Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ni do jednog se od tih opažaja ne može doći spolja, nego iznutra, iz lika, iz telesnoga samoosećanja. Premda se spolja daje, u autorovo ime, opis se
Po vrsti i bogatstvu ovakvih opažaja nijedan se srpski roman do međuratnog perioda ne može meriti s Nečistom krvi, a nema ih mnogo ni kasnije.
Pri tome opet može doći do ponavljanja, i u ponavljanju do mogućeg spajanja dva različna opažaja: subjektivnog junakovog i objektivnog autorovog.
Uglavnom je isključeno njihovo indivalno jezičko uoblinavanje sopstvenih opažaja i drživljaja; znatno više, naime, nego što se to obično u novijem romanu čini.
Za to nam dobro može poslužiti gornji primer. U njemu je opis, očigledno, sastavljen sve od samih istančanih opažaja, pa i od opažajnih prelaza i preliva: osećati dah čovekov na sebi, videti mesto njega senku njegovu pored sebe, i to u
Kod Crnjanskog nema toliko mnogo pravih sinestezija koliko ima u raznome stepenu „deformisanih”, a to znači kolebljivih opažaja koji naginju ka sinesteziji. Moglo bi se čak kazati da ima mnogo sinestezijskog prelivanja u opažanju.
položaja koji im je telo zauzelo u odnosu na tlo po kome se kreću, kod ratnika dolazi do primetnog „deformisanja” opažaja.
prirode, a junakinjino osetljivo telo, sa svojim oštrim čulima, služi kao medijum za dobijanje pesnički preoblikovanih opažaja.