Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pitamo: „Gdi je gospodar?” — „Očô je u Krćevac”. — „A gdi su momci?” — Kaže: „Tu onomad ujutru spremili svi konje, dođoše i rekoše: ,Zbogom ostaj, gospodaru, mi odosmo našim kućama; ne možemo badava tebe
Među pročim potrebnim a i šaljivim razgovorima zapita Karađorđe: „Boga ti, momče, kakvu ti onomad budalaštinu bejaše započeo?” Živan: „Od strâ, gospodaru, skrivio sam jošte kad je knez Aleksa zapovedao.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— I velite o Đurđevadne će izići od Stanoja? — upita Milun poćutavši malo. — Tako mi barem on reče onomad — odgovori pop. — Žali mi se da mu je Stanoje učinio nešto krivo. — Hm, pa i jest Stanoje malo dženabet!
— Ono jes'... eto nije mi još platio ni ona kola vrljika što mu onomad doterah. — Neće ti ni platiti. I ja sam mu doterao, znaš, jedna kola još pre tebe, pa — tu! — Pogan čovek!
— Meni mi ne verujete? — Nije da ti ne verujemo, nego nisi mi još platio ni oni vrljike što sam ti onomad doterao. — Ni meni one vrljike, znaš? — dodade Tiosav. — E 'oću, 'oću; 'a'de samo vi meni doterajte.
— Tek nikad se nismo onako dušmanski razišli — nastavlja Purko, čineći se i ne čuo Đilasa — kao onomad na Ivanjdan... — Batali, kmete, bogati! — dočeka ga čiča Mirko. — Bilo pa prošlo! Što to zapodireš? — Taja kažem samo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— I Turci baš ćute? — Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva. „Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide... — Zato ti i htedoh reći!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa pesma, mamo... iz Bačke pesma, pevali su je onomad bački risari! — Ta znam, znam; al’ otkud nađe da pevaš baš nju?
— Ta znam, znam; al’ otkud nađe da pevaš baš nju? — Pa još od vas sam je, slatka mamo, i naučila, — pa onomad me podsetili na nju. — Tu pesmu više da nisam čula! Jesi l’me razumela? Vi’š ti to nje!!
A bar da ne znam da deca volu zvonaru; nego duša im je i srce da se vešaju o uže! Povazdan bi da su na zvonari. E baš onomad sam se baš slatko nasmejao. Pitam jedno dete: Šta ćeš ti biti, Pero, kad velik porasteš? On kaže »Ja ću zvonar biti«.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
No, molim vas, frajlice, znate li što srpski svirati? — Bogme, ne mogu služiti — ne znam. — Ta šta ne znaš! Kako si onomad lepo svirala! Moraš svirati!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um? JUCA: Ta onomad je pred vašim očima kvara učinio. JANjA (uzane): Siroma Janja, mora da postrada črez nevaljalo svet!
Sremac, Stevan - PROZA
lako će ti biti da mi učiniš... — Gospodin — Pajo — veli Kaja i diže čašu — ovo u vaše zdravlje. — Baš se onomad nešto mislim i razgovaram koga da uzmem još.
jer, evo, reč je o učitelju Maksimu, pa kud smem ja u poeziju, kad je to duševna onanija, kako baš sam on reče onomad Savatiju, odborniku opštinskom, prilikom jednog serkla — koji je mnogo ličio na literarno veče — u kazanici Krstosija,
Kostić, Laza - PESME
Ne budite ga, smilujte se na nj! provoditi ga mante po voli za teškom školom vakaciju tu! — Onomad bi, dokolan nađoh se, razmišljat stadoh što da započnem? da čitam što? da pišem što?
oče dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i onomad jednu odbismo žrtvu: sutra je u snegu nađosmo mrtvu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kako... otac! — uzviknuh preneražen. Objasnili su mi izvinjavajući se što moraju baš oni da mi kažu. Umro je onomad. Juče su ga sahranili... Zanemeo i zbunjen, stajao sam oborene glave, naslonjen na ogradu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica raširila oči, gleda i ne razume šta ovo on govori. Ona samo posmatra ovo učtivo i ozbiljno lice, koje se od onomad tako izmenilo, da ovaj čovek izgleda sad sasvim drugi.
»Zbilja, krasan čovek. Kako je samo učtiv, prijatan, skroman. I baš može biti da sam ga onomad rđavo razumela. Čovek, bez sumnje, gledao malo da me zanima, pa ćaskao svašta, a ja odmah pomislila bogzna šta...
i tek sad ću da ti činim... Hoćeš sutra da ti donesem zlatan časovnik... dvadeset dukata sam ga platio... Onomad sam ga kupio za tebe... hoćeš... Boga mi, što ?... Svu ću te okititi zlatom i brilijantima, sreće mi ! Hoćeš ?...
A ja bio u Beogradu, nekim malim poslom... reče on, i začudi se sam zašto je morao to slagati. — Bio mi onomad otac, pa ne mogosmo da dobijemo kvartirinu iz opštine...
ni to, što svedoci nikako ne mogu da se tačno sete dana, kad je Gojko grdio vlast, nego samo tvrde da je to bilo onomad... nekako tako... ovih dana. Posle pola časa za Gojkom se zatvoriše apsanska vrata i zarđala reza škripnu oštro...
Posle, kad se dovoljno nastradala, postade ravnodušna prema svemu, bilo joj je svejedno... Ali joj se onomad otvoriše oči, kad stade živa žena između nje i njega i s pravom položi ruku na njegovo rame, a on, onaj besni i razuzdani
učiteljke. Mi smo ovde tek onomad saznali, kad se vratila gospođa Zorka otud iz sela, posle onoga boja... i kapetan se osmehnu, očekujući radoznalim
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— završi ministar i s raširenim rukama očekivaše od mene pozitivan odgovor. — Sasvim tako! — Eto, onomad je izdata velika suma novaca jednom članu vlade da leči ženu iz budžeta na poverljive izdatke, i onda, ako se ne pazi na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
gde je bila firma s natpisom Videlo, Komarčić izlazi i putuje u Sremčicu da poljubi u obraz onoga dripca, kome je onomad odricao prava učešća u samoupravi. Radoje stao na raskršće pa razdaje sirotinji nekakvih 3.000 dinara...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ja, znaš, onako lijepo s njim i opet ćeram svoje. Eh, okle sam ja, ne može on meni doskočiti! — Tako, tako! — Onomad ide on ovud pa taman prođe a ja se iskašlja’ i pljunu’ za njim.
« Poslaće je u neke novine, u novine Pionjer narodnih težnji koje su onomad počele izlaziti, a dole pod zvezdicom napisaće: »Na osnovu čl.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad onomad pročitah u nekim novinama da je Nikole Glišića, tamošnjeg šefa blagajničkog odeljenja, moga pobratima, zaista nestalo,
— Oh! — Nešto razmišljate, šta li? A on se promeškolji pa primače glavu. — Mislim o onome, što smo onomad zajedno videli u Fani Bisagu i ne mogu nikako da zaboravim onu groznu sliku. A vi?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Đurđe — poče pisar, gledajući ga oštro i pravo u oči — u Trbušnici je onomad izvršena opasna krađa Jovanu Čupiću: razbijen mu je vajat i odnesene su neke stvari.
— Marija, gde je motika? — zapita kmet. — Ne znam, bogme, da li je i doneta iz luke. Onomad je dete tamo kopalo — odgovori baba gle dajući u stranu. Pisar od tog odgovora posta još veseliji.
Ako ga izvršite dobro, biće vajde svima. Treba da udarite na gazda Đorđa iz Kruševice. Doznao sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega,
Sad mu je Đurica bio u rukama sav, pa se mogao titrati sa njim po volji. — Ti se, more, onomad grdno obruka! — reče mu Vujo, kad zatvori vrata za njim i pogleda ga ljutito. — Ne pominji mi to, molim te.
— Jesam. A na ovoga Mitu pazićeš dobro da se gde ne opije, jer onda može da vam načini sto čuda. Ja, čuo sam da si onomad svraćao na tvoju opštinu? — Jesam... onako uzgred.
Danas nemam više od sto groša kod sebe. — A gde su onih šest stotina dukata, što si onomad primio od Niketića? Pare ovamo, ili sad gineš! — viknu Đurica. — Možete me ubiti, ali sad nemam.
— zapita Stanka radoznalo. — Pa ko ga ne viđa? Svaki dan iskrsne otkud bilo, a ja ti se, jadna, sva skamenim. Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me. »Šta radite danas, Cako « — veli, a ja zanemela, pa ga samo gledam.
— Pa, uze li? — Uzeh, ja što ću! — A ti, đavole, ne pričaš kako je onomad s tobom ašikovao? — obrte se jedna Jelici Pleskonjićevoj.
— Ja, vala, ništa. Kažem ti: svet... — A jesu li se svi ovi zakleli onomad s tobom, da će ti pomoći da me ubiješ? — Ko, zar ja? — viknu Pajo. — Ne dao Bog!
— Jest, neću da mi on deli ka slepcu po dva dukata, a sebi ostavlja stotine... — Koliko ti je dao Vujo onomad? — zapita Đurica. — Svega dosad pet dukata. Đurica se namršti.
— reče Đurica bledeći, osvrćući se plašljivo oko sebe. — Vidiš li sad! — viknu ljutito na Stanku. — Ja ti lepo onomad velim da te vodim u Vojkovce... — Ostavi to! — prekide ga Pantovac. — Zar ne vidiš da se mora ginuti.
Čuo je da ćeš noćas ovamo u Klenovik, pa ti kazao da nipošto ne svraćaš k Matu. — Zašto ? — On je onomad javio kapetanu da ćeš noćiti kod Jova, pa su zbog toga dizali poteru. — Ne može biti!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(1979) SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI Mimogred, u razgovoru, onomad me je jedan dobar znalac književnosti i britak kritičar upitao – jesam li zaista Kosovar.
u velika Zelena tvoja vremena, ogleda se ovo „malo zeleno drvo“ iz tek objavljene „Velegradske pesme“: Kaže mi onomad moja žena Za koju bih sve učinio Volela bih da imam Jedno malo zeleno drvo Da ulicom trči za mnom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja te, Rački, po prvi put videh, Ta onomad na Đivovu tlu, Kad slavismo našega Omira I dizasmo pomenu mu stub. Moji druzi krčiše mi puta, — „Ono j’ Rački!
ČUDAN SAN (Mađarski od E. Jakaba) Onomad sam čudan sanak snio: Šećući se preko trotoara Nađoh što je neko izgubio, Nađoh neče srce iz nedara.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kuda? Prugovačkom doljačom na Lipovac i Sv. Stevan, da uhvati svezu sa Hrvatovićevom vojskom koja je onomad došla od Knjaževca, pa da zajednički udare na Ahmed-Ejubovu vojsku, koja je razmeštana odmah preko naše granice oko
5 avgusta u zoru krenula se prva turska kolona sa Tresibabe. To je opet bila ona ista Fazli-pašina divizija, što je onomad došla iz Zaječara. Isturili su je napred jer je bila odmornija od knjaževačke turske vojske.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nepoznati pesnik MADAME Seci jezik, evo, na potiljak vadi, on me, madam, s tobom onomad posvadi! Kamo sreća da sam, kad sam ga podigao reč onu izreći, na dvoje pregrizao!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zadovoljava se sa dvetri maslinke i pečenom ribicom. — Jest, bogati, gledam ih onomad, kad navališe na ona „jajca“ što ih povadiše iz mora.
— Ratovasmo, tukosmo se, ali ovako nije bilo!... — Nadam se da će ovde i njima biti grob! — odgovara komandant. Od onomad uveče nismo gotovo ništa jeli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ti se prođi bijela Lijevna, ne osta mi bolji u družini! A znaš dobro što smo učinili: onomad smo ubili Turčina, od Lijevna staroga Mal-agu, skinuli smo toke sa Mal-age, pa eto ih na prsima tvojim; a skinuli
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
sam Julijanu BONGIORNO BELLA Tako na Gibraltaru U jednom liftu U kvaru Nađoh groficu Maru BUENOS DIAS SENORA Onomad u Londonu Sve beše Po bontonu Cveće za primadonu GOOD MORNING LADY Čak na Peloponezu U kadifi Da l vezu Sretoh
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! Ima gi sijasvet, ama sal tuj puče bruka, pa si znamo, a kol’ko gi ima čorbadžijske kuće što si kutaju od svet... Onomad na slavu jednom beomo, kod čorbadži-Gana. I on si ima sina... Svršija u Grac trgovačku čkolju.
I ti se ljudi tako strasno zadube u taj prokleti šah da se oko njih mogu svi isklati, a oni ne bi primetili! (Onomad su se čak i slikali tako sa šahom kako, zadubljeni u igru, igraju njih dvojica šaha, a treći, lepi Perica, pravi im
Ona sumnja na Mana. A Mane, opet, kako su čuli, ne da se ni opepeliti da je on štogod u to umešan. — Eno, onomad je istuk’o jednog što ga je zapitao šta je on sad: momak, udovac, ili šta li?