Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zatim pogleda po narodu, pa reče: — Hajdmo odavde!... Ova je kuća prokleta!... Pa bez oproštaja okrenuše svi leđa kući koju su do juče poštovali. 10.
Ja se molim Gospodu da mi oprosti!... Popa mu očita molitvu oproštaja i pričesti ga. — Sad... kao da sam se rodio! — reče on, vedar i veseo. Popa ostavi svoje knjige u zobnicu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
I ako jeres ne ushte da menja, da mu carevog ne bude oproštaja, da se ne vraća sa daljnih obala; ali da mu, grešniku, svakoga jutrenja i večernja za spas zvone zvona velika i mala.
Radičević, Branko - PESME
drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino bi došla na „pročku,“ uoči velikog posta, kada bi po običaju cela porodica morala da dođe i ište oproštaja, da se među sobom ljube i mire.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
alfavit — bukvica, azbuka, alfabet, abeceda alfa — a (grčko slovo) aman — uzvik preklinjanja i vapaja ili milosti i oproštaja; pobogu, zaboga amvon — propovedaonica; uzvišeno okruglo mesto u sredini crkve anatema — prokletstvo Apeles —
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ugledala je, u taj mah, u nebesima svetlosni bezdan i saznala da milosti nema, ni oproštaja, da će je stići sve i do kraja. I počelo je da stiže, ne polako nego brzo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Predljive mazge uzvrpoljiše se u vrevi tolikoga svijeta. A onda nastade čas općega oproštaja i grljenja... — Niko u soldate, a niko u tuđ svit, pa ko će radit'?! — izbaci onako utaman svoju stari Ante.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nije čak poneo ni svoj slikarski pribor. Verujem da ga je meni ostavio, prećutno, umesto oproštaja. Često mislim na njih, lepu Janju i gorostasnog Ćirjaka, to dvoje krasnih ljudi, tuđina i izgnanika.