Jakšić, Đura - PROZA
Samo jedna četica junačkih sinova, ogrnuta u kabanice i opaklije, sa garavim puškama u ruci, davaše otpora madžarskim legijunima. Otpora...
„Tebi je zima, moja mila Grličice?...“ pitaše me on, prebacujući polovinu svoje debele opaklije preko mog golog ramena... Posle sam osetila kako me ljubi...
Ode kao senka. Nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom, samo da ga u našem sokaku ne uhvate.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jako je dvostruko spleteno uže. Samac i mlad junak naličan je matoru i nelagodnu starcu. Ne privode opaklije nikoga na dobro poštenje. Velik i jak od višega i pojačega svakad se čuva.