao je iz grada toponima”.) Tako posle nekog vremena pođe ozdo Hadži-Musta-pašin sin s vojskom, a tako isto i moj otac krene vojsku s ove strane, a drugi knezovi s drugi̓ strana.
prospu puške u pašine saraje, kapiju otvore, i tako Hadži-Musta-pašu živa u̓vate, i kažu mu: „Mi znamo da tvoj sin ide ozdo s vojskom od Vidina, a Aleksa ozgo od Valjeva, i drugi knezovi s drugi̓ strana, no sad šalji knjige i tvoje Turke, neka
” 7. februara odem i pitam, no kaže: „Jošt nema.” 8. februara primim pismo ozdo, odnesem i javim. 9. februara odem, pitam, nema jošt. 10. februara išao sam, nisam ga kod kuće našao. 12.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman beše iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa nešto jednako. Kad bi pored njihovih vratnica, a on vragolasto namignu na nju i reče: — Jesi li sustala, Maro?
Ova gospođa uzela pa kao meša — ono vru jednako... O, kako to vri?! Podvirim se pod astal da nije ozdo vatra naložena. Aj; nema nigde. Pipnem astal — vruć! O, anatema ga bilo!... đavolska posla!
maja onako mnogo kako se jašu konji i gađa u nišan. Dok eto ti trče tri-četiri čoveka ozdo iz čaršije, hitaju pravo groblju. Jedan izmače i stiže pre ostalih, pa onom putniku: — Ama šta ćete vi od toga groba?
Nije obišla ni dve-tri igle, a bahnu ozdo iz bukvika Strahinja, te pred nju. — Uh, Strahinja, ala me uplaši! — reče Radojka i osvrte se plašljivo.
I u tom razgovoru stigoše gore do pred kuću. Tamo već behu svi odabrani Zarožani što su malopre pošli ozdo od vodenice. Purko odmah iznose rakije, te se obrediše svi po jednom-dva.
Radojka se pribila uz Strahinju, pa sva dršće, a ne ume ni reči da rekne. Puške i vika ozdo sve bliže. — Hajdemo, ljudi! — reći će čiča Mirko. — Eto onoga s poterom, može osakatiti koga!
— Vala, ni ja! — prihvati Ćebo. — A stanite, lopovi! — ču se ozdo glas Živanov. — Eno ih, Živane! Udri! — ču se drugi neko i grunu puška. — Strahinja, sklonide to čeljade amo za bukvu!
Utom se diže graja dole u Zarožju: »Haj, ljudi!... Potecite!... Pogibe nam kmet!... Ne daj!« Puške učestaše ozdo iz sela; graja i vika sve bliže. — Bež'te, ljudi, izginućemo! — viknu neko od družine Živanove.
Ognjan je o Petrovudne dovršio četvrti razred, a Senadin je odmah po Preobraženju pošao u prvi. Taman Miona ozdo uz voćnjak, a Dušanka ispade iz kuće. Stutoljila nešto u lepu šarenu torbičicu, pa sve nekud žuri.
Matavulj, Simo - USKOK
Ivanović viknu iza branika: — Crnogorci! Za... — Kakvi Crnogorci! — prekide ga ozdo krupan glas. — Kakvi vam se Crnogorci priviđaju?
Seljak ozdo odgovori: — Vaistinu, šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme,
Tek što se zajedno uputismo na treći juriš, a ozdo se krenu s jedne strane vladika sa svom našom vojskom, s druge strane Vjazemski sa svojom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Napredak dolazi ozgo, a ne ozdo, i on drži da se ostvario Platonov san, da je došlo doba kada vladari filozofišu, a filozofi sa vladarima vladaju.
Radičević, Branko - PESME
Sa konja sjaa, uniđe u dvore, A mlogi ozdo glede na prozore; Zastrti uvek bili su dojako, Al' sada biće valada inako.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto večeraše, reći će arambaša: — Kad smo danas ovako šićarili, donesite jedan od vas ona dva lanjska pršuta ozdo iz podruma. Car i vojnik šćućurili se — dušu u se, pa ćute. Skoči jedno momče: — Idem — veli — ja donijeti!
A on njemu ozdo: — A što mi se, brate, raduješ kad mi valja žvaćati dok krušku izijem. GLUVI VUK U selu Prnjavoru bio jedan kačar po
— Kako si, jesi li zdrav? — Čini mi se da je prav. — Šta radi stara prija? — Popušta malo ozdo, pa hoću da je popritegnem, — odgovori gluvča.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
su se nameštale sprave za lov, zasut; sve srušeno, uništeno, pa vetar preko te puste gudure zviždi i šiba, a Morava ozdo valjajući svoje mutne talase, huji i šumi penušeći se, ne osvrćući se na opustelo gnezdo.
— Razume se, u moju upisnicu. — Evo vam spiska, pa uzmite ozgo ili ozdo redom... Tako je najbolje. — S kraja ćemo, ozdo.
— Razume se, u moju upisnicu. — Evo vam spiska, pa uzmite ozgo ili ozdo redom... Tako je najbolje. — S kraja ćemo, ozdo. Gojko prepisa imena na čistu hartiju i taman da počne prozivati decu glasno, Ljubica ga zaustavi.
Ona se oseti kao da se nagnula nad provalijom, nagla se i već gubi ravnotežu .. ozdo iz crna bezdana vuče je neka sila i ona ne može da joj se odupre, ona i ne pokušava da se vrati, jer oseća da to ne
Njemu ovo ne bi po volji, preseče je pogledom ozdo do na vrh glave, ali ne reče ništa. Ko veli: pravo je da se promazi prvo jutro po svadbi, a već posle... hm...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pst! — učini kmet, i svi se trgoše. Ozdo od potoka prelažaše preko vrzine čovek u varoškom odelu — s puškom o ramenu.
— Vidim da si junak, — reče on potom, — nego ti puška nije najsigurnija. Poslaću ti ja ozdo magacinku. A ti, vojniče! obrte se on Ljubiši, — kakva je tvoja puška? Ljubiša obori oči, pa promuca: — Tss...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zapov...“ „Šjor konte ’bro jutro!“ prekide ga neki debeli glas ozdo. „A hoće li se otvarati ta sretna vrata jutros? Pomete se ovliki narod!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ni dugova naplatio, ni se amo povratio, već ga srela voda i nezgoda: ozdo Sana a ozgo Strana, kapa mu lojava, glava mu ćelava!
(Zmija) 154 — Ni ranar, ni vidar, a svakome krv pusti? (Komarac) 155 — Ozgo jare, ozdo janje, sprijed šilo, ostrag vile? (Lastavica) 156 — Ore kao orač, crno kao kovač?
(Broć) 193 — Nogama u blatu, a glavom u zlatu? (Klas) 194 — Ozdo perjanica, ozgo brada, a u srijedi turska čalma? (Jagoda) 195 — Otac u kolijevci, a sin u svatovima?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano. 71. Ozgo trava, ozdo brada, a u srijedi kmetska čast. 72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna. 73.
Stanković, Borisav - JOVČA
STOJNA (oslušne): Rano je za njega. I ne bi psi. Biće ko zalutao i prošao. Čuje se tiha lupa ozdo. STOJNA (se trgne, oslušne, otvori prozor, uplašeno): Ko je? GLAS TOMIN Otvori. Ja sam, Toma!
GLAS TOMIN Otvori. Ja sam, Toma! (pozna glas, začuđeno): Je li mladi gazda? (Sebi): Što li će sad? GLAS OZDO (oporo): Otvori vazdan! STOJNA (zatvori prozor): Sad, sad ću. (Silazi levo.) Pauza.
ovamo nego obilazi daleko, čak dole, do granice, ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi, da pomisli kako on dolazi ozdo, iz Arnautluka, gde se, kako nam posle priča, puškarao s njima... STARIJI SIN De, znamo to i mi. I mi smo ga pratili.
) STOJMEN Dobro, opet stigoh pre. Sad će valjda i on ozdo. (Stojni): Šta se tu trzaš?... STOJNA De, tako, zamislih se. Nego...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ćutali su i činilo se da ne dišu da ne bi narušili tišinu. Ozdo, iz potpune tame, podizale se gore ka svetlosti mutne noćne magle, zgužvane u besformne mase, pa se vukle, nadimale i
Ali ovu poslednju reč prekide jedan tresak. Ozdo, iza kelneraja, jedna pletena stolica prva tresnu među nas. Onda jedna flaša, pa druga, pa močuga, pa čitav pljusak
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sreten pođe uz nju. — Ja, znaš, obilazio pšenicu, pa vidim tebe da ideš ozdo sa sudovima... pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina.
Vrata se počeše otvarati... Drugovi prihvatiše vrata ozdo, poneše ih u stranu i otvoriše sasvim... Slaba, bleda svetlost pokaza im unutrašnjost kuće, opaziše odmah mesto, gde
Dve čelične cevi stoje naperene na njega i dve glave, neobične i nejasne, vire ozdo... »Otkud ovde ovi ljudi?... Šta je ovo?... Smrt !«... i on nehotično izvuče ceo ram i ispusti ga. — Predaj se!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sluga sve sluša, pa stade nad onijem kapkom, pa kako je god koji pustahija ozdo izlazio, a on ti sve jednoga po jednoga onom crnosapčinom iza ušiju klep, klep — isiječe sve do jednoga, taman ih
— Eto kako: ja zaokružim ispred sebe, kô velim: zemlja je okrugla. A on raspolovi, biva: polovina je voda. Ja opet ozdo rukom pokažem kako iz zemlje raste svakojako bilje, a on opet rukom ozgor, pokazuje kako kiša pada i da bez kiše ne može
On opet učini rukom ozdo, kô kad kvrca pilav, i veli: imam dobar pilav, a ja pokažem rukom ozgo, veleći: zamasti, dobro zamasti!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
slabija, a sunce se nigda i ne pokazuje; ono samo što za vedrih dana časom obasja vrhove viših zgrada, pa ga se ozdo od želje gleda kako se odbljeskuje na gornjim staklima.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Grobom pjan. I noć je ovo — trnom pretrnem gloga, i dan. I stopa gde prione mi, jara je ozdo, zapahne vrelo pluće. O, grobno li mi smrkava kostima tvojim svanuće.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 4660. U molitvi protiv veštice kaže se: »Bog joj ozgo draču, a ozdo ploču«, ZNŽOJS, 22, 1917, 311), isti način sahranjivanja kao i u germanskoj preistoriji (upor. npr.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zagledao sam ja njega stotine puta, i sleva i zdesna, i spreda i pozadi, i ozgo i ozdo, ali svejedno — nikud nisam stizao. Crni Stevan je dolazio neumoljiv i divalj.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bog je čuo njinu viku, pa ne znajuć šta je tamo, On dozivlje svetog Petra: „Oče Petre, hodi amo, Neki tutanj čujem ozdo i paklenu neku graju, Kô da vrazi celog pakla na carstvo mi jurišaju.
Šantić, Aleksa - PESME
Uz Neretvu, dole, behar se razgrozdô; Pun fenjera stari Mostar trepti ozdo, Spava. Mesečine pokrilo ga platno. Moje srce leti, i kliče, i gori, Prostorima kruži i, kô meteori, Po rodnome
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ban udari, vodu prebrodio, i primi se na konju đoginu, primi s' bane uz Goleč planinu; on je ozdo, a sunašce ozgo, te ogrija sve pole Kosovo, i obasja svu carevu vojsku. Al' da vidiš silna Vlah-Alije!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
svojim uzrastom: List mu je svrha beo, a grane uprave od sred stabla jednako mu do vrha skupljene ošiljasto stoje. Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti.