Jakšić, Đura - PROZA
Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!“ odgovori čiča Marko duboko uzdahnuvši. „A ko će za pogreb da plati?...
Jadno moje dete! Ali kmet, u kome je zvanična dužnost svako osećanje ugušila, oporim glasom progovori: — Milisave, priznaj! — Šta,... — pitaše mladić začuđeno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On primeti tvoj pogled, shvati ga brzo pa se nasmeši, a ti osta začuđena: otkud je na onim oporim usnama moguć osmejak? Reći ću ti, mila, o tome osmejku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Usne su mu bile skupljene, a između očiju pojavi se duboka bora. On uzdahnu. Onda se pribra i oporim glasom progovori: — Napišite: „Posle pogibije komandira i starijeg vodnika treće baterije, dužnost komandira vršiće