Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U anglosaksonskim zemljama dečja književnost se, jednim delom, od početka zapućuje ka osamostaljivanju: njena veza sa detetom postaje sve dvosmislenija; u zemljama latinskog kruga to osamostaljivanje ide sporije.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
290 Svaki ovako izdvojen rečenični član/deo teži ka postepenome osamostaljivanju: prvo je polupredikativan,291 da bi na kraju dobio i punu predikativnost.
Na te slučajeve i prelazimo. Izdvajanje sa kojim ide i promena reda reči još više pojačava težnju ka osamostaljivanju. Ako je prosto izdvajanje prvi, izdvajanje s promenom reda reči bio bi drugi korak.
Njih jednostavno podrazumevamo. Sledeći korak vodi ka stvarnome osamostaljivanju rečeničnog člana: „Devojčica je ćutala. Uporno”.