Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Puške su prasnule, jezivi jauk je zaparao vazduh, lica ljudi se grčila. Još jedan plotun. Mlitavo telo se opustilo, a glava klonula...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pera se sa teškom mukom pridiže. Kosa mu je pala na čelo, a lice mu se opustilo. Povodeći se priđe Fjodoru. — Milo mi je... Sava Savić.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ponegde ukraj puta izdiže se visoko drvo sa granama zasutim prašinom, a lišće se tromo opustilo. U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja i blešti na vrelom suncu.