Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao. — Na Žuravu, dakle — reče Jovica. — Da neće biti kakog okršaja danas? — Pa... može biti. — Da nisu trgovci? — A... sa njima bih lako!... Nego beg. Putuje Sali-beg sa pratnjom.
Ja volim šalu isto kao ti i ova druga braća. Vidjećeš kako se i ja umijem šaliti usred najljućeg okršaja!... Ma, ovo ti rekoh da znaš da se ovijem stvarima ne šali!... — Tako je!
— I pođe pred njima. 24. SRCE NA MERI Lazaru pođe za rukom da pobegne iz onog okršaja na Žuravi. Pojuri nekolicina za njim, puče i nekoliko pušaka, ali ga nijedno zrno ne okrznu.
I pođe za njim lagano kao mačka, vukući se od grma do grma... Prošlo je nekoliko dana od dana onog okršaja... Stanko je bio u Parašnici. Družina mu je s dana u dan rasla...
Ostali se vraćaše domovima da gledaju ili bar da naređuju domaće poslove. Skoro svaki dan bilo je ovde-onde okršaja. Ovo što se odmetnulo nije moglo mirovati. Ako Turaka nema da sami naiđu, onda ih oni potraže.
— Ja mislim da će tek danas biti okršaja!... — Vala, neka bude! — veli jedan šaljivčina. — Ovako sedimo kao babe!... Pa i ovi Turci kanda nisu pravi Turci!...
Popa ustade iza sovre i zovnu Stanka. — Noćas će sigurno biti kakvog okršaja? — upita on. — Ti to znaš. Video sam kad ti je Zeka pešto šaputao. — Jeste, popo, ali preko Drine...
Ukazaše se prvi neprijteljski redovi... Čupiću se slutilo da će danas biti okršaja. Nadao se ljutom boju stoga što je znao da će Turci svom silom nastati da probiju šanac... Srce mu je lupalo.
Usred najljućeg boja, usred najvećeg okršaja Zeka pogleda Stanka, čije je oko sevalo od razdraženja: — Veliš li, pobro? — upita ga. — Otkad ja na to pomišljam!...
I same se starešine uzjazbile; i oni gledahu da spasu svoje glave... Golaći juriše za njima kao mahniti. Usred ovog okršaja čuo se glas Zavrzanov: — Samo džumbusi!... Neka nam nije žao kad su glave ovako jevtine!...
I posle, ja nisam stvoren za miran život!... Meni bez okršaja nema vedra dana... ja sam onda kao ubijen!... Ne govori mi to, vojvodo! — Ali... Zeka mahnu rukom: — Svršeno je!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ja se gadim. Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe. I ja ne znam od kud to, ali tada, usred okršaja, stojiš ti preda mnom u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi, koju sam te uvek molio da obučeš.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
posle šestog pića veoma podsećali na leteće krave, ne sedi uopšte on, već samo ono što je preostalo od njega posle svih okršaja i trošenja tamo gore, u onom oblačnom gradu na koji neprestano pada smog — osećao se kao sopstvena ljuštura koja nosi
Kostić, Laza - PESME
U skupštini kad se graja digne na glas mudre reči, mora da se um pritaja kad se ludost pred njim peči, u žestini okršaja vetrenjača mnoga zveči, kad je glavi drugo mesto a trbuh se za sve brine: sećam te se vrlo često, budaline Savedrine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pusta tišina i neki svečani mir ovladao je prirodom. Štrče oguljena stabla i prelomljena drveta, svedoci okršaja, a ovi šiprazi još kriju granama svojim mrtva tela ratnika. Vidimo nečije noge samo, ali ljudi ni glave ne okreću.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kao krpa, a okrajcima po đe-đe krvavo, koje znači da izmeđ’ nas i Turaka neće biti golema boja, ali ’oće nekoliko okršaja. U pleću strana od krsta vazda se nagla brojila, a polje tursko; no vidiš li ove barjake ispod raskršća?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda je, u jednu zoru, pred jesen 1803. godine, video doba neviđenih okršaja kako nailazi, a zmaj u njemu je živnuo. U toj predjesenjoj, prosvetljenoj zori priznao je sebi, sav zbunjen, da on i jeste
Ljubica je znala da je to poslednji oktobar koji promiče i nad njom. Umrla je devet meseci posle okršaja u Žabarima, u maju 1843. godine.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I sve što je mogao reći to je: da ga je pri svršetku okršaja ugledao kraj jednog ranjenog neprijateljskog podoficira, koga je, kao obično, pitao: Ima li dece?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Bogme jeste; izludih od muke — odgovori Đurica. — Ha, sinju li mu dušu... čekni samo do sutra, pa da vidiš okršaja!... I ja ti se, vala, poboljeh, ne radeći ništa. Đurica priđe onome drugome, te se rukova i sa njim.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Možda je propalo. Elementi strasti negde se još bore.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I tu, pod Šerdingom, sećajući se okršaja kroz koje je prošao, Isakovič sebe sama doživljava kao da je na dva bića razdeljen: „Sve to prošlo je tako besmisleno da
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
dudina i, bogme, onome ko nije bio upućen kuda je to čelnik tumarao po noći, izgledalo je da se vraća iz teškog ratnog okršaja. Okršaj je doduše bio, možda čak i težak okršaj. Ali nije bio ratni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1648. kotarski uskoci imali su čitav niz okršaja sa Turcima: kod Udbine, kod Ribnika (gde Su poginuli pop Šorić i Petar Smiljanić), na Zečevu (gde je poginuo Vuk
u sjajnom ruhu, pod blistavim oružjem, na besnim konjima, kao slobodne i pune lude, i išla za tim svetlim uzorima — iz okršaja u okršaj, kroz oganj svakojakih muka, preko svojih i neprijateljskih leševa, padajući i opet se dižući — ka jednom