Radičević, Branko - PESME
Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me divno ušicom dovati, I o zemlju pola mrtva sprati. Onesvesnu, al' šta posle beše, Šta činiše, kud li me odneše, Ja od svega ništa ne znam drugo Do da leža u nesvesti dugo, Pa