Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
još je živ, i sa svojom šupeljkom međ rukama i pognutom glavom, uvijenom starim prljavim ženskim šalovima, da mu ne bi ozeble oči, na koje je jedva gledao, sedi prekrštenih nogu, i to u kraju, pozadi sviju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kad se plamen veselo diže u posureli vazduh, poklekoše do nje. Milivoj, gledajući plamen, krši ozeble prste. Dođe mu da zagazi u vodu i da priđe k vatri. Pas u vrbaku zaštekta... Milivoj se trže. —Da idemo!
Petrović, Rastko - PESME
zajedno kurjaci i magare: Pejzaži izviru iz očiju i teku niz lice, Suzni ogoljeni pejzaži, Od savesti i mraza drhću ozeble ubice Sa žudnjom izgledajući žandare. Pa košulju mu ovu otesmo iz izgnanstva.
Šantić, Aleksa - PESME
Odbjegla tico mojih zlatnih dana — Radosti, dođi!... Od zorine mreže Savi gnijezdo u jeseni grana Ozeble duše i zapjevaj pjesme Mladosti pune plavih jorgovana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đogat mu u tri noge hramlje, — na njemu je ostarjeli đedo, prekrstio obadvije ruke, metnuo ih sebi u njedarca, ozeble mu, ostale mu puste! Na glavi mu prokleta šubara, za šubarom krilo pozlaćeno, begenisah krilo pozlaćeno.
Ne nosi mi krilo pozlaćeno, tako tebi malin ne hronuo i tako ti ne ozeble ruke kao meni jutros u Kosovu!“ Ja ne čujem, niti hajem za to što star đedo po polju se dere, već ja nosim krilo
A ja sam se grotom nasmijao: kakve kavge traži u Kosovu, kad mu đogat u tri noge hramlje, ozeble mu obadvije ruke, zgurio se kao kukavica; već ja nosim krilo pozlaćeno.