Jakšić, Đura - PROZA
U nju se vino toči, a ona se ne opija; nju pipaju najnežnije ženske ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne kokete nema da zadršće
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A kom će se, opet, militi rad kad mu drugi sve odnose? Poče i da se opija. Uzeše govoriti da je i pameću šenuo. — E, jadnik! Kako ne nađe nekog poštenog čoveka da ga iščupa iz te bede?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A počela opet i da se opija. Ode tako, zaređa po kućama i počne da prosi, moli, ne za sebe, već tobož za njega, Taju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
neviđenu cpećy što mu je obećava i nudi to divno stvorenje što plamti u onoj bezumnoj uzbuni krvi i onom zanosu koji opija i zaluđuje na najvećoj daljini.
Afrika
pet-šest hiljada kilometara pešačenja, za jednu polovinu kupuje plavi sudanski plašt, da bi bio lep, a za drugu se opija.
tako deklarisan u ovom društvu. Po večeri šampanj kod Švajcarca, i gramofon. On se brzo opija i onda razmetljivo iznosi da nudi i ovo, i ovo, i ovo, na poklon: „Jedite, uzmite, nosite!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pričao je, zadihano, Isakoviču, da je toj nesretnici umro muž, i da je ona ostala sa sitnom decom, pa je kao luda. Opija se. A kad se opije, ne zna šta radi, ni koga vidi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
seti brata njegovog Aranđela, koji je imao običaj da pri sklapanju trgovačkih poslova po Vlaškoj, Turskoj i Mađarskoj opija ljude. Setivši se njega, čestnjejši Isakovič se reši, po uzoru bratovljevom, da napije sebe.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
onako idilično i folklorno, no više kao socijalni posmatrač, politički kritičar, ili književni liričar koga priroda opija. Osećanje prirode, površno i oskudno gotovo kod sviju ranijih pripovedača srpskih, sada postaje življe i razvijenije.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ja bih bio nesrećan kad bih radio drukčije. A našto onda tražiti nesreću? Ja volim trku za uživanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se držim samo površine. Jer sumnjam da je život u svojoj dubini tako sladak.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
svež, lak, da bih mogao da se utrkujem a da poda mnom zemlja tutnji, da kličem gledajući u sjajno, modro nebo; da me opija i zanosi sveže zelenilo i da me istinski razdraga ševina i slavujeva pesma iz grmlja.
Ona se trže, strese i osvesti. Pogleda me uplašeno i glasom koji opija i zanosi, dršćući, jedva čujno, protepa: — Nemoj! Sramota je!
A više nas kroz obasjan vazduh klizi nešto toplo, opija. — Večeraj, Nuške! Ona uzela hleb, premeće ga po prstima i gužva u kuglice.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
a kosači se previli i sagli pa jednačito i odmereno razmahuju i seku meku i sočnu travu, čiji te miris zanosi i opija, te ne možeš sit da ga se nadišeš.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— naredi gvardijan. — A di je Bukar? — pita Tetka. — Jadi ga znali! Kako se sinoć opija, zar još spava — odgovori njeki. — E, pa zovite i njega, jer bi on mogâ valjati koliko vas tri.
Taj knez Kušmelj bio je tu skorice ovdinak. To znate; ali ne znate, može biti, da je noćio u mađupnici i da se opija, pa pripovida svoje junaštvo. — I Vrtirep poče od riječi do riječi da pripovijeda kao i Kušmelj.
Pija sam puno, opija se svaki dan. Zapalija sam komšiji sino i zaklâ mu dva vola. Jopet sam ubija čovika iz jedne pećine povr sela.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Strašću i slašću mirišu joj usta; Opija, pali njena pjesma pusta. Gomile jure, hude, pjane, plahe, Pomamno za njom, i ulice zvone Od pjesme, cike, i od strasti
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kuće, jurnula bi, pamtim, ona okrepljujuća muzika stvari, puna neke snažne životne energije koja podiže, prkosi, opija.
To novo, to milo sunce, taj cilj, To je Boba. Opija me pomisao da će me dok sam živ grejati, zanosi me već Miris cveta koji ću negovati, drhti mi duša od želje da je vidim
Ali zbunjen njenom mladošću, onom večnom vedrinom mladosti što opija dušu do ludila sreće, on je najedanput osetio kako mu je iznenada nemila strava zaledila srce.
činovnik, ova otmena i bleda devojka crvenih usana, ova Ruskinja, Tanja, u čijem je glasu imalo nečeg što neobično opija i otkriva neke duboke, nepoznate čežnje unosila je uvek u sobu gospodina Leđenskog neki mističan zanos koji je u njemu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
zapara, smrad... pa sve to davi, zanosi, opija... »Ala li se provedosmo! ... Nikad nisam ovako... ni u Beogradu. Ova Jula para vredi...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Živi! I nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
srdačna, pa na mahove, kao zaboravivši se, pušta na volju čulnoj navali iz svoga raskošnog tela, što Marka erotski opija, obezumljude; ali, s druge strane, ona je i duboko užasnuta kad oseti Markovu nedvosmislenu erotsku požudu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na čelu joj još žarčiji zraci, Lice sija, dušu ti opija, Duge vlasi živi su talasi, Kroz njih buja električna struja.
Miljković, Branko - PESME
O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko proleće! Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj neće Nikuda st
i lažnog rasta lažnoj duši, Jer i da te nema, praznina u kojoj Zamišljasmo te, ipak, nikad ne bi Prestala da nas opija, u sebi Uvek druga prevarenoj srži mojoj.
Krakov, Stanislav - KRILA
Plave knjeginje. Plemenite bolničarke: vojvotkinje, baronice. Šampanjac se proliva. Sve se natapa, zaliva, opija. Po brodu mnogo malih ugodnih kabina. Mnogo tajni. Što više šampanjca u telu, žene su sve lakše.
Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile. Ali našto misliti? Ne misli se pred smrću, već se opija njome. Bilo je pogleda dubokih i crnih kao i strme dubodoline pod njima. I kao da su ti pogledi već videli nešto.
Petrović, Rastko - AFRIKA
pet-šest hiljada kilometara pešačenja, za jednu polovinu kupuje plavi sudanski plašt, da bi bio lep, a za drugu se opija.
tako deklarisan u ovom društvu. Po večeri šampanj kod Švajcarca, i gramofon. On se brzo opija i onda razmetljivo iznosi da nudi i ovo, i ovo, i ovo, na poklon: „Jedite, uzmite, nosite!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dragano moja, loza nam nije cvetala. No udahni mandragore, kô celov opija. PESMA ŽENA U MAHANAIMU Šumo Efraima, gde kobnih vrana let, Pobrali s grana strašni plod što visio, Tvoj plod,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda svirka, pesma biva i ovamo u čaršiji osvaja, opija.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pomenuo je Kirču i rekao da je to hrabar i vešt čovek, no plahovit i nagao. Opasnost ga opija do te mere da gubi moć trezvenog i hladnog razmišljanja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sutradan, Milanu još teže. Lekari su došli do granice, ništa se ne može. Bolničar opija umirućeg, to je sve. Teže je u takvim časovima zdravima nego onom što se s dušom bori.
Petrović, Rastko - PESME
Tebe po gorama vukao, uvodio u sve manastire. Da daš život za one gore! ta opija me lepota tvoja, I šume gore hrastova i grebeni ti zahvaljuju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Miris ga taj zanosi i opija. Budi u njemu davne uspomene taj orijentalski haremski miris žutog dafinovog cveta. Pa se čorbadži-Zamfir seća dahireta